Ми верујемо

 

I. МИ ВЕРУЈЕМО да

поштен човек никако не може бити срећан у огољеном материјалистичком добитку и комфору, без икаквог циља за који верује да је веци од њега, и због којег је вољан жртвовати властити егоизам.
Ова мисао је раније снабдевала верске фундаменталисте, изгледа и субверзија има слабост над свим традиционалним религијама, и даје човеку несигурност, кратког видења уображености “моћи над Природом”, тада он постаје сопствени Бог. Човек је духовно изгубљен, чак и ако то не жели признати. Ми верујемо да само реални циљеви који могу још подићи човека из садашњег стања несреће, себичности и одвести га у блиставост само пожртвованог идеализма је највиши степен борбе за свој народ.

II. МИ ВЕРУЈЕМО да
друштво може функционисати успешно, и стога срецније, само као ОРГАНИЗАМ; да сви делови користе када сваки део извршава функцију за коју најбоље одговара произвести обдељен, једноставној целој сврси, која је онда способна ван-коришћења сваког једноставног дела, према томе читаво огромно повећање моћи свих кооперативних делова и делова, стога, поређења порција индивидуалних слобода у целини; да цела поквареност и сва крива наводења и сви делови пате када један део омане сврси своје функције, несигурности са другим делом, или као рак прождире сву исхрану и расте дивље и себичније ван свих пропорција задатка---који касније је заправо ефекат на друштво паразитских Јевреја и њихових Марксиста.

III. МИ ВЕРУЈЕМО
да човек прави генијалан напредак само када се приближи Природи, и прихвати и допуни читаве њене законе осим што арогантно игнорише и осваја Природу, као што то цине Марксисти са њиховом теоријом превласти над амбијентом утицаја преко генетске истине расе, специјалних закона биолошке једнакости само за људе, и њиховим лудим порицањем фундаменталне људске институције приватног власништва.

IV. МИ ВЕРУЈЕМО да
је борба витални елемент свих еволуционарних прогреса и сама смисао самог живота; да је само метод где год ми победили и моћи задржати доминацију над осталим животима на земљи; да стога морамо поздравити борбу као тестирање и доказивање нас самих, и да морамо презирати слабиће и оне који беже од борбе. Ми верујемо да је сам живот резервисан од Природе само за оне који се боре и побеђују, а не за оне који преклињу за своје “ПРАВО”.

V. МИ ВЕРУЈЕМО да
ниједан човек нема за право да служи или производи рад његових колега осим ако доприноси једнако добро властитог производа или изума. Ми верујемо да је допринос од стране члана заједнице важан али узимати назовимо “НОВАЦ” је превара својих колега, и нема оправдања човека способног за частан рад и одговорности према ПРОИЗВОДУ његовог дела.

VI. МИ ВЕРУЈЕМО да
је напредак друштва видети сваког поштеног човека слободног и омогућити му да достигне своје максималне потенцијале сачувајући његово здравље, заштити га од непредвидивих и рушилачких катастрофа, образовати га да капацитети буду у домену његових могућности, и чувати га од политичке и економске експлатације.

VII. МИ ВЕРУЈЕМО да
је Адолф Хитлер био обдарен недостижним Провидењем да спаси свет од Јеврејско бољшевичке катастрофе, и да само племенити дух овог хероја нам може дати снагу и инспирацију да растемо, из дубине прогониоца и мржње, да донесемо свету ново родење блиставог идеализма, реалног мира, интернационалног поредка, и социјалне правде за све људе.

ОВИХ СЕДАМ ПРИНЦИПА су камен наших убеђења. Са њима,

ми ћемо померати свет. Политички програм Партије који смо

усвојили, заснован је на овим принципима, ми га можемо

променити ако откријемо нове методе. Али ових седам принципа

су апсолутно фундаментални, и истинити. Они се никада неће мењати.

Ми смо заувек везани за ове идеале, и битка да их успоставимо

као научну и реалну основу за наше ново друштво.
Србско Свитање
vizionar777

ЖИВОТНИ ПОРЕДАК НАЦИОНАЛ-СОЦИЈАЛИСТЕ

 

                           ЖИВОТНИ ПОРЕДАК НАЦИОНАЛ-СОЦИЈАЛИСТЕ

Национал Социјализам није обичан политички систем, још једна чврста диктатура. Политички системи нису природне творевине, тако да они никада не могу испунити потребе народа више него што зоолошки врт може испунити потребе животиња у кавезу.
Национал Социјализам представља савремено оживљавање аријевског трибализма. То је препород аријевског рода-народа, развој, начин живота, и као све што наставља да постоји у свету природе, оно се прилагођава сваком времену, околности и промени.
Национал Социјализам познаје једино учење-Народ и Отаџбина\ Свака одлука и сваки поступак заснован је на одговору једноставног питања: "Да ли је то добро за народ?"
Национал Социјализам сматра за зло све што уништава Народ: себичност, материјализам и скрнављење Божијих закона у вечном свету природе.
Национал Социјализам препознаје да су идеализам, личност и раса кључне чињенице које су значајне и неопходне за опстанак и развитак Народа.
Национал Социјализам је правилно изражен као револуција у мисли. Свест о себичности и личној удобности-богаћењу замењена је на народном свешћу: несебичан идеализам-спремност поставити интересе и благостање Народа изнад свих личних пожуда.
Национал Социјализам увиђа неопходност личности у вођству. Одувек је вођа са снажном личношћу који инспирише Народ ка дисциплини, вољи и пожртвовању потребан и неминован за велика достигнућа.
Национал Социјализам препознаје да је власништво, култура и Богом одабрано место целе људске врсте унутар свог сопственог Народа и Расе.
Национал-социјализам се не одаје расној мржњи, прогону и искоришћавању других раса, као општа притужба људи мотивисаних себичним интересима.
Национал-социјализам препознаје непромењиву и урођену неједнакост међу људском врстом, не само код индивидуа, већ и раса такође.
Национал Социјализам препознаје да је Богом дата дужност Аријевцима да воде друге расе изван хаоса и врате се животу у складу са вечним законима природе, напретку, сврси постојања и вишем развитку човечанства.
Национал Социјализам је једини чињенични поредак на свету у историји који није уништен или пропао сам од себе као утопије комунизма и демо(но)кратије, већ су га уништили страни фактори и туђи не-народни елементи.
Национал Социјализам је кључ рађања народне заједнице која производи интелигенцију, васпитава своју омладину и отвара врата путу који даје виши ниво (дух, ум и тело) врсте људског рода. Историја нам је сведок а Истина звезда водиља.

Кључне карактеристике и принципи национал-културализма

 Национални културализам је идеолошки правац који промовише наглашавање националног идентитета и културе као кључних аспеката друштвеног и политичког живота. Ова идеологија често ставља нагласак на очување традиције, језика, обичаја, уметности и вредности специфичних за одређену нацију или етничку групу.

Твој први закон мора бити уважење самога себе. Чувај достојанство, не чини ништа срамно чак ни у тајности. Буди спреман да сваку своју мисао кажеш наглас. Мисли онако, како би мислио да су најскривенији кутци твоје душе доступни нечијем погледу. А они су доступни онима, који јесу твоји покровитељи.

Труди се да своје поступке усагаласиш са својим убеђењима. Човек гине када почне да склапа споразуме са својом савешћу. У грижи савести у најбуквалнијем смислу наносе неисцељиве ране унутрашњем човечјем бићу.

