Шест пуних година од оснивања пројекта Србско Свитање и блога који је слабо био активан али последње време смо активнији са квалитетним садржајем пошто сам лично обећао свима који су пратили блог и+а пошто нисам ни умео да специјално управљам сајтовима и технологијом тог типа, тек прошле сам године видео могућност опција, са територије Србије око 10 000 људи је посетило блог, друга је Украјина што нас је изненадило због фасцинантне цифре узимајући у обзир да немамо никога....
Пројекат Србско свитање од 2012 године постоји као пројекат око ког је било између 5 и 20-ак национал-социјалиста и различитих друштвених области, од хулигана до високо образованих чланова и спортиста. Србско свитање је чинило састав када је долазило до јединства националсоцијалних организација под кровну водећу организацију, случај један је Наслеђе Србије које је стопљено са Националним српским Фронтом, али уз то се десио немили и неправедан догађај према оснивачу Наслеђа Србије који је лажно оптужен за нешто што се касније испоставило да није учинио!
На националсоцијалистичкој сцени у Србији се увек на крају радило о уједињењу на вишем друштвеном нивоу и од те тачке се србски националсоцијалисти нису развијали, било је само назадовања и раздора изазваних на веома професионалне начине па остављамо, неки, сумњу да је то радила нека службица волонтерска...тако нешто.
У вези даљег развијања пројекта треба нагласити далеко квалитетније садржаје на блогу и можда окретање истинској Србској традиционалној историји и Светосавском национализму који је претеча свих осталих националних покрета...размислите ко је пре Светог Саве још 1200-их година размишљао о национализму Европских размера.
С' тога национални социјализам јесте Светосавље као што је за Румуне Корнелије Зелеа Кодреану поставио темеље Румунском народу истину о националном путу! Темељи Кодреануових легионара, Примо де Риверине Фаланге и идеологија Јулуса Еволе имају највише заједничког са ЗБОР-ом Димитрија Љотића.
Обзиром да Национално србско свитање нема званичне бели келтски крст са црном заставом је наш симбол, док је друга застава доле наведена са Јера руном у средини али и Два слова С, па нама представља иницијале Србског Свитања, као и Србин за Србина, Србија Србима.
Никад jунака ниjе било много. Огромна већина људи воли да иде путем лакшим, путем наjмањег отпора.
А jунаци се не владаjу по том закону. Ослободили су се тога закона коме робуjе цела мртва природа. Поставивши себи циљ, они, иду овоме без обзира на тешкоће, опасности и жртве.
Али ако их никад ниjе било много, остали свет коме ниjе било дато да буде jунак, бар jе осећао њихову изузетност и величину. Распознавао их jе и уважавао. Узимао их себи на углед. Налазио се под њиховим утицаjем. Тежио да их подржава. У томе, разуме се, ниjе много успевао, али jе jедна несумњива добит ипак била: ако ниjе могао постати jунак и светац, чувао се да не постане кукавица и шићарџиjа.
Ово пишемо зато што гледамо остварен култ кукавица и шићарџиjа.
Ако мислите да смо много казали, само мало нам пустите уста слободна, да вам примерима докажемо да нисмо претерали.
Будите уверени да се ових примера понос jедног народа неће хтети да сећа. Више ће волети, ако икако буде могуће да их заборави.
Али то о будућности говоримо, а данас су они жива и наjстварниjа садашњост. Они jе испуњаваjу.
Судбина jедног народа – коме су увек пред очима били (макар он сам и био далеко од тога) примери jунаштва, и коjи jе правим своjим идеалима само чоjство и jунаштво сматрао, – куjе се данас под култом кукавица и шићарџиjа.
Како jе могуће да до тога дође?
Или данашње време заиста нема jунаке! Или их има, па се њихов утицаj не осећа!
А народ – (и опет кажемо: ако jе и далеко од идеалног jунаштва) – опет и само правим jунаштвом може бити владан и управљан.
Ниjе довољно имати власт по закону и држати jе: треба и морално оправдање власти.
Докле ће то траjати?
Има ли ствари без мере у овом свету? Нема jе ваистину. Неће jе бити ни овде. И овде мора бити мере и границе!
