Стварање Српских добровољачких одреда

Стварање Српских добровољачких одреда

На седници српске Владе, која је одржана 14. септембра 1941. године, ђенерал Милан Недић је члановима свога Кабинета изложио ситуацију у земљи, која је била више него црна. Саопштио је, да је решио да одступи, да поднесе оставку, да се повуче. Желео је, да спасе српски народ, али види да му спаса нема.

Тада је устао Михаило Олћан, Министар народне привреде, сестрић чувеног научника Михаила Пупина, и са свом својом речитошћу и срчаношћу рекао ђенералу Недићу, да он не сме да напусти своју дужност, да мора да остане на своме положају, да мора до краја да изврши спасилачку улогу, да Отаџбина и српски народ једино још у њему гледају свога спасиоца и да зато не сме да их препусти вољи окрутног окупатора. А да би уистину био у стању да спасе народ и Отаџбину, Олћан је саопштио ђенералу Недићу, - да ће му за 24 сата ставити на расположење пет стотина његових младих другова, припадника Љотићевог"Збора", свесних и изграђених антикомуниста, који ће бити кадри, да се ухвате у коштац са комунистима. За пар недеља, Олћан је обећао ђенералу Недићу, да ће прикупити пет хиљада свесних антикомунистичких бораца, а он, ђенерал Недић, нека захтева од окупатора, да не пушта ни своје експедиције, ни усташе, Мађаре и Арнауте на тло Србије, јер ће свесни српски борци, које му ставља на расположење, бити у стању да угуше комунистичку револуцију у Србији.

Ђенерал Милан Недић, у заједници са целокупном Српском Владом,прихватио је предлог Михаила Олћана. Исто вече, ђенерал Недић одржао је говор, у коме је српском народу упутио и ове вапајне речи:
"Србија се у овом тренутку налази на прагу грађанског рата.

Приберите се и схватите сву величину опасности која нам прети. Њене претешке последице сносиће и они који је желе и они који се против ње боре, и они који су криви и они који су прави.
Од чега нам долазе те опасности?
Од оних истих, који су нам већ тешка зла нанели.

Од оних, који су се ставили у службу туђину, верујући да ће данас у данима нашег страдања, у држави без слободе, најлакше остварити циљеве које им комунизам проповеда..."37

Овај говор ђенерала Недића тако је деловао на народ, да су слушаоци, и дуго после говора, остајали неми испод звучника и покрај радио апарата.

То вече, 14. септембра1941. године, чим је Михаило Олћан напустио седницу Владе, дошао је у стан Димитрија Љотића и обавестио га о његовом обећању ђенералу Недићу. Љотић се сложио са Олћановим поступком и одобрио, да се саопшти свим студентима, ђацима и радницима, припадницима"Збора", који су живели у Београду, да се сутрадан сакупе у Гарашаниновој улици бр. 8, где се налазила Добровољна Радна Служба, чији су припадници радили на рашчишћавању рушевина у Београду.

Сутрадан, 15. септембра1941. године, сакупило се у Гарашаниновој улици око три стотине припадника Љотићевог"Збора". Ту им је Димитрије Љотић објаснио циљ због кога су сазвани. И сви су се уписали у добровољце.
Пошто се од београдске полиције и жандармерије могло прибави-
ти само око стотинак пушака са потребном количином муниције, то је
одмах формиран Трећи ђачки добровољачки одред, све од самих ђака, студената и младих радника. Њима је за команданта постављен први активни официр добровољац, артиљериски поручник Будимир Никић, зет пуковника Миливоја Алексића, прослављеног српског јунака из ратова за Народно Ослобођење и Уједињење од 1912. до1918. године.
Одмах је, природно, образована и Српска Дорбовољачка Команда у Београду, на чије чело је ђенерал Милан Недић поставио инжењериског пуковника Косту Мушицког, бившег ађутанта Блаженопочившег Краља АлександраI Ујединитеља, Краљице Марије и Краља ПетраII. За начелника Штаба постављен је потпуковник Радослав Таталовић, а за ађутанта Команде геодетски поручник Миодраг Најдановић. Седи- ште Штаба Српске Добровољачке Команде било је, прво време, у Ми- нистарству привреде, а доцније у Главном Ђенералштабу, у Милоша Великог улици.

Прва победа Српских добровољаца- први пораз комуниста

Трећи ђачки добровољачки одред, одевен у униформе бивше Краљевске југословенске војске, са српским ознакама и са српском тробојком, кренуо је из Београда на челу са поручником Никићем 17. септембра1941. године. Вредно је нагласити, да је Одред био наоружан само крагујевачким пушкама и бомбама"Крагујевчанкама".