Буди частан сам са собом. Часност чини човека целим. Када човек мисли, говори и делује усаглашено, његове се снаге утростручују.

Частољубље није порок, јер је природно, безкорисно и великодушно, али одагнај таштину од себе: она ослабљује, заводи, пустоши. Слава бежи од онога ко покушава да је се домогне, а сама се даје ономе ко јој се не додворава.

Старај се да будеш оно што јеси: Да БУДЕШ, а не да се таквим чиниш. Само ћеш тако саздати своје особито ЈА.

Остварити подвиг који постаје циљ или циљ који постаје подвиг, значи остварити самога себе на овоме свету, бити у свом судбоносном самоизражају.

Само ће онај који се, презревши животну промишљеност, одржава искључиво идејом,видети победу.

Степен способности човека, одричући се, живи једним осећајем и једним сном јесте мерило његове Духовности. Једино онај који уме ватрено да мрзи уме ватрено и да воли.

Гори јарко! Није погубан нагли излив гнева, већ притајена злурадост. Топло хладни и кисело слатки су осуђени на небиће, јер се нису узвисили до самопожртвоване службе светлости. Сива осредњост, која тиња у пепелу равнодушности, увек је смртоносна.

Ко је у сагласности са свима није у сагласности са самим собом. Ако немаш непријатеље значи да немаш ни чврста убеђења. Али умети да изабереш себи непријатеље и не пуцај артиљеријом по врапцима. Понекад је појављивање осветољубивости исто као и ритнути магарца зато што је он ритнуо тебе. Ипак не заборави да хранити змију млеком значи гомилати у њој отров.

Не збијај шалу са будалом, не упуштај се у разговор са простачином, не својатај се са шљамом, да те шљам не учини себи налик. Не дели ни са ким своје слабости: од једног разоружања слабиш двојако.

Не омаложавај се: не треба да се правдаш олошу ако се спотакнеш, јер не пада само онај ко се никада није усремио ка врху. Наши стари су овако говорили: орлови се могу спустити до петлова, али петлови се узвисити до орлова никада.

Буди пристојан, али штеди своју учтивост: простаци ово неће разумети и мислиће да се прељубазан. Буди веран себи; највећа утеха јесте имати ослонац у самоме себи и не знати за издају. Увреде које за тебе изјави нитков схвати као похвалу.

Живи пунокрвно, како и доликује паганину. Наслађуј се природним радостима живота. Наслађивање само по себи ни наравно (морално) ни ненаравно. Али ако жудња за наслађивањем победи у човеку вољу за самоутврђење, он страда.

Буди праведан, али не заборави: правда није обелодањивање туђих тајни и откривање туђих пакости. Ако грбавцу кажеш да је наказа, то јесте истина али те не чини часним.

Обуздај своје речи, понашање и побуде. Самоограничавање безплодног блудничења мислима, даје огромну духовну силу. Никада не реци о одсутном оно,што му не би смео рећи у очи.

Буди силан и праведан. Само се од силних и јуначких стварају великани и честити.

Живот човека је бесмислен и деструктиван уколико није одуховљен племенитим стремљењем ка ономе свету. Смисао битисања достиже се тако што се у његову основу ставља идеја, а не потреба. Личност могу да надживе само НАДЛИЧНОСТИ, безвремени духовни пориви. Ако човек није за живота стекао бесмртност, осуђен је на растварање у земаљским стихијама.

Начинити своје целовито, непролазно ЈА можеш само гајењем ратничке крепкости у себи. Ратник свој живот усмерава тако да, када куцне час, може дочекати смрт достојанствено. Превазилажење малодушности (тј. плашљивости) значи превазилажење смрти.

Не попуштај пред неуспехом: то је такође непроцењив поглед. Никада не очајавај: потиштеност са собом носи беду. Ударци судбине постоје да би изазвали духовну моћ човека. Сурови испити помажу успостављању неуништиве воље као најузвишенијег духовног начела у човеку. ДОБРА ВОЉА СЕ КАЛИ САМО У БОРБИ СА ЗЛОМ КОЈЕ ЈЕ УЗЕЛО ВЛАСТ НА ЗЕМЉИ И У НАШОЈ ДРЖАВИ.

Кључне карактеристике национал-културализма укључују:

Наглашавање националног идентитета: Национални културализам поставља национални идентитет као основну компоненту појединца и друштва, сматрајући га кључним за очување заједништва и континуитета културе.

Очување културних вредности: Ова идеологија тежи очувању традиције, културних вредности, језика и обичаја као средства за очување идентитета и аутентичности.

Критика глобализације: Национални културализам може изражавати забринутост због негативних ефеката глобализације на културу и идентитет, попут хомогенизације и губитка културне разноликости.

Супротстављање мултикултурализму: У неким случајевима, национални културализам може бити супротстављен мултикултурализму, тврдећи да различите културе треба да се интегришу у оквиру националне културе како би се очувала заједничка идентификација и кохезија.

Културни Идентитет: Национал-Културализам ставља нагласак на очување и промоцију културног идентитета европских народа, посебно славенског наслеђа.

Национална Слобода: Идеологија тежи постизању националне слободе за европске народе, укључујући конфедерације, краљевине и националне државе.

Религијско Јединство: Национал-културализам покушава да помири различите верске традиције, укључујући Православље, славенско Родноверје и елементе других религијских филозофија.

Педерско питање: Забрана сваке врсте ЛГБТ и осталих девијантних организација.

Моралне Вредности: Промоција моралних вредности и образовања као основе за развој друштва и појединаца.

Духовна Елита: Монаси се виде као духовна елита и узори, а образовање и моралне вредности се преносе са основне школе. Монаси би били и борбена елита.

Социјална Правда: Национал-културализам тежи остваривању социјалне правде у оквиру заједница које промовишу његове вредности.

vizionar777

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ НАЦИОНАЛ - КУЛТУРАЛИСТЕ

 

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ НАЦИОНАЛ-КУЛТУРАЛИСТА

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ НАЦИОНАЛ-СОЦИЈАЛИСТЕ

1) Будите искрени.

Национал Социјалиста се суочава са чињеницама желео он то или не. Неискреност је одлика непријатеља који је лажирао човеков начин живота, историју и садашњост. Национал Социјализам представља истински живот у најчистијем облику.

2) Верујте у Бога и у самог себе.

Бог поставља најснажнијим смртницима најтеже задатке како би елиминисао слабиће. Он жели да најбољи достигну и остваре највиши стандард живота: савршено човечанствo.

Предајте себе потпуно судбини и Бог ће вас штитити у борби. Бог помаже само онима који помажу сами себи. Ако и не успете, докле год знате да сте дали све од себе нећете имати разлога да се стидите. Изгубићемо само ако одложимо наше оружје због сопствене слабости и кукавичлука. Постоји само једна врста бешчашћа - предаја.

3) Останите верни вашој Раси.

Нико не сме покварити оно што је природа стварала вековима расне еволуције. Ваш највиши циљ постојања је настављање те исте еволуције ка бољем, снажнијем и лепшем човечанству. Чистота највише расе је основа развитка еволуције.

4) Борите се за своју Расу.