Не можемо да кажемо сутра или прекосутра. Али кад дозре. А дозрети мора.
И не питаjте нас како ће престати неjуначко време. Не можемо рећи.
Само jедно знамо: да животне снаге jедног народа нико не може спречити да му докраjче дане.
Пројекат Србско свитање од 2012 године постоји као пројекат око ког је било између 5 и 20-ак национал-социјалиста и различитих друштвених области, од хулигана до високо образованих чланова и спортиста. Србско свитање је чинило састав када је долазило до јединства националсоцијалних организација под кровну водећу организацију, случај један је Наслеђе Србије које је стопљено са Националним српским Фронтом, али уз то се десио немили и неправедан догађај према оснивачу Наслеђа Србије који је лажно оптужен за нешто што се касније испоставило да није учинио!
На националсоцијалистичкој сцени у Србији се увек на крају радило о уједињењу на вишем друштвеном нивоу и од те тачке се србски националсоцијалисти нису развијали, било је само назадовања и раздора изазваних на веома професионалне начине па остављамо, неки, сумњу да је то радила нека службица волонтерска...тако нешто.
У вези даљег развијања пројекта треба нагласити далеко квалитетније садржаје на блогу и можда окретање истинској Србској традиционалној историји и Светосавском национализму који је претеча свих осталих националних покрета...размислите ко је пре Светог Саве још 1200-их година размишљао о национализму Европских размера.
С' тога национални социјализам јесте Светосавље као што је за Румуне Корнелије Зелеа Кодреану поставио темеље Румунском народу истину о националном путу! Темељи Кодреануових легионара, Примо де Риверине Фаланге и идеологија Јулуса Еволе имају највише заједничког са ЗБОР-ом Димитрија Љотића.
Обзиром да Национално србско свитање нема званичне бели келтски крст са црном заставом је наш симбол, док је друга застава доле наведена са Јера руном у средини али и Два слова С, па нама представља иницијале Србског Свитања, као и Србин за Србина, Србија Србима.
Никад jунака ниjе било много. Огромна већина људи воли да иде путем лакшим, путем наjмањег отпора.
А jунаци се не владаjу по том закону. Ослободили су се тога закона коме робуjе цела мртва природа. Поставивши себи циљ, они, иду овоме без обзира на тешкоће, опасности и жртве.
Али ако их никад ниjе било много, остали свет коме ниjе било дато да буде jунак, бар jе осећао њихову изузетност и величину. Распознавао их jе и уважавао. Узимао их себи на углед. Налазио се под њиховим утицаjем. Тежио да их подржава. У томе, разуме се, ниjе много успевао, али jе jедна несумњива добит ипак била: ако ниjе могао постати jунак и светац, чувао се да не постане кукавица и шићарџиjа.
Ово пишемо зато што гледамо остварен култ кукавица и шићарџиjа.
Ако мислите да смо много казали, само мало нам пустите уста слободна, да вам примерима докажемо да нисмо претерали.
Будите уверени да се ових примера понос jедног народа неће хтети да сећа. Више ће волети, ако икако буде могуће да их заборави.
Али то о будућности говоримо, а данас су они жива и наjстварниjа садашњост. Они jе испуњаваjу.
Судбина jедног народа – коме су увек пред очима били (макар он сам и био далеко од тога) примери jунаштва, и коjи jе правим своjим идеалима само чоjство и jунаштво сматрао, – куjе се данас под култом кукавица и шићарџиjа.
Како jе могуће да до тога дође?
Или данашње време заиста нема jунаке! Или их има, па се њихов утицаj не осећа!
А народ – (и опет кажемо: ако jе и далеко од идеалног jунаштва) – опет и само правим jунаштвом може бити владан и управљан.
Ниjе довољно имати власт по закону и држати jе: треба и морално оправдање власти.
Докле ће то траjати?
Има ли ствари без мере у овом свету? Нема jе ваистину. Неће jе бити ни овде. И овде мора бити мере и границе!
Не можемо да кажемо сутра или прекосутра. Али кад дозре. А дозрети мора.
И не питаjте нас како ће престати неjуначко време. Не можемо рећи.
Само jедно знамо: да животне снаге jедног народа нико не може спречити да му докраjче дане.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.