MISLENIK
„Najvažnije je misliti
samo na srpski narod, na njegovo spasenje i opstanak! Misliti svojim mozgom i
ići za svojim narodnim interesima. Ne slušati sa strane nikoga, ne povoditi se
ni za kim.“
Djeneral Milan Nedić
„Najveći neprijatelj srpstva je
KOMUNIZAM - Njega treba trebiti iz srpske narodne njive, bez milosti do kraja!“
Djeneral Milan Nedić
„Najveći je dušmanin srpskog naroda
onaj koji deli Srbe na ma kakve frakcije, partije ili frontove. Svi Srbi moraju
biti u jednoj jedinstvenoj falanzi, okupljeni u SVESRPSKOJ LEGIJI. Svi Srbi
složno, bratski na okup, da se spasavamo sami.“
Djeneral Milan Nedić
„Za koga tolika krv? Za čiji račun
tolike patnje? Za koga tolike suze majki, udovica i siročadi? Za koga toliki
grobovi opojeni i neopojeni? ZAR ZA ENGLEZE? ZAR ZA AMERIKANCE? ZAR ZA
BELOSVETSKE JEVREJE STALJINOVE?!!!“
Djeneral Milan Nedić
„Komunistički program sadrži
bezobzirno gnječenje narodnog, organskog, socijalnog, političkog i duhovnog
bića. On to čini bez stida, bez pritvorstva i straha. On načelno celinu narodnu
i ne priznaje. On tvrdi da je narod jedno krvavo klupče u kome se od iskoni, pa
sve do ostvarenja ovog programa, dva krvna neprijatelja, dve smrtno i
nepomirljivo zavadjene klase, grizu, ujedaju i mrcvare.“
Dimitrije V. Ljotić
„Marksizam može da evoluira u
taktici, ali marksizam ne može da evoluira u doktrini. U diktrini je marksizam
jedan zatvoren sistem, u kome su svi delovi logički povezani jedan sa drugim.
Zato marksizam ne može u doktrini da evoluira, a da i ceo sistem, kao celina,
ne bude srušen. A u taktici? U taktici može, i niko ne može u taktici takvu
evoluciju da pravi kao što može marksizam.“
Dimitrije V. Ljotić
„U ogromnom narodnom iskustvu
nalazi se sabrano saznanje, da se i pojedinci i narodi opredeljuju vrlo često i
isključivo nematerijalnim i nesebičnim razlozima, i da su zbog toga voljni
podneti ogromne žrtve.
Narod zna da je nematerijalno veće i teže od
materijalnog, i ako je i ovo važno. Ali će se zbog materijalnog ipak manje
žrtvovati nego zbog nematerijalnog, - a to ne bi moglo biti kad bi obrnuto bilo
tačno.
Ako čovek kupuje nešto materijalno, on će žrtvovati samo
toliko koliko ta materijalna stvar u njegovim očima vredi. Čim predje granice
vrednosti, on neće više hteti za tu stvar da da.
Za nematerijalne stvari daje i sam život. Bez toga nema
vrednosti. Često se pak život daje, naročito medju seljacima, za brazdu zemlje,
pa bi se otuda reklo: eto slučaja da se
život daje i za jednu beznačajnu vrednost. Medjutim, baš taj slučaj pokazuje da
se život ne daje za brazdu materijalnu, već za čast junačku i ponos povredjen
zauzimanjem brazde zemlje, koja pripada njemu i koju kao takvu on i njegovo
junaštvo treba da štite.“
Dimitrije V. Ljotić
„Nacije su najmanje istorijske
jedinice u opštoj istoriji ljudskog roda i to ne po našoj želji, već po prirodi
stvari. Neko ne može uticati na istoriju čovečanstva drukčije nego preko
istorije svoje nacije.
I greh je protiv čovečanstva negativan stav prema svojoj
naciji i prema svojoj nacionalnoj istoriji.“
Dimitrije V. Ljotić
„Vrednost jednog naroda jeste u
pravoj srazmeri sa brojem junaka i pravih ljudi. Ukoliko je broj ljudi, sa
pravim ljudskim osobinama, veći, narod je veći i bogatiji. Dobro je da narod
ima ljude koji se brinu za dobre konje, dobre volove, dobre ovce, dobre petlove
– ali narod treba uputiti i da dobre ljude podiže.“
Dimitrije V. Ljotić
„Nema dela bez domaćina. Može biti
posla i rada ali dela nema. Jer jedno je rad, rabota, a drugo je delo. Rad je napor i robovanje materiji, a delo je
blagoslov i uteha stvaralaštva. Rad je kao cvet, a delo je plod. Koliko je rada
i rabote bez ploda?! I zato domaćinski narod ne pada u ekstazu pred radom, ali
uživa u delu.“
Dimitrije V. Ljotić
„Narodna zajednica shvaćena u
svojoj večnosti, ne kao danas živeće pokolenje, već kao beskrajni niz pokolenja
iz davne prošlosti do nesagledive budućnosti, je iznad nas, iznad jedinke,
iznad delova, staleža, pokrajina, pa i pokolenja. Svi naši posebni interesi
pred njenim interesima moraju ustuknuti.“
Dimitrije V. Ljotić
„Samo kukavički narod ne sme istini
u oči da pogleda. Samo narod koji ne sme istinu da vidi, zavlači kao noj svoju
glavu u pesak, beži u carstvo laži i živi u ovom. Razume se da se takav narod