Борите се за свете идеале Национал Социјализма који представља срце ваше величанствене Расе. Само у борби ћете доказати од чега сте састављени. Само тако ћете сазнати ко поседује дух храбрости, опредељености и пожртвовања. Нико други вас не сме водити. Животна борба за опстанак довела је човека из прошлости до највиших достигнућа аријевске расе у садашњости.

Наша борба ће изабрати најбоље појединце и они ће повести Национал Социјалистичку идеју до коначне победе.

5) Ви сте супериорна индивидуа.

Бићете надјачани у овој борби пошто су најбољи увек у мањини. Одлуке које су створиле историју није доносила већина, већ углавном мањина људи. Ви сте представник вашег народа али сте вољни да служите вашој раси.

6) Волите вашу расну сабраћу.

Нека ваша највиша осећања буду љубав према расној фамилији, јер њима дугујете живот. Не плашите се нижег човека (расно инфериорног) и не прогањајте га. Ви сте супериорни али нисте његови власници. Ако морате да се борите против њега немојте га жалити. Уништите вашег непријатеља сурово и коначно. Борите се против непријатеља и свима кажите истину о нижем човеку и колика је он претња аријевској фамилији.

7) Усавршавајте сународнике.

Сви Аријевци су ваша сабраћа, чак и они мање интелигентни и мање храбри. На вама, као Национал Социјалисти, је задатак да улијете храброст у њихова срца и да их информишете. Неки од ваших сународника су заведени и искварени злом које трује вашу расну душу. Њих не смете мрзети због њиховог стања дегенерације, већ их морате усавршити и дотерати, повратити их њиховој расној фамилији.

8) Одбаците декаденцију.

Декаденција је све што разара и уништава, физички или духовно, здравље и развитак наше аријевске расе. Не дружите се са декаденцијом и задржите расну и идеалистичку чистоту по цену сопственог живота. Ваш идеализам је ваша част. Све се мора ценити по питању опстанка и напретка наше расе. Све што задржава напредак и угрожава опстанак наше расе мора бити искорењено и уништено.

9) Најбољи појединци владају.

Највећа достигнућа на земљи су дела великих лидера. Расна заједница може достићи пуну снагу само ако поседује принцип вођства који поставља најбољег појединца на прво место. Неће бити величине без доброг вођства. Демократија је болест, почетак краја, увод у неизбежно уништење. Демократија води ка хаосу из кога ничу окрутне тираније. Вођа ипак персонификује највише животне законе и вољу.

10) Ништа није немогуће.

Верујте старој изреци: "Ако постоји воља, постоји и пут." Све се руши пред човековом непоколебљивом вољом. Неопходност су сва наша жртвовања како би ојачали сами себе и припремили се за највећу битку у историји. Победа ће припасти само највернијима, најфанатичнијима и најјачима - најбољима.
vizionar777

Demokratija, masonerija, boljševizam

 Demokratija, masonerija, boljševizam 
Zapis Dr. Lazar Prokic

Naredni tekst je zapravo uvod i preuzet je iz brošure “Ko su oni?” objavljenoj u Beogradu 1941. U ovoj brošuri se nalaze informacije o slobodnom zidarstvu – masoneriji. Takoðe popularni naziv ove zapanjujuæe knjižice jeste “anti-masonski vodiè” i pored svojih 39 visoko informativnih stranica sadrži još priloge koje podrazumevaju slike masonskih loža i pojedinih popularnih tekstura koje se èesto viðaju u istim.

I ako je demokratija, kao gledanje na svet i kao vladavinski sistem, likvidirana u Evropi tek poèetkom decenije ovoga veka, borba protiv nje je nagoveštena je još poslednjih godina prošlog veka. Samo, to je bila pre borba protiv parlamentarizma kao jedne manifestacije demokratije nego li borba protiv demokratije kao takve. Drugim reèima to je bilo teoretsko disertiranje pravnika, javnih radnika, publicista i nesistematska borba. Zašto? – zato što se u to vreme još nije shvatila suština demokratije: nije bilo jedne analize njenih osnovnih elemenata i sistematske borbe protiv svakog od njih!

 

Zato se i desilo da su širokim masama evropskih naroda ostali nepoznati ovi poèetci teoriske borbe protiv demokratije iz prošlog veka, pa èak i dobrom delu evropske inteligencije naših dana. Zasluga totalitarne države, naroèito nacionalsocijalistièke države, u tome je što se prvi put borba protiv demokratije prenosi na teren narodnih masa: tamo gde se demokratija najkatastrofalnije primenjivala, ali gde je istovremeno i najdublje usaðena! Teoriska strana te borbe ne samo da je ostala i dalje nego je produbljena i sistematizirana: demokratija se posmatra ne samo u svim svojim manifestacijama i kao takva tuèe, nego se prouèavaju i svi njeni elementi: njihovo poreklo, pravi cilj i smisao i sve to posmatra kroz prizmu veèitosti naroda, a ne kroz prizmu prolaznosti državnih oblika!…

 

Nacionalsocijalistièka doktrina mogla je tuæi demokratsku i naslediti je samo zato što se nije zadovoljila prostim negiranjem demokratije i kritikom njenih izvesnih manifestacija. Naprotiv, ona je temeljno prouèila posledice demokratije kao životne doktrine i politièkog sistema u odnosu na narod i njegove manifestacije, i poèela bitku ne protiv tih posledica, veæ protiv samih uzroka! Znaèi, valjalo je pronaæi te uzroke, izneti ih pred narod, objaviti ih i pozvati èitav narod u borbu protiv istih, a ne samo ovaj ili onaj društveni red! Jer ako je demokratija bila pokret narodnih masa i za narodne mase, nju je kao obmanu mogao tuæi samo narod – celi narod. Zato je nacionalsocijalistièka doktrina i angažovala u borbi protiv demokratije celi narod odnosno sve narode: a ne samo nauku, politièku, privrednu ili drugu. Otuda nam se država na tim osnovama èini demokratskijom od takozvane demokratske države…

 

Jednom reèi nacionalizam je objasnio svima narodima Evrope da osnovi demokratije, èiju neosnovanost i štetnost ne vredi više naroèito dokazivati, leže u jevrejstvu, slobodnom zidarstvu (masoneriji) i komunizmu.

 

Srdnji vek sa svojim feudalnim režimom, režimom privilegisanih kasta poznat u istoriji kao period mraka, imao je bar tu dobru stranu što je zapazio opasnost koju jevrejstvo pruža èoveèanstvu. Tadanji progoni jevreja, njihovo svrstavanje i odvajanje od arijevskog elementa nije bilo rezultat kaprica ovih ili onih državica, gradova ili grofovija veæ oseæanje realne opasnosti za sve narode i za sva vremena od jevrejstva: èak i u jednom klasno zatvorenom društvu kao što je bilo tadanje. O tome je mnogo pisano u drugim zemljama. Valjda æe se naæi neko i kod nas da s tim upozna našu javnost. Mi meðutim samo konstatujemo da jevrejstvo ni tada nije renonsiralo na poštovanje jehovinih proroèanstva da “sinovi Izraela moraju osvetiti svoju uništenu državu stalnim raseljavanjima po svetu, uvlaèenjem u sve narode, miniranjem svih naroda i najzad suverenom – iako možda nevidljivom – vladom nad njima” .

