Повезане локације и везе

уторак, 11. јул 2017.

Национал-социјализам - Животни поредак

НАЦИОНАЛ СОЦИЈАЛИЗАМ
ЖИВОТНИ ПОРЕДАК


Национал Социјализам није обичан политички систем, још једна чврста диктатура. Политички системи нису природне творевине, тако да они никада не могу испунити потребе народа више него што зоолошки врт може испунити потребе животиња у кавезу.

Национал Социјализам представља савремено оживљавање аријевског трибализма. То је препород аријевског рода-народа, развој, начин живота, и као све што наставља да постоји у свету природе, оно се прилагођава сваком времену, околности и промени.

Национал Социјализам познаје једино учење-Народ и Отаџбина\ Свака одлука и сваки поступак заснован је на одговору једноставног питања: "Да ли је то добро за народ?"

Национал Социјализам сматра за зло све што уништава Народ: себичност, материјализам и скрнављење Божијих закона у вечном свету природе.

Национал Социјализам препознаје да су идеализам, личност и раса кључне чињенице које су значајне и неопходне за опстанак и развитак Народа.

Национал Социјализам је правилно изражен као револуција у мисли. Свест о себичности и личној удобности-богаћењу замењена је на народном свешћу: несебичан идеализам-спремност поставити интересе и благостање Народа изнад свих личних пожуда.

Национал Социјализам увиђа неопходност личности у вођству. Одувек је вођа са снажном личношћу који инспирише Народ ка дисциплини, вољи и пожртвовању потребан и неминован за велика достигнућа.

Национал Социјализам препознаје да је власништво, култура и Богом одабрано место целе људске врсте унутар свог сопственог Народа и Расе.

Национал Социјализам се не одаје расној мржњи, прогону и искоришћавању других раса, као општа притужба људи мотивисаних себичним интересима.

Национал Социјализам препознаје непромењиву и урођену неједнакост међу људском врстом, не само код индивидуа, већ и раса такође.

Национал Социјализам препознаје да је Богом дата дужност Аријевцима да воде друге расе изван хаоса и врате се животу у складу са вечним законима природе, напретку, сврси постојања и вишем развитку човечанства.

Национал Социјализам је једини чињенични поредак на свету у историји који није уништен или пропао сам од себе као утопије комунизма и демо(но)кратије, већ су га уништили страни фактори и туђи не-народни елементи.

Национал Социјализам је кључ рађања народне заједнице која производи интелигенцију, васпитава своју омладину и отвара врата путу који даје виши ниво (дух, ум и тело) врсте људског рода. Историја нам је сведок а Истина звезда водиља.

Програм НСДАП у 25 ставки

1. Захтевамо јединство свих Немаца с циљем стварања Велике Немачке на основама права на само-опредељење које припада свакој нацији.

2. Захтевамо једнака права за немачки народ у односима с другим нацијама, и укидање Версајког и Сеинт-Германског мировног уговора.

3. Тражимо земљу и територије (колоније) да би исхранили свој народ, и населили вишак наше популације.

4. Они који нису припадници наше нације, не могу имати држављанство. Нико сем оних који имају немачку крв, без обзира на вероисповест, не може бити припадник нације. Према томе, ниједан Јеврејин не може бити припадник нације.

5. Они који нису грађани државе могу живети у Немачкој само као гости, и према њима се треба поступати по законима које важе за странце.

6. Једино грађани државе имају право да изабирају своје вође и да доносе законе. Према томе, тражимо да се све јавне канцеларије, било које врсте, националне, регионалне или локалне, испуне искључиво грађанима. Противимо се корумпираној парламентарној пракси по којој се положаји додељују по партијској припадности, а без освртања на карактер и личне квалитете.

7. Захтевамо да прва обавеза државе буде услова за нормалан живот грађана. Ако није могуће да се помогне цела популација државе, страни држављани (они који нису грађани) морају бити истерани.

8. Свака даља имиграција оних који нису грађани мора се одмах зауставити. Захтевамо да се сви не-Немци који су се населили у Немачкој након 2. августа 1914, моментално присиле да напусте Рајх.

