Борба аријевске жене је пресудна у опстанку наше расе

Аријевска жена мора бити поносна на оно што јесте. Већина њих проводи живот без свести о томе ко су и шта су. Иако је аријевских жена процентуално мало (2%), расно-национално свесних аријевки је неупоредиво мање. Суочени смо са временом у којем владају промискуитет, разврат, хомосексуализам и сличне циониситчки и демонски настројене идеологије.

Аријевска жена својим начином живота мора да пружи пример другима. На њој је да буде пожртвована, верна, добра мајка и супруга, храбра .. То је њен циљ. Самом чињеницом да је аријевка потребно је да буде свесна да је борац за опстанак беле расе. Ако до тог сазнања не дође сама, ми, национал-социјалисти треба да јој помогнемо у томе. Жена мора да ужива поштовање и уважавање мушкарца, његов ауторитет, исправи ставови су одлучујући за заједнички живот. Из изнетог су одлучујући напори и важност сједињења аријевске жене и аријевског мушкарца. Жене не треба да дозволе себи да се мешају са неаријевцима, који их могу убедити у илузорну љубав која никоме ништа добро не може донети. Због тога је изузетно важно развити љубав између аријевке жене и аријевског мушкарца, а као плод те расно свесне љубави, наравно аријевска деца.

С друге стране, да бисмо указали на свеприсутну деградацију људског па и женског рода, довољно је упоредити некадашњу и савремену жену. Зашто жена данас не може једноставно да буде само жена? Зашто је потребно константно поређење са мушкарцима, жеља за доказивањем, жеља да се буде нешто што никада не можемо бити. Када се упореди жена из 19 и почетка 20. века лако се увиђа једна лепа карактеристика а то је, по мени, једноставност, племенитост и нежност, женственост... Прелеп начин облачења, опхођења, један висок ниво културе спојен са лепим манирима, у потпуној супротности са оним са чиме се данашњи народ, а и велики број жена може „похвалити“, лишене сопствене културе, подложне сталном уцењивању и ухођењу, утопиле су се у безличну масу. Сам поглед на историју, на давно прошло време, на сјај и лепоту, у поређењу са тамом и ционистичким утицајем запада, довољно говори да је утицај који савремено друштво намеће појединцу, људима и женама, погубан. Сви добро знамо да је култура основна вредност сваког друштва, тако да су морал, културне вредности и традиција народа основна мета напада ционистички настројеног запада. Њихова жеља да наруше основне људске вредности огледа се у свим сегментим живота, претварајаући једно нежно биће, што и жена јесте, у безосећајну феминистички настројену сподобу, која се понаша као мушкарац, дела као мушкарац и непрестано се доказује као мушкарац, заборављајући своју основну улогу, ту привилегију која јој је подарена самим постојањем, улогу да буде мајка.

Сви продукти масовне културе имају за циљ да из човека, па и из жене извуку све оно што је људско, да нежно људско биће претворе у наказу, да жудњу за лепим изопачи и у потпуности искорени осећање љубави. На шта је људски изопачени ум спреман? Да жене посматра као сексуални објекат, установу брака у потпуности сруши и наметне промискуитет као узор? Свесни смо чињенице да је широм планете актуелан системски програм уништавања класичног васпитања и образовања уз наметање ционистичких узора који се огледају у све присутним феминистичким утицајима којима се на неки начин женама намеће једнообразан систем вредности који се огледа у томе да оне морају бити исте мушкарцима, да могу бити и отац и мајка свом детету (ако буду уопште имале времена за њега), да мушкарце треба „прождирати“ јер су „нужно зло“, а да љубав треба да уступи место тами и изопаченим вредностима.

Овакав свеобухватни размак антикултурног и феминистичког настојања треба сузбити једним свеобухватним деловањем ради одбране наше културе и нашег народа. Не треба се освртати за прошлошћу већ спознати једну нову улогу и акцију у друштву, ка одбрани основних културних и моралних вредности, едуковањем женсог рода и повратку првобитности. Женама је одузето самооштовање, које је основна подлога потпуног остварења. Оне саме требају знати да само уз поштовање свих културних и моралних вредности, и сталном жељом за обнављањем нових културних извора уз уважавање првобитности, могу постати и остати један од главних темеља људског постојања у дати свој допринос очувању аријевске нације, и наше расе. Никад није касно за правилно делање, за одлучну акцију у правцу поновног уздизања основних женских врлина.




Сам препород жене и заједнице може бити користан пут за преображај оног људског у свима нама, за спас аријевске расе и коначан пут до правде.