Прве Српске добровољце испратио је на терен са очинским саветом Димитрије Љотић. Том приликом, Димитрије В. Љотић, у своме говору добровољцима, рекао је и ове речи:
"... Жао ми је ваше младости, јер ће многи од вас погинути...

Али, више од тога ми је жао, што ћете и ви морати да убијате, јер у борбу идете... Ви сте добили оружје, али морате знати да је оно моћно и благословено једино у достојним рукама Јунака и Човека... Да се не размећете њиме, и да га никад не употребите као силеџије, насилници или, не дај Боже, убице... Ви се борите да се успостави ред и мир у вашој земљи, и да народ не страда више, да престане да даје бесциљне жртве... Али, ви морате знати и свој положај: свако јутро кад се пробудите, ви себи да кажете да сте робови..."

Трећи ђачки добровољачки одред је одмах, истога дана када је напустио Београд, 17. септембра1941. године, улетео у борбу противу комуниста код Гроцке. У једном снажном, одушевљеном јуришу, уз поклике Краљу ПетруII и Србији, Српски добровољци просто су сатрли Космајски партизански одред на који су били наишли у селу Дражњу. Још тада, у тој првој борби, у својој првој победи, Српски добровољци су, по речима песника, - "показали непоколебљиву вољу, високо уздигнут национални идеал и готовост за жртве". Што су били овакви, - "то је, свакако, стога што млади верују да има нешто за што вреди положити живот". Зато је песник Сима Пандуровић, поред предњих, написао о добровољцима и ове редове:
"Данашња српска омладина има ту веру. Она је остала верна
земљи у којој је рођена, остала је верна огњишту својих предака, и
бескрајно одана простору своје будућности."
Уколико се 7. јули1941. године сматра почетком комунистичке револуције у Србији, утолико се 17. септембар1941. године- дан прве добровољачке победе код Дражња(Гроцка) на комунистима- има сматрати даном почетка грађанског рата.
Победа код Гроцке само је охрабрила Српске добровољце. И кад су добровољци хрлили из борбе у борбу и ређали победу за победом, почело је, увелико, да се враћа поуздање и самом српском народу у његову животну снагу. Док су Српски добровољци крвљу исписивали јуначке победе код Варовнице, Хаџиних Ливада, Раче, Петровца на Млави, Црног Врха, Горњег Милановца и других места, дотле је српски народ целим својим бићем осећао, да га Господ заиста није напустио и да га самом својом божанском руком са ивице понора води у лепши и светлији живот.
На овом месту важно је истаћи, да је међу изгинулим и заробљеним комунистима било најмање српских сељака, и да су већину чинили: Мађари, Немци, Јевреји, Арнаути, Цигани, итд. У борби код села Дражња Српски добровољци запленили су, између осталога, и комплетне униформе, заједно са легитимацијама, двојице немачких подофицира, који су били комунисти и учествовали у организовању парти- занских чета као инструктори. Ове униформе Љотић је послао Шефу немачког Војно-управног Штаба др Турнеру, те су отада немачки фактори у даљим односима према српској администрацији постали мање надмени, јер су имали најочигледнији доказ, да поред осталих Несрба и сами Немци помажу комунистичку револуцију у Србији.
Све је ово сведочило, да српски сељак, српски домаћин, уопште није дао ни најмању подршку комунистичкој револуцији, јер је својим здравим народним инстинктом осетио, да је црвено безбожје сасвим страно српској души.

Међутим, баш у то време, када комунисти трпе прве поразе и страшне губитке, када је свесна и родољубива српска омладина почела истрајно и бескомпромисно да уништава бољшевичке одреде у Србији, дошло је до састанка и закључења споразума између ђенерал- штабног пуковника Драгољуба Михаиловића и Тита, Генералног Секретара Комунистичке Партије Југославије.


ПЛАКАТ-САОПШТЕЊЕ О УВОЂЕЊУ ОПСАДНОГ СТАЊА

оригинал плаката – штампан, издат и излепљен по читавом Крушевцу, у Архиву Крушевца, фонд ВАРИА-збирка плаката, инвентарни број V/4.

НАРОДУ ОКРУГА КРУШЕВАЧКОГ

Како би се избегле кобне последице изванредно тешких прилика у крушевачком округу, Министарски савет је 6 августа ове године донео одлуку, да ме упути у овај округ као Изванредног Комесара Владе, снабдевеног нарочитим овлашћењима.

Примивши се горњега задатка, свестан указане ми части са једне стране и истовремено тежине задатка са друге, стигао сам у округ Крушевачки са тврдим решењем: да се народу у невољи нађем.

А ти си народе, знај, у великој невољи. Пође ли још корак даље овако као што је ишло последњих дана у питању ће бити не само твоји домови, него и твоји животи. У твоме је интересу да ти ово потпуно отворено кажем, у твоме је интересу исто тако да ово са својом озбиљношћу примиш, добро да разумеш и ни једнога момента да не заборавиш.

