 |
| Jevreji u Bajdenovoj administraciji |
понедељак, 1. април 2024.
Diskriminacija ili, prirodna selekcija vazda je postojala i postojaće
Hajde da pričamo o “zločinu mržnje”. Posto su većina ljudi hipokriti, oni će se zakleti da ne mrze nikoga. Ako ih upitate da li vole, kao dresirane foke počeće da tapšu i reći će: “Oh, da, mi volimo”. U rečniku objašnjenje mržnje je prosto: ekstremno ne voleti. Sada, da li stvarno možete iskreno reći da ne postoji niko koga vi ekstremno ne volite? Ako vi ekstremno ne volite nekog ili nešto, onda vi prirodno vršite diskriminaciju protiv njih. Diskriminacija je stara koliko i čovek i životinje.
Zec vrši diskriminaciju protiv lisice. Isto vam je kada Beli čovek posmatra kako crnčuge, mandovi i Azijati preplavljuju njegovu teritoriju. Ako Beli čovek nije oboleo fizički ili mentalno, on će znati da više njih samo znači još manje nas. Isto znači, čisto i prosto, da povećavanje njihovog broja znači naš kraj. Niti vama, niti je zecu potrebno fakultetsko obrazovanje da shvatite osnovne radnje dodavanja i oduzimanja.
Zec je programiran da trči što duže i što brže koliko god može. Danas većina Belih ljudi uzima upravo ovakav kurs delovanja, ali eventualno neće biti više mesta za bežanje.
Oni su saterani u ćošak, kao i zec, i sa pravom postaju lep obrok.
Na svu sreću, Beli čovek ima mogućnosti da razmišlja na višem nivou. Na žalost, njegova svest je tokom godina postala rascepljena i zatamljena glupavim pričama i mitovima koji su oslabeli njegove mogućnosti mržnje. U većini slučajeva, još od rođenja nam se sugeriše da potisnemo mržnju i da prigrlimo toleranciju. Tolerancija prema osvajaču ili neprijatelju je, naravno, samoubistvo. Napadač na naš genetski potencijal nikako ne može da se toleriše. Kada bi zec ili jelen bili i samo nekoliko sekundi tolerantni, onda bi njihove vrste odavno nestale. Kada babun vidi da mu lav prilazi, on se ni u deliću sekunde ne razmišlja da li je to voljeni lav ili omraženi lav. Ništa lično. Lav bi hteo da pojede babuna, ali babun bira da ne bude pojeden. Ovako bi trebalo da bude i sa Belim čovekom. Nije to nista lično: to je samo čisti opstanak. Ako je zaštita nečije teritorije i genetskog potencijala od stranih rasa - mržnja, onda je to logično i treba da bude prihvaćeno kao tako.
Svi ovi socijalni inžinjeri i jevrejski intelektualci su BUDALE sa svim njihovim laprdanjem o “ljudskim pravima, etici i svetosti života”; ne postoje takve stvari! Sve je to lažna logika koja je u mnogome na silu nametnuta javnosti. Ovakvi mitovi nikada ne mogu da deluju, jer Priroda uvek to na kraju preskupo naplati.
Tom Metzger, “WAR”, decembar 2000
Развијање духовности као основа буђења свести
David Myatt - Наша Духовна Револуција
Iz bukleta David Myatt-a
Наша Духовна Револуција
Једина реалистична могућност која нам је доступна је она коју је Расоналчистички Покрет одабрао – пут социјалне и политичке револуције, духовне револуције, кроз тежњу да се преобрати наш народ ка нашој племенитој Ствари Аријевске слободе.
Мора да се понови да ипак овај пут укључује три ствари:
(1) То укључује да зађемо у наш народ – разговарамо са њима као човек са човеком – и покушамо да их придобијемо за нашу Ствар и регрутујемо их као чланове или симпатизере за наш Покрет.
(2) То укључује да будемо део легалне и отворене Расоналистичке организације и развијамо кроз ову организацију право другарство међу нама.
(3) То укључује да имамо неке базе на селу, неку врсту заједнице где ми можемо остварити наше идеале Крви и Части реалним и где људи могу доћи да виде шта су наши идеали и шта наш Аријевски начин живота заиста значи. Таква база, таква заједница је од животног значаја за нас, данас, због тужне чињенице да нигде у нашој земљи има тих идеала и тог начина живота. Та заједница – идална, радна фарма – и њен начин живота ће бити наше најбоље средство пропаганде.
Да додамо поред ових ствари, ми морамо научити лекције из задњих пет година о поштовању пропаганде.
