Национал социјализам - Биолошки поглед на свет
Povl H. Riis-Knudsen
“У сваком тренутку постоји тзв. Ортодокса, скуп идеја за које се претпоставља да ће бити прихваћене од стране свих правоверујућих људи. Иако није изричито забрањено заступање различитих теза, у пракси то није случај. Свако ко доведе у питање владајућу Ортодоксу бива запањујуће ефикасно ућуткан. Непожељно мишљење, практично никада не бива саслушано, било у популарној штампи било у научној периодици.”
George Orwell
Као национал социјалиста ви константно доживљавате тешкоћу при вођењу значајних разговора са особама који нису национал социјалистичког убеђења. Често осећате да је таква врста разговора сасвим немогућа и да ви и ваш саговорник живите у потпуно различитим световима. Делом, наравно, разлог овој бедној ситуацији лежи у пропагандној слици Национал Социјализма као кулминације људске изопачености коју су наши непријатељи створили у јавном мњењу. Међутим, млађим генерацијама, оно што се догодило пре пола века данас је потпуно небитно. Од њиховог најранијег детињства они су били у прилици да прате сву злобу и окрутност која разара свет од “Победе хуманизма” 1945 године, живо приказано путем медија, и где је присутна веома обесхрабрујућа тенденција међу млађим генерацијама да заступају мање пристрасан став према животу и проблемима са којима се он носи за разлику од претходних генерација.
Ипак, ово не значи да млади људи имају било какву идеју шта заправо представља Национал Социјализам, као што не показују ни много веће разумевање када им објасните његову суштину. Они су одрасли у свету где су били промишљено отуђивани од свих природних вредности и природних етичких норми и где су били учени да је у животу све релативно, где је граница између истине и лажи престала да постоји, као да нема савршенства и све зависи од начина на који желите да посматрате ствари. У овом безвредном свету људи живе у менталном вакуму, без икаквог контакта са реалним светом, његовим немилосрдним биолошким законима, апсолутним моралом и друштвеним обавезама, и неизбежно је да се идеја Национал Социјализма доживљава као несхватљив страни елемент у таквом политичком и филозофском универзуму.
Противно данашњем безбрижном релативизму, где су све идеје - у принципу најмање – једнако прихватљиве и валидне, Национал Социјализам представља непрестан напор да пронађе апсолутну истину , истину као основу људског друштва. За разлику од нејасног бунцања празноглавих филозофа и доктрина оријенталог мистицизма, Национал Социјализам се базира на здравом разуму, и он своје аргументе тражи у реалном свету, где је разлика између истине и лажи, између добра и зла одређена чињеницама а не лепих жељама и теоретским маштаријама.
Имајући ово у виду очигледно је да Национал Социјализам мора одбацити концепције и моралне норме свих владајућих идеологија, што природно, води ка разумљивом раздору који је тешко премостити једноставно због тога што не постоји прихваћени оквир односа између Национал Социјалиста и људи чије је мишљење опредељено идејама тренутног светског поретка. Национал Социјализам представља самосталну, неизбежну и бескомпромитујућу борбу против филозофских основа целокупног светског поретка. На следећим странама ћемо покушати да вам објаснимо садржај оваковог сукоба.
Као што је већ објашњено не претходној страни, идеја Национал Социјализма има мало додирних тачака са тренутном политиком. Национал Социјалистички покрет није једна од уобичајених политичких организација, које само представљају некакве мање више групне материјалистичке природе. Њихов циљ је једино да саставе политички програм који је довољно нејасан и недефинисан да привуче неопходно гласачко тело за парламентарну платформу где њихови “представници народа” могу себи да присвоје највећи комад колача – као и чланови њихове партије – на штету остатка друштва.
Национал Социјализам је више од овога – то је поглед на свет, целокупна филозофија живота, која покрива све аспекте човековог опстанка. Као присталица, оваквог погледа на свет ви поклањате пажњу свим аспектима природних појава друштва у коме живите из једног истог угла, тако да сваки аспект понаособ постаје део јединствене целине, баш као што су ваша мишљења у свим сферама одређена истим уједињеним принципом који вам омогућава да схватите и објасните све аспекте живота и његове мистерије. Стога је поглед на свет основни став његових следбеника према религији, етици, политици, економији – и начина на који они организују сопствене животе.
Сада, наравно, Национал Социјализам није једина филозофија живота која тврди да, покрива све аспекте постојања. Остали примери су сви религиозни, и који у принципу свакоме који верује у њих даје смерницу за његово понашање и став у свакодневним ситуацијама. Данас су међутим, религије приморане да направе нагодбу у очајничким покушајима да премосте широк раздор између религиозних догми и реалности – раздор који је последњих 500 година водио ка јачању посветовњења хришћанских земаља у старом свету и које данас чине прозападњачке владе већине исламских земаља, напуштају строге религиозне структуре друштва у корист капиталистичког или комунистичког материјализма.
Пример друштва који је кренуо у супротном правцу и који је радикално протресао јединство између политике и религије јесте Хомеинијев Иран. Други пример је Израел, који се заснива на религијским уверењима да су јевреји “Изабран народ” и да полажу божанско право на територију коју потражују од арапа, и где већина ортодоксних група доследно одбија и најмања одступања од закона прописаних Талмудом. Овај закон је производ старог номадског друштва и немогуће га је применити на модерно развијену државу, што је резултовало појави великог броја типичних семитских конструкција које заобилазе строга религиозна правила везана за Sabbath и Shmittayear, где правила налажу да се тих дана не ради и мирује, али народ то не поштује!
Сличне методе се могу наћи у арапским земљама, где је Рамадан мање - више трајно укинут, зато јер те земље “Ратују” са сиромаштвом. Сви покушаји да “варате” јасно показују да су овакви погледи на свет потпуно неадекватни као смернице у модерном свету са западном технологијом - и да нису биле довољно снажне да спрече своје следбенике од жеље за новим стилом живота, који није део њихове културе али је резултат успешног паразитизма. Разлог овом неуспеху је једноставно то што су ове религије засноване на слепој вери, а не на реалности.
Природно, предани хришћани поседују исту жељу да сачувају Библију као основни ауторитет и главну тачку сваког размишљања. Стога, католичка црква упорно покушава да повећа свој утицај на развој друштва у традиционалним католичким земљама као што су Ирска, Италија, Шпанија и Латинска Америка – и да би успела у свом плану мора задобити и политичку моћ. Њена главна слабост је, међутим, мноштво унутрашњих неслагања око тога како би овај циљ морао бити постигнут и који делови хришћанске доктрине морају бити наглашени. У Северној Америци хришћанство такође ужива велики политички утицај који се ни у ком случају не сме подценити, и такође у Европи већина земаља има хришћанске политичке партије које покушавају да ојачају тзв. хришћанске вредности као део свог политичког програма. Но, религије као такве играју веома умерену улогу у оваквим партијама – једноставно ради тога што је хришћанство изгубило свој утицај на широке народне масе. - ако га је уопште и имао.
Некако је хришћанство одувек било доживљавано као страна идеја међу народима са севера, и њихова интерпретација хришћанства је често била веома нехришћанска. У Данској, на пример, око 95% становништва чини чланове Лутеранске цркве. У сваком случају, само 2% од тог броја посећује цркву а још мањи број тврди да верује само у доктрину хришћанства. Као духовна сила, хришћанство је у људима одавно мртво.
Марксизам је такође филозофија живота, представља поглед на свет који регулише све аспекте људског живота, док се све остале политичке идеје у нашем делу света углавном концентришу на безначајне администативне и економске проблеме. Ове идеје су уско повезане са извесним фундаменталним ставом према животу генерално и везе између појединца и друштва, али и поштовањем према људским духовним потребама. Они су – у принципу – потпуно неопредељени, не искључују било какав савез са религијом – напротив, они увек наглашавају потпуну слободу религије и тврде да религија и политика немају заједничких тачака једно са другим и треба да се држе засебно – као да је религија нешто неважно у поређењу са политиком. Тако да чланови свих ових либералних или конзервативних партија могу бити хришћани, јевреји, муслимани, атеисти или будисти. Њихова религијска убеђења се сматрају потпуно небитним за њихово политичко ангажовање. Они су уједињени у покушају да реше неке поприлично дефинисане практичне проблеме у државној машинерији, али могу да имају потпуно различите духовне циљеве. Као што је већ поменуто, ова разједињеност је потпуно неспојива са природом саме религије, али мора бити прихваћена мање - више нерадо од стране религиозних заједница уколико жели да има било какав утицај на друштво уопште.
Истинска филозофија живота као што је Национал Социјализам апсолутно нема времена за оваква атомистичка раздвајања живота на различите одељке који немају везе једни са другима. Национал Социјализам је способан да реши све практичне проблеме у друштву применом принципа своје фундаменталне филозофије, и њеним следбеницима није потребан никакав страни елемент који би задовољио њихове духовне потребе.
Сам Национал Социјализам даје одговор на свако питање које човек може да постави.
Опште је позната чињеница да су религије засноване искључиво на вери – то је нешто што оне истичу са поносом! Стога, постојање бога, те беспрекорне концепције мисли, васкрснућа, другог доласка итд... су све ствари које не можете доказати – осим уколико, наравно, прихватате бога као творца Библије што је још једна ствар у коју морате слепо веровати – упркос сваком доказу који можете добити. И ако не верујете без доказа сумњичави сте – баш као Неверни Тома. Као противтеза овом врхунцу у незнању, и Марксизам и Национал Социјализам тврде да се заснивају на научној истини. Марксизам, је измишљен за столом, напуњен знањима, филозофским учењима – али без икаквог додира са стварношћу или науком. Када изблиза погледамо видимо да је Марксизам заснован на вери исто колико и било која религија – наиме на потпуно научно недоказаном веровању да су сва жива бића која ходају на две ноге и немају перје створена једнака, као што је апсурдна и идеја да су услови производње који су одлучили историју на исти начин као и природна околина - а не наслеђе – које одлучује сам развој појединца. Ово, наравно, целу теорију поставља наглавачке. Није потребно пуно интелигенције да се схвати да је у бити човек тај који је обликовао своју околину – и успоставио друштвени поредак, укљућујући и услове производње – а не обрнуто.
За разлику од осталих филозофија, Национал Социјализам није измишљен – он потиче од вечних закона природе, који постоје дуго колико и сам универзум и који утичу на целокупан живот откако је створен први примитивни организам. Овај поступак је предивно приказан и описан у књизи “The Lightning and the Sun” Савитри Деви, чувеним касним Национал Социјалистичким филозофом:
“У својој основи, идеја Национал Социјализма надмашује не само Немачку и наше време, већ саму Аријевску расу и само човечанство и сваку епоху; оно коначно изражава ту мистериозну и неисцрпну мудрост у складу са којом природа живи и ствара: безлична мудрост праисторијских шума, океанских дубина и сфера у мрачним пространствима свемира; слава Адолфа Хитлера се просто није враћала тој узвишеној мудрости, него је од ње направила практично обновљену политичку линију светског обима.”
