Стефан Немања - Свети Симеон Мироточиви

Стефан Немања(1113-1199) је био велики жупан Рашке, родоначелник владарске династије Немањића и творац моћне српске државе у средњем веку.Сматра се једним од најзначајнијих српских владара и, заједно са сином Савом, једним од утемељивача Српске православне цркве, која га слави као Светог Симеона Мироточивог. Доба његове владавине представља преломни период у историји и култури Срба.
Као најмлађи син властелина Завиде, збацио је између 1166. и 1168. године свог најстаријег брата Тихомира и врховну власт Византије. Поред брата Тихомира имао је још два брата Мирослава и Страцимира. Након пропасти антивизантијске коалиције, у којој је учествовао, 1172. године, Немања се предао византијском цару Манојлу Комнину (1143 — 1180) и признао га за свог суверена. После његове смрти 1180, започео је нападе на византијску територију и завршио ширење своје власти на све околне српске области (Косово, Зета, Травунија, Захумље и Неретвљанска област), осим Босне. Његова експанзија је окончана поразом на Морави 1190, након чега је Рашка поново постала византијски вазал, али је Немањи признат већи део дотадашњих освајања.
На унутрашњем плану, окренуо се учвршћивању власти у земљи. Сазвао је сабор против богумила у Рашкој, након чега се, уз помоћ војске, сурово обрачунао са следбеницима овог учења, које је сматрано јеретичким. На међународном плану је улазио у велике савезе против Византије, шаљући своје посланике чак у Нирнберг на преговоре са светим римским царем Фридрихом Барбаросом (1155 — 1190), али је био и одан вазал Манојлу Комнину, шаљући му помоћне војне одреде који су учествовали и у бици код Мириокефалона (1176).
Његову владавину карактерише почетак подизања монументалних владарских задужбина, као и појава аутентичног српског стила у сакралној архитектури, познатог као Рашки стил, за чији почетак се узима његово подизање манастира Ђурђеви Ступови. Поред њега, Немања је подигао и обновио читав низ цркава и манастира, међу којима треба истаћи манастире: Студеницу (коју је подигао себи као маузолеј) и Хиландар, који је обновио из темеља са сином Савом 1198. године.

Повукао се са власти и замонашио на сабору 1196, а за свог наследника је одредио средњег сина Стефана Првовенчаног (велики жупан 1196 — 1217, краљ 1217 — 1228), у договору са византијским царем Алексијем III (1195 — 1203), чијом ћерком Евдокијом је Стефан био ожењен. Преминуо је као монах Симеон у манастиру Хиландар, а његове мошти су 1208. године пренете у манастир Студеницу, у коме се и данас налазе.

Завештање Језика

ЗАВЕШТАЊЕ ЈЕЗИКА

Србско Свитање

Завештања крви и земље - Стефан Немања

И запамти, чедо моје, крв и крв чини народ.
Крв је вјечна.

Крв новорођеног дјетета стара је хиљаде година. Дјетешце је младо, а крв у њему је она стара крв која је протицала у жилама његових предака још прије хиљаде година.

Људи се рађају па нестају, а крв остаје. Она се претаче из једнога у другога човјека.

И моја крв, чедо моје мило, тече у твојим жилама. И да ти ниси наумио ићи кроз живот и вријеме не тјелесним и крвним струјама, него на духовним крилима, и твоја би крв потекла у твојој дјеци. Али ти имаш своја веља духовна чеда и она ће тебе носити у дубоке вијекове и далека времена.

Чедо моје мило, као што велика ријека тече кроз клисуре у поља, тако кроз времена тече крв и претаче се из нараштаја у нараштај и из вијека у вијек.

Шта је онда човјек него мали суд у коме се вјечна и света крв преноси с покољења на покољење.

Зато крв не припада човјеку него народу. И не лије се никад за једнога него за народ. И зато дође вријеме кад се не пита ко си и какав си, него чије си крви: или српске или угарске, или грчке или аварске. У то страшно вријеме кад замукну сви језици, крв проговори језиком свих предака. И не пита се ко си и какав си, него чије си крви собом заитио.

Чеда моја, по крви мојој и духу мојему, нека у вама никада не буде мрзости на туђу крв, некмоли на крв братску. Крв человјеческа је света и у свима нама тече из једног источника. Свима нам је од Бога дана и праоца нашега Адама.

Ничију крв не проливајте зато што је из туђега племена или народа. Али, чедо моје, љуто браните крв своју ибо у њој јест крв предака наших.

Никоме не дајте да лије нашу крв зато што је српска.

Миром на рат идите и ратом мир чините.

Љубављу на љубав идите, али крвљу крв српску браните.

Реч Стевана Немање (Стефана Немање - оца Симеона (1166-1196)) изговорене на самртничкој постељи, које је записао његов најмлађи син Растко, Свети Сава (из књиге „Завештање Стефана Немање", писца Милета Медића)

Н

арод који нема своју земљу не може се назвати народом.
Народ чини земља, чедо моје мило.

Народ није јато птица ни стадо које се сели с југа на сјевер и са сјевера на југ, па слети на земљу да се назобље зрња или се заустави само да се напасе и напије воде.

Људске хорде које се још увијек тако крећу кроз пространства нису народ. Оне постају народ тек онда када се зауставе и запосједну поља и шуме, ријеке и језера, мора и обале.

Србијом и сад проходе народи с једнога краја свијета на други. Авари и Хуни, Печенези и Кумани, и с њима читави дијелови других народа протутњали су овим земљама као страшне бујице. Али, чедо моје, те бујице никада нису постале ријеке. Иза њих су остајали само трагови разарања.


Рађали су се на једном крају свијета, а умирали на другом крају свијета. Они никада са истог извора нису воду пили. Никада нису заноћили гдје су дањивали. Никада нису зимовали гдје су љетовали.

Од земље у коју су залазили њихови су били само путеви. Поља и шуме, ријеке и планине, села и градови припадали су онима који су на њима живјели прије њиховог доласка и онима који су преживјели послије њиховог одласка.

Чедо моје, те хорде постају народ кад се на истој земљи почну рађати и умирати и кад на истој земљи почну сијати и садити па брати и жњети, а не само са туђе земље туђе плодове отимати.

Запиши то чедо моје, за памћење овоме народу којему су у судбини и крви путеви и сеобе.

Запиши, сине мој, земља, као и жена, припада ономе ко у њу сјеме оставља, оплоди је и коме рађа. И запиши, чедо моје овако: земља се не може, као жена, отети и понијети са собом на пут. Ако хоћеш да земља остане твоја, мораш на њој бити и остати.

Н

ароди који зађу у неку земљу да је опљачкају, попале и разруше нису њени господари. Ми смо давно ушли у ове земље да их настанимо, обрадимо и загосподаримо њима.

Чедо моје, стотине година смо већ ту, а још се у нама није смирио луталачки нагон. Има нас свуда. Кипи и прелива се овај народ и отиче на све стране као младо вино. Још нас не држи земља нити ми знамо држати њу.

Бојим се понекада, чедо моје, расућемо се у друге, чврсте и стојеће народе, разлићемо се као вода низ планину у туђе ријеке и нестати у њима као да нас никада није било.

Никада се не одвајајте од земље и никада не одвајајте земљу.

Окупите све наше земље и окупите се сви у земљи.

Не откидајте се од земље и не откидајте земљу ни себи ни другоме.

Ако народ има мајку, онда му је мајка земља на којој живи. Она нас увијек изнова рађа и храни. Земља је вјечна родиља народа.

Чувајте је и љубите, чедо моје. Љубите јој не само поља и планине, и ријеке и море њено, него сваку њену стопу и сваку груду. Морате знати, чедо моје мило, да је у тој груди што може да стане на длан сва земља. Зато узмите своју земљу на дланове и не испуштајте је никада и ни за шта из својих руку, јер сте са том грудом земље у руци народ, а без те груде, празних шака, само скитнице међу народима.

Реч Стевана Немање (Стефана Немање - оца Симеона (1166-1196)) изговорене на самртничкој постељи, које је записао његов најмлађи син Растко, Свети Сава (из књиге „Завештање Стефана Немање", писца Милета Медића)

Србско Свитање

Влада националног спаса - Недићева Србија

Влада националног спаса - Недићева Србија

Шта национал-социјалисти желе да сачувају и који је крајњи циљ НС идеје

Србски национал-социјалисти за циљ имају испуњење завета Стефана Немање! ! !

 


Национал-социјализам се заснива на очувању културног и националног идентитета, на изградњи моралног друштва које чува своје наслеђе.
Завештања Стефана Немање чине основу национал-социјализма као идеологије.
Национал-социјалисти следе и желе остварити завештања Стефана Немање! ! !

1. Завјештање земље

2. Завјештање крви

3. Завјештање гробова и костију

4. Завјештање неба и звијезда

5. Завјештање језика

6. Завјештање цркава

7. Завјештање државе

8. Завјештање власти

9. Завјештање књиге и писма

10. Завјештање пјесме и свирке

11. Завјештање имена српских

Основни принципи и заповести национал-социјализма

                  Основни принципи и заповести национал-социјализма

НАЦИОНАЛ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЗАПОВЕСТИ

Colin Jordan

1. Упознај и поштуј Природу и своје место у њој, као свесни старатељ она брине за своју лепоту, ресурсе и своја бића! Ти си дошао из Природе и у Природу ћеш се и вратити.

2. Благо расног идентитета поверили су ти твоји преци да пренесеш на своје потомство! Немој се венчавати или забављати са онима који су друге расе јер је највећи злочин од свих, мешање раса, које је самоуништавајуће!

3. Немојте имати децу са онима који имају наследни дефект или знатну инфериорност унутар твоје расе јер је то спречавање њеног напретка!

4. Цени и брани приврженост крви и тла! Бори се да стране расе не насељавају твоју земљу , њена стечена имовина, држављанство и моћ са правом припадају само твом народу!

5. Поштуј, брини се, негуј и тренирај своје тело и ум за бескомпромисну битку у борби против невоља, и за развој свог потенцијала; стављајући своју дужност према циљу изнад задовољства и профита!

6. Сачувај своју част по сваку цену! Њом дајеш квалитет своме животу и добијаш заслугу на сећање када се он заврши!

7. Храброст, одлучност, истрајност, рационалност, интегритет, лојалност; то су квалитети за похвалу, а не послушност и одустајање, толеранција и компромис који су знак слабости и неуспеха.

8. Пријатељи који верују у свој народ су твоји расни, политички и религијски сродници. Твоја веза са њима превазилази националне границе и смањује опасност од савременог национализма. Увек буди њима одан!

9. Ти си све унутар свог народа а ништа изван њега. Зато нека буде твоје правило: Сви за народ и народ за све; показивајући поштовање свима који су твоје врсте, укључујући и младе, старе и оне који су онеспособљени без своје кривице!