stalno sukobljava sa stvarnim životom, jer ne gleda stvari kakve jesu, već živi
u samoobmani da su stvari oko njega onakve kakve bi on hteo da su. Takav je
narod upućen na put svoje nesreće, sloma, pa, možda, i smrti.“
Dimitrije V. Ljotić
„Ima jedan kapital narodni koji se
ne sme okrnjiti. Može narodni imetak opadati, može i državna teritorija, pod
spoljašnjim nevoljama, biti smanjivana, ali narodni moralni kapital ne sme biti
smanjivan. To je razlog za bolje dane. Nikad budućnost nije crna narodu
nedirnute moralne glavnice.“
Dimitrije V. Ljotić
„Osnova društvenog života je duboko
moralne prirode: što viši moral, to
čvršća zajednica.“
Dimitrije V. Ljotić
„Velika ti borba predstoji,
mladosti, mila omladino. Najveća i najstrašnija borba. Pobediš li tu, mladosti,
pobedićeš svuda. Sijaće se lica vaša, mladi ljudi, kao suncem okupana. I u
sasvim oblačne dane nosićete sunčev sjaj na svome licu, njegove zrake u svojim
očima. Snaga njegova oživeće kroz vaše reči. Pobedonosci i sunconosci ćete
postati. Neće neprijatelj dočekati juriš i nalet takve vojske. Oči mu neće moći
izdržati sjaj vaš.“
Dimitrije V. Ljotić
„Omladina mora da teži za punoćom i
bogatstvom života. I otuda mora biti snažna. Ali ona neće biti snažna, ako
podje putem individualističke, već samo putem organske misli. Jer nema joj
lepote života, ni punoće njegove, ni svetlosti njegove, ako trči neposredno za
srećom svojom ličnom, već ako podje neodoljivo za srećom svoje zemlje.“
Dimitrije V. Ljotić
„Država je kao alat kojim jedan
narod kuje svoju sudbinu. Alat mora biti veran. Mora težnje naroda verno
izvršavati, interese njegove verno braniti.“
Dimitrije V. Ljotić
„Država počiva na pravdi i sili. Ko
zna i mari za pravdu, pravdu mu je država dužna dati. Ko ne zna i ne mari za
pravdu, taj će na sebi osetiti silu države.“
Dimitrije V. Ljotić
„Najgore cepanje jednog naroda je
ono koje se vrši na pitanju spoljne politike.
U vodjenju spoljne politike svake zemlje postoje izvesni
imperativi kojih se svi dobri upravljači, pa i svesni gradjani, moraju držati.
Jedan od prvih i najglavnijih jeste; imati uvek na umu, voditi stalno računa o interesima svoje zemlje i svoga
naroda. Interesi drugih zemalja i drugih naroda, ma koliko bili veliki,
plemeniti i lepi – ili obrnuto – rušilački, sebični i ružni, mogu i moraju biti
posmatrani jedino sa gledišta naših interesa. Ljubav i mržnja, simpatije i
antipatije, stvar su pojedinca. Svako je od nas slobodan da to izrazi, čak i da
javno manifestuje, odlazeći kao dobrovoljac u jednu drugu zemlju, pod jednu ili
drugu zastavu, za jedne ili druge ciljeve. Ali niko nije vlastan da svoju
zemlju izloži strahotama rata zbog svojih shvatanja, svojih simpatija ili
antipatija prema jednoj ili drugoj zaraćenoj strani.“
Dimitrije V. Ljotić
„Nije dovoljna politička, državna
ograda da ljude održi u zajednici. Svinje se mogu zadržati u oboru, stoka u
staji, ali ljudi, koje ne veže zajednička misao, vera u zajednički put i
sudbinu i ljubav medjusobna, ne mogu činiti ljudsku zajednicu. Slabe su i
najjače političke i državne ograde i veze da takvu zajednicu održe.“
Dimitrije V. Ljotić
„Svet ne može biti zadovoljan kada
mu se samo kaže da postoje zakoni, da su ti zakoni objavljeni i da se nalaze
odštampani po mnogobrojnim izdanjima. Svet hoće da vidi da se ti zakoni
materijalizuju i izvršavaju, da su poštovani i vršeni bar u najgrubljim
potezima od onih koji su prvi i pozvani da se o izvršenjima zakona i poštovanju
poretka, na njima zasnovanog, staraju.“
Dimitrije V. Ljotić
„Ima nekih ne organizacionih, već
funkcionalnih uslova koji se moraju osobito poštovati, naročito od onih koji
budu na čelu organizacije, a preko nje i na čelu države.
Prvi takav uslov je ono “Dubrovačko pravilo” što je uklesano više ulaza u Knežev dvor u
Dubrovniku:”Oni što državnim poslovima upravljaju, svoje neka zaborave”.
Drugi takav uslov jeste: onima što u ime države upotrebljavaju silu, mora prvo lice da sija istinom
i pravdom. Bez toga je sila – nasilje, tiranija.
Znamo da sila može mnogo.
Svaki dan to vidimo. Ali trajnost delu ne daje samo gola sila, već ona
zasnovana na istini i pravdi.
Treći uslov jeste: ni jedan režim nema pravo da čini narod gorim nego što je.
Svaki je režim kao domaćin na
njivi. Dobar domaćin ne gaji kriva, već prava stabla, dobar domaćin ne umnožava
kukolj i korov, već plemeniti usev.