Другим речима, Национал Социјализам није изумио Адолф Хитлер, али је оно свестан израз основних закона природе који управљају нашим животима. Оно је засновано на бескрајној љубави природне креације у свој својој разноликости, дубини, безусловном поштовању према мудрости природе, и жељом за очувањем живота. Једини начин на који то можемо учинити, јесте да организујемо друштво у складу са основним законима природе. Тако да је бити против Национал Социјализма апсурд колико и нелогичност супростављања закону гравитације или чињеници да је земља округла! Национал Социјализам није ништа друго до примена физиолошких и биолошких закона на политичку, економску, друштвену и религиозну сферу људског живота на исти начин као што су оне данас примењене на технологију. У овом случају, Национал Социјализам је заиста знанствен – за разлику од осталих погледа на свет. Он не жели да реалност приладођава било каквој претходно створеној теорији. Ново доба ће стварањем значајних прекретница догађаја на овај начин бити одражено на практичну страну живота Национал Социјалистичке заједнице.
Наравно, понекад можемо пожелети да су неки од ових закона мало другачији, али морамо прихватити да је просто немогуће мењати их. Закони природе се не могу укинути или изменити гласањем у Генералној Скупштини Уједињених Нација, америчком конгресу или било ком другом националном парламенту! Можда би све било лакше када би сва људска бића и све расе биле створене једнаке, и када не би било наследних фактора који одређују и ограничавају наше индивидуалне могућности за развој. У сваком случају, ово није такав случај. И не постоји шанса да се ове чињенице промене некаквим индивидуалним жељама нпр. понашајући се као да ови закони не постоје. Градити друштво на таквим жељама је смртни грех који може сносити само катастрофалне последице.
Ове последице се јасно виде само када погледамо друштва која су изграђена од стране наших непријатеља на Истоку и Западу. Они једногласно тумаче Национал Социјализам као “Јеванђеље зла” - док они сами владају светом који се налази на ивици економске и моралне катастрофе, света захваћеног инфлацијом, незапосленошћу, криминалом, бездушним насиљем, злоупотребом дрога, загађењем, порнографијом, корупцијом, глађу и еколошким катастрофама – света који је искусио само 16 дана мира од 1945 године, током ког периода је 30 милиона људи брутално убијено. И где над овим жалосним светом лебди чак и смртоносна претња нуклеарним ратом који ће уништити сваки виши облик живота на земљи.
Заиста није чудо што људи живе у сталном страху од тога шта доноси сутра! Нажалост, овај страх и безнадежност је највише раширен у Аријевском делу света, где су декаденција и опадање морала највише узнапредовали. Овде су људи потпуно отуђени од свих природних вредности и претворени су у безумне зомбије, чији су страхови ублажени материјалним богатством – у сталној трци против економског хаоса. Упркос свим материјалним погодностима модерног света, ови људи нису ни срећни ни задовољни. Њима у потпуности недостају идеали и ентузијазам, изгубили су сву веру у будућност. Аријевац се боји да донесе дете на овај свет. Тако што не види будућност, он даје предност луксузу уместо очувању сопствене расе и културе. Труди се да себи обезбеди што угоднији живот и његова једина нада јесте да се неизбежна катастрофа неће десити за његова живота. Стога, он равнодушно посматра земљу својих предака како полако бива преотимана од странаца, који и даље не схватају да крај белог човека значи и крај саме цивилизације.
Ово је златно доба које су наши непријатељи обећали свету 1945 године – ово је оно што су они изградили за 40 година њихове апсолутне владавине. Под овим околностима изгледи за будућност су поприлично замагљени. Како год, не мора бити овако. То да је свет у овако рђавом стању јесте искључиво резултат потпуног непоштовања закона природе од стране човека.
Као Национал Социјалиста, када једном схватите природу тренутног светског поретка неминовно се осећате као биће са друге планете. Не можете имати удела у овом систему и свакодневна борба за преживљавањем унутар оквира оваквог друштва вам изгледа као обично губљење времена.
Као Национал Социјалисти ми разматрамо потпуно нови облик светског поретка који би се базирао на “непогрешивој мудрости на основу које природа живи и ствара”. Само у оквиру таквог новог светског поретка живот на овој планети може опстати. Међутим, да би се успоставио овај поредак човек мора да схвати да он није изнад природе. Човек није господар креација него саставни део природе, и зависи од истих закона као и сва остала жива бића.
Исто тако, он мора да прихвати научно доказане чињенице да су људске расе различите – не само у њиховом физичком изгледу већ и по менталним и интелектуалним карактеристика – и коначно, да су сва људска бића јединке које су створене различите, и да су њихови животи углавном одређени наследним факторима, а не утицајем околине у којој живе.
Ово, наравно може изгледати “неправедно”, али једна од ствари које човек мора признати је да у Природи не постоји концепт правде на начин који се уобичајено примењује за ту реч. Као људска бића ми можемо - и требало би да организујемо друштво изграђено на легалној и социјалној правди, ради тога што сви чланови друштва треба да имају корисну улогу и полажу подједнако право на заштиту од стране закона и сугурност од економске експлоатације. Ово је део сигурности који је неопходан и природан у сваком организованом друштву – део је јаког разлога зашто људска бића која су укључена у заснивању стабилних друштвених структура, желе ову врсту сигурности. Штавише, ми не можемо створити биолошку правду – као што не можемо створити ни биолошку једнакост. Са људског становишта увек ће се чинити прилично неправедно то како су неки народи изложени засташујућим, болним и неизлечивим болестима још у младом добу, док остали могу уживати у добром здрављу до своје дубоке старости – такође, чак иако неко ко је умро у 25 години, имао много веће менталне способности и који је могао човечанству подарити много више него неко ко је доживео старачко доба. Без обзира шта ми осећамо у вези тога, ствари стоје тако – упркос свим нашим медицинским достигнућима – човек мора да научи да прихвата да природа не препознаје наше поимање правде, и сваки покушај да се уведе нека врста божанске правде мора бити одбачен као бесмислени покушај бега од реалности.
У вези са тим непријатељи Национал Социјализма често тврде да биолошки концепт људске природе, који представља саму основу Национал Социјализма “није етички”, због тога јер се заснива на нормама и вредностима које нису базиране на природи. За Национал Социјализам постоји само једна истина: Закон природе. И све што није у потпуном складу са овом истином је 100% погрешно!
Ово подразумева потпуно одбацивање хришћанства, чији је неприродни дуализам основна база преовлађавајућег “моралног” прописа који се крије под етикетом либерално-хуманистичком или Марксистичком. Према хришћанству, човек ужива посебно место међу свим живим бићима ради тога јер поседује божанску душу. Ова душа је универзална и небиолошка. Она се не разликује од расе до расе или од појединца до појединца, и она не зависи од интелигенције или било ког другог менталног или физичког квалитета, нити је у питању наслеђе или било шта друго проузроковано природом. Ова душа је та која чини све људе једнаким у очима бога, без обзира на то шта и ко су они, докле год слепо верују у њега. За хришћанина, разговор о човеку као продукту биолошких фактора је “увреда”. Према хришћанству, цели човеков живот је непрекидна борба између духа и материје, тј. Природе, или – на личнијем нивоу тела, које представља зло и мора бити побеђено како би се заслужио вечни живот у недефинисаном рају негде у облацима. Живот на земљи је само припрема за живот који долази – било то у Аврамовом наручју или у Паклу, зависно од тога колико сте успешни били у борби против сопствене биолошке природе. Лично, живот на земљи је безвредан, само једна долина суза.
Хришћанство је окарактерисано очигледним презиром према животу и природи. То је религија за губитнике и сањаре који не могу да се суоче са изазовима које живот носи него само вегетирају, верујући да ће “последњи бити први и да ће први бити последњи”, с обзиром на то да хришћанство сматра сваки људски олош и ментално заосталу будалу вреднијим људским бићем него радне и креативне грађане. Оно представља скуп норми и вредности које постављају невиност изнад мајчинства, свештеника изнад оца фамилије, слабиће и паћенике изнад снажних и храбрих, додуше чак и мртве изнад живих. Оно презире свако задовољство у животу и глорификује саможртвовање и самопонижење као позитивне појаве тако да човек зазире од свог тела и прихвата да је рођен као резултат греха и да ради тога није сав духован.
Без обзира из ког угла посматрате, хришћанство представља перверзни и мизантропски став ка животу који у здравом друштву никако не може бити толерисан. Да се изразимо грубо, хришћанство је врста духовне сиде која је уништила наш природни имунитет против небиолошког размишљања, оно је контамирана болест ума и мора се победити.
За разлику од хришћана, Национал Социјалиста је створен да живи. Он је предвиђен да шири своју духовну моћ и развије своју особеност колико год може унутар граница своје биолошке природе – и физички и духовно. Он није предвиђен да проведе свој живот клечећи пред неким богом са блиског истока, молећи за милост и опроштење “греха” ради тога што је рођен на природни начин. Ми желимо да видимо поносне и сложне људе који верују у себе и у своју животну мисију – не неке заплашене и обесхрабрене продукте мизантропских концепција као што је “првобитни грех” који човеку оставља само једно задовољство: да ће вам “Бог” опростити, само ако верујете и кајете се. Ми нити желимо стидљиве нити безнадежне жртве плуралистичког погледа на свет са потпуним одбацивањем апсолутних вредности. Ми нисмо атеисти. Ми верујемо у бога, али наш бог је потпуна супротност јеврејско-хришћанском Јахвеу. За Национал Социјалисте постоји само једно истинско божанство: недостижна креативна сила која се манифестује на сваком кораку у природи. То је божанство коме ми плаћамо свој данак исказивањем дубоке наклоности и поштовања према мудростима и законима природе. Као Национал Социјалисти ми не следимо ниједан глас до гласа природе и ниједну етику до етике природе, и познајемо само један смртни грех: покушај побуне против ове етике.
Иако је човек део природе, Национал Социјалисти су, наравно, потпуно свесни да се човек разликује од свих осталих живих бића у једном посебном погледу: његов јединствен мозак који му омогућава да размишља у садржајном изразу. Ова способност је учинила могућим да човек спречи и умањи неке од окрутности природе која остала бића морају да трпе. Наш мозак нам је омогућио да лечимо болести које су својевремено биле смртоносне и да проналазимо подметнута начела закона природе, тако да смо у стању да разрешимо неке од ових проблема у нашу корист и – у добру или злу – да развијемо технологију која је била неопходна за истраживање планете земље и искоришћавање њених природних ресурса.
Нажалост, наш мозак је такође учинио могућим да свесно занемаримо законе природе када нађемо да нам више одговара да их игноришемо него да их поштујемо. У примитивном друштву врло брзо би увидели последице оваквог нарушавања природне равнотеже, али у високо развијеном друштву бићете у стању да преживите кршење природних закона на одређено време без осећања неизбежних последица. У сваком случају, пре или касније оне ће доћи немилосрдном снагом и тада ће бити, уколико није немогуће, екстремно тешко поправити наше грешке.
Напослетку, наш јединствени мозак нам је такође подарио осећања која је тешко пронаћи код било које животиње: страх од непознатог, неизбежност смрти, и такође неодољива потреба за нечим што човеку може дати осећај духовне сигурности и натерати га да увиди право значење живота, изнад обичне грабежи за материјалним богатствима. Ово је потреба која стоји изнад религија, али за разлику од њих, Национал Социјализам се концентрише на задовољавању ових потреба на земљи. У овом контексту морамо нагласити да ни мозак ни осећања нису поштеђена, небиолошки фактори али неодвојив део живог организма и физичке карактеристике човека, тако да је и “дух” основа природним законима који узимају у обзир наслеђе. Као Национал Социјалисти ми смо чврстог уверења да друштво као целина мора бити организовано тако да се у обзир узму сви аспекти природе. Мада то није довољно да се суочимо са материјалним потребама народа - успостављањем чврстог економског живота. Такође је потребно да истовремено и наше духовне потребе буду задовољене!