10. У овим принципима леже највећи закони аријевског живота; права мера исправног и погрешног, доброг и лошег. Твоја верност је због тога испред свега и свих супротних закона и заповести. У подударању са њима лежи твоја права слобода и једини пут ка победи за твоју расу и за тебе самог.


ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ НАЦИОНАЛ-СОЦИЈАЛИСТЕ

1) Будите искрени.

Национал Социјалиста се суочава са чињеницама желео он то или не. Неискреност је одлика непријатеља који је лажирао човеков начин живота, историју и садашњост. Национал Социјализам представља истински живот у најчистијем облику.

2) Верујте у Бога и у самог себе.

Бог поставља најснажнијим смртницима најтеже задатке како би елиминисао слабиће. Он жели да најбољи достигну и остваре највиши стандард живота: савршено човечанствo.

Предајте себе потпуно судбини и Бог ће вас штитити у борби. Бог помаже само онима који помажу сами себи. Ако и не успете, докле год знате да сте дали све од себе нећете имати разлога да се стидите. Изгубићемо само ако одложимо наше оружје због сопствене слабости и кукавичлука. Постоји само једна врста бешчашћа - предаја.

3) Останите верни вашој Раси.

Нико не сме покварити оно што је природа стварала вековима расне еволуције. Ваш највиши циљ постојања је настављање те исте еволуције ка бољем, снажнијем и лепшем човечанству. Чистота највише расе је основа развитка еволуције.

4) Борите се за своју Расу.

Борите се за свете идеале Национал Социјализма који представља срце ваше величанствене Расе. Само у борби ћете доказати од чега сте састављени. Само тако ћете сазнати ко поседује дух храбрости, опредељености и пожртвовања. Нико други вас не сме водити. Животна борба за опстанак довела је човека из прошлости до највиших достигнућа аријевске расе у садашњости.

Наша борба ће изабрати најбоље појединце и они ће повести Национал Социјалистичку идеју до коначне победе.

5) Ви сте супериорна индивидуа.

Бићете надјачани у овој борби пошто су најбољи увек у мањини. Одлуке које су створиле историју није доносила већина, већ углавном мањина људи. Ви сте представник вашег народа али сте вољни да служите вашој раси.

6) Волите вашу расну сабраћу.

Нека ваша највиша осећања буду љубав према расној фамилији, јер њима дугујете живот. Не плашите се нижег човека (расно инфериорног) и не прогањајте га. Ви сте супериорни али нисте његови власници. Ако морате да се борите против њега немојте га жалити. Уништите вашег непријатеља сурово и коначно. Борите се против непријатеља и свима кажите истину о нижем човеку и колика је он претња аријевској фамилији.

7) Усавршавајте сународнике.

Сви Аријевци су ваша сабраћа, чак и они мање интелигентни и мање храбри. На вама, као Национал Социјалисти, је задатак да улијете храброст у њихова срца и да их информишете. Неки од ваших сународника су заведени и искварени злом које трује вашу расну душу. Њих не смете мрзети због њиховог стања дегенерације, већ их морате усавршити и дотерати, повратити их њиховој расној фамилији.

8) Одбаците декаденцију.

Декаденција је све што разара и уништава, физички или духовно, здравље и развитак наше аријевске расе. Не дружите се са декаденцијом и задржите расну и идеалистичку чистоту по цену сопственог живота. Ваш идеализам је ваша част. Све се мора ценити по питању опстанка и напретка наше расе. Све што задржава напредак и угрожава опстанак наше расе мора бити искорењено и уништено.

9) Најбољи појединци владају.

Највећа достигнућа на земљи су дела великих лидера. Расна заједница може достићи пуну снагу само ако поседује принцип вођства који поставља најбољег појединца на прво место. Неће бити величине без доброг вођства. Демократија је болест, почетак краја, увод у неизбежно уништење. Демократија води ка хаосу из кога ничу окрутне тираније. Вођа ипак персонификује највише животне законе и вољу.

10) Ништа није немогуће.

Верујте старој изреци: "Ако постоји воља, постоји и пут." Све се руши пред човековом непоколебљивом вољом. Неопходност су сва наша жртвовања како би ојачали сами себе и припремили се за највећу битку у историји. Победа ће припасти само највернијима, најфанатичнијима и најјачима - најбољима.
Србско Свитање

НС билтен са преводом

http://www.nazi-lauck-nsdapao.com/ns-news-bulletin/nsb-101-serbia.jpg

Национал Социјализам – Левица Povl H. Riis-Knudsen

Национал Социјализам – Левица
Povl H. Riis-Knudsen


Већ годинама је широко прихваћено да су Национал Социјалисти представници екстремне деснице, чак су и они само ретко оклевали да се таквима представљају. У извесном смислу званични став Светске Уније Национал Социјалиста је да треба избегавати термин “десница”, тврдећи да се Национал Социјализам не уклапа у модел “деснице” или “левице” и уместо тога треба да се сматра као нешто што је феномен изнад ових разлика. Ово је засигурно био прави корак, али у овом тренутку и у контексту наше борбе би било добро размотрити целокупно питање политичке орјентације и разјаснити нека питања која се тичу термина “десница” и “левица” и њихову примену на данашњој политичкој сцени.
Историјски гледано термини “десница” и “левица” су политички правци настали у предреволуционарној Француској, где су они који су настојали да очувају систем власти какав је био до тада седели на десној страни у Националној скупштини, док су заговорници радикалнијих промена седели са леве стране. Отуд су термини десница за реакционаре и левица за револуционаре постали широко прихваћени широм света. Међутим ни термин “реакционар” као ни “револуционар” не говоре много о конкретним политичким погледима. То су општи појмови и добијају на значењу тек када се сместе у дати историјски контекст. Револуционари предходних епоха, нпр. Европски Национал Либерали 19 века не делују данас претерано револуционарно, чак напротив, као што би и данашњи реакционари били сматрани веома револуционарним. Пре 200 година када су Комунисти преузели власт у Русији 1917 године, то су учинили као револуционари који су срушили неспособни и корумпирани режим, док данас ти исти људи представљају реакционарну идеју суочену са новим револуционарним изазовом.
У данашње време традиционалну левицу чине Марксисти – чак и у тој мери да се термин левица поистовећује са термином “Марксиста”. У стварности ова теза нема основу. Сваки револуционар је левичар – ради се о томе да Марксисти немају велику конкуренцију па су у прилици да присвоје поменути термин.
Са друге стране политичког спектра имамо и десницу која се састоји од реакционара који желе да сачувају данашње друштво и тзв. Хришћанску цивилизацију запада са својим саставним деловима – материјализмом и капитализмом. Десничари се залажу за традиционалне патриотске вредности, они су добри хришћани и грађани који бране Устав и одани су својој домовини и своме краљу (уколико га имају).
Они су спремни отићи у рат против било ког другог народа како би сачували величину сопственог, чак иако би то значило и прибегавање самом нуклеарном рату против неке друге беле државе, уколико мисле да влада те државе представља претњу по њихоов мир и поредак, без обзира колико тај поредак био корумпиран и поремећен. Они се залажу за економију базирану на несметаном слободном предузетништву без обзира на његове недостатке, док са друге стране одбацују либералне трендове у политици као и политику имиграције и расне интеграције, ради тога што страхују од било које промене која би могла пореметити поредак на који су већ навикнути.
Сасвим је јасно где се у оваквом спектру налазе Национал Социјалисти: ми смо левичари – у то нема сумње! Ми не желимо да сачувамо садашњи поредак делимично или у целини. Ми не верујемо у основе система који наш народ води у очај и беду! Ми не подржавамо ниједну институцију која је одговорна за два светска рата између белих народа као и за остале сукобе мањег интензитета, нуклеарно наоружање, глобално загађивање, незапосленост, потпуно разочарење младих генерација који су изгубили сву веру у будућност, злоупотребу дрога, порнографију и остале дегенеративне форме које су данас присутне у свету. Ми Национал Социјалисти желимо радикалне промене, желимо свргавање целокупног старог поретка!
Док Марксизам дели основу филозофије једнакости са старим поретком и дефинише себе као материјалистички покрет циљајући на пуку расподелу материјалних добара, ми Национал Социјалисти тежимо изградњи новог светског поретка који би се базирао на идеализму и дубоком поштовању према законима природе у свим животним аспектима. Ово је дефинитивно најреволуционарнија идеја овог века – и стога је веома левичарска! - И сасвим сигурно није Марксистичка! У поређењу са Национал Социјализмом, Марксизам није ништа до псеудо-револуционарне идеје, створене од стране Хришћанства и подржаване од стране Либералних Демократа: ако су сви људи створени једнаки, зашто онда сва добра нису подједнако распоређена тим истим људима? Гледајући из овог аспекта Марксизам је само део старог поретка који ми желимо да уништимо.
Уколико је Национал Социјализам у својој основи заиста левичарски покрет онда је парадоксално то што су посветили тако пуно времена и енергије приближавајући се традиционалним десничарским ставовима, док су са друге стране затворили сва врата за левичарске ставове. Да ли стога зачуђује што су сви покушаји стварања Национал Социјалистичког покрета на овим основама до сада били неуспешни?
Први предуслов за стварање било чега на овом свету јесте јасна идеја тога шта се жели постићи и како се то може постићи. Скулптор који жели да створи уметничко дело почиње менталним концептом и затим креће да га ствара у жељеном материјалу. Он не лупка насумице чекићем и длетом по комаду мермера питајући се какав ће бити крајњи резултат.
Стога, основно је схватити да Национал Социјализам није само форма екстремне деснице. Свако ко је привржен нашој идеји и ко има сличне погледе треба се посветити проучавању идеје Национал Социјализма како би пронашао његово право лице и значење – или уколико не поседује довољно енергије или способности да то учини, треба да нађе други канал за испољавање својих интересовања. У овом покрету нема места за исфрустриране особе испуњене мржњом или религиозне фанатике, већ само за одане Национал Социјалистичке револуционаре!