Kakav bi to režim bio koji bi
drukčije radio: koji bi pomagao zlu da pobedi dobro, koji bi pomagao poroku da pobedi
vrlinu.“
Dimitrije V. Ljotić
„Državnik
mora ako ne burom da upravlja, a ono bar da čuva državni brod da ga bura ne
odagna tamo gde će se razbiti. U tiho pristanište da skloni brod, ako mu ništa
drugo ne ostaje. Ali državniku više nego kapetanu ladje stoje na raspoloženju i
sredstva za borbu protiv same bure. On mora da ispita odakle i zašto “duva bura”, pa da on, ako zatreba, buru oduva. Jer ako tako ne radi, njegovo je
prisustvo izlišno: duvaće
vetrovi i bure i bez njega, pa će brod državni goniti čas levo, čas desno po
okeanu života.
U našim krajevima gde vladaju
bure narod misli da postoje mesta gde se bura rodila, druga gde je ojačala, i
treća gde se već snažna pojavljuje. Ovo narodno verovanje ja bih sasvim
praktično primenio. Kola se ne zaustavljaju kad dobiju najveću brzinu na nizbrdici,
već odmah u početku se koče da takvu brzinu i ne dobiju. Potražio bih “mesta gde se bura radja” i tu prvo ne bih dao da se rodi, - ili, ako ne
budem mogao to sprečiti, ja bih se odmah s malom i nejakom burom u koštac
uhvatio, a ne bih čekao dok ona poraste.“
Dimitrije V. Ljotić
„Ma koliko burno vreme bilo, krmari
državnog broda moraju znati kuda vode brod. I ukoliko je vreme burnije, utoliko
je njihova dužnost veća i odgovornost strašnija.“
Dimitrije V. Ljotić
„Iz mnogobrojnih primera, koje sam
imao pred očima, utvrdio sam da se vlast vrši lakše i stvarnije ukoliko je
karakter nosioca vlasti puniji junaštvom i čestitošću.“
Dimitrije V. Ljotić
„Smatra se da se vlast može svakome
da da. Obično se misli da je vlast, kao kakav čarobni plašt kojim se mogu svaka
pleća ogrnuti i da on od najnedostojnijih može da napravi dostojne. Ali nije
tako. I pod lavljom kožom mogu se sagledati magareće uši. Plašt vlasti ne samo
da nikakav lični manjak nosioca ne zaklanja, već, naprotiv, još ga više ističe.
I zato, ako dodje autoritativni režim u ruke kukavice i šićardžije, onda
postaje režim bez autoriteta, bez ugleda, a to je za takav režim boljka bez
prebola, boljka od koje se mora umreti.“
Dimitrije V. Ljotić
„Priroda stvari, taj najmoćniji
zakonodavac, autoritativnim režimima postavlja izvanredno teške zahteve. I samo
oni koji te zahteve ispune, mogu se smatrati za uspele. Ostali doživljavaju
slom. A ove uslove moraju ovakvi režimi da ispune da bi uspeli:
1. Izvanredno poznavanje stvarnih prilika i njihovih
razvojnih mogućnosti;
2.
Razumna odlučnost i doslednost;
3.
Razvijeno osećanje istine i pravde;
4. Apsolutna materijalna nezainteresovanost;
5. Služenje najvećem dobru celine.“
Dimitrije V. Ljotić
„Hibridi su bez potomstva. Samo
originali imaju pravo na život. Kopije imaju malu vrednost.“
Dimitrije V. Ljotić
„Svako mora da živi po svome
unutrašnjem zakonu, po svom ličnom zakonu, a ne po tudjem, spoljašnjem,
internacionalnom. Narod je osećanjem, navikama, izrekama, vezan za zakon.
Nastaje pitanje: u čemu je taj zakon? Naš je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima
samo tri principa: domaćinstvo, junaštvo
i čojstvo. To je zakon našeg naroda. I ako naš narod živi po ovom zakonu, onda
su mu plodovi krupni, slatki i blagorodni, a ako ne živi, onda mu “sekira leži u dnu stabla.”
Dimitrije V. Ljotić
„Svetle narodne tradicije predstavljaju
narodno iskustvo. Narod bez tradicije je narod bez iskustva. Juče je rodilo
danas. I mrtve stvari imaju svoju istoriju, a kamo li živi ljudi, i još više
velika narodna tela. Tradicija nije samo mrtva prošlost, već ona vezuje u
velikoj meri i sadašnjost i budućnost. U najburnijim vremenima, dobro shvaćena
vlast tradicije može da zameni razmišljanje.“
Dimitrije V. Ljotić
„U jednom velikom narodnom telu svi
su delovi toga tela tesno povezani jedan za drugi, i nije mogućno vredjati,
teško vredjati bitne interese jednog dela, a da se to posle, možda s interesom,
ne vrati ne samo onima koji su vredjali, već i onim delovima koji su to pasivno
posmatrali.“
Dimitrije V. Ljotić
„Organska misao polazi od činjenice
da ljudska jedinka, po pravilu, ne živi izvan ljudske zajednice. Prema tome,
njoj je zajednica potrebna radi njenog dobra. Otuda jedinka ljudska, suprotno
individualističkoj misli, ne može imati u prvom redu svoje lične interese, već
u prvom redu mora imati pred sobom interese zajednice kojoj pripada.
Potčinjavajući sebe zajednici, ljudska jedinka postiže procvat zajednice, pa
tek kroz to i svoj. A iz te činjenice izlazi, da zajednica ljudska (porodica i
nacija u prvom redu kao prirodne pojave, u koje čovek sam rodjenjem dolazi)
nije prost zbir svojih članova, već ima svoje biće nezavisno u mnogome od njih,
jer ona postoji i traje, nadživljavajući ih, kao što je postojala i pre njih.