 

Zato su Jevreji još tada favorizovali i pomagali svaki pokušaj da se omoguæi klasno nivelisanje, sloboda kretanja i misli kako bi oni od toga imali najveæe koristi: sletstveno proroèanstvima svojih profeta. I kad je Francuska revolucija donela Francuskoj i svetu “slobodu, jednakost i bratstvo”, jevreji su likovali pred lakomislenošæu “goja “, hrišæana, arijevaca koji su veæ tada izgubili igru! Jer je nevidljivo ali svemoæno carstvo jevreja poèelo! Sloboda pojedinca, sloboda njegove misli i akcije, nije postala i sloboda svih naroda. Ali zato Jevreji, rastureni u svim narodima, mogli su slobodno delovati. Niko nije zapazio opasnost: posmatrajuæi jevrejina kao pojedinca a ne kao jevrejina što je on uvek i svuda ostao.

 

Tu zabludu demokratija je skupo platila u toku sto pedeset godina svoje vladavine. Prenoseæi slobodu pojedinaca na teren slobode trgovine demokratija je omoguæila jevrejima da, rastureni po celom svetu, uhvate u svoje ruke novo stvorenu snagu, kapitalizam i da njime nevidljivo vladaju narodima i državama, mišlju i materijom! Nesrazmerno malobrojni u svakom narodu, oni su držali u svojim ruka ne srazmernu veæinu kapitala i vršljali kako su hteli. Finansirali èas ove èas one samo da bi pokolj duže trajao, razarali, korumpirali, kupovali i prodavali duše naivnih arijevaca – raèunajuæi sa onim poznatim: što gore po vas to bolje po nas. Deomkratija im je godila kao ribi duboka voda: zato su je novcem i održavali sto pedeset godina!…

 

Ali kako je posao miniranja i rušenja hrišæanskog društva bio težak i opasan, jevreji su potražili saradnike u arijevskim i hrišæanskim redovima. Tako su stvorili lože slobodnih zidara – masoneriju. Pod vidom dobrotvornih društava meðunarodnog karaktera, lože slobodnih zidara, kao ekspoziture jevrejstva imale su da sa svoje strane podupru demokratiju da što duže opstane. Jevrejskim novcem zaraðenim ili uzetim špekulacijama na hrišæanskom i arijevskom znoju stvarani su položaji i znanja, ali pod uslovom da se uðe u red slobodnih zidara! Naivni i zlonamerni nasedali su. Prvaci politièkih stranaka, najugledniji èlanovi društva, prvaci sudstva i školstva finansiski magnati i prvi trgovci – sve je ulazilo u lože slobodnih zidara: da bi se postojeæi imetak oèuvao i poveæao, da bi se steèene pozicije i zvanja zadržale i poboljšale!

 

Narod ništa nije znao. Oseæao je da ga vetar odnekud šiba, samo nije znao otkud! Jaèi duhovi, kojima je bilo jasno èemu sve to vodi, suprotstavili su se tu i tamo – ali su bili pokošeni: nevidljive niti slobodnozidarskih loža plele su se svuda oko njih a noža nije bilo da bi ih presekao!

 

Tek u poslednje vreme, blagodareæi borbi nacionalsocijalizma, doznalo se ponešto, ako ne i sve o tim udruženjima èije su se sednice obavljale po skromnim mestima, u naroèitim dvoranama, u naroèitom dekoru, pod zapaljenim sveæama, kraj viseæih mrtvaèkih kostura u èisto jevrejskom šarenilu – bez krsta i, bez ijednog simbola hrišæanstva! I svet se pitao: ako je jedan posao narodni, èestiti i svekoristan – èemu ovolika mistika i tajanstvenost; zašto se kriju imena èlanova ovih društava; zašto se kriju njihovi pravi ciljevi? Drugim reèima zar su ti “zidari” slobodni samo zato da bi tajno zidali? A ko tajno zida taj naopako zida!

 

Svojim naopakim slobodama demokratija je stvorila komunizam. To je opet delo jevreja. U Talmudu je pisaono da sinovi Izraela treba da vladaju svetom na bilo koji naèin. Jevreji su zato stvorili kapitalizam i slobodno zidarstvo. Ali kako je kapitalizam ugrozio radnièke mase zbog organizovane eksploatacije kapitalizma i njegovih pomoænih organa (slobodnog zidarstva i dr.), jevreji su se požurili da potraže otstupnicu: Izmislili su preko Karl Marksa komunizam (odnosno “nauèni socijalizam”). I onda od dve stvari jedna: ili æe pobediti (odnosno ostati) kapitalizam ili ili æe se razviti i pobediti komunizam! U svakom sluèaju jevreji æe voditi, jer su oni izmislili i kumovali ovim doktrinama…

 

Zato su jevrejski kapitalisti iz Londona finasirali Rusku boljševièku revoluciju; zato je stvoren graðanski rat u Španiji; zato je pomagan “narodni front” u Francuskoj; zato su jevreji pomagali pripremu jugoslovenskog 27. marta odnosno 6. aprila; zato jevreji danas, iako s trakama oko ruku, pomažu i stvaraju sabotažu saradnje srpskoga naroda sa Treæim Rajhom! Jer šta ih se tièe? Neka se arijevci kolju meðusobom – glavno je da se jevrejstvo smeje. A ima razloga da se smeje kad je uspelo da natera anglo-amerikanski kapitalizam da tesno saraðuje sa boljševizmom!…

 

Mi nismo bili pametni da sami tuèemo svoju demokratiju: nju su tukli dogaðaji. Ali iako poraženi i okupirani mi možemo uèestvovati u sudbinskoj borbi koja još uvek traje. Ne oružjem jer nam je ostalo slomljeno na bojnom polju. Nego saznavanjem i razumevanjem dogaðaja i njihovom podešavanju. Drugim reèima u popularisanju otkriæa koja nam objašnjavaju našu vlastitu katastrofu i opasnost po Evropu koju sada otklanja vojska Treæeg Rajha.

 

Zato je bilo poželjno i spasonosno da se i kod nas što pre otvori jedna opšta izložba materijala i dokumenata koja æe našem srpskom svetu pokazati i prikazati rad jevreja, slobodnih zidara i komunizma – ne samo kod nas veæ i u drugim zemljama. Tako bi rad tih tajnih meðunarodnih organizacija bio popularno prikazan našem narodu u svoj svojoj golotinji. Tek onda æe mnoge stvari postati jasne, a naroèito današnja tragedija srpstva i doskorašnja opasnost po Evropu.

 

Izložbe sliène vrste pokazale su sjajne rezultate svuda tamo gde su dosada prireðivane. Milionske mase gledale su u èuda i shvatile jednom zauvek: šta je demokratija, šta je kapitalizam, zašto narodi ratuju, zašto treba goniti jevreje, zašto treba raskrinkati i kazniti slobodne zidare, zašto treba želeti i omoguæiti poraz boljševizma u današnjem ratu kao i katastrofu engleske plutokratije!

 

Te izložbe ostaju permanentno otvorene: da bi stariji razumeli prošlost i sadašnjost, da mlaði ne bi grešili poput svojih starijih!

 

 

Jevrejska Kontrola Britanskih Medija

 

Jevrejska Kontrola Britanskih Medija

 

 

Kao i u Americi, Jevreji imaju skoro potpunu kontrolu nad elektronskim i štampanim medijima u Britaniji. Oni tako grade “javno mišljenje” i državnu politiku prosto kroz izbor vesti koji njihovi mediji puštaju u javnost, i naravno na koji način ih puštaju u javnost. Ovako su oni promovisali “multi-kulturnu i multi-rasnu” politiku imigracije iz siromašnih zemalja trećeg sveta i “anti-rasizma” toliko dugo da su skoro uspeli u demonizaciji čak i najmanjeg otpora takvoj politici.