Будимо реални: десница је углавном јадан скуп људи са веома нејасним и магловитим идејама. Они схватају да нешто није у реду, али упорно одбијају да напусте начела старог поретка. Уместо тога они се држе тих начела свом снагом и желе да се поврати систем какав је владао пре неких 75-100 година, мислећи да би на тај начин решили све своје проблеме. При том они не схватају да је хаос у коме се данас налазимо логична последица система који смо имали пре 100 година – да основе тог система нису биле добре и довољно чврсте да нас сачувају од данашњих дешавања.
Корен већине наших проблема се може пронаћи у самој идеји Хришћанства, чија су филозофија једнакости, страна и неприродна учења одвојила наш народ од сопствене духовности, али се и даље широко користе као заштитни оклоп против општег пропадања свега што их окружује. Када сви њихови безуспешни покушаји да зауставе развој догађаја пропадну, они постају исфрустрирани и претварају се у особе пуне мржње ради тога јер немају праву визију и идеологију.
Историјска је чињеница да из деснице никада није произашло ништа добро. Да није било револуционара као што су Коперник, Кеплер, Бруно и Галилео, ми би и даље веровали да је земља равна и да је сам центар универзума. Развојем капитализма државни владајући слој се није потрудио да реши социјалне проблеме који су проистекли из индустријске револуције, већ је наставио са немилосрдном експлоатацијом радничке класе – дајући повода за револуционарне мисли какве су изражене у Марксистичкој идеологији. Тако да су сва неопходна и праведна социјална побољшања којих смо били сведоци током последњих 100 година реализована тешким притисцима од стране левичара, док је конзервативна десница била у сталном повлачењу, жалосно покушавајући да их сачувају што је могуће више за себе.
Ово наравне не значи да је сваки покушај да се збаци владајући систем био оправдан и позитиван. Уколико човек створи нови природни поредак који се неће претворити у фосил већ ће опстати као живи организам и развијати се унутар граница самог закона природе, прихватајући нове научне и филозофске погледе на природу и живот без робовања застарелим концептима, то би заиста могао бити најозбиљнији покушај устоличења тог поретка и потискивања егоистичног материјализма, Хришћанства и осталих неприродних филозофија. Разлику између доброг и лошег биће могуће одређивати само на основу закона природе, и то што директније то боље.
Скоро је опште прихваћено да постоји раздор између Национал Социјализма и Марксизма. Међутим Национал Социјализам није ни десничарски покрет. Једина заједничка тачка Национал Социјализма и деснице је расно питање.
Наша раса без сумње поседује значајне интелектуалне капацитете али они су од мале користи уколико се не употребе на прави начин у складу са законима природе. Исувише времена смо изгубили захтевајући “White Power” и игнорисали тужну чињеницу да је наша раса поседовала апсолутну моћ последњих 2000 година. И управо је таква моћ та која је довела до оваквог друштва које имамо данас – отуд ми не делимо десничарско мишљење о непрекидној технолошкој и економској експанзији која је већ довела до загађења ваздуха и вода и учинила да велике области на планети постану нездраве за живот. Развој који је довео до тога да је озонски омотач у атмосфери систематски уништаван толико да ће будуће генерације бити изложене смртоносном зрачењу, да ће тропске шуме које нас снабдевају кисеоником бити посечене како би се направило места за индустријске зоне и да су пустиње толико наводњаване да се ниво вода у плодним деловима толико смањио да су се и она сама почела претварати у пустиње. Све ово је резултат те аријевске генијалности без које до наведеног индустријског развоја не би ни дошло, генијалности која се није потрудила да изгради бољи свет за нашу децу и унуке, већ само да задовољи људску похлепу, да себи обезбеди удобан живот без размишљања о будућности. Овај погубан светски тренд који је по стандардима закона природе индустријализоване беле земље запада претворио у државе декадентније и дегенеративније од било ког примитивног друштва Трећег Света, је снажно подржаван од стране деснице, где се чини да би све могло да буде у реду само када би црнци, јевреји и остале избеглице Трећег Света биле протеране у матичне државе. Но, ми смо потпуно свесни да на такав начин не би решили ништа.
Наш циљ је комплетна духовна обнова и наш најхитнији задатак је да дефинишемо и изградимо темеље за ту обнову – једино то може дати прави значај расној борби. Ова борба се не сме посматрати као борба против других раса већ као непоколебљива борба против декаденције и пропадања наших националних држава. Усамљени вапај раси као основи новог друштва је у принципу безначајан, осим у случају ако смо у стању да премостимо тренутну декаденцију и пронађемо пут назад ка природним вредностима. Уколико наша раса не може да опстане само у оквирима тренутног система и поретка ми је као такву не желимо, из разлога што она тада не би представљала ништа осим највише форме противприродне дегенерације. Потреба за белом надмоћи може добити на значају само уколико желимо поново да активирамо силе природе.

То не значи да ми поздрављамо било коју врсту мултикултурализма. Раса је камен темељац сваког природног поретка и стога се мора бранити као и сваки други природни принцип. Што свакако не значи да је имати белу кожу неопходан доказ људског квалитета. Бела раса је дозволила свету да потоне у катастрофу само уколико га је могуће довести до тога да схвати да квалитет живота може побољшати заменом потрошачког друштва – што је крајњи циљ и Марксизма и Либерализма – природним и духовним вредностима – онда је осуђен на пропаст.
Национал Социјалисти не сматрају да треба да се вратимо у камено доба и живимо у пећинама, али сматрају да од природе не треба узимати више него што јој се може надокнадити. Квалитетан и здрав живот треба да нам значи више од трке за материјалним богатствима.
У данашњем разочараном друштву, све више људи схвата ову чињеницу и протестује против владајућег система. Они не постају Национал Социјалисти из једног простог разлога: нису свесни да Национал Социјализам и само Национал Социјализам може решити највеће проблеме данашњице. Уместо тога они допуштају да њихове побуњеничке покрете преузму Марксисти, упркос чињеници да до сада ниједна Марксистичка власт никада није учинила ни најмањи покушај да реши ове проблеме, због тога што је сам концепт Марксизма материјалистички и не дотичу га се природне вредности. Једино што Марксисти раде је да користе опште народно незадовољство влашћу у циљу промоције своје идеологије.
Истовремено Национал Социјалисти покушавају да придобију малу групу традиционалних десничара са свим њиховим политичким и религиозним недостацима, њиховом озлоглашеном мегаломанијом и недостатку посвећености – што је произашло из њиховог дефанзивног напора да сачувају тренутно стање ствари – Марксисти проналазе упориште међу забринутим грађанима који одбацују неограничени материјализам зарад идеалистичке забринутости за будућност наше планете. Ови људи највећим делом не схватају да заштита природног поретка захтева много веће ангажовање и далекосежније мере од уобичајене контроле загађења и укидања програма нуклеарног наоружања. Они не виде да та мера подразумева и расну раздвојеност и поновно оживљавање духовности који човека могу вратити изворима здравог живота. Важно је и да схвате да ће то постићи само уколико им се пруже неопходне информације и увид у дешавања, и ако се не препусте јаком утицају лошег Марксистичког учења.
Ови људи заиста припадају нама – и много су вреднији као борци него гомила разочараних клинаца који себе називају Национал Социјалистима у жељи да повећају свој его и сакрију личне проблеме и несигурност иза измишљене униформисаности, чинова и титула. Но, еколози се не могу придобити имиџом јуришника и пропагирањем мржње, што код њих ствара негативан дојам о Национал Социјализму. Као што у контакту са њима не помаже ни разговор о значају расе, ради тога што они још увек нису достигли тај степен сазнања и самим тим не могу да увиде значај тог питања. Њима се треба приступити на сасвим другачији начин, начин који подразумева питања која се тичу садашњег времена и њих самих. Како би постигли ово, неопходно је сачинити квалитетан пропагандни материјал који проблеме екологије обрађује са Национал Социјалистичког становишта и који ове људе може ујединити. Пропагандни материјал који ће се дистрибуирати међу групама људи који се боре против загађења животне средине, нуклеарних проба и наоружања. С обзиром да еколози немају основне представе о филозофији Национал Социјализма, ми не можемо очекивати да нам се они придруже; и уколико не успемо да успоставимо контакт са њима придобиће их Марксисти под чијом контролом они никада у потпуности неће бити свесни снаге својих ставова.
Ови људи су непријатељски расположени према нама – ради деценија непријатељске пропаганде која није само удаљила интелигентан и јак свет од једног покрета који заступа идеје Национал Социјализма, али је истовремено успела да у покрет убаци велики број појединаца, појединаца којима оваква пропагандна слика створена о нама, одговара. Такве присталице желе да буду налик хладнокрвним убицама које је у медијима створила Холивудска продукција и жута штампа, називајући нас грозним “Нацистима”.
Дуго времена смо у наше редове примали овакве психопате и дуго смо покушавали да се дистанцирамо од других организација тог типа. Јер прозивање себе Национал Социјалистом и махање заставом са свастиком не чини некога нашим камарадом!
Многе сличне организације и даље не схватају да их овакве појаве и понашање њених припадника воде сопственој пропасти, што се може десити и нама уколико не уграбимо сваку прилику да појаву оваквих негативних фактора осудимо у јавности и демантујемо нашу повезаност са њима. Често се спомињало да наш прљав веш не треба да износимо пред противницима и да све унутрашње проблеме треба да решавамо унутар саме организације, Међутим, ово нити је наш прљав веш нити су наши унутрашњи проблеми – то је само неопходна акција прочишћавања сопствених редова и стога се мора изнети у јавности.
Наши најгори противници нису ни јевреји ни комунисти, него појединци који себе називају Национал Социјалистима и који подривају основе филозофије Национал Социјализма. И то све путем свог неадекватног и неприхватљивог понашања, што само потврђује искривљену слику пласирану у јавности од стране наших противника. И заиста, ми међу таквим појединцима не можемо рачунати на лојалност и пријатељство. Напротив, треба да се ослободимо било какве повезаности са њима и народу на прави начин покажемо да такав олош нама не припада. Пре свега, треба да учинимо велике напоре да радимо и ствари које се од нас не очекују. Од нас се очекује да прихватимо сваког десничара који маше заставом са свастиком – али се од нас сасвим сигурно не очекује да станемо уз левичаре из простог разлога што се народу стално понавља да смо ми десничари. И због тога је потребно народу показати да су били дезинформисани. Ефекат изненађења би био када би успели да натерамо бар неке људе да саслушају шта ми имамо да кажемо. Даље, то би допринело да размисле двапут о томе шта им је речено о Национал Социјализму.

У вези с тим морамо напоменути да ми нисмо нека историјска организација. Многи Национал Социјалисти мисле да ми желимо да оживимо Национал Социјалистичку Немачку и тај систем применимо на остале делове света. Управо то је слика каквом желе да нас представе наши противници! Национал Социјалистичка Немачка представља покушај – и то не превише успешан! - да организује Национал Социјалистичку заједницу у датом времену и историјском контексту. Она нас може инспирисати и од ње можемо научити – али је не можемо оживети – нити нам је то циљ. То је био експеримент који је требао да се суочи са гомилом проблема који су тада били од великог значаја за немачки народ.
Када је Хитлер пре 60 година започео историјску мисију да реорганизује немачку државу, цела нација је била економски, војно и политички потучена након пораза у Првом светском рату. Тада Немачка није изгубила само своје колоније, већ и већи део европске територије која је била насељена милионима немаца који су се одједном нашли одсечени од своје матичне државе, живећи бедан живот мањине у страним државама, које су их хтеле збрисати. Оно што је остало од Немачке територије је било потпуно демилитаризовано и стравични износи које је она исплаћивала путем репарација су проузроковали највећу инфлацију у историји човечанства која је уништила сваку могућност за економским опоравком. У овој ситуацији, мања група јеврејских имиграната са истока је полако почела да преузима контролу над пропалом економијом, као и над целокупним културним и политичким животом. У поређењу са оваквом ситуацијом сви разговори о економским кризама које имамо данас су смешни. Материјално гледајући, било која земља запада и многе комунистичке земље су у далеко бољој ситуацији него што је била Немачка 20-тих година прошлог века. Данас некоме економски проблем представља потреба за продајом аутомобила или пресељење у јефтинији стан услед недостатка материјалних средстава, док је у Немачкој то било питање голог опстанка.