Прва од тих лекција је та да наша пропаганда – од буклета, памфлета, постера – треба бити покренута ка регрутовању нашег народа и покренута ка приказивању истине о нашој Ствари: њеној племенитости, нашој жељи за слободом и тако даље. То јест, сва наша пропаганда мора бити позитивна и идеалистична. То је тако јер су наши основни циљеви: преобраћење и регрутовање, и ширење истине о нашој Ствари
Друга од тих лекција је та да ова пропаганда мора бити легална због једног практичног разлога. Пропаганда која је данас илегална је под бројним тиранским законима Система је и неефективна у регрутовању других и потпуно непотребна – трошење ресорса. Оно што таква пропаганда изражава, може бити боље изражен на позитиван и идеалистичан начин – то јест, на легалан начин. Све друго што таква илегална пропаганда може тежити да постигне је потпуно неважно и непотребно нама – јер ми смо заинтересовани само за наше циљеве преобраћења, регрутовања и ширења истине о нашој Ствари.
Да би се покренули са тачке - ми једноставно не требамо да ван граница тренутног закона да би раширили поруку.
Зашто ће Победа Бити Наша
Ако се ми усресредимо на циљ преобраћења, регрутовања и ширења истине о нашој Ствари, и ако ми развијемо наш Покрет како је већ објашњено пре и на другом месту (види задња четити издања НС) да мора бити развијено, онда морамо сигурно победити.
Ако радимо те ствари ми ћемо победити због једног веома доброг разлога: не постоји сила на Земљи која може зауставити победу морала и духовности наше Ствари која има истину и правду на својој страни и која има своје шампионе идеалистичне мушкарце и жене који су спремни да траже преобраћенике.
Сила новца не може зауставити победу таквог племенитог похода. Сва сила свих армија и свих Полицијских снага на свету не могу спречити ппобеду такве Ствари. Сви закони свих Влада не могу спречити ширење такве Ствари.
Ове ствари су такве какво јер је наша Ствар сада много већа. Много моћнија, него било кој сам појединац. Она је много већа, много моћнија јер је племенита и духовно и јер ми који је се истинито придржавамо и који смо шампиони те племените Ствари знамо да ми, као појединци, смо потрошни - јер смо ми поново открили древну мудрост наше расе коју су наши непријатељи покушавали, са својим новцем, својом моћи, својом декаденцијом, својим законима, да нас натерају да заборавимо. Ова мудрост је да смо ми део наше расе – и да само значење наших сопствених живота је да помогнемо нашој раси.
Тим, када неко од нас буде затворен, неко други ће наставити добар рад у друштву док одоба у затвору постаје Херој, живућа икона којој се диве због његове храбрости и његовог посвећења дужности. Тим, када неко од нас буде убијен, биће увек ту неко други да настави да ради на нашој Ствари, док убијена особа постаје бесмртна, запамћена и поштована за сва времена.
Једино питање на које заиста остаје даа се одговори је када ће победа бити наша. Одговор зависи од нас – од нас који живимо сада. Победа може бити наша током наших живота ако смо племенити и посвећени довољно – ако живимо као што намеравамо да живимо, као прави Аријевци са нашим племенитим вредностима части, оданости и дужности.
Дејвид Мијат
Изборни Систем
Један начин за постизање практичне моћи помоћу класичних политичких средстава је ако смо даровани Провиђењем као што је имао Адолф Хитлер. То јест, ако изворни Вођа устане да нас поведе у победу, за таквог вођу, као што је био Адолф Хитлер, може преобратити наш народ у идеалистичке Расоналисте, и тим постићи оба и спољну политичку револуцију и основну друштвену револуцију.
Написао Дејвид Мијат
Наша Духовна Револуција
Једина реалистична могућност која нам је доступна је она коју је Расоналчистички Покрет одабрао – пут социјалне и политичке револуције, духовне револуције, кроз тежњу да се преобрати наш народ ка нашој племенитој Ствари Аријевске слободе.
Мора да се понови да ипак овај пут укључује три ствари:
(1) То укључује да зађемо у наш народ – разговарамо са њима као човек са човеком – и покушамо да их придобијемо за нашу Ствар и регрутујемо их као чланове или симпатизере за наш Покрет.
(2) То укључује да будемо део легалне и отворене Расоналистичке организације и развијамо кроз ову организацију право другарство међу нама.
(3) То укључује да имамо неке базе на селу, неку врсту заједнице где ми можемо остварити наше идеале Крви и Части реалним и где људи могу доћи да виде шта су наши идеали и шта наш Аријевски начин живота заиста значи. Таква база, таква заједница је од животног значаја за нас, данас, због тужне чињенице да нигде у нашој земљи има тих идеала и тог начина живота. Та заједница – идална, радна фарма – и њен начин живота ће бити наше најбоље средство пропаганде.