9. Сви грађани морају имати једнака права и обавезе.

10. Прва обавеза сваког грађанина мора бити да ради, било својим умом, било телом. Делатности појединца не смеју се косити са интересима целине, и морају бити у сагласности са системом заједнице, и за опште добро.

11. Укидање прихода који нису зарађени радом; укидање робства интересима.

12. У смислу енормног жртвовања живота и имовине које сваки рат захтева од људи, лично богаћење путем рата мора се третирати као злочин против нације. Према томе, тражимо тоталну конфискацију свих ратних профита.

13. Захтевамо национализацију свих послова који су претходно били претворени у трустове.

14. Захтевамо поделу профита из великих послова.

15. Захтевамо племенито продужење бенефиција за старе особе.

16. Захтевамо стварање и одржавање здраве средње класе (Mittelstand), и моменталну комунализацију великих погона, и њихово закупљивање по ниским ценама од стране малих фирми, и да се највећа пажња посвети малим фирмама у пословима с државом, дистриктом, или градском самоуправом.

17. Захтевамо да се земља реформише према нашим потребама, и доношење закона за експроприацију без компензације земљишта за јавне сврхе; укидање интереса земљопоседника, и превенцију свих врста злоупотребе над земљиштем.

18. Тражимо обрачун без милости с онима чије су активности штетне за опште добро. Сви криминалци и злочинци према нацији, зеленаши, профитери, итд. морају се казнити смрћу, без обзира на веру или расу.

19. Захтевамо да се Римско право, које служи материјалистичком светском праву, замени Немачким законима.

20. Држава је одговорна за темељну реконструкцију целокупоног националног едукационог програма, и омогућивање сваком способном и "индустријском" Немцу да добије високо образовање и касније напредује ка водећим позицијама. Наставни план свих едукационих установа мора се прилагодити са захтевима практичног живота. Разумевање концепта државе мора бити циљ школства (грађанско васпитање, Staatsburgerkunde), још са првим почецима разумевања и сазревања ученика. Захтевамо едукацију надарене деце сиромашних родитеља, без обзира на њихове интересе, о трошку државе.

21. Држава се мора старати да унапреди ниво здравља нације заштитом мајки и одојчади, забрањујући рад деце, повећавајући физичку спремност увођењем обавезне гимнастике и спорта, и интензивним подржавањем клубова посвећених физичком развитку младих.

22. Захтевамо укидање плаћеничке војске, и стварање националне армије.

23. Захтевамо правно противљење свесним политичким лажима, и њиховом ширењу путем штампе. У циљу олакшавања стварања Немачке националне штампе, тражимо следеће:

а) да сви уредници и запослени у новинама на Немачком језику буду припадници расе;
б) да се не-Немачке новине могу објављивати једино уз дозволу и сагласност државе. Оне се не смеју штампати на Немачком језику;
в) да свим не-Немцима буде забрањено законом да имају финансијски интерес и утицај на Немачке новине, и да казна за кршење овог закона буде затварање тих новина и моментална депортација не-Немаца о којима се ради.

Публикације које су штетне за националну добробит биће забрањене. Захтевамо правно гоњење свих уметничких и књижевних форми које имају деструктиван ефекат на живот нације, и укидање организација које коче потребе горе изнете.

24. Захтевамо слободу религије за све религијске деноминације у држави, све док не штете и не противе се моралним осећањима Немачке расе.

Партија као таква стоји иза позитивног Хришћанства, без обавезе на исповест било којој деноминацији. Она се бори против Јеврејско-материјалистичког духа у нама и око нас, и уверена је да трајни опоравак наше нације може само произаћи из принципа:

Општи интерес пре сопственог.

25. Да би се горе-наведено могло остварити, захтевамо стварање јаке централистичке моћи у Рајху; безгранични ауторитет централног Парламента унутар целог Рајха и његовим организацијама и стварање заједничких и професионалних одељења за примену закона Рајха у свим државама конфедерације.

Лидери партије обећавају, уколико је потребно залагањем својих живота, да ће осигурати испуњење горе наведених циљева.



субота, 8. јул 2017.