Често се тврди од стране наших непријатеља да је духовност Национал Социјализма једна од принуда и манипулација, где је појединац лишен сопствене слободе и индивидуалности само да би се учинио делом безумне масе. Ово је, наравно, далеко од истине, уствари, ово више наликује опису демократског друштва. Демократе су ти који на народ гледају као на велику сиву масу, где су разлике између сваког појединца објашњене као резултат случајних природних утицаја које друштво мора да “исправи” у циљу “социјализације” народа у демократски дух. Национал Социјализам поштује појединца. Ми знамо да су сва људска бића биолошки јединствена и да поседују различите таленте и способности. Уједињење ових индивидуалних дарова у оквир друштва је један од основних задатака Национал Социјалистичког уређења. Само на овај начин је могуће искористити целокупну количину умних ресурса у људима – за добробит и појединца и друштва. Међутим, ми такође знамо да дух и прогрес никада нису дошли из широких народних маса већ од појединаца, несвакодневних појединаца, и само осигуравањем могућности појединцу за проналажење и развој самога себе као слободњака,колико је то могуће у организованом друштву, човека можемо унапредити до вишег степена перфекције.
Ако желимо да решимо огромне проблеме са којима се свет суочава након 45 година демократије, ово је неопходан корак. Као што је очигледно немогуће уздићи народ на ниво виши од њиховог урођеног. Сви глупи покушаји да се сви људи учине једнаким, воде ка унификацији на најнижем нивоу тј. потискивању свих појединаца који се уздигну изнад просека у интелигенцији или на неки други начин. Овакав пут није замисао Национал Социјализма већ демократије и ни у ком случају не иде у прилог побољшању услова живота на планети земљи.
Мада се сваки покушај за подстицањем елите оправдано види као претња основама демократског система, где влада уверење да свако не само да треба да има иста права, него и исти утицај на јавно мњење, без обзира да ли поседује неопходне квалитете или не. Такав систем државу може одвести само у амбис. У Национал Социјалистичкој држави врховно вођство ће се састојати од најбољих припадника нације. Само они ће бити у могућности да решавају тренутне проблеме – и да се суоче са одговорношћу. Појединци - чланови демократског тела се не могу сматрати одговорним за своје поступке, зато јер се све одлуке доносе гласањем и свако мора да прихвати одлуку већине – без обзира да ли се слаже са тим или не.
Очигледно, ова врста форума даје простора најобесправљенијим елеменатима друштва. Иронично је да велика комерцијална предузећа троше енормне количине времена и новца на проналажењу и едуковању набољих људи за водеће позиције у коорпорацијама, док са друге стране сваки политички преварант без образовања може постати премијер или председник, само уколико има праве везе и не показује сувише интелигенције, што указује да се њиме не може лако манипулисати од стране разних интересних група и да оне никада неће добити његову подршку. Заиста патетично!
Ово побијање индивидуалности и биолошких разлика међу људским бића је такође довело до потпуног сузбијања концепта “генетске хигијене”. Данас је хигијена само прича о прању руку и зуба. Човек не познаје основе “генетске хигијене” и троши огромну количину времена и енергије на размножавање коња, крава, паса, голубова, папагаја, итд... - све ради постизања што бољих генетских резултата, али када дође до питања репродукције сопствене врсте он потпуно заборавља на ове принципе – као да они важе само у свету животиња – и вољно доприноси потпуној биолошкој дегенерацији човечанства.
У природној држави, свака јединка је подређена биолошкој селекцији, што значи да се јединка која се најбоље сналази у датој ситуацији уздиже у сам врх тог друштва, где они који не могу да се изборе са животом таквим какав је нестају. Ово је један од немилосрдних закона природе, који је човек успео да олакша грађењем друштва где постоји место и заштита за слабије елементе популације, који такође имају значајну улогу у развоју друштва. Како било, ако потпуно затворимо очи на постојање и присуство ових закона природе, ми, ћемо такође бити одговорни за катасрофу, као што нећемо бити у могућности да сачувамо неопходан биолошки квалитет у популацији ради очувања система који је довољно јак да заштити чак и слабије. Без бриге за биолошким реалностима живота, завршићемо заувек где ће слабији појединци бити први који ће ишчезнути.
Стога, Национал Социјализам неће како се то често тврди – значити да су слабији напуштени и препуштени сопственој судбини. Напротив! Национал Социјализам је једина гаранција коју слаби имају, соучени са сигурним уништењем. Овде је у сваком случају наглашено да слабост није идеал – то је нешто што мора бити побеђено и то је једино могуће путем доследне генетске хигијене. Национал Социјалистичка држава ће просветлити и упутити народ о биолошким механизмима и тиме осигурати да човек поврати своје природне инстинкте на овом пољу, како би могао биолошки да напредује. Само будале могу да поверују да је човек већ достигао највиши могући ниво развоја. У циљу да човек даље напредује, друштво мора осигурати да се болести и слабости неће бити наследне. Слобода да пребацујете патњу на вашу децу и да генетски разбијате популацију је криминал против младих нараштаја!
У исто време друштво такође треба обезбедити здраво окружење тако да болести проузроковане спољним факторима нестану заувек. Ми овде не мислимо само на друштвени миље и услове рада већ и на саму екологију. У Национал Социјалистичком друштву је потпуно неприхватљиво да трговина профитом и похлепни материјализам дозволе употребу патогених вештачких додатака у исхрани и одећи, нездраве синтетичке материјале у нашим домовима и јавним зградама, пораст загађења планете, ваздуха и воде – да не помињемо и смртоносно радиокативно загађење које ће трајати стотинама хиљада година. Све ово је очекивани резултат потпуног изопачења истинских животних вредности виђен у нашем болесном друштву. Генетска хигијена и контрола загађивања су два аспекта са истим циљем: заштите природне и еколошке равнотеже ради осигурања даљег духовног и физичког бољитка човека. Без здраве околине, чак и најбољи гени ће бити уништени, а без довољне количине ових гена, неће бити никога ко би створио здраво окружење.
Добром миљеу такође припада здрава породица где деца могу да одрастају у хармонији и буду срећна, и друго зло садашњег поретка јесте да је оваква врста породице уништена уобичајеним небиолошким размишљањем и бесмисленим причама о женским слободама. Као што се разликују расе тако се разликују и полови, и идеја да су мушкарац и жена биолошки једнаки је озбиљна претња опстанку човечанства. Разлике међу половима нису резултат друштевних “улога полова” већ биолошких услова! Није случајност то да је жена предвиђена да доноси децу на овај свет. Она није само биолошки предодређена за овај задатак, већ и ментално, и као мајка нове генерације она има најважнију улогу у друштву. Идеја да она мора “испунити себе” придруживањем лабуристичким снагама и проналажењем посла у ланцу производње, док су њена деца препуштена улици, је криминал! Жене своје време и себе могу испунити само њиховом биолошком улогом као мајке, јер породица без мајке се распада, деца су препуштена сама себи или државној бризи, када дођу кући нико нема времена за њих. Нису усмерена никаквим идеалима и своје идоле проналазе на телевизији, у лошој музици и још горој литератури. Они живе на брзој храни и постају жртве најгоре врсте комерцијалног материјализма. Уколико жена не одабере да избегне своју улогу мајке – било коришћењем неке врсте “контрацептивних средстава” било одабиром абортуса уколико остане у другом стању. Наравно док феминисткиње тврде да је потпуно природно и да се мушкарци брину о деци а да жене иду на посао. Чињеница је да би се и мушкарац порађао уколико би то било природно.
Са друге стране, биологија жене ће увек значити да се жена налази у слабијој позицији и на самом тржишту рада. Да не помињемо послове који захтевају одређену физичку снагу. Не зачуђује нас што Elisabeth Badinder, јеврејско-француска феминисткиња, у својој новој књизи ( L`un est l`autre = One is the other, објављеној од стране O.Jackob (!) у Паризу 1986, и, што је књига, што нас не изненађује, преведена на скоро сваки европски језик), тврди да материца и јајници могу бити трансплатовани у мушкарца како би се створила једнакост! Друштво у коме оваква књига налази читаоце је заиста болесно!
Део човечје биолошке природе је да он није само изолована јединка већ друштвено биће, и да његов друштвени инстинкт иде даље од језгра породице. Од најранијих времена људска бића су живела заједно у групама, како би лакше могли да се одбране од опасности којима је било изложено примитивно друштво. Да нису поступали на овај начин, човек би тешко преживео као врста. Другим речима, живот у организованим друштвима јесте услов људског опстанка, и сама потреба за организовањем је део наше природе. Без организованог друштва сваки појединац би морао много да се намучи како би прибавио дневне потребе. Тамо не би било вишка средстава за уметност, науку, образовање или здравство. Висок степен организације је предуслов за културни и технолошки развој. Према томе, није случајност да су највише културе увек биле створене од људи са најбољим способностима за организацију тј. Аријевцима.
У било ком организованом друштву апсолутно је неопходно да појединац прилагоди себе правилима које дели са осталим члановима те заједнице и да се суздржава од злоупотребе своје интелигенције и талента на начин који би био штетан за то друштво које је напослетку напредак овог талента учинио могућим.
У сваком случају, неопходна лојалност унутар групе се не може заснивати само на материјалистичком обзиру. Није довољно имати обичне социјалне службе. Једино има смисла одрећи се слободе појединца у заједници са једнаком судбином, коју чини народ са обичном прошлошћу, обичним нормама и вредностима, и једноставном сврхом у животу – народ чији су преци освојили и одбранили исту територију генерацијама, ради тога јер су желели да сачувају свој јединствени језик, културне и биолошке карактеристике.
То је жеља која је створила нашу културу у складу са талентима нашег народа, његовим циљевима, идеалима и вредностима – оним што можемо назвати душом једног народа. Други народи имају друге таленте, циљеве, идеале и вредности, и следствено томе су створили друге културе. Оне могу бити “добре” као и наше – али су нама стране, као што је наша култура страна другим народима. Разговор о долазећој универзалној “светској култури”, заједничкој свим народима, је чиста глупост. “Култура” која није настала природно као одраз људске душе јесте порицање самог значења те речи, и историја веома јасно показује да свака цивилизација која више није била у стању да сачува и даље развија сопствену културу и која је својевремено уносила и интегрисала елементе страних култура је сама заслужна за своју пропаст.
Друштво које се састоји од гомиле мешаних раса, религија и филозофија засигурно није одраз духовног и културног благостања, као што се данас често тврди. То је један смешан апсурд чије се постојање не може оправдати ни на којој основи – извесна индикација предстојећег распадања нације и потпуног расула свих норми и вредности. Такво друштво је дегенеративна пародија праве заједнице – и не може опстати, зато јер је друштвена лојалност између различитих група које ето привремено живе на истој територији, разбијена много јачом – духовном – лојалношћу у односу на религију и филозофске идеје које своје основе немају у самој нацији и њеној историји.