Да додамо поред ових ствари, ми морамо научити лекције из задњих пет година о поштовању пропаганде.
Прва од тих лекција је та да наша пропаганда – од буклета, памфлета, постера – треба бити покренута ка регрутовању нашег народа и покренута ка приказивању истине о нашој Ствари: њеној племенитости, нашој жељи за слободом и тако даље. То јест, сва наша пропаганда мора бити позитивна и идеалистична. То је тако јер су наши основни циљеви: преобраћење и регрутовање, и ширење истине о нашој Ствари
Друга од тих лекција је та да ова пропаганда мора бити легална због једног практичног разлога. Пропаганда која је данас илегална је под бројним тиранским законима Система је и неефективна у регрутовању других и потпуно непотребна – трошење ресорса. Оно што таква пропаганда изражава, може бити боље изражен на позитиван и идеалистичан начин – то јест, на легалан начин. Све друго што таква илегална пропаганда може тежити да постигне је потпуно неважно и непотребно нама – јер ми смо заинтересовани само за наше циљеве преобраћења, регрутовања и ширења истине о нашој Ствари.
Да би се покренули са тачке - ми једноставно не требамо да ван граница тренутног закона да би раширили поруку.
Зашто ће Победа Бити Наша
Ако се ми усресредимо на циљ преобраћења, регрутовања и ширења истине о нашој Ствари, и ако ми развијемо наш Покрет како је већ објашњено пре и на другом месту (види задња четити издања НС) да мора бити развијено, онда морамо сигурно победити.
Ако радимо те ствари ми ћемо победити због једног веома доброг разлога: не постоји сила на Земљи која може зауставити победу морала и духовности наше Ствари која има истину и правду на својој страни и која има своје шампионе идеалистичне мушкарце и жене који су спремни да траже преобраћенике.
Сила новца не може зауставити победу таквог племенитог похода. Сва сила свих армија и свих Полицијских снага на свету не могу спречити ппобеду такве Ствари. Сви закони свих Влада не могу спречити ширење такве Ствари.
Ове ствари су такве какво јер је наша Ствар сада много већа. Много моћнија, него било кој сам појединац. Она је много већа, много моћнија јер је племенита и духовно и јер ми који је се истинито придржавамо и који смо шампиони те племените Ствари знамо да ми, као појединци, смо потрошни - јер смо ми поново открили древну мудрост наше расе коју су наши непријатељи покушавали, са својим новцем, својом моћи, својом декаденцијом, својим законима, да нас натерају да заборавимо. Ова мудрост је да смо ми део наше расе – и да само значење наших сопствених живота је да помогнемо нашој раси.
Тим, када неко од нас буде затворен, неко други ће наставити добар рад у друштву док одоба у затвору постаје Херој, живућа икона којој се диве због његове храбрости и његовог посвећења дужности. Тим, када неко од нас буде убијен, биће увек ту неко други да настави да ради на нашој Ствари, док убијена особа постаје бесмртна, запамћена и поштована за сва времена.
Једино питање на које заиста остаје даа се одговори је када ће победа бити наша. Одговор зависи од нас – од нас који живимо сада. Победа може бити наша током наших живота ако смо племенити и посвећени довољно – ако живимо као што намеравамо да живимо, као прави Аријевци са нашим племенитим вредностима части, оданости и дужности.
Дејвид Мијат
Изборни Систем
Један начин за постизање практичне моћи помоћу класичних политичких средстава је ако смо даровани Провиђењем као што је имао Адолф Хитлер. То јест, ако изворни Вођа устане да нас поведе у победу, за таквог вођу, као што је био Адолф Хитлер, може преобратити наш народ у идеалистичке Расоналисте, и тим постићи оба и спољну политичку револуцију и основну друштвену револуцију.
Написао Дејвид Мијат
Јеврејска психа
Јеврејска психа
Професор Revilo P. Oliver (“Liberty bell”, новембар 1985.)
Увек је екстремно тешко за припадника једне расе да разуме или да чак добро процени менталитет друге расе. Увек сам коментарисао недокучив аспект јеврејског ума, чудну обичност- не, више од тога: савршени нехат са којим извршавају подвале које један Аријевац не би покушао да уради, а да није провео сат или два у размишљању да би био сигуран да је његова новинарска патка веродостојна. (Дао сам неке примере у „Liberty bell“, у новембру 1984, на странама 8-17.)
