У Србији не само да се укинуо војни рок, не само да нам је војска, скоро тотално уништена, већ се официри и ратни ветерани, они који су остали инвалиди након борбе за свој народ и земљу, у Србији третирају као последњи друштвени паразити. Да није било храбрих људи попут српских војника, полицајаца и официра током НАТО агресије, да Србину у крви није војничка дисциплина, данас би у Србији било још горе стање, обзиром да и од најгорег постоји горе. Дужни смо да људима који су бранили нашу отаџбину и њиховим породицама, обезбедимо, у најмању руку пристојан живот! Ми, као српски народ им дугујемо то обзиром да су крварили за нас и за наше породице, то је наша дужност и морална обавеза.
Пред нама су потресне сцене бедних живота ратних ветерана и инвалида за које нема помоћи од власти. Од власти која шаље новац у Сребреницу, финансира наказне параде содомиста и која из дана у дан прави све већи спољашњи дуг Републике Србије који прети да пређе границе нормале.
Докле ће трајати то понижење, докле ће српски великани и они који су се жртвовали за свој народ, за нас и нашу Србију живети бедно, докле ће националне мањине бити грађани првог реда, докле ће се Република Србија односити према свом народу као маћеха? Моралне и друштвене норме у Србији више не постоје, доказ за то је чињеница да сви ужаси модерног света као што су учесници ријалити емисија, модерних певачи исл. уживају енорман углед и поштовање, чак и обожавање, док су ратни ветерани заборављени и остављени на цедилу.
Српски војник је од вајкада бранио своје и за то није жалио живот и земља којом ходамо натопљена је њиховом мученичком крвљу. Неке од њих није стигла смрт, али их је стигло нешто још горе - заборав!
Систем вредности у ком је Бог замењен потрошачком корпом не хаје за судбину чувара части своје земље и робове истог не потресају језиве слике ратних ветерана који живе на самој граници сиромаштва и који моле свој народ који су бранили за помоћ. Хуманост је постала космополитска ствар. Грађани интернационале хумани су према свим народима, осим према своме. Група ратних ветерана одлучила је да искаже своје незадовољство према условима који су препуштени.
Пред нама су потресне сцене бедних живота ратних ветерана и инвалида за које нема помоћи од власти. Од власти која шаље новац у Сребреницу, финансира наказне параде содомиста и која из дана у дан прави све већи спољашњи дуг Републике Србије који прети да пређе границе нормале.
Докле ће трајати то понижење, докле ће српски великани и они који су се жртвовали за свој народ, за нас и нашу Србију живети бедно, докле ће националне мањине бити грађани првог реда, докле ће се Република Србија односити према свом народу као маћеха? Моралне и друштвене норме у Србији више не постоје, доказ за то је чињеница да сви ужаси модерног света као што су учесници ријалити емисија, модерних певачи исл. уживају енорман углед и поштовање, чак и обожавање, док су ратни ветерани заборављени и остављени на цедилу.
Српски војник је од вајкада бранио своје и за то није жалио живот и земља којом ходамо натопљена је њиховом мученичком крвљу. Неке од њих није стигла смрт, али их је стигло нешто још горе - заборав!
Систем вредности у ком је Бог замењен потрошачком корпом не хаје за судбину чувара части своје земље и робове истог не потресају језиве слике ратних ветерана који живе на самој граници сиромаштва и који моле свој народ који су бранили за помоћ. Хуманост је постала космополитска ствар. Грађани интернационале хумани су према свим народима, осим према своме. Група ратних ветерана одлучила је да искаже своје незадовољство према условима који су препуштени.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.