Много озбиљнија претња складу једног друштва је, засигурно, мешање раса које обично иде руку под руку са мешањем култура – или је чак и њен предуслов. Распад саме културе се може зауставити било када и народ може поново пронаћи пут ка повратку сопственим културним нормама и вредностима – докле год је расна основа нетакнута. Мешање раса, је неизбежно – а његове последице су немерљиве и катастрофалне. Чињеница је да се природа увек развијала ка већим расним варијацијама. Кроз неприродно мешање раса ми сада сведочимо поравнавању свих различитих природних талената, који су редом предодређени расом. Тамо где се једна раса развила у једном одређеном правцу и где је изградила заједницу и створила културу засновану на квалитетима које је сама развила, мешање са осталим расама значи да ће након неколико генерација, производ мешанаца, изгубити сваки услов за разумевање тога што су њихови преци створили.
Нажалост, постоји превише могућности за проучавање друштава које имамо као последицу расног мешања. Латинска Америка, Индија и Египат су одлични примери, Грчка и Римско царство такођер. Као што су Индијска, Персијска и Египатска култура тако су и грчка и римска цивилизација створене и одржаване мањином имиграната предоминантне нордијске расе. Ова високо развијена мањина је прво потиснула оригиналну већину и њихову културу, али је касније полако подлегла над бројном супериорношћу својих претходника. Ослабљени бројним ратовима који су их коштали губитка највредније крви и подривани азијским идејама о лажном хуманитаризму они су постепено давали све већи број ослабљеног грађанства и довели су нове робове и раднике из својих колонија по Африци и Азији – који су затим интегрисани и њихове следеће генерације су добиле држављанство. Права породична слика, зар не? Ово је био тај распад нордијске расе који је преобратио поносну грчку државу у данашњу Грчку и Италију – или да се изразимо другачије: цивилизација у пропасти! У школи деца и даље проводите време учећи о античким културама, а да при томе ниједна реч није изречена о народима који су створили ове културе. Нико не жели да лупа главу о томе да способност за организовањем државе може потпуно да нестане. Истина је да већина људи који се данас представљају као “Римљани” расно имају јако мало заједничког са својим моћним прецима. Велики број њихових предака имају свој дом јужно од Медитерана!
Када данас говоримо о расној биологији, ускоро се суочавамо са гомилом табуа. Проучавање расне биологије је постало нешто настрано – уколико желите да проучавате људске расе – чак ни од доктора медицине или такозваних антрополога не можете очекивати никакво знање о овој материји. Чак је и жеља за оваквим знањем штетна за вашу каријеру.
Стога је таква особа увек је подвргнута подсмеху, томе да не постоји “чиста” бела раса и да је “Аријевац” обичан лингвистички термин итд... што све има за циљ да докаже да је расна наука чиста глупост. Наравно, ови аргументи нису сасвим погрешни – али закључак јесте! Истина је да је било мешања различитих европских раса, али то је била мешавина блиско повезаних раса унутар главне расе, такозване беле расе, која се сматра аријевском расом – докле год дефинишете оно о чему говорите! Даље, апсолутно нема основа за тврдњу да је ова мешавина – која није потпуно завршена била предност за европљане! Сигурно је била опречна, и апсолутно нема ваљаног разлога за наставак процеса дезинтеграције даљим мешањем раса.
Незналице такође тврде да је мешање раса неопходно како би се избегао “Инцест”. Ово је, наравно, биолошки нонсенс. Сам термин инцест се односи само на размножавање блиских рођака, који безусловно личе један на другога биолошки гледано. Путем оваквог размножавање долази до нагомилавања различитих генетских фактора – како добрих тако и лоших. Уколико и мајка и отац носе исте гене, постоји добра шанса – али и ризик – да ће потомак наследити ове гене, и пошто сви ми практично носимо ове несрећне гене, очигледно је пожељно да се исти не нагомилавају. Овде је небитно да ће такође доћи и до нагомилавања позитивних гена: виша тенденција за развој наследних болести се не може сматрати добрим квалитетом. Међутим, ово је опасност која ја присутна само у мањим заједницама, нпр. на неком малом острву, у “краљевским” и “племенитим” породицама. Међу популацијама од милион и више чланова до таквих појава практично и не долази у нормалним условима живота.
У сваком случају, додавање генетских елемената страних раса није добар начин избегавања размножавања блиских рођака. То само води стварању нескладних јединки ради великих разлика међу родитељима. Према томе, незналице ће приговарати ономе што ви сматрате добрим резултатом у биљном и животињском свету када укрштате различите врсте. Ово је веома истинито, али ми овде причамо о строго контролисаном укрштању где су научници јасно опредељени које одређене квалитете желе да размноже и однегују. Стога, ви с тим циљем бирате родитеље узимајући јединке који носе најбоље квалитете које желите да укрстите. Када добијете потомство, ви опет бирате јединке код којих налазите већину квалитета који су вам потребни. Ни у ком случају се не би смело дозволити случајно и спонтано размножавање. Настављено размножавање ових јединки би могло дати супротан резултат од очекиваног. Уколико до тога дође грешком нпр. као са псима – потомство је неопходно уништити као неизбежну штету!
Колико генетско укрштање може бити опасно је илустровано у тзв. “пчелама убицама”. Оне су вештачка творевина при покушају да се створи снажна раса са већим капацитетом. Као резултат је добијена агресивна гомила пчела која не поседује способност да опрашује цвеће. Игром случаја неке од ових примерака су побегле из лабораторије и данас су озбиљна претња у целој Латинској Америци и јужним деловима УСА, делом ради тога што су подједнако опасне за животиње и људе и ради тога што убијају све што се креће, већ и због тога што потискују обичне пчеле тако да биљке не могу бити опрашене. Ово је добар пример чему може довести мешање раса уколико се не контролише – замислите и раширено мешање људских раса које се не контролише!
Сигурно не постоји нико ко би предложио увођење истих процедура за укрштање људских раса без обзира на чињеницу да се код људи ради са далеко компликованијим факторима него код животиња. Није лако дефинисати ствари као што су раст, квалитет меса или капацитет производње млека који одлучује да ли људска бића могу да се носе са потребама друштва, него факторима као што су нарав, интелигенција, креативност и унутрашња хармонија – сви квалитети за које знамо да много трпе мешањем раса. У овом контексту такође је пожељно запазити да су сви људи који потпомажу неконтролисано мешање раса потпуно заборавили да нам кажу којим пожељним квалитетима страних расних елемената који се уносе у аријевски свет је могуће обогатити белу расу!
У сваком случају, тренутне тенденције дезинтеграције свих слојева друштва засигурно чине људе несигурним и несрећним. Само у реалним, хармоничним заједницама које чине људи исте културне, историјске и биолошке позадине и истим духовним аспирацијама за будућност, појединац може пронаћи духовни мир и унутрашњу сигурност које су му потребне. Само овде људска бића могу осетити да су природан део једне целине, нечега што је моћније од самог појединца и што ће наставити да постоји, као што је постојало пре него што је јединка била рођена. Само у националној заједници од вере човек налази вечни живот који је одувек тражио. У нашој деци и нашем народу ћемо живети вечно, али то је само део вечности јер без тог момента као да нисмо ни постојали.
Уколико, у другу руку, човек мора да потражи свој идентитет и свој циљ у животу ван националне заједнице, значи да је то друштво изгубило свој значај и неизбежно ће се распасти као брак где брачни другови немају ништа заједничко сем адресе.
Ово је основа Националистичког става.
У сваком случају, оданост унутар групе мора бити узајамна. Није само грађанин тај који мора бити одан друштву – то је и друштво које мора бити привржено грађанину. Лојалност стога претпоставља само друштвене услове и у економском систему где нико није експлоатисан и где свако ради што је могуће више за опште добро како би одржао ред који штити уобичајене вредности, гарантује живот и срећу својих грађана, и даје сваком појединцу право на вечни живот.
Ово је основа Националистичког гледишта.
Национализам без социјализма је апсурдан и обрнуто: Социјализам без јасно дефинисане заједнице нема смисла.
Данас се често тврди да Национал Социјалистички став води ка рату и покушају да се потисну друге нације. Ово је потпуна глупост - истина је управо обрнута. Сасвим супротно овоме је истина. Поштовање културног и биолошког идентитета других народа је могуће само уколико признате постојање расних и културних разлика – јер тешко је да можете поштовати идентитет других народа уколико не поштујете сопствени! Уколико негирате постојање расних разлика, очигледно је да ћете константно покушавати да наметнете другим народима оно што ви сматрате за најбоље – без узимања у обзир њихових посебности.
Застрашујући концепт који деле хришћани и маркисти, да постоји само једна цивилизација која је исправна за све људе без обзира на расу, је истовремено била основа како за европска колонијална освајања у претпрослом столећу, тако и за данашње непрекидне покушаје да се огољени материјалистички стил живота модерног индустријализованог света наметне наивним народима трећег света, који једино виде сјај, али нису у стању да израчунају праву вредност. Ово ће изгледа бити и њихова пропаст као и наша! Потрошачко друштво једноставно види само тржиште и потрошаче – а у таквом свету једноличност је кључна реч. Једнолична клијентела нема никакве посебне захтеве што производњу чини једноставнијом и јефтинијом, што опет води већем обиму посла. Националне особитости и различити културни модели су овде непријатности и против њих се треба борити. За мултинационалне компаније сви људи су једнаки – уколико су потрошачи. Оне немају никаквог поштовања за људске вредности, они их газе.
За Национал Социјализам различитост је део природног поретка и ми желимо да задржимо овај поредак са свим разликама међу његовим расама, народима и појединцима. Наша жеља апсолутно није да приморамо тамо неко црначко племе да прихвати нашу религију, једе нашу храну или користи наше законе. Желимо да остали народи сами пронађу свој пут у будућност. Наравно, треба да нам буде драго због сарадње са њима уколико је корист обострана, али не треба да их узнемиравамо. Ако они нису у стању да пронађу свој пут, то је њихов проблем – а не наш. Ми не тражимо никакве сукобе са осталима – само желимо да нас оставе на миру. Међутим, ми нисмо пацифисти, свесни смо да када дође тренутак треба да се боримо за наш опстанак као нације. Уколико то не учинимо, нестаћемо, а ми не можемо да седимо и да дозволимо да наш народ буде уништен. Уколико је наша егзистенција угрожена, морамо се одбранити и знамо да само Национал Социјалистички светски поредак који се састоји од независних нација које поштују једна другу можемо осигурати трајан мир и заштити свет од блиске нам нуклеарне катастрофе.
Ако свет не прихвати Национал Социјализам као своју једину наду за будућност, човек ће се соучити са уништењем. Ово ће бити логична последица непрекидног нарушавања закона природе. У сваком случају, то неће бити крај света. Глобално гледано, планета земља и људска бића на њој су потрошни део огромне машинерије. Уколико нестанемо, различите цивилизације последњих 10 000 година ће бити само безначајна епизода у бескрају и простору – неуспео експеримент. Чак и после потпуног нуклеарног рата вероватно ће још увек бити услова за наставак неке форме живота на земљи и тада ће започети развој виших врста. Чак и ако би земља била потпуно уништена у једном таквом рату или из било каквог другог разлога – више је него могуће да ће у неком сунчевом систему милион светлосних година удаљеном постојати форма живота. У сваком случају, природа ће увек постојати – па чак и без људи и без живота, и даље ће бити природног поретка у универзуму. Овај универзум не прихвата било које посебне људске законе и ако човек није у стању то да схвати заслужује долазећу катастрофу коју нико неће моћи да спречи.