 

Televizija i Radio

Aj-Ti-Vi (ITV)

 

Nezavisna televizijska mreža (ITV) je podeljena u četrnaest područja od kojih su svi pod kontrolom kompanija u vlasništvu Jevreja: Karlton Komunikacija plc. i Granada plc. Karlton drži Centralno područje, London, “Vest Kantri,” i HTV Vels kao i Zapadno područje. Granada drži Angliju, Border, Granadu, London Vikend, Meridijan, Tajn Tis, i Jorkšir. Jevrejin Majkl Grin je na čelu Kartlon Komunikacija plc., dok je Jevrejin Stiv Morison na čelu Granada plc.-a.

 

Divizija “Karlton Čenels” takođe drži i 50% London Njuz Netvorka, 25% GMTV-a i 20% Nezavisnih Televizijskih Vesti (Independent Television News - ITN). Karlton Produkcija je glavni producent za Aj-Ti-Vi, za koga snima drame, zabavne, stvarne, komediju, i dečije programe, ulaganjem od preko 200 miliona funti godišnje u produkciji novih televizijski programa za Aj-Ti-Vi, Bi-Bi-Si, Kanal 4, Kanal 5 i digitalne kanale. Ona u svoje redove ubraja i “Planet 24”, koja je odgovorna za Gej Tajm TV, kao što je i snadbevač “gejm šou” formata “Action Time”. Karlton Internešanal je vlasnik i prodavač biblioteke koja poseduje preko 2,000 filmova i 18,000 časova televizijskog programa čiji su kupci 100 stranih država. Karlton Amerika snimi sedamnaest filmova za televiziju svake godine. Grin je takođe i director Aj-Ti-En-a (ITN) koji vestima snadbeva Aj-Ti-Vi Netvork, u vlasništvu GMTV Limited-a i Thomson multimedija u Francuskoj. On je takođe i predsednik “Medija Trust-a” (Media Trust).

 

Granada plc. je vlasnik sedam Aj-Ti-Vi stanica: Anglija, Border, Granada, London Vikend, Meridijan, Tajn Tis i Jorkšir. Granadini programi dopiru u 60% britanski domova. Granadina druga Aj-Ti-Vi ulaganja jesu Aj-Ti-En (20%), GMTV (25%), London Njuz Netvork (50%), i Škotska Medija Grupa (Scottish Media Group, 50%) koja kontroliše Grampijan i Skotiš područja. Granada Kriejtiv godišnje snimi skoro 9,000 časova originalnih televizijski programa i filmova čiji su kupci 120 stranih država. Ona je snimila 60% Aj-Ti-Vi Netvork originalnih programa u 2000 god.

 

Bi-Bi-Si TV

 

Rukovodeći Direktor ove formalno državne televizije je Jevrejin Toni Kohen. Jevrejin Alan Jentob je Direktor drame, zabave, i dečijih programa za svu Bi-Bi-Si televiziju. Jentob je bivši Direktor Televizije od 1997 do 2000 god., a pre toga je bio Direktor Programa.

 

Po tvrdnji “Broadcast” magazina iz 1996 god., njegov bivši posao mu je dao “kontrolu nad svim Bi-Bi-Si programima osim vesti, uključujući i one za satelitske kanale na engleskom za World Service.” Alan Bukbajnder, jevrejski ateist, je na čelu Bi-Bi-Si-jevog odeljenja za Veru i Etiku od jula 2001 god.

 

Bi-Bi-Si Radio

 

Jevrejka Dženi Abramski je Direktor Bi-Bi-Si Radia i Muzike, i ima kontrolu nad svim Bi-Bi-Si radio stanicima koje poseduju stanice 1, 2, 3, 4, 5 Uživo, a takođe kontroliše rad i Bi-Bi-Si-evog digitalnog radia. Abramski je najmoćniji rukovodilac radia u Ujedinjenom Kraljevstvu, kako za javni servis tako i za komercijalni: pošto je izvršni za pet nacionalnih radio stanica, ona nadgleda 49% svog radio slušanja u Britaniji. Njen godišnji budžet za programe iznosi 290 miliona funti, ima 600 radnika i zarađuje 258,000 funti svake godine. U Bi-Bi-Si Radiu radi već preko 30 godina, samo jedanput uzimajući dvogodišnji odmor kako bi se posvetila Bi-Bi-Si Kontinjuus Njuz Servisu. Abramski je takođe Guverner britanske filmske industrije od februara 2000 god.

BiSkajBi (BSkyB)

 

Britiš Skaj Broadkesting je značajan televizijski prensoilac u Ujedinjenom Kraljevstvu, i deo je svetskog medijskog carstva Njuz Korporacije (News Corporation). Njuzkorp-ov vlasnik je Rupert Murdok, čija je majka bila Jevrejka Elizabet Grin. Po jevrejskom zakonu, Murdok je Jevrejin. Njegova ćerka, koja je glavni rukovodilac BiSkajBi-a, je udata za crnca. Britiš Skaj Broadkesting je vodeći plati-za-TV snadbevač [ moja beleška: “plati-za-TV” se verovatno odnosi na emisije, programe i kanale koji se posebno rentaju preko tv-a ili je potrebna pretplata – Rac.Soc.] u Britaniji i jedan od vodećih svetskih 250 kompanija. BiSkajBi prenosi vesti, zabavne, i sportske programe za preko 10 miliona pretplatnika i njihovih porodica u Britaniji i Irskoj, uključujući i pet i po miliona pretplatnika Skaj-ovom satelitskom servisu koji je pokrenut 1998 god. i ima 140 kanala. Do 1999 god., satelitski i kejbl televizija kanali su obuhvatali preko 15% svih gledaoca u Ujedinjemom Kraljevstvu. Murdok je dao izjavu o “mojoj veri i veri Njuz Korporacije u valjanost i vrednost cionističkog poduhvata,” i objasnio je da je on, “ uvek verovao u budućnost za Izrael i u ciljeve međunarodne jevrejske zajednice.”

 

Pajnvud-Šeperton Limitid (Pinewood-Shepperton Limited)

 

Pajnvud-Šeperton Limitid je ishod spajanja dveju britanski vodećih filmskih i televizijskih studija, Pajnvud-a i Šeperton-a. Jevrejin Majkl Grejd kontroliše Pajnvud-Šeperton, a on je nećak Jevrejina Lu Grejd-a, koji je takođe filmski producent i jedan od osnivača Aj-Ti-Vi mreže. Majkl Grejd je bio Kontroler u “Bi-Bi-Si 1” 1984 god., Direktor Bi-Bi-Si Programa 1986 god., a kao Glavnom Rukovodiocu Kanala 4 od 1988 do 1997 god., njemu je Dejli Mejl (Daily Mail) dao nadimak “pornografer-u-komandi”.