Узмимо за пример, књижицу, „Истинско Ауторство Новог Завета“, коју је написао Јеврејин који користи псеудоним Abelard Reuchlin и коју је издала Фондација Abelard Reuchlin у Кенту, у држави Вашингтон.
Свако ко има чак и површно знање римске историје зна да је заверу за свргавање Нерона водио C. Calpurnius Piso, циониста из једне од највећих римских породица. У тој завери је учествовао такође и Lucan (M. Annaeus Lucanus), један од највећих римских песника. Јевреји су се увек односили нежно према Нерону, јер је, пошто је убио мајку и прву жену, оженио једну од љубавница, аристократкињу Poppaeu Sabinu, која је била или Јеврејка по јеврејској зарази породичне линије, што је данас уобичајено у остацима аристократских породица у Британији, или лакомислена и егзибициона жена, која личи на толико данашњих богатих жена, које прихватају бизарне и егзотичне религије да нахране своје астралне душе.(1) Претпоставимо да је под њеним утицајем Нерон показао велике симпатије према Јеврејима и да је то премашило њихова очекивања: када је руља јеврејских Бољшевика (називани су Крестијани, као што су њихови модерни наследници названи Марксисти) подметнула велики пожар, који је уништио велики део Рима, он је наредио да се сурово погубе; а када су Јевреји у Палестини покушали другу побуну, он је послао неколико легија у мировну операцију да их смири. Та мировна операција је резултирала, после његове смрти, заузимањем Јерусалима. Они су му чак опростили и што је убио Poppaeu Sabinu, тако што ју је ударио у стомак, док је била трудна.
(1. Овде дајем општеприхваћену причу о Poppaea Sabini, која је претпостављена у књижици о којој причам, али НЕ СМЕМ да гарантујем њену оригиналност. Многи историчари се односе према причи о њеном Јудаизму, као о још једној јеврејској превари, а ја се слажем са њима.)
А сада, прича коју је измислио „Abelard Reuchlin“ и представио као историјску чињеницу је да су Римљани, под Нероном, замало прихватили надмоћ јеврејског бога, Јахвеа и расу коју је изабрао да влада земљом, али је C. Calpurnius Piso био врло зао гој, „нациста“ по предвиђању, који је сковао заверу против Нерона да би спречио да свет буде благословен од стране Јевреја. Када он није успео, његов зли син је наставио његов подли посао, тако што је фалсификовао „Нови Завет“ и сва писања Јосифа, који је клеветао божји народ. Прича, изнета са детаљним и апсурдним псеудо-аргументима је толико бесмислена да чак више није ни смешна, и ја је овде спомињем само због имена које је аутор изабрао за измишљеног сина историјског Calpurniusа Pisa: Arius Calpurnius Piso. Он жели да поверујемо да је синовљево прво име било 'Arius', исто као што је очево било Gaius (за које је C. стандардна скраћеница).
Десет минута у доброј библиотеци би обавестило "Abelardа Reuchlinа" да су Римљани користили веома мали број имена, и он је могао да нађе целу листу тих имена у било ком стандардном делу које се бави тиме: на пример „Egbert's Introduction to the Study of Latin Inscriptions“. Велике аристократске породице су се ограничавале на мали број имена, која су давана деци, а може се видети у „Broughton's Magistrates of the Roman Republic“, да су Calpurnii, сваком сину давали једно од шест имена, од којих Calpurnii Pisones користи само пет: Gaius, Gnaeus, Lucius, Marcus и Quintus. Да члан породице добије име 'Arius' је равно фантастици, да чак није ни смешно: него је за презирање.
Або бисмо Ви и ја смислили неку превару у којој бисмо правили име за сина Џорџа Вашингтона, вероватно бисмо тог сина назвали Џорџ Јуниор, а ако то не бисмо урадили тако, сигурно не бисмо измислили сина који се зове Игор Вашингтон, Тексас Вашингтон, Бик Који Седи Вашингтон или Мухамед Вашингтон. А ако бисмо били толико глупи да помислимо да су таква имена прихватљива, ми, пошто смо Аријевци, бисмо провели пет минута у библиотеци, открили зашто су таква имена тотално немогућа, и исправили нашу машту да би била бар површно кредибилна. Али Јевреји никад нису провели пет минута у библиотеци. Не знам да ли је то тога што је истина за јеврејски мозак исто што и Бог за јеврејски народ или због тога што имају тако суверен презир за расу, која хоће да стави веру у приче о девичанским рођењима и мртвацима који се искрадају из гробнице после три дана, или зато што воле да покажу своју надмоћ над својим вазалима, тако што чине да савијене креатуре изјављују да верују у измишљотине, које су лукаво смишљене и бесмислене, као што је познати „Холокауст“.