Србско Свитање
Povl H. Riis-Knudsen
“У сваком тренутку постоји тзв. Ортодокса, скуп идеја за које се претпоставља да ће бити прихваћене од стране свих правоверујућих људи. Иако није изричито забрањено заступање различитих теза, у пракси то није случај. Свако ко доведе у питање владајућу Ортодоксу бива запањујуће ефикасно ућуткан. Непожељно мишљење, практично никада не бива саслушано, било у популарној штампи било у научној периодици.”
George Orwell
Као национал социјалиста ви константно доживљавате тешкоћу при вођењу значајних разговора са особама који нису национал социјалистичког убеђења. Често осећате да је таква врста разговора сасвим немогућа и да ви и ваш саговорник живите у потпуно различитим световима. Делом, наравно, разлог овој бедној ситуацији лежи у пропагандној слици Национал Социјализма као кулминације људске изопачености коју су наши непријатељи створили у јавном мњењу. Међутим, млађим генерацијама, оно што се догодило пре пола века данас је потпуно небитно. Од њиховог најранијег детињства они су били у прилици да прате сву злобу и окрутност која разара свет од “Победе хуманизма” 1945 године, живо приказано путем медија, и где је присутна веома обесхрабрујућа тенденција међу млађим генерацијама да заступају мање пристрасан став према животу и проблемима са којима се он носи за разлику од претходних генерација.
Ипак, ово не значи да млади људи имају било какву идеју шта заправо представља Национал Социјализам, као што не показују ни много веће разумевање када им објасните његову суштину. Они су одрасли у свету где су били промишљено отуђивани од свих природних вредности и природних етичких норми и где су били учени да је у животу све релативно, где је граница између истине и лажи престала да постоји, као да нема савршенства и све зависи од начина на који желите да посматрате ствари. У овом безвредном свету људи живе у менталном вакуму, без икаквог контакта са реалним светом, његовим немилосрдним биолошким законима, апсолутним моралом и друштвеним обавезама, и неизбежно је да се идеја Национал Социјализма доживљава као несхватљив страни елемент у таквом политичком и филозофском универзуму.
Противно данашњем безбрижном релативизму, где су све идеје - у принципу најмање – једнако прихватљиве и валидне, Национал Социјализам представља непрестан напор да пронађе апсолутну истину , истину као основу људског друштва. За разлику од нејасног бунцања празноглавих филозофа и доктрина оријенталог мистицизма, Национал Социјализам се базира на здравом разуму, и он своје аргументе тражи у реалном свету, где је разлика између истине и лажи, између добра и зла одређена чињеницама а не лепих жељама и теоретским маштаријама.
Имајући ово у виду очигледно је да Национал Социјализам мора одбацити концепције и моралне норме свих владајућих идеологија, што природно, води ка разумљивом раздору који је тешко премостити једноставно због тога што не постоји прихваћени оквир односа између Национал Социјалиста и људи чије је мишљење опредељено идејама тренутног светског поретка. Национал Социјализам представља самосталну, неизбежну и бескомпромитујућу борбу против филозофских основа целокупног светског поретка. На следећим странама ћемо покушати да вам објаснимо садржај оваковог сукоба.
Као што је већ објашњено не претходној страни, идеја Национал Социјализма има мало додирних тачака са тренутном политиком. Национал Социјалистички покрет није једна од уобичајених политичких организација, које само представљају некакве мање више групне материјалистичке природе. Њихов циљ је једино да саставе политички програм који је довољно нејасан и недефинисан да привуче неопходно гласачко тело за парламентарну платформу где њихови “представници народа” могу себи да присвоје највећи комад колача – као и чланови њихове партије – на штету остатка друштва.
Национал Социјализам је више од овога – то је поглед на свет, целокупна филозофија живота, која покрива све аспекте човековог опстанка. Као присталица, оваквог погледа на свет ви поклањате пажњу свим аспектима природних појава друштва у коме живите из једног истог угла, тако да сваки аспект понаособ постаје део јединствене целине, баш као што су ваша мишљења у свим сферама одређена истим уједињеним принципом који вам омогућава да схватите и објасните све аспекте живота и његове мистерије. Стога је поглед на свет основни став његових следбеника према религији, етици, политици, економији – и начина на који они организују сопствене животе.
Сада, наравно, Национал Социјализам није једина филозофија живота која тврди да, покрива све аспекте постојања. Остали примери су сви религиозни, и који у принципу свакоме који верује у њих даје смерницу за његово понашање и став у свакодневним ситуацијама. Данас су међутим, религије приморане да направе нагодбу у очајничким покушајима да премосте широк раздор између религиозних догми и реалности – раздор који је последњих 500 година водио ка јачању посветовњења хришћанских земаља у старом свету и које данас чине прозападњачке владе већине исламских земаља, напуштају строге религиозне структуре друштва у корист капиталистичког или комунистичког материјализма.
Пример друштва који је кренуо у супротном правцу и који је радикално протресао јединство између политике и религије јесте Хомеинијев Иран. Други пример је Израел, који се заснива на религијским уверењима да су јевреји “Изабран народ” и да полажу божанско право на територију коју потражују од арапа, и где већина ортодоксних група доследно одбија и најмања одступања од закона прописаних Талмудом. Овај закон је производ старог номадског друштва и немогуће га је применити на модерно развијену државу, што је резултовало појави великог броја типичних семитских конструкција које заобилазе строга религиозна правила везана за Sabbath и Shmittayear, где правила налажу да се тих дана не ради и мирује, али народ то не поштује!
Сличне методе се могу наћи у арапским земљама, где је Рамадан мање - више трајно укинут, зато јер те земље “Ратују” са сиромаштвом. Сви покушаји да “варате” јасно показују да су овакви погледи на свет потпуно неадекватни као смернице у модерном свету са западном технологијом - и да нису биле довољно снажне да спрече своје следбенике од жеље за новим стилом живота, који није део њихове културе али је резултат успешног паразитизма. Разлог овом неуспеху је једноставно то што су ове религије засноване на слепој вери, а не на реалности.
Природно, предани хришћани поседују исту жељу да сачувају Библију као основни ауторитет и главну тачку сваког размишљања. Стога, католичка црква упорно покушава да повећа свој утицај на развој друштва у традиционалним католичким земљама као што су Ирска, Италија, Шпанија и Латинска Америка – и да би успела у свом плану мора задобити и политичку моћ. Њена главна слабост је, међутим, мноштво унутрашњих неслагања око тога како би овај циљ морао бити постигнут и који делови хришћанске доктрине морају бити наглашени. У Северној Америци хришћанство такође ужива велики политички утицај који се ни у ком случају не сме подценити, и такође у Европи већина земаља има хришћанске политичке партије које покушавају да ојачају тзв. хришћанске вредности као део свог политичког програма. Но, религије као такве играју веома умерену улогу у оваквим партијама – једноставно ради тога што је хришћанство изгубило свој утицај на широке народне масе. - ако га је уопште и имао.
Некако је хришћанство одувек било доживљавано као страна идеја међу народима са севера, и њихова интерпретација хришћанства је често била веома нехришћанска. У Данској, на пример, око 95% становништва чини чланове Лутеранске цркве. У сваком случају, само 2% од тог броја посећује цркву а још мањи број тврди да верује само у доктрину хришћанства. Као духовна сила, хришћанство је у људима одавно мртво.
Марксизам је такође филозофија живота, представља поглед на свет који регулише све аспекте људског живота, док се све остале политичке идеје у нашем делу света углавном концентришу на безначајне администативне и економске проблеме. Ове идеје су уско повезане са извесним фундаменталним ставом према животу генерално и везе између појединца и друштва, али и поштовањем према људским духовним потребама. Они су – у принципу – потпуно неопредељени, не искључују било какав савез са религијом – напротив, они увек наглашавају потпуну слободу религије и тврде да религија и политика немају заједничких тачака једно са другим и треба да се држе засебно – као да је религија нешто неважно у поређењу са политиком. Тако да чланови свих ових либералних или конзервативних партија могу бити хришћани, јевреји, муслимани, атеисти или будисти. Њихова религијска убеђења се сматрају потпуно небитним за њихово политичко ангажовање. Они су уједињени у покушају да реше неке поприлично дефинисане практичне проблеме у државној машинерији, али могу да имају потпуно различите духовне циљеве. Као што је већ поменуто, ова разједињеност је потпуно неспојива са природом саме религије, али мора бити прихваћена мање - више нерадо од стране религиозних заједница уколико жели да има било какав утицај на друштво уопште.
Истинска филозофија живота као што је Национал Социјализам апсолутно нема времена за оваква атомистичка раздвајања живота на различите одељке који немају везе једни са другима. Национал Социјализам је способан да реши све практичне проблеме у друштву применом принципа своје фундаменталне филозофије, и њеним следбеницима није потребан никакав страни елемент који би задовољио њихове духовне потребе.
Сам Национал Социјализам даје одговор на свако питање које човек може да постави.
Опште је позната чињеница да су религије засноване искључиво на вери – то је нешто што оне истичу са поносом! Стога, постојање бога, те беспрекорне концепције мисли, васкрснућа, другог доласка итд... су све ствари које не можете доказати – осим уколико, наравно, прихватате бога као творца Библије што је још једна ствар у коју морате слепо веровати – упркос сваком доказу који можете добити. И ако не верујете без доказа сумњичави сте – баш као Неверни Тома. Као противтеза овом врхунцу у незнању, и Марксизам и Национал Социјализам тврде да се заснивају на научној истини. Марксизам, је измишљен за столом, напуњен знањима, филозофским учењима – али без икаквог додира са стварношћу или науком. Када изблиза погледамо видимо да је Марксизам заснован на вери исто колико и било која религија – наиме на потпуно научно недоказаном веровању да су сва жива бића која ходају на две ноге и немају перје створена једнака, као што је апсурдна и идеја да су услови производње који су одлучили историју на исти начин као и природна околина - а не наслеђе – које одлучује сам развој појединца. Ово, наравно, целу теорију поставља наглавачке. Није потребно пуно интелигенције да се схвати да је у бити човек тај који је обликовао своју околину – и успоставио друштвени поредак, укљућујући и услове производње – а не обрнуто.
За разлику од осталих филозофија, Национал Социјализам није измишљен – он потиче од вечних закона природе, који постоје дуго колико и сам универзум и који утичу на целокупан живот откако је створен први примитивни организам. Овај поступак је предивно приказан и описан у књизи “The Lightning and the Sun” Савитри Деви, чувеним касним Национал Социјалистичким филозофом:
“У својој основи, идеја Национал Социјализма надмашује не само Немачку и наше време, већ саму Аријевску расу и само човечанство и сваку епоху; оно коначно изражава ту мистериозну и неисцрпну мудрост у складу са којом природа живи и ствара: безлична мудрост праисторијских шума, океанских дубина и сфера у мрачним пространствима свемира; слава Адолфа Хитлера се просто није враћала тој узвишеној мудрости, него је од ње направила практично обновљену политичку линију светског обима.”