Рајхминистар за пропаганду Др.Јозеф Гебелс о капитализму

Капитализам није предмет, него однос према предмету. Узрок наше социјалне беде нису радници, фабрике, домаћинства и имања, железница, новац и деонице, него злоупотреба тих народних добара. Капитализам је, значи, ништа друго него злоупотреба народног капитала, и то не само у чисто економском смислу. Она се односи на сва подручја јавног живота. Она представља принцип. Особа која се бави том злоупотребом је капиталиста. Радници постоје да би народу дали угаљ, како би имали светлост и топлоту. Фабрике, куће, земљиште, новац и деонице су одређени да служе народу, а не да га учине робом. Поседовање те имовине намеће више обавеза него права. Власништво значи одговорност, и то не према новчанику, него према народу и његовом општем добру. Најпре су рудници служили производњи, а производња је ту да служи народу. Није новац измислио људе, већ су људи измислили новац, и то да би им служио, а не да их покори.

Ако злоупотребљавам економска добра да бих мучио и искоришћавао свој народ, онда нисам вредан поседовања тих средстава. Онда смисао живота окрећем на супротну страну, ја сам економски капиталиста. Бавим ли се злоупотребом културних добара, на пример користим ли религију за економске или политичке циљеве, онда сам лош господар добара која су ми поверена, ја сам култрурни капитлиста. Моментално, капитализам заузима такве неподношљиве облике у којима лични циљеви (којима капитализам служи) иду у сукоб са интересима целокупног народа. Он произилази из средстава, а не из људи. Новац је тада тај око кога се све врти.

Код социјализма је обрнуто. Социјалистички поглед на свет почиње од народа и тек онда прелази на имовину. Добра су робови народа и за социјалисте је народ најважнији, а добра су само средства за достизање неког циља.

Применимо ли те основе на економски живот, настаје следећа слика: у капиталистичком систему народ служи производњи, која зависи од моћи новца. Сабласт новца подложна је заједници од крви и меса – народу. У социјалистичком систему новац служи производњи, а производња народу. Држава у томе може да има само задатак регулације. Она разоткрива вечне сукобе између капитала и његовог резултата: разарања народа. Она је судија између њих двоје, који интервенише тек када је народ угрожен. И тада за државу постоји врло лака одлука: или – или. Стане ли у тој економској борби на страну непријатеља народа, онда је та држава – колико год се звала „националном“ – капиталистичка. Напротив, служи ли правди и, што је једнако важно, потребама народа, онда је она социјалистичка.

Колико год једноставна и провидна та начела у теорији била, толико су тешка и компликована у политичкој пракси. Та начела зависе од хиљаде подпитања, од техничких и пословних разматрања, од услова светске привреде и препрека светске политике. Међутим, ти проблеми су нерешиви код народа који је без карактера изнутра, а споља робује. Такав је случај сада у Немачкој. Код нас се чак ни не расправља о питању „социјализам или капитализам“. Ми морамо да се мучимо и робујемо под нашим угњетавачима и немамо времена ни да помислимо на социјализам, а камоли да га покушамо остварити.

То је била кобна заблуда немачког пролетеријата оног несрећног 9. новембра 1918. године: смемо да изгубимо рат, могу нас лагати о револуцији, али ипак можемо да срушимо капиталистичку државу и уместо ње створимо социјалистичку. То је било могуће само помоћу оружја. Никада у историји се није могао пробити неки нови поглед на свет – као што је социјализам – помоћу капитулирања, него само помоћу отпора и напада. 1918. године једини задатак немачких социјалиста је био да задрже оружје и бране социјализам. То није учињено. Причало се и правиле су се револуције, а немачки радник није ни приметио да при томе помаже свом најгорем непријатељу – светском капитализму.

Резултат те будалаштине је оваква данашња „ држава“. Фраза социјал-демократије је у пракси само плантажа светског капитала. Од тога се бранимо. Зато што смо социјалисти који желе да новац служи народу, зато се бунимо против ове ситуације, припремамо се да срушимо овај неподношљиви систем, из чијих ће демократских рушевина једног дана изникнути социјалистичка немачка национална држава!

др Јозеф Гебелс