Морално смо суочени са много озбиљнијом претњом него са којом је био суочен Хитлер. Његова Немачка је била поприлично хомогенизована држава, где је већина људи делила исте вредности и норме као и јаку веру у своју културу и традицију. Они су желели да поврате стару славу – желели су да буду снажни и да их остале нације поштују. Није било потребно да им Хитлер говори да треба да воле свој народ и расу. Њихове вредности и норме понекад нису биле потпуно у складу са филозофијом Национал Социјализма, али су биле чврста основа на којој би могла да се изгради једна права Национал Социјалистичка држава, и због чега је Хитлер могао своју енергију и политичку пропаганду да сконцентрише на свакодневне проблеме. Он је живео у револуционарно време, у које је потреба за послом и храном била од највећег значаја, и врло добро је знао да ће му програм који ове проблеме може да реши, обезбедити подршку народа и омогућити му победу, како би могао да реализује своју политичку мисију. Наравно отишао је много даље од саме потребе за обезбеђивањем материјалих добара и решавањем социјалних проблема.
Као што сви знамо, Национал Социјализам тада није била једина револуционарна снага у Немачкој. Комунисти су имали потпуно исте предности као и Хитлер: изгладнелу нацију која би урадила све само да преживи. Такође су имали и предност јер су могли да укажу на успешно изведену револуцију у Русији, док Хитлер није имао ништа на чиме би могао да базира своју борбу. Важно је напоменути да он свој покрет није повезао ни са једном снажном десничарском идеологијом као што су то радиле монархија или црква. Његов приступ је био сасвим левичарски и једнако супростављен владајућем слоју и комунистичкој партији. Када је на крају победио комунисте то није урадио тако што их је ућуткао, већ преотимањем њихових присталица, бавећи се истим питањима као и комунисти али предлажући боља решења – која су убедила немачког радника да би Хитлер био бољи и способнији вођа од Thaelmann-a који је тада био на челу Комунистичке Партије Немачке. Хитлер је народу пришао на прави начин, причао је о стварима које се тичу њих самих, на језику свог времена и на милитаристички начин који је био популаран у земљи која је била препуна ветерана који су имали сваки разлог да се осећају изданим од стране тадашње владе и који се показао врло користан у борби против многобројних комунистичких банди, које су користиле идентичан стил и језик.
Данас би покушај имитирања Хитлеровог стила било политичко самоубиство, уствари тако нешто је и био крај сваке групе која је то покушала. Не може се преузети ни Хитлерова пропагандна машинерија.
Превод, репринт или имитирање на другачији начин, само не на аутентични је смешан и свака њихова употреба у другом смислу је бесмислена. Хитлер се обраћао немачком народу 30-тих година. Поред свега осталог морамо да схватимо и прихватимо да се на тај начин данас не могу придобити шире народне масе. Ми данас тражимо мању групу идеалиста и да би их пронашли и окупили потребно је да нашу пажњу усмеримо на проблеме који се тичу управо групе људи коју ми тражимо: загађење, претња нуклеарним ратом, мултинационални капитализам и остало. Многи од ових проблема су били непознати Хитлеру и његовим савременицима – али то није разлог да их ми заобиђемо! Наш свет је постао много компликованији него што је био пре 50 година и сваки политички покрет који ову чињеницу не узме у обзир своди себе на неку врсту анахроног фосила.
Морамо признати да смо имали обичај да превише говоримо и пишемо о Национал Социјалистичкој Немачкој. Упркос свему добром што је Хитлер урадио за Немачку, људи које ми данас тражимо нису баш много заинтересовани за оно што се десило пре 50 година, они су више забринути за њихову садашњост и будућност.
Један од разлога честог окретања у прошлост је чињеница да је Национал Социјалистичка Немачка једини случај где је у свету икада примењен Национал Социјализам и да тих 12 година представљају једину славу и успех покрета у историји. Он нам је преко потребан у ова тешка времена када нас понижавају и прогањају. Национал Социјализам нам је потребан да покажемо себи да је бар једном био победоносан – упркос свим проблемима.
Штавише, веома је опасно када ово поштовање и дивљење према прошлости уместо да постане креативна инспирација, постане опседнутост прохујалим временима, слепа опчињеност изгледом, NSDAP-ом, униформама, симболима, чиновима, фризурама па чак и говором 30-тих. Није битан спољни изглед већ јединствена идеја и одатле морамо почети.
Морамо избећи да постанемо заробљеници историје како се то десило Хитлеру. Другим речима морамо показати како је Национал Социјализам у стању да реши проблем незапослености данас – ни издалека како га је Хитлер решио 1933 године.
Идеја Национал Социјализма превазилази Хитлера и сам Национал Социјализам. Хитлер ју је применио на давно време и место; ми морамо да је применимо данас. Ова идеја је ванвременска јер представља сам принцип према коме се природа равна и ствара. Она је постојала од самог настанка света и трајаће вечно док год постоји универзум, без обзира да ли аријевска раса или само човечанство као такво постоји или не. Човек је напустио овај принцип и наш задатак је да му покажемо да не може проћи некажњен и да су управо сви његови садашњи проблеми последица суманутог веровања да се човек уздигао изнад природе.
Такође много можемо научити посматрајући начине на које су остале левичарске групе организоване. Уобичајена је тврдња да се Марксистичке организације састоје од људског олоша. Ово може бити и тачно за неке групе, али језгро озбиљне Марксистичке организације одликује одређени ниво квалитета и посвећености. Од њихових чланова се тражи да проведу одређено време сваке седмице на идеолошкој обуци и практичним активностима. Све у свему захтеви који се стављају пред једног Марскисту далеко превазилазе оно што се ми усуђујемо да тражимо од наших чланова. Ово довољно говори о квалитету и такође објашњава зашто су Марксисти успешнији од нас – упркос чињеници да је оно о чему они причају обична глупост.
Међу Национал Социјалистима, преузимање ставова и метода који се иначе сматрају Марксистичким значи суочити се са великом дозом страха да ће поменути бити “заражени” Марксизмом, “Тако би изашли на лош глас међу пријатељима и међу непријатељима”, тврде они. Реално гледајући постоји лоша слика о нама, али тешко да би могла да буде гора. Међутим, с обзиром да нисмо превише оптерећени придобијањем традиционалних конзервативаца, да ли нам овај моменат заиста значи? Уколико они нису у стању да нам укажу на то да разликују Комунизам и Национал Социјализам, то је њихов проблем, а не наш! У том случају они су ти који показују недостатак интелигенције, што их чини бескорисним за нас у сваком случају. Не смемо дозволити нашим противницима да одређују шта је циљ Национал Социјализма, а шта није, и засигурно не можемо оставити све добре циљеве Марксизма, само да би удовољили људима који су за нас потпуно бескорисни. Већ смо превише дуго то радили и то је други разлог због чега су Марксисти били успешнији и у стању да преузму власт над главним сегментима нашег културног и интелектуалног живота, док су Национал Социјалисти дозволили себи да буду у обавези да кажу “Да” НАТО пакту, Европској заједници, атомској бомби, капитализму, безграничном слободном предузетништву итд. Време је за промене! Немојмо настављати да радимо оно што се од нас очекује, урадимо оно чему нас Национал Социјализам учи.
У вези са тим тужна чињеница је да су многи Национал Социјалисти због свог традиционалистичког размишљања били жртве најгоре врсте десничарске антикомунистичке пропаганде. Главна претња човеку не долази из Москве, Пекинга или Хаване. Не можете оптужити комунисте за данашње јадно стање у коме се свет налази – као ни за злоупотребу дрога, криминал, порнографију, нуклеарнио наоружање, расну интеграцију, загађење и остало. За то су криве данашње владе а не комунисти и јевреји! Морамо схватити да су ова зла произашла од стране наших корумпираних и морално посрнулих политичара и берзанских брокера и да смо ми аријевски народи света себи дозволили да ствари оду тако далеко. Претња опстанку планете није нека страна влада, него наш тренутни систем, јер без овог система не би било Совјетског Савеза и осталих комунистичких држава данашњице. Комунизам би током Другог светског рата био збрисан да Запад није СССР дао неопходно наоружање и технологију. Чак и данас би се остале комунистичке земље дезинтегрисале да нису константно подржаване од стране Западних влада и банкара који зарађују право богатство на трговини са овим земљама – и кредитирањем истих. Комунисти то врло добро знају и урадили би све што је потребно да се Источна Европа држи на ланцу, што је комунистички режим у Афганистану створило озбиљном претњом по Запад. Интересантно је и то да исте мултинационалне компаније које стварају огроман профит на трговини са земљама Комунистичког блока згрчу велико богатство на производњи оружја за које нас наши политичари убеђују да нам је неопходно за одбрану од Комуниста. Као да било шта можете одбранити уништавањем целокупног живота током нуклеарног рата. Ово је наравно потпуна бесмислица, али то је политички и финансијски систем здушно подржан од стране десничара.
Нема сумње: Комунизам би била веома непријатна ствар, али то не би значило сам крај света. Хришћанска либерална демократија би засигурно била! У Источној Европи постоји много већи степен расне чистоће него било где на Западу – једноставно због тога што њихов неефикасан економски систем није привлачио имиграцију Трећег Света; и расна свест руског народа који је доминантан у Совјетском Савезу сигурно обећава боље услове за опстанак аријевске расе, него визије либералних и конзервативних америчких политичара. Истина је да Комунизам не подржава расне принципе у теорији – али код комунизма теорија и пракса су две различите ствари. Нема сумње да је материјализам који нам нуди Запад много атрактивнији овде и сад, али овај удобан живот је праћен распадом који би могао избрисати сав живот на земљи. Било како било, без моћног и стабилног политичког система на Западу Комунистичке државе не би ни постојале. Оне једноставно не би биле у стању да преживе, а њихово гладно становништво би се побунило. Иста ствар би се десила и када би комунисти кренули да освоје Запад – у том случају њихови режими не би дуго трајали.