I dok je individualistička misao pozivala jedinku da vodi
računa jedino o svojoj sreći i da će tako, usrećivanjem jedinke, postići i
svoju sreću i sreću cele zajednice koja je samo njihov zbir, dotle je život
pokazao da milion sebičnosti sabranih daju opštu nesreću, a ujedno i nesreću
jedinke.
Naprotiv, ako se za vladajući sistem uzme organska misao: da jedinka ima u vidu interes celine,
zajednice, onda će se sreća zajednice i postići, a preko toga će i jedinka
postići svoju ličnu sreću.“
Dimitrije V. Ljotić
„Lažna humanistika XVIII do XIX veka razmekšala nas
je sve, pa se svaki napor, žrtva i borba, smatraju teretom, koji treba izbeći.
A istina je pred našim očima. Hleb se samo nemilosrdnim gnječenjem može
umesiti. Čovek se radja u krvi i mukama. Zrno ne može dati ploda dok ne umre.
Prikloniti glavu nad tim istinama, saobraziti svoju filozofiju njima, kao
životom svuda prisutnom sadržaju, shvatiti da je ludilo pokušati da se taj
sadržaj životni promeni pred našim pojmovima, već naše pojmove uskladiti sa
onim što stalno posmatranje života otkriva u njemu, znači omogućiti sebi osnove
svake mudrosti, a naročito političke.“
Dimitrije V. Ljotić
,,Za vlast
se mora vezati takva odgovornost, da svi slabići i kukavice, svi nevaljalci i
koristoljupci, kao nekad s fronta, pobegnu u pozadinu, gde im je i do sada bilo
mesto.”
Dimitrije
V. Ljotić
„Sa polumerama i poluljudima je
svršeno. Isto tako s pajacima, s marionetama, s ljudima papagajima što tudje
misli samo znaju da ponavljaju, a ni jedne njihove rodjene u glavi nemaju – s
kukavicama i kukumavkama, s polupoštenim i nepoštenim, s izelicama i
sladostrasnicima, sa neozbiljnim i plitkim, površnim i sumnjalicama, - sa njima
je svršeno.
Vreme i dogadjaji traže pune mere i cele ljude.“
Dimitrije V. Ljotić
„Hoćemo da svaki, od najmanjeg do
najvećeg službenika, odgovara za ono što uradi, i to odmah i stvarno. Hoćemo da
mlaki i slabi uvide, da je savesnost i čestitost sasvim korisna i praktična
vrlina, kad ih već sama vrlina ne privlači. U tome možemo uspeti bez potresa,
samo ako se uvidi da ne mogu biti svi nekrivi. Neko mora da odgovara: ili onaj koji treba ili oni koji su propustili da dovedu na odgovornost
onoga, koji je trebao da odgovara.“
Dimitrije V. Ljotić
„Hoćemo da idemo svetla i uzdignuta
čela. Dosadio nam je svima smrad i trulež.“
Dimitrije V. Ljotić
„Treba vremena, treba se vraćati
sto puta na jednu misao, treba je izlagati u raznim oblicima, treba je pružati
pod raznim svetlostima, dok polako svet ne otpočne da shvata i razume tu misao.“
Dimitrije V. Ljotić
„Često je najludje uradio baš onaj
ko misli da se može samo umom rukovoditi. Jer um nešto zna, a mnogo više ne
zna. Ali “najveće misli iz srca dolaze.”
Dimitrije V. Ljotić
„Strašilo još može neke štetočine
od moga bostana oterati, ali ljude, koji znaju da je to samo strašilo, sigurno
oterati neće.“
Dimitrije V. Ljotić
„U svakoj karikaturi ima pomalo
istine.
Inače nije čak ni karikatura.“
Dimitrije V. Ljotić
„Svi znaju da plemeniti usev ne
raste sam od sebe, već traži trud i to sistematski trud. Naprotiv, korov raste
i djika čim čovečija ruka nije tu da se protivu njega bori.“
Dimitrije V. Ljotić
„Niko jedan narod ne može uništiti
kao on sebe sama.“
Dimitrije V. Ljotić
„Narod samo pravim junaštvom može
biti vladan i upravljan.“
Dimitrije V. Ljotić
„Kažu da je kukavica smrdljiva
ptica, pa često zato menja gnezdo. I ona sama sebi smrdi. I mora da promeni
mesto. Poleti i nadje drugo gnezdo. Prvih nekoliko dana ne oseća se smrad, a
posle mora da se oseti, jer ona ga nosi sobom i ne može se rastati od njega. Od
gnezda može, ali od smrada ne.“
Dimitrije V. Ljotić
„Ljubav prema svom narodu je
redovni stanovnik duše normalnog čoveka.“
Dimitrije V. Ljotić
„Svaka žrtva i svako junaštvo je
kao “grad na gori”: treba da svetli ljudima i narodima. Bez njih bi im bilo mračno putovati po
kratkom im, ali mučnom i teškom putovanju.“
Dimitrije V. Ljotić
„Život je stalna borba. Neprestano
ima da se bori, pri tome može i da se pada, ali treba i da se diže sa krajnjom
rešenošću da se podigne i ide putem koji daje snagu koju čovek po razumu nikada
ne može da dobije.“
Dimitrije V. Ljotić
„Znam da pravde medju ljudima ne
može biti, dok su ljudi, ali daj da vidim žudnju za pravdom, pa da se utešim.