ОПАСНОСТ ПО ТВОЈЕ ЖИВОТЕ И ТВОЈЕ ДОМОВЕ ДОЛАЗИ ТИ ОД ТВОЈИХ РОЂЕНИХ СИНОВА

Дража Михајловић и његове присталице, пошто су својим лудачким подухватима ове две, Србину горке године, како у Србији тако и ван ње српском народу још више загорчали, спремају се сада на највећу лудост и највећи злочин према своме рођеном народу: да читав српски народ за љубав туђих интереса у црно завију.

Дража Михајловић и његове присталице поставши обичан инстумент енглеске политике, познате по немилосрдном гажењу интереса нарочито малих народа, као обични плаћеници и извршиоци наређења њима претпостављених Енглеза, спремили су, по непобитним подацима са којима располажемо план за акцију најшире саботаже и терора и само чекају миг од својих наредбодаваца па да приступе извршењу истога.

УПАМТИ СРПСКИ НАРОДЕ!

ПОЧЕТАК ИЗВРШЕЊА ТОГА ПЛАНА ЈЕСТЕ УЈЕДНО И КРАЈ СРПСКОГА НАРОДА.

То се, истина, мало тиче Енглеза, за то не хају Дража Михајловић и његове залуделе и полуделе присталице, али то се тиче животних интереса српскога народа који би били у највећој мери угрожени и зато, као Изванредни Комесар Српске Владе Народнога Спаса, у жељи да по сваку цену (удебљано-прим. АД) заштитим интересе српскога народа проглашујем на територији округа крушевачког (од проглашујем, до краја, све удебљано-прим. АД)

ОПСАДНО СТАЊЕ

које почиње од 8 часова 11 августа и објављујем да ће једновремено са завођењем опсадног стања сви преступи по Уредби о преким судовима која је објављена у Службеним новинама бр. 109 од 23 септембра 1941 године члан параграфа 1, 2, 3, 4, 5, 6 и 7 бити суђени од стране

ПРЕКИХ СУДОВА

српских оружаних одреда налазећи се на територији округа крушевачког.

У вези са горњим објављујем:

1. Све државне и самоуправне власти и органи вршиће своју дужност најисправније и помоћиће ме у борби против бандитизма, ма како се он звао. Свака неисправност у томе па чак и лабавост КАЗНИЋЕ СЕ СМРЋУ
2. Сво становништво округа крушевачког дужно је да помаже власти у борби против оружаних бандита, Свако утврђивање непријављивање присутних или пролазећих бандита, скривање истих као и јатаковање ма у ком виду КАЗНИЋЕ СЕ СМРЋУ.
3. Сваки благовремени непријављени боравак оружане банде у селу, поред горе већ указаних последица по криве појединце, повући ће, истовремено, тешке последице по читаво насеље.
4. Свака кућа, из које у будуће буде извршен напад на органе државне власти биће спаљена, а укућани по величини кривице кажњени смрћу или интернирани.

Сви припадници оружаних илегалних банди на силу мобилисани и одведени или туђинском пропагандом заведени имају се до 15 августа о.г са оружјем предати властима и у колико нису у одметништву извршили никакво злочиначко дело биће пуштени кућама. Имовина оних који се до одређеног рока не врате, биће конфискована, а породице интерниране. Исте мере примениће се према сваком ономе, који од дана обнародовања овога прогласа приђе одметницима или допусти да буде одведен.

Наглашавам да ћу у случају ма којих других преступа напред непоменутих, исто тако са свом строгошћу против криваца употребити сва средства која нађем за сходно и која ми стоје на расположењу на основу дарих ми изванредних овлашћења.

НАРОДЕ ОКРУГА КРУШЕВАЧКОГ,

И ти као саставни део српског народа данас имаш само једну политику: чувати и сачувати драгоцене српске животе. Претставник те политике у српској земљи, у којој се једино и може водити политика српског народа, јесте уједно и легални носиоц ЈЕДИНЕ српске власти претседник владе ђенерал Милан Недић. Та се политика може успешно спроводити једино и искључиво путем којим нас води наш ПРЕТСЕДНИК ВЛАДЕ, путем одржавања мира, реда и законитости.

Решен сам да мир, ред и законитост ПО СВАКУ ЦЕНУ успоставим и одржим. Ко у тим мојим настојањима буде мој сарадник, пријатељ је и мој и свој и народ свога; ко ми се пак, ма чиме и ма како супростави биће, ма ко био, као непријатељ свога рођенога народа немилосрдно сатрвен.

7 августа 1943 год.
Крушевац.

МИХАЈЛО ОЛЋАН, с. р.

Министар на расположењу
Изванредни Комесар Владе за округ крушевачки.