То је тренутак када би неко могао да се запита да ли је требало да прекинемо причу о Национал Социјализму и кукастом крсту и заоденемо се рухом правих левичара са новим идејама које би се са лакоћом “продале” народу, овога пута под новим именом. Ово, разуме се, није могуће. Покушати овакав приступ значило би подценити наше противнике. Њима не смета име или симбол. Оно што њима заиста смета је сама идеја, а њу није могуће маскирати до непрепознатљивости. Наши непријатељи ће се увек противити свему што је добро за наш народ и са правом ће тврдити да смо ми само “Нацисти”. А тада ћемо бити принуђени да учинимо велике напоре да убедимо јавност у супротно, заиста неозбиљно. Много организација је ово покушало и сви ти покушаји су се завршили безуспешно.
Постоји само један исправан начин: доказати да Национал Социјализам није то што људи мисле и да је то једини начин да се спаси и сачува живот на нашој планети. Чињеница је да смо тренутно у инфериорном положају али, искрено речено, радије бирамо да се не оптерећујемо преузимањем власти, овде и сада. Једноставно, мишљења смо да не бисмо били кадри изаћи на крај са тим. Ово је само једна од непријатних истина коју многи Национал Социјалисти и људи који себе тако називају – често потпуно превиђају. Мала би корист била од освајања власти у тренутку када немамо довољно стручних Национал Социјалиста који би обезбедили функционисање Национал Социјалистичке државе. Потребни су нам економисти, правници, биолози, административни радници и други који су истовремено привржени идеји Национал Социјализма. Власт никада не сме бити сама себи циљ. Желимо да успоставимо нови поредак јер желимо бољи свет, али бољи свет не долази сам од себе. За остварење овог циља је потребно ангажовање темељно образованих, потпуно посвећених људи, и тренутно је важније придобијање што већег броја таквих индивидуа него јалова борба на улицама, не би ли се импресионирала шачица губитника и паразита.
И поново нам Национал Социјалистичка Немачка даје поучан пример. Један од разлога због којих је експеримент са стварањем Национал Социјалистичког поретка био од самог почетка осуђен на неуспех, а новостворена држава није имала шансе да се одупре спољним притисцима, је тај што је Адолф Хитлер био принуђен да се ослони на велики број стручњака који су према Национал Социјализму гајили само презир. Он, једноставно, није имао времена да образује довољно Национал Социјалиста јер је био обузет придобијањем народних маса пре него што комунисти искористе прилику. Ми данас, на срећу, не морамо да бринемо о томе. Ионако у данашњим условима, никада не бисмо извојевали револуционарну победу. Уместо тога позабавимо се стварањем солидне основе за будућност масовног покрета.
Са друге стране, треба бити реалан. Ово такође може бити изгубљена битка. Не можемо гарантовати да ће до победе икада доћи. Да будемо до краја искрени: све што ми имамо је бледа нада и вера у победу. Штавише и сама природа може збрисати људски род са лица земље јер се он оглушио о законе универзума. Можда је то судбина која нас чека. Али ми, Национал Социјалисти, одбијамо да прихватимо такав развој догађаја без борбе – чак иако су шансе за успех минималне! Ми не желимо да постанемо мученици зарад неког изгубљеног циља – а то је управо оно што ћемо постати уколико се будемо слепо држали досадашње праксе. Као покрет, не можемо се похвалити већим успесима до сада. Време је да се освестимо и схватимо прави значај наших идеја. Први корак је преображење у професионалне револуционаре. Морамо оставити све недоречене десне идеје иза нас и прихватити чињеницу да смо левичари. И даље, морамо да престанемо да окривљујемо друге за наше неуспехе. Сами себи смо највећи непријатељи, у сваком погледу, и нису нам потребна друга жртвена јагњад. Свака промена коју желимо да остваримо најпре мора да сазри у корену ставова нашег народа. Ово је тежак задатак, али помисао на то шта ће се десити уколико изгубимо битку чини покушај да се он оствари, и то само вредним трудом.

ПРИРОДНИ ПОРЕДАК

Наш Поглед на свет заснива се на непроменљивим законима, законима који постоје од настанка света све до данас и представљају кључ којим се отварају сва врата, врата која воде до успостављања јединог здравог поретка на планети Земљи. Здрави закони могу бити засновани искључиво на здравом разуму и логици-то су Богом изабрани закони-закони природе који су непроменљиви и вечни. Светске филозофије или религијске догме, које нису у складу са природним Поретком, показале су се током људске историје као основни унутрашњи елемент којим се разарао идентитет Аријеваца. Сви ти елементи су убачени међу нас од не-Аријеваца који су и творци тих погубних страних вируса са задатком да нам се наметну вештачке неприродне теорије. Такве стране утопије разједају ткиво расно-народног организма и постављају лични материјализам као нову врховну вредност индивидуе, уместо природног закона о очувању и напретку сопствене врсте.

    Национално питање 21. века ће Србима и другим Аријевцима бити РАСНО ПИТАЊЕ - духовни и биолошки опстанак врсте. Наша крв и дух су инфицирани од стране Вечног непријатеља који нам намеће туђински менталитет са неприродним и деструктивним "вредностима". Данас је укорењена либерална прљавштина у умове испраних мозгова где влада тренд "волети странце и страну културу, а мрзети своју врсту и стидети се њене културе". Ко ово не примећује и не признаје или је испраног ума или му је мозак спржен од дроге. Поборници Новог светског поретка првенствено пропагирају против природну идеју "расне једнакости", која представља лажну теорију о "фер и нефер" односима међу расама. Ову превару "расне једнакости" ниједна филозофија није успела да потврди доказима из простог разлога што је то ненаучан став, супротан од закона природе. Исто тако је против природан став о једнакости међу људима унутар народа. Ниједна раса, ни појединац у оквиру расе, не могу бити исти, јер њихове способности и карактеристике су различите. Историјска достигнућа аријевске расе су надмашила све остале и изградиле и подариле свету данашњу цивилизацију која је највише достигнуће у природном Поретку.

    Национал Социјалистички Поглед на свет је заснован на урођеном нагону за очување и унапређење своје врсте. Да би одређена врста опстала и развила се потребно је неговати њене врховне вредности и карактеристике: национални идентитет, културу и традицију, отаџбину-државу, историју и језик и друге вредности аријевских народа.

    Ако вам је стало до судбине ваше деце и деце њихове деце устаните у име своје Крви и Части настављајући борбу тамо где су наши ратнички преци пали у одбрану српства и аријевске врсте. За 14 речи!

Национална служба за обнову Србије

Крв и Част Србија - Blood and Honour Serbia : Национална служба за обнову Србије

Професионални активизам

ПРОФЕСИОНАЛНИ АКТИВИЗАМ

Отпор без вође



Приредио: Combat 18 Енглеска
Превод: Combat 18 Србија


Преузето са: http://bhserbia.org/Profesionalni_aktivizam.htm

Пре свега, дефиниција професионалног активизма заснива се на потпуном посвећивању радног времена активисте борби против Система, активиста сам економски подржава свој активизам и идеолошко ширење, као и друге врсте изабраних акција. Таква особа ће нам омогућити да створимо, у будућности, врло способну елиту која ће деловати на националном и интернационалном нивоу захваљујући својој припремљености и капацитету.
Економски извори професионалног активисте могу бити различити, али први и најважнији је заснован на трговини и дистрибуцији производа различитих врста (идеолошких или неидеолошких). Најочигледнији случај је продаја и дистрибуција Национал Социјалистичког материјала који, у исто време, ојачава ширење идеје. Ово се односи на продају и дистрибуцију књига, мајица, дискова... Сваки производ који може доћи до улице учиниће да се људи више упознају са идејом и, на крају, можда створимо и друштвене симпатије.
Предности професионалног активизма за Национал Социјализам има много. Међу њима је посвећивање свог целокупног времена борби за Национал Социјалистички идеал. Више рада и посвећености доноси и више бољих резултата. Сви облици професионалног активизма заснивају се на Отпору без вође, што значи да је активиста део револуционарне ћелије и, што је већа репресија Система, он ће имати слободу у акцијама и биће независтан економски, што га претвара у поливалентног активисту посвећеног циљу, не само из идеолошких разлога јер професионални активизам доноси и духовну награду засновану на личним успесима.

“Јак човек је јачи кад је сам”.- Адолф Хитлер

Тренутно су врло тешка времена за Идеал али, знајући за рањивост Система, очигледно је да се Циљ мора бранити свим средствима, нападајући сваку владину форму која му може наудити. А ми сви знамо да је само један и једини идеал Национал Социјализам. Према томе, што више времена прође, њихова репресија ће бити ефективнија са својим законима (а најопаснији су прикривени напади од стране државних тајних служби). Морамо се припремити за то и бити свесни да нам се та прљава игра приближава. На срећу, данас располажемо изворима и средствима за то, а такође је и искуство од виталног значаја, као једна од наших предности, да делујемо на једну од рупа Система (где систем није јак), а да и не помињем то да су полицијске снаге претрпане, деморалисане и с унутрашњом корупцијом као никад до сад (њихови надређени нису више тако јаки, постоје поделе унутар њих као и напади, чак и убиства). Друга предност је та што је Систем створио сам себи непријатеље као што су исламистичке групе, антиглобалистичке групе, антисистемски кругови... Након свега поменутог, није тешко пружити отпор прихватањем минималног ризика који очигледно постоји. У будућности, овакви активисти ће бити више прогањани јер својим радом највише штете Систему.


Напомена: Идеални би били активисти који нису регистровани од стране Система и који су без криминалног досијеа.

Како се укључити у професионални активизам?

Постоје само два пута: отпочети са економским улагањима довољним за потребе материјала па покренути трговину и размену на локалном или интернационалном нивоу (користећи максимално интернет могућности) или одабраним нападима на економију Система (што је најбржи начин финансирања, али и најопаснији и најизложенији, нарочито ако се нема искуства; постоје технике и безбедносна правила за деловање на овим пољима, али ћемо их заборавити сад зарад сигурности оног ко чита овај приручник).
Па тако, Осуда Демократије може отпочети са 100 евра и хиљадама сати рада. Такође, у почетној фази, подршку може пружити и мала заједница активиста које веже Национал Социјалистички идеал.
Данас је почетна фаза знатно лакша него раније, мање компликована, јер постоје организације исте врсте које једна другој пружају подршку, на пропагандном или економском нивоу, као и доказаним искуством од ког сви имамо користи.
Главна ствар код стварања професионалних ћелија је јачање истих као и њихових организација, нарочито што се тиче економске стране, што је битно имати на уму, не само да би се финансирале активности организације већ и да би се решили судски проблеми, и чак доћи до тога да се обезбеди и посао саборцима. То је нешто што је NSDAP већ практиковао у почетној фази (имали су професионалне говорнике, професионалне администраторе, шофере, пилоте...), показујући да један од тих активиста може командовати свим својим утицајем против Система. Чак је и Фирер живео од права на “Mein Kampf” и није добијао надокнаду од државе, мада су и држава и партија безусловно подржали ширење књиге економски и пропагандно тако да је Фирер могао да се развија на другим пољима. Има и много других које нећемо поменути а чији је професионални активизам очигледан.
У овој почетној фази идеализација Национал Социјалистичких организација, које ће подржати овакве активисте у свом раду, је основна потреба. У исто време, све оне без изузетка морају константно да професионализују двоје, троје или више активиста за које се може гарантовати њиховом истрајношћу и одговарајућим резултатима да неће нестати временом због промена у приватном животу, лењости, апатије, вишестуких осуђивања...
У будућности морамо створити мрежу револуционарних и борбених активиста који ће давати један другом подршку у будућим заједничким акцијама против Система.