Znam isto tako da ni radosti stalne medju ljudima ni mira stalnoga ne može
biti, ali daj da vidim žudnju za radošću i za mirom, pa da se utešim. Znam da
su ljudska uredjenja i ustanove uvek pune nedostataka, ali daj da vidim žudnju
i trud za poboljšavanjem, pa da se utešim.“
Dimitrije V. Ljotić
“Jунаци, Jа идем на пут у небеску Србиjу, тамо где се већ налазе
наjбољи наши другови да се њима ставим на чело jер тамо и спадам. Ви наставите
започето дело и будите свима и свакоме пример како се живи и умире за Истину,
Краља, Народ и Отаџбину. Другови, истраjте до краjа у светоj борби за Истину и
вазда имаjте на уму, да вас ваши другови и ваш командант посматраjу и у борби и
раду прате и да су стално са вама.”
Комадант, ђенерал Коста Мушицки
„Nigde na svetu ne govori se tako
ružno o nama kao kod nas. Što je gore, nigde na svetu ne dozvoljava se tako
olako drugome da to čini kao kod nas.“
Miloš Crnjanski
„Najstarija
lepota Beograda niti se zna niti se sluti, niti se traži. Beograd, jedan od
najstarijih gradova na Dunavu i Savi uopšte ne mari za prošlosti i potpuno je
nov.“
Miloš Crnjanski
„Beograd
ima pravu otmenost koja se dobija od nezasluženih uvreda. Nikoga u njegovom
gorkom času uvredio nije, nikom se u svom gorkom času ulizao nije.
Govori se o časti. Varoš u kojoj nema
porodice što nije gledala dedu, ili oca, brata ili sina kako se bledo smeši u
okovima, samo časti radi, zar da se na to ne nakašlje? Nema li svaka porodica
nekoga ko je stao, na govornici, ili na ulici, na bojištu, ili u sukobu, pravo
i nepomično za reč, za ime, za uverenje? Nije li se ovde za vreme ratova
Engleskinjama činilo da su obični seljaci gospodskog profila? Srcu svih tih
običnih ljudi, seljačkog roda i čista tela, davno već hrli sva naša ljubav, iz
svih krajeva!“
Miloš Crnjanski
„Samo je
Beograd u našoj državi (u Kraljevini Jugoslaviji) zaista svetski. Žar je on
davno. Sve su mogućnosti pred njim. Sve je već video i ničega nema da se boji.
U sebi samom nalazi svoj način i svoje zakone, stoji i sunča se iznad Save.“
Miloš Crnjanski
„U mnogim
gradovima Evrope biće nije tako toplo, nepokvareno i zanosno kao u Beogradu.
Topal je toliko da su kraj njega drugi smešni i nadmeni. U svetu njegovom ničeg
bednog, ljigavog. Život se toliko puta gubio, mili i dragi toliko puta
rastajali, da je sve jedna velika neizvesnost i Bog.“
„Udjem li u
snežne večeri Beča, zadjem li maglom Londona, Pariza, pročitam li istoriju
Bukurešta, sidjem li do Carigrada, niti i konci, kao paučina, svi me vode srcu
Beograda.“
Miloš Crnjanski
„O da
hoće taj slavni Mesija skoro doći da čivute sabere i usreći, te bi se bar svet
kužne čivutske atmosfere kurtalisao!”
Vasa Pelagić (o jevrejima 1879.)
„Lako je
naučiti životinju. Lako je naučiti prostaka. Ali je teško naučiti onoga ko je
nenaučen već postao učitelj drugima.“
Vladika Nikolaj Velimirović
‘’Ако будем сретан да остварим бар неке од
мојих идеала, то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје
наде испуне, најслађа мисао биће ми да је то дјело једног Србина. Живјело
Српство!’’
Никола Тесла, Београд, 1892.
Никола Тесла, Београд, 1892.
„Rani sina
pa šalji u vojsku, Srbija se umirit’ ne može!“
Petar Kočić
„Sa
strancima u svakoj relaciji moramo biti najmanje ravnopravni. Srpski kompleks
niže vrednosti prema Evropi potpuno je neosnovan. I intelektualno i duhovno mi
smo superiorni u odnosu na današnje Zapadnoevropljane. Videćete to i sami,
ubrzo.“
Dragoš Kalajić
„Najradije
bih se odazvao pozivima prijatelja da im se pridružim i uživam na jednom
karipskom ostrvu, ili argentinskoj hacijendi, ili u namibijskoj oazi nemačkih
kolonista, dakle daleko od ovdašnjih strahota. Uporno me čekaju i stalno zovu.
Drži me ovde nadasve pomisao na stid od ženskog prezira ako bih napustio svoje
dužnosti i odgovornosti. Mene u životu održavaju prevashodno obaveze prema dva
ženska bića kojima je potrebna moja ljubav i dugovi prema dve imenice ženskog
roda: prema mojoj supruzi i kćeri, te prema Srbiji
i Evropi.“
Dragoš Kalajić
„Izadji i
bori se!
To je jedino što možeš da učiniš za svoju
besmrtnost.
To je jedino što možeš da priložiš za
istoriju spasenja, svoju i svih koje voliš.