Борба аријевске жене је пресудна у опстанку наше расе
Аријевска жена мора бити поносна на оно што јесте. Већина њих проводи живот без свести о томе ко су и шта су. Иако је аријевских жена процентуално мало (2%), расно-национално свесних аријевки је неупоредиво мање. Суочени смо са временом у којем владају промискуитет, разврат, хомосексуализам и сличне циониситчки и демонски настројене идеологије.
Аријевска жена својим начином живота мора да пружи пример другима. На њој је да буде пожртвована, верна, добра мајка и супруга, храбра .. То је њен циљ. Самом чињеницом да је аријевка потребно је да буде свесна да је борац за опстанак беле расе. Ако до тог сазнања не дође сама, ми, национал-социјалисти треба да јој помогнемо у томе. Жена мора да ужива поштовање и уважавање мушкарца, његов ауторитет, исправи ставови су одлучујући за заједнички живот. Из изнетог су одлучујући напори и важност сједињења аријевске жене и аријевског мушкарца. Жене не треба да дозволе себи да се мешају са неаријевцима, који их могу убедити у илузорну љубав која никоме ништа добро не може донети. Због тога је изузетно важно развити љубав између аријевке жене и аријевског мушкарца, а као плод те расно свесне љубави, наравно аријевска деца.
С друге стране, да бисмо указали на свеприсутну деградацију људског па и женског рода, довољно је упоредити некадашњу и савремену жену. Зашто жена данас не може једноставно да буде само жена? Зашто је потребно константно поређење са мушкарцима, жеља за доказивањем, жеља да се буде нешто што никада не можемо бити. Када се упореди жена из 19 и почетка 20. века лако се увиђа једна лепа карактеристика а то је, по мени, једноставност, племенитост и нежност, женственост... Прелеп начин облачења, опхођења, један висок ниво културе спојен са лепим манирима, у потпуној супротности са оним са чиме се данашњи народ, а и велики број жена може „похвалити“, лишене сопствене културе, подложне сталном уцењивању и ухођењу, утопиле су се у безличну масу. Сам поглед на историју, на давно прошло време, на сјај и лепоту, у поређењу са тамом и ционистичким утицајем запада, довољно говори да је утицај који савремено друштво намеће појединцу, људима и женама, погубан. Сви добро знамо да је култура основна вредност сваког друштва, тако да су морал, културне вредности и традиција народа основна мета напада ционистички настројеног запада. Њихова жеља да наруше основне људске вредности огледа се у свим сегментим живота, претварајаући једно нежно биће, што и жена јесте, у безосећајну феминистички настројену сподобу, која се понаша као мушкарац, дела као мушкарац и непрестано се доказује као мушкарац, заборављајући своју основну улогу, ту привилегију која јој је подарена самим постојањем, улогу да буде мајка.
Сви продукти масовне културе имају за циљ да из човека, па и из жене извуку све оно што је људско, да нежно људско биће претворе у наказу, да жудњу за лепим изопачи и у потпуности искорени осећање љубави. На шта је људски изопачени ум спреман? Да жене посматра као сексуални објекат, установу брака у потпуности сруши и наметне промискуитет као узор? Свесни смо чињенице да је широм планете актуелан системски програм уништавања класичног васпитања и образовања уз наметање ционистичких узора који се огледају у све присутним феминистичким утицајима којима се на неки начин женама намеће једнообразан систем вредности који се огледа у томе да оне морају бити исте мушкарцима, да могу бити и отац и мајка свом детету (ако буду уопште имале времена за њега), да мушкарце треба „прождирати“ јер су „нужно зло“, а да љубав треба да уступи место тами и изопаченим вредностима.
Овакав свеобухватни размак антикултурног и феминистичког настојања треба сузбити једним свеобухватним деловањем ради одбране наше културе и нашег народа. Не треба се освртати за прошлошћу већ спознати једну нову улогу и акцију у друштву, ка одбрани основних културних и моралних вредности, едуковањем женсог рода и повратку првобитности. Женама је одузето самооштовање, које је основна подлога потпуног остварења. Оне саме требају знати да само уз поштовање свих културних и моралних вредности, и сталном жељом за обнављањем нових културних извора уз уважавање првобитности, могу постати и остати један од главних темеља људског постојања у дати свој допринос очувању аријевске нације, и наше расе. Никад није касно за правилно делање, за одлучну акцију у правцу поновног уздизања основних женских врлина.
Сам препород жене и заједнице може бити користан пут за преображај оног људског у свима нама, за спас аријевске расе и коначан пут до правде.
Пријавите се на:
Постови (Atom)