“НИЈЕ ДОВОЉНО БИТИ СИМПАТИЗЕР, МОРАШ БИТИ АКТИВИСТА, БЕЗ ЧЕКАЊА ДА ТЕ НЕКО ПРЕПОЗНА. САМОПОУЗДАЊЕ ВОДИ ДУШУ” - F. Kuhfuss

Главни услов за повољан комерцијални развој је, несумњиво, интернет. Садашњи веб сајтови имају такав дизајн да просто маме купце, а ми при том не мислимо само на “маркетинг”, већ имају озбиљну и одговорну улогу и у комерцијалним акцијама, као и у прилагођавању захтевима тржишта (нпр. постоји концепт неразумне несрећне околности: ако је цена прениска, купац не верује у квалитет или у озбиљност услуге дистрибутивног органа; он више воли да плати скупље и да буде сигуран, а ми сви знамо да сигурност не постоји) а постоје и други фактори који одлучују о цени производа индиректно, као што су поштански трошкови, пренос, губитак пакета од стране поште, наплате при доласку, трошкови кретања снабдевача и доказивање квалитета пре него што доспе на тржиште. Не заборавимо да се производи обрађују у пословима снабдевача који раде под тржишним условима капиталистичког Система. Пословни разлог се мора испоштовати као и што поменути комерцијални орган мора да ради у складу са економским законима, у супротном, све пуца (а то нисмо ми измислили). Изнад свега, прилагођавање околностима је оно што нас чини јачима. Или се обнављамо или нестајемо.
Из личног искуства знамо и свесни смо да је боље игнорисати да се идеолошке или политичке акције раде заједно са комерцијалним пословима. Разлог за то је тај што ћете бити осуђивани без милости, без икаквог критеријума и без икаквог препознавања вашег рада. У сваком случају, наћи ћете велики број организација и сабораца који ће дати безусловну подршку, и који ће бити свесни ризика којем се поменути активисти излажу, имајући на уму да нека реална зарада није велика. Ако је комерцијална активност одвојена од политичке, примена кривичних закона Система је ублажена, и у случају хапшења би сте били нападнути само због финансијских разлога (неплаћање пореза и сл.), а избегли би сте могуће кривично гоњење за антисемитизам и изазивање расне мржње.
Није неопходно рећи да је за економско и административно вођење посла Поштански фах потребан због примања писама, наплата, као и обезбеђивања мреже потрошача и снабдевача и “х “рачуна за трошкове складишта, и што се материјал буде више ширио, мање ћете бити на губитку у случајевима напада Система (као што је заплена материјала). Никад нећете моћи да изгубите 100%, јер се дистрибуција врши равномерно и према потребама (нпр. на најближем месту ћете држати ствари које је лакше изнети, а на најризичнијем месту ћете држати ствари мање економске вредности).
После статистичке студије, очигледно је да што више производа, артикла и пропаганде избацимо у друштво, створићемо више оних који ће се прикључити борби, а они ће бити и бројнији и способнији као и боље прилагођени за деловање против Система.
Већ је доказано да овај пут “стварања здраве и чисте елите” није лак. Дешава се да корупција, лењост, апатија и кукавичлук обузму људе. Толико мисле да су “здрави” да су неспособни да увиде реалност и толико мисле да су “чисти” док су посвећени интелектуалним акцијама, а генерално им недостаје храброст за борбу на улици. Нису показали такође ни да су на нивоу стварања интелектуалне заједнице револуционара, вољни да шире поруку радикалних текстова који ће борбено инспирисати масе, наводити на револуцију и побуну... (они искључују све што им може створити законске проблеме или смањити публицитет, па пажљиво обрађују своје текстове). Не мислимо да ће се такви задржати ту где јесу само на кратко, зато је наша дужност да преузмемо одговорност и променимо менталитет организација и сабораца ка једином правом Национал Социјализму: револуционарном и борбеном. Ми морамо да оријентишемо своје редове тако да масовно инспиришемо индивидуалце и од њих добијемо најспособније активисте, поучимо их и образујемо у ефектним и будућим пројектима против Система. Лакше је наћи 10 добрих бадема међу 1000 него 1 међу 10. То је била и пракса NSDAP у почетној фази. На пример, на почетку NSDAP, Фирер је имао функцију благајника а касније је са највећим овлашћењима водио партију захваљујући својим ораторским квалитетима, природном вођству и дару (а имао је и урођену храброст за борбу). NSDAP је регрутовао људе свих социјалних статуса.

Напомена: Свесни смо да има одличних сабораца у свим организацијама, без изузетка, који обављају разне послове од виталног значаја за Национал Социјализам. Ми само покушавамо да предочимо стварност Национал Социјалисте и дамо будућа решења како би морал порастао и како не бисмо запали у застој у каквом смо данас.

У сваком случају, знамо да је могуће исправити грешке и унапредити се, а као што и сви знамо потребно је радити на себи. То нам омогућава да себе сагледамо као интелигентне и мислеће особе и показује нам да имамо оно што карактерише наш Идеал (а као најсветлији пример Waffen SS)попут: свестраности и функционалности у тешким условима.

Професионални активиста

Као и у свему, особа мора да поседује неки минимум квалитета, ако не поседује ни то, компликовано је са том особом отпочети замисао формирања професионалног активисте.
Мора се почети од основе коју чине озбиљне, одговорне и искрене особе, а пошто ће они и ширити организацију, њихови ставови и постпупци морају да буду јасни.
Други битан фактор је старост (са 25 година, активиста већ има своје лично искуство, разочарења, поразе, тријумфе, тако да је већи експерт и објективнији је), она доноси зрелу свест (без еуфорије и филтера) која је од значаја за извршење поменутог пројекта са свим својим последицама (и на свим нивоима). Та особа ће претрпети промене у свом животу, ојачаће, укључиће сроднике, биће мета напада, можда заврши и у затвору, биће мета шпекулација, увреда... (које ће углавном долазити или из унутрашњости оног што његов Идеал представља или од акције Система).
Битно је та особа има строге критеријуме и чврсте одлуке, да је сигурна у себе и неустрашива у односу на оно што ће други рећи и у односу на последице јер активиста је тај који поседује апсолутну истину, он је тај који ризикује и који је вољан да да више за Циљ. На овом путу ће се појавити многе цепидлаке које ће давати савете или критиковати, говорећи (не и доказујући) да би они то одрадили боље од вас. Не смете им придавати значај, свако бира пут који следи. Следећа прича је јако добра, говори о томе шта ради такав активиста:

“Један посао је требало урадити и од многих је затражено да га ураде. Сви су били сигурни да ће то неко урадити. Свако је могао али нико није. Неко се разбеснео због тога јер је то била свачија дужност. Сви су тад помислили да је то могао да уради тај неко, али нико није урадио што је свако “намеравао”. Кад нико није урадио шта је тај неко могао онда је свако оптуживао тог неког.” (цитат Combat 18 активисте)

Посебну пажњу треба посветити утицају нове врсте коју је издигла нова технологија. Мислимо на интернет сурфере “из својих дневних соба” који господаре сајтовима, и који имају приступ chat- у и форумима што је нож са две оштрице кад је у рукама ових људи, јер они шире трачеве и пишу о акцијама које нису засноване на реалном искуству (нису били хапшени, нису учествовали у уличним тучама, никад нису пожелели лични или физички контакт са саборцима из других организација...) кријући се иза надимка или e- mail адресе. Зато не смете рачунати на њих, јер они нису значајни сем за свој информативни посао на нету. Ове саборце треба охрабрити на корак више у активности, интегришући их у колективне пројекте са већом одговорношћу јер им недостаје баш тог искуства које ће их претворити у јаке и ефикасне саборце у борби против Система. Заједништво је снага, а Национал Социјализам захтева све могуће људске ресурсе.
Све мора да буде добро организовано, нарочито на овом пољу, али активиста не мора да буде фанатик. На дуже стазе, он ће морати да се држи одговорности, да одржава своје пројекте, пропаганду и нове акције.
Он мора да поседује урођену храброст, пошто ће се наћи у ситуацијама у којима се до тад није нашао у свом животу као што је остваривање контаката, деловање из унутрашњости затвора, или ће се наћи у прилици да брани своје идеале на улици или ће скривати друге активисте који су у проблемима... Не заборавимо да активиста треба да буде пример за свакога, да увек иде напред и да се храбро суочава са последицама својих одлука.
Било би идеално да је активиста стабилна особа, способна да сагледа глобалну визију догађаја и да о њима размишља. То је врло важно за доношење одлука у свим ситуацијама у којима ће се наћи у будућности.
Заправо, када обављате пројекте овог типа, увек наилазите и на подршку сабораца и организација које су свесне рада и жртвовања које то доноси. Ни у једном тренутку нисте сами, напротив, бићете подржани од стране великог људског квалитета.

Од активиста зависи будућност организоване и координисане борбе против Система, зато они о томе размишљају 24 сата дневно, поред тога што су и најспособнији и поред тога што се излажу стварним ризицима. Њихово поље инструкција је њихово искуство живота против репресивног и тиранског Система.

Области у којима ће се развијати активиста зависи од начина борбе који одабере.

Професионални активиста, у свом развоју, може деловати на разним пољима: трговина, пропаганда, акције, усавршавање пројеката који се базирају на томе да омогуће рушење Система, ослобађање државних фондова, прикривене акције, трибине, обуке... али за све ово треба имати на уму да су новчана средства неопходна и основна. У капиталистичком Систему морате располагати капиталом. Што су нам новчана средства већа, и ми ћемо бити ефектнији у својој мисији.
Ово не би требало да нас изненади с обзиром на то да је Waffen SS био опремљен најскупљим оружањем. Није познато и то да су створили јединице Трећег Рајха борећи се свим и свачим како би доказали своју храброст и умереност. Али су се и трудили да обезбеде најбоље резерве за најбитније борбе. Нема бољег примера од тог да је Фирер ишао на политичке скупове бициклом показујући и на тај начин да се жртвује за циљ. Летели су Junkers авионима, возили Mercedes и Vauxhall. Истина је да су се на почетку говорници пењали на кутије али се ситуација променила чим је NSDAP имао више средстава, тако да су говорили у бољим условима због чега су и изграђене дивне и скупоцене грађевине.