To je jedino čime možeš zavredeti svoje mesto
u zajednici predaka, savremenika i potomaka koja čini mistični organizam svakog
verodostojnog naroda.“
Dragoš Kalajić
„Njegov
svet je u stratosferama plave svetlosti, medju orlovima, pri severnjačkoj
lepoti, kod alpskih vrhova, u arijevskim vedskim tradicijama, u hiperborejskim
apolonovskim ozračenjima, kod belog vuka, tamo gde je, po Ničeu, bistar vazduh
i gde su bistre misli, tamo gde krilima maše Nika Samotračka, gde muškarac
pronalazi svoju Animu, gde se prepoznaje zlatni presek ljudske lepote, gde
živi, a ne vegetira u iščekivanju Studije o izvodljivosti, narodna svest
stvorena za teže stvari od trijumfa, i najviše tamo gde čovek osvaja prostore
lične i nacionalne slobode zahvaljujući hrabrosti i pronalaženju prave mere i
pravih vrednosti svog života.“
Dragoš Kalajić (Srpska deca carstva)
„Tačno je
da istoriju pišu pobednici, ali istoriju stvaraju ideje ‘poraženih’: najznačajnija učenja i misli u trezoru Evropljana
ispisali su veliki ‘gubitnici’,
od Platona i Julijana imperatora, preko Dantea, De Mestra, Donoso Kortesa,
Ničea i Dostojevskog, do Evole, Karla Šmita, Jingera, Hajdegera i Crnjanskog.
Spisi mislilaca i pisaca pobednika su beznadežno plitki, beznačajni i dosadni.“
Dragoš Kalajić
“Ponos unutar jedne rase - koji ne podrazumeva prezir prem drugim
rasama - je normalno i zdravo osećanje."
Adolf
Hitler
"Sve ono što nije za dobrobit rase na ovom svetu je otpadak."
Adolf
Hitler
Svi dogadjaji u svetskoj istotiji su prosto izražavanje rasnog instinkta ka samoočuvanju,u dobrom ili lošem smislu."
Adol
Hitler
"Nema slobode da se čini greh prema potomstvu i prema budućnosti rase."
Adol
Hitler
‘’Ako je naša volja jaka ništa ne može propasti.’’
Adolf Hitler
"Mir nije najveći cilj. Iznad njega stoji život, a smisao života je održanje."
Dr.
Jozef Paul Gebels
"Mnoge pobede za narod su ujedno i bile i porazi koji su pustošili njegovu životnu snagu i krv."
Hajnrih
Himler
"Težnja za slavom ne pripada svima, ali onaj ko je dostojan
nje, taj mora da radi za nju svim svojim naporima"
Feladmarschal Rommel
Feladmarschal Rommel
„Mi
moramo da osiguramo opstanak našeg sopstvenog naroda i budućnost za našu Belu
decu.”
Dejvid
Lejn
„Rasa je glavna podela među
nacijama. Mongrili nisu članovi rase,
niti su oni članovi nacija. Kao rasa, i nacija je biološka celina, ne
geografska, kulturna niti lingvistička.“
Erik Tomson
„Svako može biti
"Amerikanac", zato što je to geografski izraz, a ne biološka oznaka. Ja vidim sebe jedino
kao Belog Nacionalistu, tako da
se ja izjašnjavam za - Naša Rasa je
Naša Nacija.“
Erik Tomson
„Belci ili pravi Beli Ljudi
su ona grupa ljudi koji u svojoj krvi i svome poreklu nemaju crne ili žute rasne mešavine. Ako neka osoba plave kose, bele-kože,
plavih očiju ima bilo koju od ovih mešavina, on nije Belac već je MONGRIL. Sa
naukom Belog čoveka, analize DNKu krvi i ćelijama mogu zasigurno ustanoviti
bilo koje ne-Belačke kompozicije. U praktičnom svetu, ja gledam na svakoga ko
je manje Belac nego što sam ja, da bi takav mogao biti ne-Belac. Biologija
i ponašanje su moji sopstveni fukncionalni određivački kriterijumi za Belce. To
je bilo moje dugo životno iskustvo koje me je naučilo da tobožnji ‘Belci' koji se ponašaju kao Crnci ili Jevreji jesu ustvari
mogrilske-mešavine.“
Erik Tomson
„Cionistički uzurpatori su ukrali
naš suverenitet nad zemljom, smanjivši našu kontrolu valute države, bez buke i
destrukcije oružane invazije. Svi Belci su sada pod grabljivom vlasti njihove Cionističke Okupacione Vlade (ZOG),
tako da ZOG sada upravlja našom sudbinom. Ja sam stvorio taj termin 1976
godine.“
Erik Tomson
„Mi smatramo čivute,
kao parazitsko bilje, koje se gotovo svima evropskim narodima o vrat obesilo,
te im manje-više životnu snagu, krv i sok iz tela ispija.”
Harderveli
„Sa trihinima i bacilima sa ne
pregovara, trihini i bacili se ne vaspitavaju, oni se što brže i što temeljitije uništavaju!“
Paul de Lagard (1887. god. o jevrejima)
„Jevrejin je crv u trulom telu,
čuma, grdji od crne smrti, nosilac bacila najgore vrste, večita bakterija
čovečanstva, trut koji se uvlači u ostatak čovečanstva, pauk koji narodu polako
sisa krv iz pora, krdo pacova koje krvavo treba suzbiti, parazit u telu drugih
naroda, gotovan koji se kao štetan bacil sve više širi, večita pijavica,
narodni vampir.“
Istoričar Eberhard Jekel
„Ako opasnost da se izvrši Božje
prokletstvo koje leži u jevrejskoj krvi ima najzad da se dovrši, onda postoji
samo jedan jedini put – istrebljenje iz korena tog naroda čiji je otac djavo.“
Počasni general SA Julius Štrajher
„Ko će tako postupati kao što
postupa jedan jevrejin, mangup je, zločinac je. A onaj koji ga brani ili
oponaša, zaslužuje istu sudbinu – uništenje i smrt!“
Počasni general SA Julius Štrajher
„Otadžbina
je ono što nas je sve stvorilo. Ona je izvan svih prolaznih, promenljivih
ustava. Uprkos tome što je do te mere razoren i okrnjen mnogooblični život u
Rusiji, još uvek imamo vremena da opstanemo i budemo dostojni onih jedanaest
stotina godina naše neizbrisive povesti.“
Aleksandar Solženjicin
„Otadžbina
traje opštom delotvornošću koja je po vrednosti i datumu iznad svih ličnih
htenja.“
Šarl Moras
„Sve dok
neki narod postoji u sferi političkog, on mora sam – premda samo za krajnji
slučaj – odrediti razlikovanje na prijatelja i neprijatelja. U tome počiva suština
njegovog političkog postojanja. Ako više nema sposobnosti ili volje za to
razlikovanje, on prestaje da politički postoji. Dopusti li da mu neki stranac
propisuje ko je njegov neprijatelj i protiv koga sme da se bori ili ne, onda on
više nije politički slobodan narod i podredjen je nekom drugom političkom
sistemu.“
Karl Šmit
„Sva
istina prolaze kroz tri stanja. Prvo, ona se ismejava; drugo, njoj se
nasilnički suprostavlja; i treće, ona se prihvata kao očigledna.“
Artur Šopenhauer
“Iz
dubina prasveta uzdiže se i kao planina odskoči.