Другим речима, Национал Социјализам није изумио Адолф Хитлер, али је оно свестан израз основних закона природе који управљају нашим животима. Оно је засновано на бескрајној љубави природне креације у свој својој разноликости, дубини, безусловном поштовању према мудрости природе, и жељом за очувањем живота. Једини начин на који то можемо учинити, јесте да организујемо друштво у складу са основним законима природе. Тако да је бити против Национал Социјализма апсурд колико и нелогичност супростављања закону гравитације или чињеници да је земља округла! Национал Социјализам није ништа друго до примена физиолошких и биолошких закона на политичку, економску, друштвену и религиозну сферу људског живота на исти начин као што су оне данас примењене на технологију. У овом случају, Национал Социјализам је заиста знанствен – за разлику од осталих погледа на свет. Он не жели да реалност приладођава било каквој претходно створеној теорији. Ново доба ће стварањем значајних прекретница догађаја на овај начин бити одражено на практичну страну живота Национал Социјалистичке заједнице.
Наравно, понекад можемо пожелети да су неки од ових закона мало другачији, али морамо прихватити да је просто немогуће мењати их. Закони природе се не могу укинути или изменити гласањем у Генералној Скупштини Уједињених Нација, америчком конгресу или било ком другом националном парламенту! Можда би све било лакше када би сва људска бића и све расе биле створене једнаке, и када не би било наследних фактора који одређују и ограничавају наше индивидуалне могућности за развој. У сваком случају, ово није такав случај. И не постоји шанса да се ове чињенице промене некаквим индивидуалним жељама нпр. понашајући се као да ови закони не постоје. Градити друштво на таквим жељама је смртни грех који може сносити само катастрофалне последице.
Ове последице се јасно виде само када погледамо друштва која су изграђена од стране наших непријатеља на Истоку и Западу. Они једногласно тумаче Национал Социјализам као “Јеванђеље зла” - док они сами владају светом који се налази на ивици економске и моралне катастрофе, света захваћеног инфлацијом, незапосленошћу, криминалом, бездушним насиљем, злоупотребом дрога, загађењем, порнографијом, корупцијом, глађу и еколошким катастрофама – света који је искусио само 16 дана мира од 1945 године, током ког периода је 30 милиона људи брутално убијено. И где над овим жалосним светом лебди чак и смртоносна претња нуклеарним ратом који ће уништити сваки виши облик живота на земљи.
Заиста није чудо што људи живе у сталном страху од тога шта доноси сутра! Нажалост, овај страх и безнадежност је највише раширен у Аријевском делу света, где су декаденција и опадање морала највише узнапредовали. Овде су људи потпуно отуђени од свих природних вредности и претворени су у безумне зомбије, чији су страхови ублажени материјалним богатством – у сталној трци против економског хаоса. Упркос свим материјалним погодностима модерног света, ови људи нису ни срећни ни задовољни. Њима у потпуности недостају идеали и ентузијазам, изгубили су сву веру у будућност. Аријевац се боји да донесе дете на овај свет. Тако што не види будућност, он даје предност луксузу уместо очувању сопствене расе и културе. Труди се да себи обезбеди што угоднији живот и његова једина нада јесте да се неизбежна катастрофа неће десити за његова живота. Стога, он равнодушно посматра земљу својих предака како полако бива преотимана од странаца, који и даље не схватају да крај белог човека значи и крај саме цивилизације.
Ово је златно доба које су наши непријатељи обећали свету 1945 године – ово је оно што су они изградили за 40 година њихове апсолутне владавине. Под овим околностима изгледи за будућност су поприлично замагљени. Како год, не мора бити овако. То да је свет у овако рђавом стању јесте искључиво резултат потпуног непоштовања закона природе од стране човека.
Као Национал Социјалиста, када једном схватите природу тренутног светског поретка неминовно се осећате као биће са друге планете. Не можете имати удела у овом систему и свакодневна борба за преживљавањем унутар оквира оваквог друштва вам изгледа као обично губљење времена.
Као Национал Социјалисти ми разматрамо потпуно нови облик светског поретка који би се базирао на “непогрешивој мудрости на основу које природа живи и ствара”. Само у оквиру таквог новог светског поретка живот на овој планети може опстати. Међутим, да би се успоставио овај поредак човек мора да схвати да он није изнад природе. Човек није господар креација него саставни део природе, и зависи од истих закона као и сва остала жива бића.
Исто тако, он мора да прихвати научно доказане чињенице да су људске расе различите – не само у њиховом физичком изгледу већ и по менталним и интелектуалним карактеристика – и коначно, да су сва људска бића јединке које су створене различите, и да су њихови животи углавном одређени наследним факторима, а не утицајем околине у којој живе.
Ово, наравно може изгледати “неправедно”, али једна од ствари које човек мора признати је да у Природи не постоји концепт правде на начин који се уобичајено примењује за ту реч. Као људска бића ми можемо - и требало би да организујемо друштво изграђено на легалној и социјалној правди, ради тога што сви чланови друштва треба да имају корисну улогу и полажу подједнако право на заштиту од стране закона и сугурност од економске експлоатације. Ово је део сигурности који је неопходан и природан у сваком организованом друштву – део је јаког разлога зашто људска бића која су укључена у заснивању стабилних друштвених структура, желе ову врсту сигурности. Штавише, ми не можемо створити биолошку правду – као што не можемо створити ни биолошку једнакост. Са људског становишта увек ће се чинити прилично неправедно то како су неки народи изложени засташујућим, болним и неизлечивим болестима још у младом добу, док остали могу уживати у добром здрављу до своје дубоке старости – такође, чак иако неко ко је умро у 25 години, имао много веће менталне способности и који је могао човечанству подарити много више него неко ко је доживео старачко доба. Без обзира шта ми осећамо у вези тога, ствари стоје тако – упркос свим нашим медицинским достигнућима – човек мора да научи да прихвата да природа не препознаје наше поимање правде, и сваки покушај да се уведе нека врста божанске правде мора бити одбачен као бесмислени покушај бега од реалности.
У вези са тим непријатељи Национал Социјализма често тврде да биолошки концепт људске природе, који представља саму основу Национал Социјализма “није етички”, због тога јер се заснива на нормама и вредностима које нису базиране на природи. За Национал Социјализам постоји само једна истина: Закон природе. И све што није у потпуном складу са овом истином је 100% погрешно!
Ово подразумева потпуно одбацивање хришћанства, чији је неприродни дуализам основна база преовлађавајућег “моралног” прописа који се крије под етикетом либерално-хуманистичком или Марксистичком. Према хришћанству, човек ужива посебно место међу свим живим бићима ради тога јер поседује божанску душу. Ова душа је универзална и небиолошка. Она се не разликује од расе до расе или од појединца до појединца, и она не зависи од интелигенције или било ког другог менталног или физичког квалитета, нити је у питању наслеђе или било шта друго проузроковано природом. Ова душа је та која чини све људе једнаким у очима бога, без обзира на то шта и ко су они, докле год слепо верују у њега. За хришћанина, разговор о човеку као продукту биолошких фактора је “увреда”. Према хришћанству, цели човеков живот је непрекидна борба између духа и материје, тј. Природе, или – на личнијем нивоу тела, које представља зло и мора бити побеђено како би се заслужио вечни живот у недефинисаном рају негде у облацима. Живот на земљи је само припрема за живот који долази – било то у Аврамовом наручју или у Паклу, зависно од тога колико сте успешни били у борби против сопствене биолошке природе. Лично, живот на земљи је безвредан, само једна долина суза.
Хришћанство је окарактерисано очигледним презиром према животу и природи. То је религија за губитнике и сањаре који не могу да се суоче са изазовима које живот носи него само вегетирају, верујући да ће “последњи бити први и да ће први бити последњи”, с обзиром на то да хришћанство сматра сваки људски олош и ментално заосталу будалу вреднијим људским бићем него радне и креативне грађане. Оно представља скуп норми и вредности које постављају невиност изнад мајчинства, свештеника изнад оца фамилије, слабиће и паћенике изнад снажних и храбрих, додуше чак и мртве изнад живих. Оно презире свако задовољство у животу и глорификује саможртвовање и самопонижење као позитивне појаве тако да човек зазире од свог тела и прихвата да је рођен као резултат греха и да ради тога није сав духован.
Без обзира из ког угла посматрате, хришћанство представља перверзни и мизантропски став ка животу који у здравом друштву никако не може бити толерисан. Да се изразимо грубо, хришћанство је врста духовне сиде која је уништила наш природни имунитет против небиолошког размишљања, оно је контамирана болест ума и мора се победити.
За разлику од хришћана, Национал Социјалиста је створен да живи. Он је предвиђен да шири своју духовну моћ и развије своју особеност колико год може унутар граница своје биолошке природе – и физички и духовно. Он није предвиђен да проведе свој живот клечећи пред неким богом са блиског истока, молећи за милост и опроштење “греха” ради тога што је рођен на природни начин. Ми желимо да видимо поносне и сложне људе који верују у себе и у своју животну мисију – не неке заплашене и обесхрабрене продукте мизантропских концепција као што је “првобитни грех” који човеку оставља само једно задовољство: да ће вам “Бог” опростити, само ако верујете и кајете се. Ми нити желимо стидљиве нити безнадежне жртве плуралистичког погледа на свет са потпуним одбацивањем апсолутних вредности. Ми нисмо атеисти. Ми верујемо у бога, али наш бог је потпуна супротност јеврејско-хришћанском Јахвеу. За Национал Социјалисте постоји само једно истинско божанство: недостижна креативна сила која се манифестује на сваком кораку у природи. То је божанство коме ми плаћамо свој данак исказивањем дубоке наклоности и поштовања према мудростима и законима природе. Као Национал Социјалисти ми не следимо ниједан глас до гласа природе и ниједну етику до етике природе, и познајемо само један смртни грех: покушај побуне против ове етике.
Иако је човек део природе, Национал Социјалисти су, наравно, потпуно свесни да се човек разликује од свих осталих живих бића у једном посебном погледу: његов јединствен мозак који му омогућава да размишља у садржајном изразу. Ова способност је учинила могућим да човек спречи и умањи неке од окрутности природе која остала бића морају да трпе. Наш мозак нам је омогућио да лечимо болести које су својевремено биле смртоносне и да проналазимо подметнута начела закона природе, тако да смо у стању да разрешимо неке од ових проблема у нашу корист и – у добру или злу – да развијемо технологију која је била неопходна за истраживање планете земље и искоришћавање њених природних ресурса.
Нажалост, наш мозак је такође учинио могућим да свесно занемаримо законе природе када нађемо да нам више одговара да их игноришемо него да их поштујемо. У примитивном друштву врло брзо би увидели последице оваквог нарушавања природне равнотеже, али у високо развијеном друштву бићете у стању да преживите кршење природних закона на одређено време без осећања неизбежних последица. У сваком случају, пре или касније оне ће доћи немилосрдном снагом и тада ће бити, уколико није немогуће, екстремно тешко поправити наше грешке.
Напослетку, наш јединствени мозак нам је такође подарио осећања која је тешко пронаћи код било које животиње: страх од непознатог, неизбежност смрти, и такође неодољива потреба за нечим што човеку може дати осећај духовне сигурности и натерати га да увиди право значење живота, изнад обичне грабежи за материјалним богатствима. Ово је потреба која стоји изнад религија, али за разлику од њих, Национал Социјализам се концентрише на задовољавању ових потреба на земљи. У овом контексту морамо нагласити да ни мозак ни осећања нису поштеђена, небиолошки фактори али неодвојив део живог организма и физичке карактеристике човека, тако да је и “дух” основа природним законима који узимају у обзир наслеђе. Као Национал Социјалисти ми смо чврстог уверења да друштво као целина мора бити организовано тако да се у обзир узму сви аспекти природе. Мада то није довољно да се суочимо са материјалним потребама народа - успостављањем чврстог економског живота. Такође је потребно да истовремено и наше духовне потребе буду задовољене!