Главни закључак о професионалном активисти

Изнад свега, искористите сва новчана средства јер, у супротном, нећете моћи деловати ни на једном пољу, јер за сада још нисмо изумели то, да се хранимо ваздухом, нарочито не у капиталистичком Систему. Због тога је ширење пропаганде и идеологије суштински повезано са новчаним средствима (замислите само потенцијал ваших организација и бораца са годишњим буџетом од 50- 100 хиљада евра).
Ниједан Luftwaffe пилот није летео без авиона, напротив, Me- 262 је био један од најскупљих авиона који је произведен за време Другог светског рата. Прва ствар у коју је Рајх улагао, била је моћна индустрија и комерцијално повезивање са суседним државама. Пораст новчаних средстава омогућио је развој NSDAP и без истих, које су у виду донација давали племство и индустријалци, све би остало на нивоу окупљања у кафеу. Пример донација је Vauxhall који је донирао 1000 камиона за борбеност покрета и обавезе партије.
По догми увезеној из националног бољшевизма (под чијим утицајем су чак и неки саборци, до данас Марксова идеологија не допушта комерцијалне активности), новац је измишљен од стране капиталистичког Система. 2000 год пре постојања капиталистичког Система, новац је већ постојао, зато се не плашимо да га искористимо као и његове предности које омогућавају да слободно и лако приступимо комерцијалним активностима. Рајх је, такође, подржавао и финансирао индивидуалне пројекте засноване на индустријским или комерцијалним активностима.
Једном кад се утврди крајњи циљ, следећи корак је ширење, пропаганда и јачање борбе против Система. Поменути активиста ће имати средстава да обучи и финансира индивидуалце или организације, саветујући из свог личног искуства, нудећи свој рад и посвећеност.
Замислимо да, међу 10 организација распоредимо 1 милион евра; онда би у будућности било лако приступити комерцијалним улагањима, стварању партија, изградњи иностране повезаности, музичким и говорничким актима чак и локалном пиратском тв каналу. Пропагандне кампање биле би огромне, давале би подршку саборцима и њиховим породицама, који би за узврат давали потпуну подршку саборцима у затвору, давале би, такође, и неограничена издања омогућавајући стварање будуће ефикасне илегалне оперативне мреже способне за развој у будућности.
Ово се све може остварити само ако се придаје неопходни значај стварању будуће генерације професионалних активиста. Данас, више него икад има оних којима Осуда Демократије има приступ и с којима је у контакту широм света и зато је тренутак за стварање већег и охрабрујућег професионалног активизма.
Свако мора сам донети одлуку, други не смеју да замере ништа јер је то и њихова ствар и ствар њихове воље. Лако је покушати као и успети. Све се то постиже радом и још већим радом, па ће се тако и Систем неутралисати.

МИ СТВАРАМО НОВУ ГЕНЕРАЦИЈУ ВИСОКО КВАЛИФИКОВАНИХ АКТИВИСТА ЗА БОРБУ ПРОТИВ СИСТЕМА И СВИ СМО ДЕО ТОГА.

Један од најважнијих закључака стварања нове генерације професионалних активиста је њихово интегрисање у различите пројекте сарадње на интернационалнoм нивоу, очвршћивање организација, дистрибутивног апарата, специфичне обуке, подршка активистима, статистичка процена, активирање ћелија у другим земљама, саветовање нових структура, повезивање међу активистима и једне земље са другом...

СВЕ ОВО ЈЕ САМО ДОДАТАК РАЗНИМ ПРИРУЧНИЦИМА ЗА ОТПОР БЕЗ ВОЂЕ.

Напомена: Све овде изложено нису монополски пројекти, напротив, морају бити отворени пројекти, са стабилним сарадњама које су одлука самих организација или индивидуалаца. Све овде изложено засновано је на стварном искуству мада је оријентисано за поучавање.

“БУДИ РАЗЛОГ НАШЕГ ВОЂСТВА, БУДИ ВОЉА НАШЕ СНАГЕ, ОСТВАРИ СВЕТУ ДУЖНОСТ НАПРЕТКА, ДАЈ НАМ ИСТРАЈНОСТ И НЕКА НАША НАЈЈАЧА ПОДРШКА БУДЕ НАША ВЕРА” - Адолф Хитлер

Преузето са: http://bhserbia.org/Profesionalni_aktivizam.htm

Нирбершки закони

1. Захтевамо јединство свих Немаца с циљем стварања Велике Немачке на основама права на само-опредељење које припада свакој нацији.

2. Захтевамо једнака права за немачки народ у односима с другим нацијама, и укидање Версајког и Сеинт-Германског мировног уговора.

3. Тражимо земљу и територије (колоније) да би исхранили свој народ, и населили вишак наше популације.

4. Они који нису припадници наше нације, не могу имати држављанство. Нико сем оних који имају немачку крв, без обзира на вероисповест, не може бити припадник нације. Према томе, ниједан Јеврејин не може бити припадник нације.

5. Они који нису грађани државе могу живети у Немачкој само као гости, и према њима се треба поступати по законима које важе за странце.

6. Једино грађани државе имају право да изабирају своје вође и да доносе законе. Према томе, тражимо да се све јавне канцеларије, било које врсте, националне, регионалне или локалне, испуне искључиво грађанима. Противимо се корумпираној парламентарној пракси по којој се положаји додељују по партијској припадности, а без освртања на карактер и личне квалитете.

7. Захтевамо да прва обавеза државе буде услова за нормалан живот грађана. Ако није могуће да се помогне цела популација државе, страни држављани (они који нису грађани) морају бити истерани.

8. Свака даља имиграција оних који нису грађани мора се одмах зауставити. Захтевамо да се сви не-Немци који су се населили у Немачкој након 2. августа 1914, моментално присиле да напусте Рајх.

9. Сви грађани морају имати једнака права и обавезе.

10. Прва обавеза сваког грађанина мора бити да ради, било својим умом, било телом. Делатности појединца не смеју се косити са интересима целине, и морају бити у сагласности са системом заједнице, и за опште добро.

11. Укидање прихода који нису зарађени радом; укидање робства интересима.

12. У смислу енормног жртвовања живота и имовине које сваки рат захтева од људи, лично богаћење путем рата мора се третирати као злочин против нације. Према томе, тражимо тоталну конфискацију свих ратних профита.

13. Захтевамо национализацију свих послова који су претходно били претворени у трустове.

14. Захтевамо поделу профита из великих послова.

15. Захтевамо племенито продужење бенефиција за старе особе.

16. Захтевамо стварање и одржавање здраве средње класе (Mittelstand), и моменталну комунализацију великих погона, и њихово закупљивање по ниским ценама од стране малих фирми, и да се највећа пажња посвети малим фирмама у пословима с државом, дистриктом, или градском самоуправом.

17. Захтевамо да се земља реформише према нашим потребама, и доношење закона за експроприацију без компензације земљишта за јавне сврхе; укидање интереса земљопоседника, и превенцију свих врста злоупотребе над земљиштем.

18. Тражимо обрачун без милости с онима чије су активности штетне за опште добро. Сви криминалци и злочинци према нацији, зеленаши, профитери, итд. морају се казнити смрћу, без обзира на веру или расу.

19. Захтевамо да се Римско право, које служи материјалистичком светском праву, замени Немачким законима.

20. Држава је одговорна за темељну реконструкцију целокупоног националног едукационог програма, и омогућивање сваком способном и "индустријском" Немцу да добије високо образовање и касније напредује ка водећим позицијама. Наставни план свих едукационих установа мора се прилагодити са захтевима практичног живота. Разумевање концепта државе мора бити циљ школства (грађанско васпитање, Staatsburgerkunde), још са првим почецима разумевања и сазревања ученика. Захтевамо едукацију надарене деце сиромашних родитеља, без обзира на њихове интересе, о трошку државе.

21. Држава се мора старати да унапреди ниво здравља нације заштитом мајки и одојчади, забрањујући рад деце, повећавајући физичку спремност увођењем обавезне гимнастике и спорта, и интензивним подржавањем клубова посвећених физичком развитку младих.

22. Захтевамо укидање плаћеничке војске, и стварање националне армије.

23. Захтевамо правно противљење свесним политичким лажима, и њиховом ширењу путем штампе. У циљу олакшавања стварања Немачке националне штампе, тражимо следеће:

а) да сви уредници и запослени у новинама на Немачком језику буду припадници расе;
б) да се не-Немачке новине могу објављивати једино уз дозволу и сагласност државе. Оне се не смеју штампати на Немачком језику;
в) да свим не-Немцима буде забрањено законом да имају финансијски интерес и утицај на Немачке новине, и да казна за кршење овог закона буде затварање тих новина и моментална депортација не-Немаца о којима се ради.

Публикације које су штетне за националну добробит биће забрањене. Захтевамо правно гоњење свих уметничких и књижевних форми које имају деструктиван ефекат на живот нације, и укидање организација које коче потребе горе изнете.

24. Захтевамо слободу религије за све религијске деноминације у држави, све док не штете и не противе се моралним осећањима Немачке расе.

Партија као таква стоји иза позитивног Хришћанства, без обавезе на исповест било којој деноминацији. Она се бори против Јеврејско-материјалистичког духа у нама и око нас, и уверена је да трајни опоравак наше нације може само произаћи из принципа:

Општи интерес пре сопственог.

25. Да би се горе-наведено могло остварити, захтевамо стварање јаке централистичке моћи у Рајху; безгранични ауторитет централног Парламента унутар целог Рајха и његовим организацијама и стварање заједничких и професионалних одељења за примену закона Рајха у свим државама конфедерације.

Лидери партије обећавају, уколико је потребно залагањем својих живота, да ће осигурати испуњење горе наведених циљева.

---

ПРОБУДИ СЕ СРБИЈО ! ! !

SRBIJO PROBUDI SE!

 

SVI koji zagovaraju netrpeljivost među Evropljanima su podmukle muslimančine, izmanipulisane budale, ljigavi mazohisti, ili degenerisani podstrekači džihada. Islam je monumentalno zlo i najveća opasnost koja preti Evropi.

 

PODMUKLIM te krajnje pogubnim delovanjem prljavih islamista, masona, Jevreja itd. a uz obilatu podršku mazohista, budala, komunista, stranih plaćenika, perverta (pedera, lezbejki, feministkinja), naš narod je temeljno izmanipulisan i postepeno uništavan! Mi smo obmanuti i navođeni da se svojevoljno samouništavamo prihvatanjem svega ne-evropskog (turbo-folka, rapa, džeza, regea; praznoverja, kineske "medicine", moderne »umetnosti«...) kao i kampanjama za abortus što dovodi do smanjenja i onako niske stope nataliteta, ili sistematskim cepanjem tkiva nacije i sejanjem unutrašnjeg razdora, što je najgore što nas je moglo zadesiti.

 

CIGANI, muslimani, komunisti su najpogubnije zlo u XX veku koje je zadesilo obezglavljeni srpski narod. Naime, dok broj Srba i svih belaca stagnira, za to vreme natalitet ne-evropskih rasa vrtoglavo raste. Dovoljno je samo uporediti broj mulimana (ukljucujući tu i Cigane) u Beogradu od pre 30 godina (na primer) sa brojem koji ih trenutno ima pa da postane jasno da u veoma kratkom vremenskom roku oni ce postati većina, a da srpskom narodu, tj. beloj rasi, preti postepen genocid. Određene grupacije u svetu (muslimani, masoni, Jeverji itd.) uz obilatu pomoć perverata, budala, mazohista, komunjara, i ostalog šljama sistematski rade na suptilnom kastriranju naših muškaraca i uništavanju naše rase, kulture, civilizacije.