I
dok mi u jad srljasmo i strahujući spasioca dozivasmo,
On
veliko delo svoje otpoče!”
Oto Bangert (“Za
Hitlerov rodjendan”)
Ne osećam više s vama: taj oblak koji vidim pod sobom, tamnilo i
vodnilo kojima se smejem,- baš taj oblak nosi vama buru.
Friedrich
Nietzsche
Vi gledate gore kada ištete uzvišenje. Ja gledam dole, jer sam uzvišen.
Friedrich Nietzsche
“Prvobitni
čovek je životinja koja luta, jedno biće čija budnost nemirno pipa kroz život,
mikrokosmos koji nije vezan za mesto i domovinu, oštrih i plašljivih čula, uvek
zaokupljen time da nešto preotme od neprijateljske prirode. Tek sa
zemljoradnjom počinje dubok preobražaj-jer je zemljoradnja nešto “veštačko” što
je daleko od lovaca i pastira. Onaj ko kopa i ore, taj ne želi da pljačka
prirodu, nego da je menja. Zasejati ne znači uzeti, nego stvarati. Ali, time i
sam čovek postaje “biljka”, postaje naime seljak. Ukorenjuje se u tlo čovek
koji ga obradjuje. Čovekova duša otkriva dušu tla. Javlja se neka vezanost za
zemlju, a to je novo osećanje. Dotad neprijateljska priroda postaje prijatelj.
Zemlja postaje – majka zemlja.”
Osvald Špengler
“Rasa ima koren.
Rasa i tlo idu zajedno. Gde se biljka ukoreni, tu i umire. Ima smisla da pitamo
za domovinu jedne rase, ali treba da znamo da rasa sa svim bitnim crtama tela i
duše i ostaje tamo gde joj je domovina. Ako je nema tamo, nema je nigde.”
Osvald
Špengler
„Rat je
iskonska politika svega živoga, u tolikoj meri da su borba i život u suštini
isto, pa se i život gasi kada se ugasi volja za borbom.“
Osvald Špengler
„Jednu silu
može da obori samo jedna druga sula, ne princip; a prema novcu ne stoji nijedna druga sila. Njega može da
savlada i ukine samo KRV. Životu pripada i prvo i poslednje mesto u istoriji –
on je kosmičko strujanje u mikrokosmičkom obliku. On je činjenica u svetu kao
istoriji. U istoriji reč je uvek o životu i uvek samo o životu, rasi, trijumfu
volje za moći, a ne o pobedi istina, pronalazaka ili novca. Istorija sveta je
sud nad svetom – ona je uvek davala pravo jačem, punijem, svesnijem životu,
davala mu neprikosnoveno pravo na postojanje bez obzira da li je ono pred
budnim bićem pravično ili nije.“
Osvald Špengler
„Rat je
tvorac svih velikih stvari!“
Osvald Špengler
„Nema
dublje suprotnosti od suprotnosti izmedju smrti od gladi i junačke smrti. Glad,
privredno, preti životu, oduzima mu dostojanstvo, uništava ga u najpotpunijem
smislu. Tu je zatim i nemogućnost da se sopstvene snage potpuno razviju,
nedostatak životnog prostora, mrak, pritisak, a ne samo neposredna opasnost.
Čitavi narodi izgubili su naponsku snagu rase zbog bede koja je razjedala
njihov život. Umiralo se od nečega a ne za nešto. Rat je tvorac, a glad
uništavalac svih velikih stvari. U ratu smrt ukida život i uzdiže se često do
one neodoljive snage čije samo postojanje već znači pobedu.“
Osvald Špengler
„Osnovni pojam svakog živog običaja
je čast. Sve drugo – vernost, smernost, hrabrost, viteštvo, samokontrola,
odlučnost – sve je već uključeno u taj pojam. A čast je stvar krvi, ne razuma.
Čast staleža, porodice, čoveka i žene, naroda i otadžbine, čast seljaka,
vojnika, čak i bandita – znači da život jedne ličnosti ima izvesne vrednosti,
da ima istorijski rang, odstojanje, plemstvo. Posedovanje časti znači skoro
koliko i posedovanje rase.