Често се тврди од стране наших непријатеља да је духовност Национал Социјализма једна од принуда и манипулација, где је појединац лишен сопствене слободе и индивидуалности само да би се учинио делом безумне масе. Ово је, наравно, далеко од истине, уствари, ово више наликује опису демократског друштва. Демократе су ти који на народ гледају као на велику сиву масу, где су разлике између сваког појединца објашњене као резултат случајних природних утицаја које друштво мора да “исправи” у циљу “социјализације” народа у демократски дух. Национал Социјализам поштује појединца. Ми знамо да су сва људска бића биолошки јединствена и да поседују различите таленте и способности. Уједињење ових индивидуалних дарова у оквир друштва је један од основних задатака Национал Социјалистичког уређења. Само на овај начин је могуће искористити целокупну количину умних ресурса у људима – за добробит и појединца и друштва. Међутим, ми такође знамо да дух и прогрес никада нису дошли из широких народних маса већ од појединаца, несвакодневних појединаца, и само осигуравањем могућности појединцу за проналажење и развој самога себе као слободњака,колико је то могуће у организованом друштву, човека можемо унапредити до вишег степена перфекције.
Ако желимо да решимо огромне проблеме са којима се свет суочава након 45 година демократије, ово је неопходан корак. Као што је очигледно немогуће уздићи народ на ниво виши од њиховог урођеног. Сви глупи покушаји да се сви људи учине једнаким, воде ка унификацији на најнижем нивоу тј. потискивању свих појединаца који се уздигну изнад просека у интелигенцији или на неки други начин. Овакав пут није замисао Национал Социјализма већ демократије и ни у ком случају не иде у прилог побољшању услова живота на планети земљи.
Мада се сваки покушај за подстицањем елите оправдано види као претња основама демократског система, где влада уверење да свако не само да треба да има иста права, него и исти утицај на јавно мњење, без обзира да ли поседује неопходне квалитете или не. Такав систем државу може одвести само у амбис. У Национал Социјалистичкој држави врховно вођство ће се састојати од најбољих припадника нације. Само они ће бити у могућности да решавају тренутне проблеме – и да се суоче са одговорношћу. Појединци - чланови демократског тела се не могу сматрати одговорним за своје поступке, зато јер се све одлуке доносе гласањем и свако мора да прихвати одлуку већине – без обзира да ли се слаже са тим или не.
Очигледно, ова врста форума даје простора најобесправљенијим елеменатима друштва. Иронично је да велика комерцијална предузећа троше енормне количине времена и новца на проналажењу и едуковању набољих људи за водеће позиције у коорпорацијама, док са друге стране сваки политички преварант без образовања може постати премијер или председник, само уколико има праве везе и не показује сувише интелигенције, што указује да се њиме не може лако манипулисати од стране разних интересних група и да оне никада неће добити његову подршку. Заиста патетично!
Ово побијање индивидуалности и биолошких разлика међу људским бића је такође довело до потпуног сузбијања концепта “генетске хигијене”. Данас је хигијена само прича о прању руку и зуба. Човек не познаје основе “генетске хигијене” и троши огромну количину времена и енергије на размножавање коња, крава, паса, голубова, папагаја, итд... - све ради постизања што бољих генетских резултата, али када дође до питања репродукције сопствене врсте он потпуно заборавља на ове принципе – као да они важе само у свету животиња – и вољно доприноси потпуној биолошкој дегенерацији човечанства.
У природној држави, свака јединка је подређена биолошкој селекцији, што значи да се јединка која се најбоље сналази у датој ситуацији уздиже у сам врх тог друштва, где они који не могу да се изборе са животом таквим какав је нестају. Ово је један од немилосрдних закона природе, који је човек успео да олакша грађењем друштва где постоји место и заштита за слабије елементе популације, који такође имају значајну улогу у развоју друштва. Како било, ако потпуно затворимо очи на постојање и присуство ових закона природе, ми, ћемо такође бити одговорни за катасрофу, као што нећемо бити у могућности да сачувамо неопходан биолошки квалитет у популацији ради очувања система који је довољно јак да заштити чак и слабије. Без бриге за биолошким реалностима живота, завршићемо заувек где ће слабији појединци бити први који ће ишчезнути.
Стога, Национал Социјализам неће како се то често тврди – значити да су слабији напуштени и препуштени сопственој судбини. Напротив! Национал Социјализам је једина гаранција коју слаби имају, соучени са сигурним уништењем. Овде је у сваком случају наглашено да слабост није идеал – то је нешто што мора бити побеђено и то је једино могуће путем доследне генетске хигијене. Национал Социјалистичка држава ће просветлити и упутити народ о биолошким механизмима и тиме осигурати да човек поврати своје природне инстинкте на овом пољу, како би могао биолошки да напредује. Само будале могу да поверују да је човек већ достигао највиши могући ниво развоја. У циљу да човек даље напредује, друштво мора осигурати да се болести и слабости неће бити наследне. Слобода да пребацујете патњу на вашу децу и да генетски разбијате популацију је криминал против младих нараштаја!
У исто време друштво такође треба обезбедити здраво окружење тако да болести проузроковане спољним факторима нестану заувек. Ми овде не мислимо само на друштвени миље и услове рада већ и на саму екологију. У Национал Социјалистичком друштву је потпуно неприхватљиво да трговина профитом и похлепни материјализам дозволе употребу патогених вештачких додатака у исхрани и одећи, нездраве синтетичке материјале у нашим домовима и јавним зградама, пораст загађења планете, ваздуха и воде – да не помињемо и смртоносно радиокативно загађење које ће трајати стотинама хиљада година. Све ово је очекивани резултат потпуног изопачења истинских животних вредности виђен у нашем болесном друштву. Генетска хигијена и контрола загађивања су два аспекта са истим циљем: заштите природне и еколошке равнотеже ради осигурања даљег духовног и физичког бољитка човека. Без здраве околине, чак и најбољи гени ће бити уништени, а без довољне количине ових гена, неће бити никога ко би створио здраво окружење.
Добром миљеу такође припада здрава породица где деца могу да одрастају у хармонији и буду срећна, и друго зло садашњег поретка јесте да је оваква врста породице уништена уобичајеним небиолошким размишљањем и бесмисленим причама о женским слободама. Као што се разликују расе тако се разликују и полови, и идеја да су мушкарац и жена биолошки једнаки је озбиљна претња опстанку човечанства. Разлике међу половима нису резултат друштевних “улога полова” већ биолошких услова! Није случајност то да је жена предвиђена да доноси децу на овај свет. Она није само биолошки предодређена за овај задатак, већ и ментално, и као мајка нове генерације она има најважнију улогу у друштву. Идеја да она мора “испунити себе” придруживањем лабуристичким снагама и проналажењем посла у ланцу производње, док су њена деца препуштена улици, је криминал! Жене своје време и себе могу испунити само њиховом биолошком улогом као мајке, јер породица без мајке се распада, деца су препуштена сама себи или државној бризи, када дођу кући нико нема времена за њих. Нису усмерена никаквим идеалима и своје идоле проналазе на телевизији, у лошој музици и још горој литератури. Они живе на брзој храни и постају жртве најгоре врсте комерцијалног материјализма. Уколико жена не одабере да избегне своју улогу мајке – било коришћењем неке врсте “контрацептивних средстава” било одабиром абортуса уколико остане у другом стању. Наравно док феминисткиње тврде да је потпуно природно и да се мушкарци брину о деци а да жене иду на посао. Чињеница је да би се и мушкарац порађао уколико би то било природно.
Са друге стране, биологија жене ће увек значити да се жена налази у слабијој позицији и на самом тржишту рада. Да не помињемо послове који захтевају одређену физичку снагу. Не зачуђује нас што Elisabeth Badinder, јеврејско-француска феминисткиња, у својој новој књизи ( L`un est l`autre = One is the other, објављеној од стране O.Jackob (!) у Паризу 1986, и, што је књига, што нас не изненађује, преведена на скоро сваки европски језик), тврди да материца и јајници могу бити трансплатовани у мушкарца како би се створила једнакост! Друштво у коме оваква књига налази читаоце је заиста болесно!
Део човечје биолошке природе је да он није само изолована јединка већ друштвено биће, и да његов друштвени инстинкт иде даље од језгра породице. Од најранијих времена људска бића су живела заједно у групама, како би лакше могли да се одбране од опасности којима је било изложено примитивно друштво. Да нису поступали на овај начин, човек би тешко преживео као врста. Другим речима, живот у организованим друштвима јесте услов људског опстанка, и сама потреба за организовањем је део наше природе. Без организованог друштва сваки појединац би морао много да се намучи како би прибавио дневне потребе. Тамо не би било вишка средстава за уметност, науку, образовање или здравство. Висок степен организације је предуслов за културни и технолошки развој. Према томе, није случајност да су највише културе увек биле створене од људи са најбољим способностима за организацију тј. Аријевцима.
У било ком организованом друштву апсолутно је неопходно да појединац прилагоди себе правилима које дели са осталим члановима те заједнице и да се суздржава од злоупотребе своје интелигенције и талента на начин који би био штетан за то друштво које је напослетку напредак овог талента учинио могућим.
У сваком случају, неопходна лојалност унутар групе се не може заснивати само на материјалистичком обзиру. Није довољно имати обичне социјалне службе. Једино има смисла одрећи се слободе појединца у заједници са једнаком судбином, коју чини народ са обичном прошлошћу, обичним нормама и вредностима, и једноставном сврхом у животу – народ чији су преци освојили и одбранили исту територију генерацијама, ради тога јер су желели да сачувају свој јединствени језик, културне и биолошке карактеристике.
То је жеља која је створила нашу културу у складу са талентима нашег народа, његовим циљевима, идеалима и вредностима – оним што можемо назвати душом једног народа. Други народи имају друге таленте, циљеве, идеале и вредности, и следствено томе су створили друге културе. Оне могу бити “добре” као и наше – али су нама стране, као што је наша култура страна другим народима. Разговор о долазећој универзалној “светској култури”, заједничкој свим народима, је чиста глупост. “Култура” која није настала природно као одраз људске душе јесте порицање самог значења те речи, и историја веома јасно показује да свака цивилизација која више није била у стању да сачува и даље развија сопствену културу и која је својевремено уносила и интегрисала елементе страних култура је сама заслужна за своју пропаст.
Друштво које се састоји од гомиле мешаних раса, религија и филозофија засигурно није одраз духовног и културног благостања, као што се данас често тврди. То је један смешан апсурд чије се постојање не може оправдати ни на којој основи – извесна индикација предстојећег распадања нације и потпуног расула свих норми и вредности. Такво друштво је дегенеративна пародија праве заједнице – и не може опстати, зато јер је друштвена лојалност између различитих група које ето привремено живе на истој територији, разбијена много јачом – духовном – лојалношћу у односу на религију и филозофске идеје које своје основе немају у самој нацији и њеној историји.