Novine

 

Ekspres Novine

 

Ekspres Novine su vlasnici Dejli Ekspres-a (the Daily Express), Sandej Ekspres-a (the Sunday Express) i Dejli Star-a (the Daily Star). Dejli Ekspres ima prosečni dnevni tiraž od 927,785, pa je tako drugi vodeći novinski list na britanskom marketu. Sandej Ekspres ima prosečni tiraž od 842,003, a Dejli Star 828,823. Sve ukupno, Ekspres Novine u Britaniji prosečno distribuišu oko 13 miliona novina sedmično. Ekspres Novine je u novembru 2000 god. kupio Jevrejin Ričard Dezmond koji stekao svoje bogatstvo pravljenjem pornografije.

 

Njuz Internešonal (News International)

 

Rupert Murdok, već pomenut pod BiSkajBi, je takođe vlasnik Njuz Internešonala koji štampa D San (The Sun), D Tajms (The Times), D Sandej Tajms (The Sunday Times), i Njuz of d Vorld (News of the World). Poslednji ima dnevni prosečni tiraž od oko 4,042,714, dok D San ima 3,507,176. Ove novine su dva najprodavanija dnevna lista u Britaniji, sa udruženim dnevnim tiražom od preko 7.5 miliona kopija, a moguće je da ih u stvari duplo više ljudi pročita. D Sundej Tajms ima prosečni sedmični tiraž od 1,383,683, i tako je najprodavaniji nedeljni reklamni list, a D Tajms ima dnevni tiraž od 717,657, i drugi je najprodavaniji dnevni reklamni list. Sve ukupno, Njuz Internešonal distribuiše preko 50 miliona novina sedmično u Britaniji.

 

Telegref Grupa (The Telegraph Group)

 

Još jedna glavna novinska grupa u Britaniji je Telegref Grup Limitid, koja je u posedu Holindžer Internešonal Inc-a. Holindžer Internešonal je takođe vlasnik Jerusalim Poust-a (the Jerusalem Post), izraelskog Šar Lamatčil-a (Shaar Lamatchil), Dis Vik in Izrael (This Week in Israel), izraelskog Student Poust-a (the Student Post), i Kriščan Jerusalim Poust-a. Holindžerova Telegref Grupa je vlasnik Dejli Telegref-a (the Daily Telegraph), Sandej Telegref-a (the Sunday Telegraph), Vikli Telegref-a (the Weekly Telegraph), i Spektejtor magazin (the Spectator), kao i drugih manji medijskih interesa, uključujući i D Setrdej Telegref-a (The Saturday Telegraph). D Dejli Telegref je imao dnevni tiraž od 1,023,510, tako da je najprodavaniji reklamni list u Britaniji, a d Sandej Telegref je imao sedmični tiraž od 812,613.

 

Holindžer Internešonal je u vlasništvu nejevreja Konrad Blek-a, koji je oženjen Jevrejkom Barbarom Amiel. Blek je prozvo Palestince u njegovom Jerusalim Poust-u 1993 god. “gadnim i primitivnim,” dok ih je gospođa Blek uporedila sa “životinjama” u njihovom Telegrefu, 7 novembra 2000 god.

 

Konrad Blek objašnjava da, “ako se naši urednici neslažu sa nama trebaju da se neslažu kada više nisu zaposleni u našoj kompaniji. Sve staje pred vlasništvom. Ja sam odgovoran za plate, tako da ću ja biti onaj koji će odredit šta će u novinama pisat i kako će se one vodit.”

 

Asosijejted Njuzpejprs (Associated Newspapers)

 

Glavni nacionalne novine za Asosijejted Njuzpapers je Dejli Mejl (the Daily Mail), koji ima prosečni dnevni tiraž od 2,477,416. Rukovodeći Direktor Dejli Mejl-a je Jevrejin Gaj Citer.

Gospodari Rusije u 1920 godini

 Gospodari Rusije u 1920 godini

Sastav Saveta narodnih komesara:

1. Pretsednik Saveta – Uljanov (Lenjin); Rus.

2. Komesar za Spoljne poslove Čičerin (po materi Jevrejin); Rus

3. Komesar za poslove nacionalnosti, Cugašvili; Rus.

4. Pretsednik Višeg ekonomskog saveta Lurje (Lerin); Jermenin.

5. Komesar za ustanovljenje, Šlihter; Jevrejin.

6. Komesar poljoprivrede, Gritjan; Jermenin.

7. Komesar Državne kontrole, Lander; Jevrejin.

8. Komesar Vojske i mornarice, Bronštajn (Trocki); Jevrejin.

9. Komesar državnog erara, Kaufman; Jevrejin

10. Komesat javnih radova, Šmit; Jevrejin.

11. Komesar javnog snabdevanja, E. Lilina (Knigisen); Jevrejka.

12. Komesar narodne prosvete, Lunačarski; Rus.

13. Komesar za veroispovest, Špicmerg; Jevrejin.

14. Narodni komesar Alfelbaum (Zinovjev); Jevrejin.

15. Komesar za javnu higijenu, Anvelt; Jevrejin.

16. Komesar finansija, Gukovski; Jevrejin.

17. Komesar pečata, Kogen (Volodarski ubijen); Jevrejin.

18. Komesar za izbore, Radomisljski (Uricki ubijen); Jevrejin.

19. Komesar pravde, Štajnberg; Jevrejin.

20. Komesar za evakuaciju, Fenigštajn; Jevrejin.

21. Njegovi pomoćnici, Ravič i Zaslavski; Jevreji.

Ukupno 22 člana: Rusa 3, Jermena 2, Jevrejina 17.

 

Vojni komeserijat.

1. Komesar Vojske i Mornarice, Bronštajn (Trocki); Jevrejin.

2. Predsednik revolucionarnog štaba Sev. Vojske, Finšman; Jevrejin.

3. Komesar Vojno-sudski 12-te Armije, Romm; Jevrejin.

4. Politički komesar 12-te Armije, Mejčik; Jevrejin.

5. Politički komesar 4-te Armije, Livenston; Jevrejin.

6. Predsednik saveta armije Zapadnog fronta, Pozern; Jevrejin.

7. Politički komesar Moskovskog Vojnog Okruga, Gubelman; Jevrejin.

8. Komesar Politički Vitebskoga Voj. Okruga, Dejb; Jevrejin.

9. Komesar za vojnu rekviziciju grada Slucka, Kalmanović; Latiš.

10. Politički komesar Samarske divizije, Bekman; Jevrejin.

11. Vojni komesar iste divizije, Gluzman; Jevrejin.

12. Komesar rekvizicionog odreda Moskovskog Okruga, Zuzmanovič; Jevrejin.

13. Pretsednik Glavnog moskov. vojnog. saveta, Bronštajn (Trocki); Jevrejin.

14. i 15. Njegovi pomoćnici, Grišfeld i Skljanski; Jevreji.

15. i 17. Članovi istog saveta: Šorodak i Petč; Jevreji.

Vojni komesar moskovske oblasti, Štajnhard; Nemac.
Vojni komesar moskovske oblasti, Dulis; Latiš.
Komesar škole pogranične grupe, Glajzer; Latiš.
Politički komesar 15-te divizije Saveta, Dzenis; Jevrejin.
22. Politički komesar 15-te divizije Saveta, Plonski; Latiš.

23. Komesar Vojnog saveta kavkaskih armija, Lehtiner; Jevrejin.

24. – 25. Izvanredni komesari Istočnog fronta, Buno i Šilman; Jevreiji.

26. – 28. Članovi Kazanskog Vojnog saveta Rozenholc, Mejhof, Nezenholc; Jevreji.