Suprotnost tome su tersitske prirode, duše iz kola,
gomila, >>zgazi me, ali me pusti da živim<<. Podneti uvredu, zaboraviti poraz, kukati pred neprijateljem – to su sve
znaci bezvrednosnog života koji je postao izlišan.“
Osvald Špengler
„Budimo sveci ili junaci. U sredini
izmedju toga ne leži mudrost, nego svakodnevnost.“
Osvald Špengler
„Večne istine postoje u svetu kao
prirodi.
U svetu kao istoriji postoji večno promenljiva
istinitost.“
Osvald Špengler
„Grad, jedna tačka u koju se
skuplja sav život dalekih zemalja, dok sve ostalo vene; umesto naroda sraslog sa zemljom, javlja se novi nomad, parazit, stanovnik
velikog grada, bez tradicije, čisti čovek od činjenica, koji se pojavljuje u
bezoblično tekućoj masi, nereligiozan, inteligentan, neplodan, sa dubokom
odvratnošću prema prema seljaštvu i njegovom najvišem obliku, seoskom plemstvu; dakle jedan ogromni korak ka anorganskom, ka kraju!“
Osvald Špengler
„Seljak je večni čovek, nezavisan
od svake kulture koja svija gnezdo po gradovima. On joj prethodi, on je i
nadživljuje, održavajući se fizički od generacije do generacije, ograničen na
pozive i sposobnosti vezane za zemlju, mistična duša, suvi razum, vezan za ono
što je praktično, ishodište i večno živi izvor krvi, koja u gradovima gradi
istoriju sveta.“
Osvald Špengler
„Seljačka žena je pre svega mati.
Njeno odredjenje, postavljeno još u detinjstvu, zatvoreno je u toj reči. A sada
se pojavljuje ibzenovska žena, drugarica, junakinja svetsko-gradske
književnosti, od nordijske drame do pariskog romana. Umesto dece, bračni parovi
imaju sada >>duševne konflikte<<, brak je zanatski zadatak primenjene umetnosti i u njemu je najvažnije
>>uzajamno razumevanje<<. Sasvim je svejedno
da li jedna američka dama nalazi dovoljno razloga da nema dece zato što neće da
propusti >>season<<, ili Parižanka zato što se boji da je ne napusti ljubavnik, ili ibzenovska
junakinja zato što >>pripada samo sebi<<. Sve one i pripadaju
samo sebi – i sve su jalove!”
Osvald Špengler
„Ono što za majku znači dete, naime
budućnost i dalje trajanje sopstvenog života (tako da se u materinskoj ljubavi
ukida odvojenost dva posebna bića), to za muškarce znači oružana zajednica
kojom oni osiguravaju dom i ognjište, ženu i decu, pa time i ceo narod, njegovu
budućnost i delovanje.“
Osvald Špengler
„Žena kao mati jeste istorija,
čovek kao ratnik i političar gradi istoriju.“
Osvald Špengler
„Liberalizam
i boljševizam nisu dve suprotnosti mišljenja i delovanja već su primitivni i
napredni oblik, početak i kraj istog pokreta.“
Osvald Špengler
„Mi Rusi
imamo dve otadžbine: Rusiju i Evropu... Da li vi, gospodo, shvatate koliko je nama draga
Evropa, kako mi volimo i poštujemo, više nego bratski, velike njene narode, i
sve veliko, prekrasno i savršeno što su ti narodi izveli!?
Da li vi znate do kakvih nas suza i grčeva u
srcu potresa i muči sudbina te drage i rodjene Evrope, i kako nas plaše mračni
oblaci koji sve više i više zastiru njeno nebo!?“
Fjodor Mihailovič Dostojevski
„Rusiji je
sudjena velika duhovna budućnost: ona mora da reši sva pitanja o kojima se spori Evropa.“
Petar Čadajev
„Mi Nemci
imamo apsolutnu potrebu za dogovorom s’ Rusijom, za novim zajedničkim programom, koji ne dopušta
u Rusiji nikakvu englesku nadmoć. I nikakvu američku budućnost.“
Fridrih Niče
„Ako je
čovek gospodin, onda dovoljno zna; ako nije gospodin, onda je sve što zna loše po njega.“
Oskar Vajld
„Danas svet
zna cenu svega, a ne zna vrednost ničega.“
Oskar Vajld
„Ono što je
dobro ne pripada nikome do jeziku i Tradiciji.“
Horhe Luis Borhes
„Ako u
mojim delima ima ičega valjanog – to nije moje nego potiče od Tradicije i
pripada Tradiciji.“
Horhe Luis Borhes
„U istoriji
sveta jedino je Sjedinjenim Američkim Državama pošlo za rukom da skoro po
celokupnoj površini planete snize inteligenciju, moralnost i kvalitet čoveka.
Ja optužujem Sjedinjene Američke Države da stalno čine zločin protiv
čovečnosti.“
Anri de Monterlan
„Priznajem
otvoreno da mrzim prosečnost, koja ništa ne zna o majstorstvu i otuda vodi lak
i glup život.“
Tomas Man
„Srbin voli
svoje drveće kao što Švajcarac voli svoje planine i kao što Danac voli more.
Kao džin, drvo stoji na bojnom polju i bori se protiv neprijatelja srpskih,
zeleni lisnati zastor grana pruža se iznad dece koja trčkaraju. Ova šumovita
zemlja je zelena grana života na već gotovo istrulelom osmanlijskom stablu i
drži se još samo tankim žilicama za njega. Grane su pustile novo korenje i ako
im bude dozvoljeno da se razvijaju rašće smelo kao jedan od prvih kraljevskih
cvetova Evrope.“
Hans Kristijan Andersen
Србско Свитање
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.