Много озбиљнија претња складу једног друштва је, засигурно, мешање раса које обично иде руку под руку са мешањем култура – или је чак и њен предуслов. Распад саме културе се може зауставити било када и народ може поново пронаћи пут ка повратку сопственим културним нормама и вредностима – докле год је расна основа нетакнута. Мешање раса, је неизбежно – а његове последице су немерљиве и катастрофалне. Чињеница је да се природа увек развијала ка већим расним варијацијама. Кроз неприродно мешање раса ми сада сведочимо поравнавању свих различитих природних талената, који су редом предодређени расом. Тамо где се једна раса развила у једном одређеном правцу и где је изградила заједницу и створила културу засновану на квалитетима које је сама развила, мешање са осталим расама значи да ће након неколико генерација, производ мешанаца, изгубити сваки услов за разумевање тога што су њихови преци створили.
Нажалост, постоји превише могућности за проучавање друштава које имамо као последицу расног мешања. Латинска Америка, Индија и Египат су одлични примери, Грчка и Римско царство такођер. Као што су Индијска, Персијска и Египатска култура тако су и грчка и римска цивилизација створене и одржаване мањином имиграната предоминантне нордијске расе. Ова високо развијена мањина је прво потиснула оригиналну већину и њихову културу, али је касније полако подлегла над бројном супериорношћу својих претходника. Ослабљени бројним ратовима који су их коштали губитка највредније крви и подривани азијским идејама о лажном хуманитаризму они су постепено давали све већи број ослабљеног грађанства и довели су нове робове и раднике из својих колонија по Африци и Азији – који су затим интегрисани и њихове следеће генерације су добиле држављанство. Права породична слика, зар не? Ово је био тај распад нордијске расе који је преобратио поносну грчку државу у данашњу Грчку и Италију – или да се изразимо другачије: цивилизација у пропасти! У школи деца и даље проводите време учећи о античким културама, а да при томе ниједна реч није изречена о народима који су створили ове културе. Нико не жели да лупа главу о томе да способност за организовањем државе може потпуно да нестане. Истина је да већина људи који се данас представљају као “Римљани” расно имају јако мало заједничког са својим моћним прецима. Велики број њихових предака имају свој дом јужно од Медитерана!
Када данас говоримо о расној биологији, ускоро се суочавамо са гомилом табуа. Проучавање расне биологије је постало нешто настрано – уколико желите да проучавате људске расе – чак ни од доктора медицине или такозваних антрополога не можете очекивати никакво знање о овој материји. Чак је и жеља за оваквим знањем штетна за вашу каријеру.
Стога је таква особа увек је подвргнута подсмеху, томе да не постоји “чиста” бела раса и да је “Аријевац” обичан лингвистички термин итд... што све има за циљ да докаже да је расна наука чиста глупост. Наравно, ови аргументи нису сасвим погрешни – али закључак јесте! Истина је да је било мешања различитих европских раса, али то је била мешавина блиско повезаних раса унутар главне расе, такозване беле расе, која се сматра аријевском расом – докле год дефинишете оно о чему говорите! Даље, апсолутно нема основа за тврдњу да је ова мешавина – која није потпуно завршена била предност за европљане! Сигурно је била опречна, и апсолутно нема ваљаног разлога за наставак процеса дезинтеграције даљим мешањем раса.
Незналице такође тврде да је мешање раса неопходно како би се избегао “Инцест”. Ово је, наравно, биолошки нонсенс. Сам термин инцест се односи само на размножавање блиских рођака, који безусловно личе један на другога биолошки гледано. Путем оваквог размножавање долази до нагомилавања различитих генетских фактора – како добрих тако и лоших. Уколико и мајка и отац носе исте гене, постоји добра шанса – али и ризик – да ће потомак наследити ове гене, и пошто сви ми практично носимо ове несрећне гене, очигледно је пожељно да се исти не нагомилавају. Овде је небитно да ће такође доћи и до нагомилавања позитивних гена: виша тенденција за развој наследних болести се не може сматрати добрим квалитетом. Међутим, ово је опасност која ја присутна само у мањим заједницама, нпр. на неком малом острву, у “краљевским” и “племенитим” породицама. Међу популацијама од милион и више чланова до таквих појава практично и не долази у нормалним условима живота.
У сваком случају, додавање генетских елемената страних раса није добар начин избегавања размножавања блиских рођака. То само води стварању нескладних јединки ради великих разлика међу родитељима. Према томе, незналице ће приговарати ономе што ви сматрате добрим резултатом у биљном и животињском свету када укрштате различите врсте. Ово је веома истинито, али ми овде причамо о строго контролисаном укрштању где су научници јасно опредељени које одређене квалитете желе да размноже и однегују. Стога, ви с тим циљем бирате родитеље узимајући јединке који носе најбоље квалитете које желите да укрстите. Када добијете потомство, ви опет бирате јединке код којих налазите већину квалитета који су вам потребни. Ни у ком случају се не би смело дозволити случајно и спонтано размножавање. Настављено размножавање ових јединки би могло дати супротан резултат од очекиваног. Уколико до тога дође грешком нпр. као са псима – потомство је неопходно уништити као неизбежну штету!
Колико генетско укрштање може бити опасно је илустровано у тзв. “пчелама убицама”. Оне су вештачка творевина при покушају да се створи снажна раса са већим капацитетом. Као резултат је добијена агресивна гомила пчела која не поседује способност да опрашује цвеће. Игром случаја неке од ових примерака су побегле из лабораторије и данас су озбиљна претња у целој Латинској Америци и јужним деловима УСА, делом ради тога што су подједнако опасне за животиње и људе и ради тога што убијају све што се креће, већ и због тога што потискују обичне пчеле тако да биљке не могу бити опрашене. Ово је добар пример чему може довести мешање раса уколико се не контролише – замислите и раширено мешање људских раса које се не контролише!
Сигурно не постоји нико ко би предложио увођење истих процедура за укрштање људских раса без обзира на чињеницу да се код људи ради са далеко компликованијим факторима него код животиња. Није лако дефинисати ствари као што су раст, квалитет меса или капацитет производње млека који одлучује да ли људска бића могу да се носе са потребама друштва, него факторима као што су нарав, интелигенција, креативност и унутрашња хармонија – сви квалитети за које знамо да много трпе мешањем раса. У овом контексту такође је пожељно запазити да су сви људи који потпомажу неконтролисано мешање раса потпуно заборавили да нам кажу којим пожељним квалитетима страних расних елемената који се уносе у аријевски свет је могуће обогатити белу расу!
У сваком случају, тренутне тенденције дезинтеграције свих слојева друштва засигурно чине људе несигурним и несрећним. Само у реалним, хармоничним заједницама које чине људи исте културне, историјске и биолошке позадине и истим духовним аспирацијама за будућност, појединац може пронаћи духовни мир и унутрашњу сигурност које су му потребне. Само овде људска бића могу осетити да су природан део једне целине, нечега што је моћније од самог појединца и што ће наставити да постоји, као што је постојало пре него што је јединка била рођена. Само у националној заједници од вере човек налази вечни живот који је одувек тражио. У нашој деци и нашем народу ћемо живети вечно, али то је само део вечности јер без тог момента као да нисмо ни постојали.
Уколико, у другу руку, човек мора да потражи свој идентитет и свој циљ у животу ван националне заједнице, значи да је то друштво изгубило свој значај и неизбежно ће се распасти као брак где брачни другови немају ништа заједничко сем адресе.
Ово је основа Националистичког става.
У сваком случају, оданост унутар групе мора бити узајамна. Није само грађанин тај који мора бити одан друштву – то је и друштво које мора бити привржено грађанину. Лојалност стога претпоставља само друштвене услове и у економском систему где нико није експлоатисан и где свако ради што је могуће више за опште добро како би одржао ред који штити уобичајене вредности, гарантује живот и срећу својих грађана, и даје сваком појединцу право на вечни живот.
Ово је основа Националистичког гледишта.
Национализам без социјализма је апсурдан и обрнуто: Социјализам без јасно дефинисане заједнице нема смисла.
Данас се често тврди да Национал Социјалистички став води ка рату и покушају да се потисну друге нације. Ово је потпуна глупост - истина је управо обрнута. Сасвим супротно овоме је истина. Поштовање културног и биолошког идентитета других народа је могуће само уколико признате постојање расних и културних разлика – јер тешко је да можете поштовати идентитет других народа уколико не поштујете сопствени! Уколико негирате постојање расних разлика, очигледно је да ћете константно покушавати да наметнете другим народима оно што ви сматрате за најбоље – без узимања у обзир њихових посебности.
Застрашујући концепт који деле хришћани и маркисти, да постоји само једна цивилизација која је исправна за све људе без обзира на расу, је истовремено била основа како за европска колонијална освајања у претпрослом столећу, тако и за данашње непрекидне покушаје да се огољени материјалистички стил живота модерног индустријализованог света наметне наивним народима трећег света, који једино виде сјај, али нису у стању да израчунају праву вредност. Ово ће изгледа бити и њихова пропаст као и наша! Потрошачко друштво једноставно види само тржиште и потрошаче – а у таквом свету једноличност је кључна реч. Једнолична клијентела нема никакве посебне захтеве што производњу чини једноставнијом и јефтинијом, што опет води већем обиму посла. Националне особитости и различити културни модели су овде непријатности и против њих се треба борити. За мултинационалне компаније сви људи су једнаки – уколико су потрошачи. Оне немају никаквог поштовања за људске вредности, они их газе.
За Национал Социјализам различитост је део природног поретка и ми желимо да задржимо овај поредак са свим разликама међу његовим расама, народима и појединцима. Наша жеља апсолутно није да приморамо тамо неко црначко племе да прихвати нашу религију, једе нашу храну или користи наше законе. Желимо да остали народи сами пронађу свој пут у будућност. Наравно, треба да нам буде драго због сарадње са њима уколико је корист обострана, али не треба да их узнемиравамо. Ако они нису у стању да пронађу свој пут, то је њихов проблем – а не наш. Ми не тражимо никакве сукобе са осталима – само желимо да нас оставе на миру. Међутим, ми нисмо пацифисти, свесни смо да када дође тренутак треба да се боримо за наш опстанак као нације. Уколико то не учинимо, нестаћемо, а ми не можемо да седимо и да дозволимо да наш народ буде уништен. Уколико је наша егзистенција угрожена, морамо се одбранити и знамо да само Национал Социјалистички светски поредак који се састоји од независних нација које поштују једна другу можемо осигурати трајан мир и заштити свет од блиске нам нуклеарне катастрофе.
Ако свет не прихвати Национал Социјализам као своју једину наду за будућност, човек ће се соучити са уништењем. Ово ће бити логична последица непрекидног нарушавања закона природе. У сваком случају, то неће бити крај света. Глобално гледано, планета земља и људска бића на њој су потрошни део огромне машинерије. Уколико нестанемо, различите цивилизације последњих 10 000 година ће бити само безначајна епизода у бескрају и простору – неуспео експеримент. Чак и после потпуног нуклеарног рата вероватно ће још увек бити услова за наставак неке форме живота на земљи и тада ће започети развој виших врста. Чак и ако би земља била потпуно уништена у једном таквом рату или из било каквог другог разлога – више је него могуће да ће у неком сунчевом систему милион светлосних година удаљеном постојати форма живота. У сваком случају, природа ће увек постојати – па чак и без људи и без живота, и даље ће бити природног поретка у универзуму. Овај универзум не прихвата било које посебне људске законе и ако човек није у стању то да схвати заслужује долазећу катастрофу коју нико неће моћи да спречи.
Србско Свитање
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.