 

POGREŠNI ljudi kontrolisu politiku, medije, industriju zabave, školstvo te nas - zarad lične koristi – korak po korak guraju u propast. Naš narod je izmanipulisan, maksimalno zatrovan i srozan na nivo stalnih unutrašnjih razdora i sukoba. Mi smo vekovima zaluđivani i obmanjivani da se svojevoljno samouništimo. Zavadi pa vladaj - je drevni princip koji se efektivno upotrebljava i protiv nas. SRBIJO PROBUDI SE !

 

TOKOM NATO bombardovanja veliki broj mulimana je rovario po Beogadu i Srbiji, šireći lažne glasine i dezinformacije. Na primer, veoma brzo se pročulo da su naše vojne snage u znatnoj meri uništene i pobijene što je stvaralo defetizam i strah unutar naših redova. To samo po sebi pokazuje da nikako ne smemo dopustiti mandovima (Ciganima, Šiptarima, muslimanima, Arapima, crncima, žućama itd.) da vršljaju i rovare po našoj otadžbini.

 

NAŠ narod predvode najveći lopovi, budale, perverti i strani plaćenici koji će zarad ličnog bogaćenja rasturiti ovaj narod, te omogućiti islamu da zavlada i uništi kako Srbiju tako i Evropu. PROBUDI SE SRBIJO!

 

OPOZICIJA je u mnogo čemu isto toliko loša ako ne i gora od dripaca na vlasti, jer masoni, Jevreji, islamisti itd. žele da se osiguraju od svih mogućih promena u sferamo moći, uticaja i politike. Ako se nešto brzo ne preduzme, ovom narodu, kao uostalom i celoj našoj rasi, kulturi i civilizaciji, se crno piše! ZASPALA SRBIJO – VREME JE ZA BUĐENJE! Vreme je da jesno i glasno kažemo: DOSTA JE BILO! Mi se moramo organizovati i ujediniti te započeti opštu ofanzivu protiv sumanutog smrada, naročito onih koji nas napadaju iznutra, jer od svih neprijatelja najgori su oni među nama.

 

NAŠOJ deci nipošto ne smemo ostaviti budućnost goru od smrti. Stoga moramo pod hitno započeti borbu protiv podmuklih neprijatelja naše rase, kulture i civilizacije.

 

PO planu vladara iz senke Jugoslavija je razbijena. Srbi su uvučeni u sukob sa Slovencima, Hrvatima i bosanskim muslimanima kojima se sada priznaje pripadnost nekoj fantomskoj »bošnjačkoj« naciji koja nema ni istorisko, ni kulturno i krvno utemeljenje. Naš narod je proteran sa vekovnih ognjišta i znatan deo srpske zemlje je okupiran. Oduzeti su nam Lika, Banija, Kordun, Dalmacija, Slavonija, Baranja, Zapadni Srem, Bosna, Hercegovina, Kosovo i Metohija. Kako je krenulo nije daleko ni odvajanje Crne Gore, a potom će na red doći Raška oblast i Vojvodina, a sudeći po agitaciji nekih, za sada još uvek, minornih političkih lidera (Koalicija Šumadija i neke militarističke skupine Vlaha u Istočnoj Srbiji) nije isključeno da će se još neki delovi odvojiti ili zahtevati poseban status. Sve to je učinjeno samo sa jednin stvarnim ciljom, a to je slamanje svih belih naroda, oduzimanje njihovog identiteta i njihovo utapanje u bezličnu masu pod čizmom cionističke okupacije. Sve ostalo (Americke namere da budu prisutni na Balkanu, zatvaranje kruga oko Rusije, osvajanje tržišta, jeftinih resursa i radne snage itd.) je donekle tačno, ali od marginalne važnosti. Nesumnjivo je da militantni islam u celom tom procesu igra neizmerno važnu ulogu. Očigledno je započeo invaziju na Evropu i osvajanje Balkana je jedan od ciljeva njihove ekspanzije. Terorističke akcije od 11. IX 2001. ali i one skorije u Indoneziji, Kuvajtu i Indiji, kao i nedavna dešavanja u Moskvi, govore da je muslimanska pretnja mnogo veća od onoga što se verovalo. Muslimani su intenzivno zagadili Francusku, Englesku, Nemacku - zapravo skoro celu Zapadnu Evropu - te im neće još dugo trebati da uz pomoć medija, političara i prodanih duša dovrše svoj paklini plan! Još je veće zlo što ljudi na uticajnim i vodećim položajima to ne samo da tolerišu nego i potstiču odnosno potpomažu.

 

NAŠEM narodu, rasi, kulturi i civilizaciji neđe biti spasa dokle god su pogrešni ljudi na vodećim položajima. Samo ako najpametniji ljudi i najveće patriote zauzmu svere moći i uticaja mi se možemo spasiti. U protivnom kroz dve do tri generacije ćemo doživeti potpuni krah. Zloupotreba medija, zabavne idnustrije, "obrazovanja," politike, biznisa itd. je perfidno sprovedena kako bi postepeno dovela do našeg samouništenja.

 

MUSLIMANI su maksimalno podli a srpski narod je zaluđen da trpi i toleriše sve ne-evropsko. Zbog toga Cigani, Šiptari, muslimani i ostali paraziti mogu da rade šta hoće, a naš narod im (uz časne izuzetke) neće ni reč reći, što je najveća moguća sramota; sa kojom se jedino izuzetne budale (kao na primer, svi vodeci političari ili medijske ličnosti) mogu ponositi. PROBUDI SE SRBIJO!

 

JEVREJI su najveći lopovi, lažovi i prevaranti. Gde god se oni nastane toj zemlji i tom narodu se ne piše dobro. Oni, uz obilatu pomoć korumpiranih i podmićenih vlasti, bezkompromisno pljačkaju i uništavaju svaki narod koji ih primi ili koji sa njima ima bilo kakva posla! SRBIJO PROBUDI SE!

 

ZA VREME bombardovanja, dok su Srbi ratovali i radili, preko Saveza Jevrejskih Opština organizovan je besplatan smeštaj jevrejske dece u Izraelu. Po Srbima i srpskoj deci su padale bombe dok su oni svoje noseve sunčali i brčkali se po Mrtvom moru. Isto se dešavalo i za vreme rata u Bosni, kada su svi Jevreji u rekordnom roku evakuisani iz Sarajeva. Da li zaista životi srpske dece, među kojima i male Milice vrede manje nego jevrejski životi? Za cioniste u SJO sigurno da vrede više – i to mnogostruko . Nije se SJO ni našalio da povede na sigurno našu decu nego je umesto toga pisao pisma čelnicima NATO pakta sa smešnim protestima koji su zvučali kao odobrenje za bombardovanje, ali samo Srba nikako Jevreja. Nema reči da se opiše kakva je to vlada koja tako nešta dopušta pri tom pričajući o jednakosti svojih građana.

 

TREBA li govoriti koliko stanova u Srbiji imaju Cigani, Šiptari, muslimani, Arapi, Turci, crnci itd. dok su Srbi i Crnogorci bivaju proteravani, maltretirani, masakrirani i ubijani po Kosovu i Metohiji? Za sve to vreme mundovi bezbrižno rovare po našoj zemlji, pljačkaju i iskorišćavaju izmanipulisane i obmanute Srbe.

 

HOMOSEKSUALCI, tranzvestiti i feministkinje su odvratni degenerici koje treba ukloniti iz društva, a ne davati im veća prava od normalnih ljudi te neogranicen pristup medijama, sverama moći i uticaja. Činjenica da na zapadu dotični genetski otpad ima ogromnu moć i u znatnoj meri kontroliše industriju zabare, diktira modu, "umetnost," politiku, sport, itd. nije ni najmanje razlog da se tako nešto suludo počne forsirati i kod nas.

 

PRIMITIVIZAM i praznoverje (vidovitost, astrologija, vradžbine, akupunktura, horoskop...) su patetične odlike zaostalih i zatucanih društvenih zajednica te nemaju nikakvo mesto u Evropi. No, na našu žalost, ovaj narod je maksimalno zaluđivan svakojakim pogubnim budalaštinama od sujeverja i kineske "medicine" do feminizma/pederastije i afro/arapske muzike (jezz, rap, reggae, turbo-folk, itd). Deca se intenzivno obmanjuju da privhavataju i idolizuju sve što je ne-evropskog porekla kako bi se na jedan suptilan i krajnje podmukli način naša rasa, kultura i civilizacija bili sistematski unšteni..

 

ONO što su nam muslimani uradili na Kosovu i u Bosni ce ponovo uraditi dolazećim generacijama u Beogradu, Kruševcu, Novom Sadu, Podgorici kao i celoj Evropi. Jer cilj islama je da postepeno zauzme stari kontinet te uništi našu drevnu rasu, kulturu i civilizaciju. Političari i mediji na zapadu im svesrdno u tome pomažu jer su do srži korumpirani i bez imalo morala. To isto se može reći i za sve političare i medije (te zabavnu industiju) na tlu Jugoslavije. PROBUDI SE SRBIJO!

 

NEMA ništa odvratnije nego kad je narod ili rasa obmanut da se samouništi. Poraziti nekog na bojnom polju je jedna stvar, ali potkupiti ljude na značanjim pozicijama (političare, biznismene, medijske ličnosti itd.) te manipulisati masama da se svojevoljno samounište odnosno da rade protiv svog interesa kao i interesa svog vlastitog naroda, rase, kulture i civilizacije, je sasvim nešto drugo, a zove se genocid. Upravo je to ono što se događa ne samo Srbima neko i svim Evropljanima.

 

OD svih rasa, jedino bela rasa ima negativni natalitet. Sve ostale rase intenzivno uvećavaju broj svojih pripadnika, dok belci lagano nestaju. U isto vreme naše pare, tehnologija, bogatsvo, znanje... se prenose u Južnu Ameriku, Afriku, a naročito Jugoistočnu Aziju.

 

NEOPHODNO je probuditi mase i započeti opštu borbu protiv zla. Svi belci se moraju organizovati i ujediniti. Neophodno je buđenje svesti, te shvatanje da imamo posla sa neviđenim zlikovcima koji od ničeg ne preza. Potreban je radikalan zaokret u pravcu samoočuvanja i progresa. Vreme nije na našoj strani! Njihovo najubojitije oružje je obmanjivanje masa putem zloupotrebe medija i školstva. Njihov moto je: ZAVADI PA VLADAJ! Njihova pobeda je naša smrt. Svi oni koji stvaraju razdor unutar bele rase su naši najljući neprijatelji. Svi oni koji nisu za belu rasu, našu kulture i civilizaciju su protiv nas. Zato, kažimo jednom za svagda: DOSTA JE BILO, DALJE MI PREUZIMAMO KORMILO. SRBIJO PROBUDI SE!!!

 

SRBIJA SRBIMA - SRBIN ZA SRBINA!