29. Komandant crvene armije u Jaroslavu, Gekker; Jevrejin.

30. Načelnik Petrovgradskog vojnog komeserijata, Cajger; Jevrejin.

31. Politički komesar Petrogradskog vojnog okruga, Gitris; Jevrejin.

32. Komandant Zapadnog fronta prema Čehoslovačkoj, Vacetis; Latiš.

33. Član saveta vojne komune, Lazimer; Jevrejin.

34. Načelnik vojne komune (biv. austr. oficir), Kolman; Jevrejin.

35. Vojni komesar Moskovskog voj. okruga, Matkaz; Jevrejin.

36. Načelnik odbrane Krima, Zak; Jevrejin.

37. Komandant kurskog fronta, Sluzin; Jevrejin.

38. Njegov pomoćnik, Silberman; Jevrejin.

39. Politički komesar Rumunskog fronta, Spiro; Jevrejin.

40. Punomoćnik za pregovore o miru s Nemačkom, Davidović; Jevrejin.

41. Kandidat, Šneur; Latiš.

42. Vojnik, Smirnovič; Jevrejin.

Dakle od 43 člana: Rusa 0, Latiša 8, Nemaca 1, Jevreja 34.

 

Komesari unutrašnjih poslova

1. Narodni komesar Apfelbaum (Zinovjev), Jevrejin.

2. Njegov pomoćnik čerzvičajne komisije (Č. K.-a) Radomisljski (Uricki) ubijen od svog političkog druga; Jevrejin.

3. Načelnik propagande, Goldenrudin; Jevrejin.

4. Predsednik ekonomske komisije Pertogr. komune, Ender; Jevrejin.

5. Potpredsednik komisije za higijenu, Rudnik; Jevrejin.

6. Komesar za evakuaciju izbeglica, Fengštajn; Jevrejin.

7. Njegov pomoćnik, Abram Krahman; Jevrejin.

8. Komesar Petrogradskog pečata, Volodarski (ubijen); Jevrejin.

9. Petrogradski gradonačelnik, Šnajder; Jevrejin.

10. Moskovski gradonačelnik, Mičor; Jevrejin.

11. Komesar Moskovskog pečata, Krasikov; Jevrejin.

12. Komesar Petrogradske policije, Fejerman; Jevrejin.

13. Načelnik biroa za pečat, Martinson; Jevrejin.

14. Moskovski komesar javne bezbednosti, Rozental; Jevrejin.

Članovi Petrogradske Črezvičajne komisije “Čeka”
15. Mejkman; Jevrejin.

16. Giller; Jevrejin.

17. Kozlovski; Poljak.

18. Vodel; Jevrejin.

19. I. Razmirovič; Jevrejka.

20. Đesperov; Jermenin.

21. Iselevič; Jevrejin.

22. Krassikov; Jevrejin.

23. Buhan; Jermenin.

24. Merbis; Latiš.

25. Pajkis; Latiš.

26. Anvelt; Nemac.

Članovi Saveta Petrogradske komune
27. Zorke; Jevrejin.

28. Radomisljski; Jevrejin.

Članovi Moskovske Črezeičajne Komisije “ČkKa”
29. Predsednik; Dzeržinski; Poljak.

30. Potpredsednik: Poers; Latiš.

31. Šklovski; Jevrejin.

32. Knejfis; Jevrejin.

33. Cejstin; Jevrejin.

34. Razmirovič; Jevrejin.

35. Kronberg; Jevrejin.

36. Hajkina; Jevrejka.

37. Karson; Latiš.

38. Šauman; Latiš.

39. Lentovič; Jevrejin.

40. Rivkin; Jevrejin.

41. Antonov; Rus.

42. Delafabr; Jevrejin.

43. Citkin; Jevrejin.

44. E. Rozmirović; Jevrejin.

45. Sverdlov; Jevrejin.

46. Bizenski; Jevrejin.

47. Bljumkin (ubica frofa Mirbaha); Jevrejin.

48. Aleksandrovič; Rus.

49. Rajtenberg; Jevrejin.

50. Fines; Jevrejin.

51. Zaks; Jevrejin.

52. Jakov-Goldin; Jevrejin.

53. Golperštajn; Jevrejin.

54. Kniggisen; Jevrejin.

55. Lacis; Latiš.

56. Dejbolj; Latiš.

57. Sejzan; Jermenin.

58. Dejbkin; Latiš.

59. Načelnik Taganrogskog zatvora, Libert; Jevrejin.

60. Fogelj; Nemac.

61. Zakis; Latiš.

62. Šilenkus; Jevrejin.

63. Ansol; Latiš.

64. Pretsednik komisije Trubeckog bastiona i Petrovlovske tvrđave, Model; Jevrejin.
Svega 64 člana, od kojih: Rusa 2, Poljaka 2, Jermena 3, Nemca 2, Latiša 10, Jevreja 45.

 

KOMESERIJAT INOSTRANIH POSLOVA

1. Narodni komesar, Čičerin (prognan); Rus.

2. Njegov pomoćnici: Karahan; Jermenin. Fritče; Latiš.

3. Direktor pasošne ekspedicije, Margolin; Jevrejin.

4. Konsul u Berlinu; Jofe; Jevrejin.

5. Pridoddat konsulatu u Berlinu (kažnjen u 1919 god. kao komesar Bavarske Sovjetske republike), Levin; Jevrejin.

6. Načelnik biroa štampe i informacija pri poslanstvu u Berlinu, Akselrod; Jevrejin.

7. Izvanredni punomoćnik u Parizu i Londonu, Bek; Jevrejin.

8. Konsul u Beču i Londonu, Rozenfeld (Kamenjev); Jevrejin.

9. Poslanik u Hristijaniji, Bejtler; Jevrejin.

10. Konsul u Glazgovu, Malkin; Jevrejin.

11. Predsednik delegacije za mir u Kijevu, Kain Rakovski; Jevrejin.

12. Njegov pomoćnik, Mapuilski; Jevrejin.

13. Pravni konsul, Astšub, (Ilsen); Jevrejin.

14. Generalni konzul u Kijevu Grinbaum, (Kševinski); Jevrejin.

15. Generalni konzul u Odesi, A. Bek; Jevrejin.

16. Konsul u Americi, Martens; Nemac.

Dakle od 17 članova: Rusa 1, (pa i njega su proterali), Jermenin 1, Latiš 1, Nemac 1, Jevreja 13.

 

KOMESERIJAT FINANSIJA

1. Prvi komesar (zbog sumnjive delatnosti bio je proteran iz Pariza), Meržvinski; Poljak.

2. Njegov pomoćnik, Don-Solovej; Jevrejin.

3. Komesar, Isidor Gukovski; Jevrejin.

4. Njegov pomoćnik, I. Akseldor; Jevrejin.

5. Direktor kancelarije, Zaks (Gladnev); Jevrejin.

6. Direktor kancelarije, Bogoljepov; Rus.

7. Glavni sekretar, Haskin; Jevrejin.

8. Njegov pomoćnik, Berta Hinevič; Jevrejka.

9. Predsednik finansiskih kongresa saveta, Lacis; Latiš.

10. Njegov pomoćnik, Vejstman; Jevrejin.

11. Komesar za likvidaciju rusko-nemačkih računa, Firstberg; Jevrejin.

12. Glavni sekretar njegov, Kogan; Jevrejin.

13. 14. i 15. Administracija narodnih banaka, Mihelson, Zaks, i Akselrod; Jevreji.

16. Sadnikov; Rus.

Finansiski agenti
17. U Berlinu, Laundau; Jevrejin.

18. U Kopenhagenu, Vorovski; Jevrejin.

19. U Štokholmu, Abraam Šnekman; Jevrejin.

20. Glavni revizor narodnih banaka, Kan; Jevrejin.

21. Njegov pomoćnik, Gorenštajn; Jevrejin.

22. Glavni komesar za likvidaciju privatnih banaka, Anrik; Jevrejin.

23. Njegov pomoćnik, Mojsej Kovš; Jevrejin.

Članovi tehničke komisije za likvidaciju privatnih banaka
24. Eljaševič; Jevrejin.

25. G. Hiftlih; Jevrejin.

26. A. Rogov; Jevrejin.

27. G. Lemerih; Jevrejin.

28. A. Rozenštajn; Jevrejin.

29. A. Plan; Latiš.

Dakle, od 29 članova: Rusa 2, Latiša 2, Poljak 1, Jevrejina 24.

 

KOMESERIJAT PRAVDE

1. Narodni komesar, i. Štajnberg; Jevrejin.

2. Komesar kasacionog suda, Šreder; Jevrejin.

3. Predsednik Moskovskog revolucionarnog tribunala, I. Berman; Jevrejin.

4. Komesar senata u Petrovgradu, Ber; Jevrejin.

5. Pretsednik vrhovne revolucionarne komisije, Bronštajn (Trocki); Jevrejin.

6. Pretsednik isledničke komisije pri revolucionarnom tribunalu, Bluzman; Jevrejin.

7. Sudija toga tribunala, Legendorf; Jevrejin.

8. Sudija toga tribunala, Slicki; Jevrejin.

9. Prokurov tribunala, Fridkin; Jevrejin.

10. Glavni sekretar konfidencionog odelenja, Hajnbark; Jevrejin.

11. Glavni sekretar narodne komune, Širvin; Jevrejin.

12. Komesar za narodnu zaštitu, Lucki; Jevrejin.

Narodni zaštitnici
13. G. Antokljski; Jevrejin.

14. V, Aronovič; Jevrejin.

15. R. Bisk; Jevrejin.

16. I. Bajer; Jevrejin.

17. A. Gundar; Jevrejin.

18. G. Davidov; Jevrejin.

19. R. Kastarjanc; Jermenin.

Dakle, od 19 članova: Rusa 0, Jermenin 1, Jevreja 18.

 

KOMESERIJAT ZA HIGIJENU

1. Komesar, Dauge; Nemac.

2. Načelnik Farmaceutskog odeljenja, Rapoporg; Jevrejin.

3. Njegov pomoćnik, Fuks; Jevrejin.

4. Direktor komisije protiv benerič. Bolesti, Veber; Jevrejin.

5. Direktor komisije za zarazne bolesti, Voljson; Jevrejin.

Dakle, od 5 članova: Rusa 0, Nemaca 1, Jevreja 4.

KOMISIJA NARODNE PROSVETE

1. Narodni komesar, Lunačarski; Rus.

2. Komesar Severne Oblasti, Grinberg; Jevrejin.

3. Pretsednik komisije vaspitnog instituta, G. Zolotnicki; Jevrejin.

4. Načelnik Municipalne sekcije, Lurje; Jevrejin.

5. Načelnik Plastičkog instituta, Štenberg; Jevrejin.

6. Glavni sekretar komesarijata, M. Ajhenholc; Jevrejin.

7. Načelnik pozorišne sekcije (žena Kamenjeva), O. Z. Rozenfeld; Jevrejka.

8. Njena pomoćnica, Zac; Jevrejka.

9. Direktor 2. departmana, Grojnim; Jevrejin.

Članovi profesori socijalističke akademije nauka
10. Rejsner; Nemac.

11. Fritče; Latiš.

12. Gojhbork; Jevrejin.

13. M. Pokrovski; Rus.

14. Veltman; Jevrejin.

15. Sobeljson; Jevrejin.

16. Krupskaja; Jevrejka.

17. Nahamles Steklov; Jevrejin.

18. Stučka; Jevrejin.

19. Nemirovski; Jevrejin.

20. I. Rakovski; Jevrejin.

21. K. R. Levin; Jevrejin.

22. K. S. Oljšanski; Jevrejin.

23. Z. R. Šetenberg; Jevrejin.

24. Gurvič; Jevrejin.

25. Ludberg; Jevrejin.

26. Erberg; Jevrejin.

27. Keltulon; Mađar.

28. Grossman (Roščin); Jevrejin.

29. Kračkovski; Jevrejin.

30. Ursinen; Finac.

31. Tono Sirola; Finac.

32. Rozin; Jevrejin.

33. Dančevski; Jevrejin.

34. Glejcer; Jevrejin.

35. Goldenrudin; Jevrejin.

36. Budin; Jevrejin.

37. Karl Rapoport; Jevrejin.

38. Rotštajn; Jevrejin.

39. Lurje; Jevrejin.

40. Mering; Nemac.

41. Gaze; Jevrejin.

Počasni članovi iste akademije
42. Roza Luksemburg; Jevrejka.

43. Klara Cetkin; Jevrejka.

Literaturni biro Moskovskog proleterijata
44. Ajnhenholc; Jevrejin.

45. Polanski (Lebedev); Jevrejin.

46. Hersonskaja; Jevrejka.

47. V. Zajcev; Jevrejin.

48. Brender; Jevrejin.

49. Hodasevič; Jevrejin.

50. Švarc; Jevrejin.

51. Direktor 1. departmana, Pozner; Jevrejin.

52. Upravitelj komeserijata, Alter, Jevrejin.

Dakle od 52 člana: Rusa 2, Finca 3, Latiš 1, Mađar 1, Nemac 2, Jevrejin 43.

 

KOMESERIJAT ZA SOCIJALNU POMOĆ

1. Narodni komesar, E. Lilian (Knigisen); Jevrejka.

2. Direktor, Pauzner; Jevrejin.

3. Glavni sekretar, E. Helfman; Jevrejin.

4. Pomoćnik sekretara, Roza Haufman; Jevrejka.

5. Direktor penzionog odeljenja, Levin; Jevrejin.

6. Direktor kancelarije, K. F. Rozental; Jevrejin.

Dakle, od 6 članova: svi su Jevreji.

 

KOMESERIJAT RADA

1. Narodni komesar, V. Šmit; Jevrejin.

2. Njegov pomoćnik, Radus, (Zenkovič); Jevrejin.

3. Načelnik komisije javnih naoružanja; Jevrejin.

4. Komesar za javna naoružanja, M. Veltman; Jevrejin.

5. Njegov pomoćnik, Kaufman; Nemac.

6. Glavni sekretar, Raskin; Jevrejin.

7. Člaan Komesarijata, Kušner; Jevrejin.

8. Direktor eksplozivnog odeljenja, Zarh; Jevrejin.

Dakle, od 8 članova: Rusa 0, Nemac 1, Jevreja 7.

KOMISIJA ZA OBNOVU GRADA JAROSLAVLJA

1. Predsednik, I. D. Tartakovski; Jevrejin.

2. Glavni agent, Isidur Zabludski; Jevrejin.

Dakle, oba člana su Jevreji.