 |
| Jevreji u Bajdenovoj administraciji |
понедељак, 1. април 2024.
Diskriminacija ili, prirodna selekcija vazda je postojala i postojaće
Hajde da pričamo o “zločinu mržnje”. Posto su većina ljudi hipokriti, oni će se zakleti da ne mrze nikoga. Ako ih upitate da li vole, kao dresirane foke počeće da tapšu i reći će: “Oh, da, mi volimo”. U rečniku objašnjenje mržnje je prosto: ekstremno ne voleti. Sada, da li stvarno možete iskreno reći da ne postoji niko koga vi ekstremno ne volite? Ako vi ekstremno ne volite nekog ili nešto, onda vi prirodno vršite diskriminaciju protiv njih. Diskriminacija je stara koliko i čovek i životinje.
Zec vrši diskriminaciju protiv lisice. Isto vam je kada Beli čovek posmatra kako crnčuge, mandovi i Azijati preplavljuju njegovu teritoriju. Ako Beli čovek nije oboleo fizički ili mentalno, on će znati da više njih samo znači još manje nas. Isto znači, čisto i prosto, da povećavanje njihovog broja znači naš kraj. Niti vama, niti je zecu potrebno fakultetsko obrazovanje da shvatite osnovne radnje dodavanja i oduzimanja.
Zec je programiran da trči što duže i što brže koliko god može. Danas većina Belih ljudi uzima upravo ovakav kurs delovanja, ali eventualno neće biti više mesta za bežanje.
Oni su saterani u ćošak, kao i zec, i sa pravom postaju lep obrok.
Na svu sreću, Beli čovek ima mogućnosti da razmišlja na višem nivou. Na žalost, njegova svest je tokom godina postala rascepljena i zatamljena glupavim pričama i mitovima koji su oslabeli njegove mogućnosti mržnje. U većini slučajeva, još od rođenja nam se sugeriše da potisnemo mržnju i da prigrlimo toleranciju. Tolerancija prema osvajaču ili neprijatelju je, naravno, samoubistvo. Napadač na naš genetski potencijal nikako ne može da se toleriše. Kada bi zec ili jelen bili i samo nekoliko sekundi tolerantni, onda bi njihove vrste odavno nestale. Kada babun vidi da mu lav prilazi, on se ni u deliću sekunde ne razmišlja da li je to voljeni lav ili omraženi lav. Ništa lično. Lav bi hteo da pojede babuna, ali babun bira da ne bude pojeden. Ovako bi trebalo da bude i sa Belim čovekom. Nije to nista lično: to je samo čisti opstanak. Ako je zaštita nečije teritorije i genetskog potencijala od stranih rasa - mržnja, onda je to logično i treba da bude prihvaćeno kao tako.
Svi ovi socijalni inžinjeri i jevrejski intelektualci su BUDALE sa svim njihovim laprdanjem o “ljudskim pravima, etici i svetosti života”; ne postoje takve stvari! Sve je to lažna logika koja je u mnogome na silu nametnuta javnosti. Ovakvi mitovi nikada ne mogu da deluju, jer Priroda uvek to na kraju preskupo naplati.
Tom Metzger, “WAR”, decembar 2000
Развијање духовности као основа буђења свести
David Myatt - Наша Духовна Револуција
Iz bukleta David Myatt-a
Наша Духовна Револуција
Једина реалистична могућност која нам је доступна је она коју је Расоналчистички Покрет одабрао – пут социјалне и политичке револуције, духовне револуције, кроз тежњу да се преобрати наш народ ка нашој племенитој Ствари Аријевске слободе.
Мора да се понови да ипак овај пут укључује три ствари:
(1) То укључује да зађемо у наш народ – разговарамо са њима као човек са човеком – и покушамо да их придобијемо за нашу Ствар и регрутујемо их као чланове или симпатизере за наш Покрет.
(2) То укључује да будемо део легалне и отворене Расоналистичке организације и развијамо кроз ову организацију право другарство међу нама.
(3) То укључује да имамо неке базе на селу, неку врсту заједнице где ми можемо остварити наше идеале Крви и Части реалним и где људи могу доћи да виде шта су наши идеали и шта наш Аријевски начин живота заиста значи. Таква база, таква заједница је од животног значаја за нас, данас, због тужне чињенице да нигде у нашој земљи има тих идеала и тог начина живота. Та заједница – идална, радна фарма – и њен начин живота ће бити наше најбоље средство пропаганде.
Да додамо поред ових ствари, ми морамо научити лекције из задњих пет година о поштовању пропаганде.
Прва од тих лекција је та да наша пропаганда – од буклета, памфлета, постера – треба бити покренута ка регрутовању нашег народа и покренута ка приказивању истине о нашој Ствари: њеној племенитости, нашој жељи за слободом и тако даље. То јест, сва наша пропаганда мора бити позитивна и идеалистична. То је тако јер су наши основни циљеви: преобраћење и регрутовање, и ширење истине о нашој Ствари
Друга од тих лекција је та да ова пропаганда мора бити легална због једног практичног разлога. Пропаганда која је данас илегална је под бројним тиранским законима Система је и неефективна у регрутовању других и потпуно непотребна – трошење ресорса. Оно што таква пропаганда изражава, може бити боље изражен на позитиван и идеалистичан начин – то јест, на легалан начин. Све друго што таква илегална пропаганда може тежити да постигне је потпуно неважно и непотребно нама – јер ми смо заинтересовани само за наше циљеве преобраћења, регрутовања и ширења истине о нашој Ствари.
Да би се покренули са тачке - ми једноставно не требамо да ван граница тренутног закона да би раширили поруку.
Зашто ће Победа Бити Наша
Ако се ми усресредимо на циљ преобраћења, регрутовања и ширења истине о нашој Ствари, и ако ми развијемо наш Покрет како је већ објашњено пре и на другом месту (види задња четити издања НС) да мора бити развијено, онда морамо сигурно победити.
Ако радимо те ствари ми ћемо победити због једног веома доброг разлога: не постоји сила на Земљи која може зауставити победу морала и духовности наше Ствари која има истину и правду на својој страни и која има своје шампионе идеалистичне мушкарце и жене који су спремни да траже преобраћенике.
Сила новца не може зауставити победу таквог племенитог похода. Сва сила свих армија и свих Полицијских снага на свету не могу спречити ппобеду такве Ствари. Сви закони свих Влада не могу спречити ширење такве Ствари.
Ове ствари су такве какво јер је наша Ствар сада много већа. Много моћнија, него било кој сам појединац. Она је много већа, много моћнија јер је племенита и духовно и јер ми који је се истинито придржавамо и који смо шампиони те племените Ствари знамо да ми, као појединци, смо потрошни - јер смо ми поново открили древну мудрост наше расе коју су наши непријатељи покушавали, са својим новцем, својом моћи, својом декаденцијом, својим законима, да нас натерају да заборавимо. Ова мудрост је да смо ми део наше расе – и да само значење наших сопствених живота је да помогнемо нашој раси.
Тим, када неко од нас буде затворен, неко други ће наставити добар рад у друштву док одоба у затвору постаје Херој, живућа икона којој се диве због његове храбрости и његовог посвећења дужности. Тим, када неко од нас буде убијен, биће увек ту неко други да настави да ради на нашој Ствари, док убијена особа постаје бесмртна, запамћена и поштована за сва времена.
Једино питање на које заиста остаје даа се одговори је када ће победа бити наша. Одговор зависи од нас – од нас који живимо сада. Победа може бити наша током наших живота ако смо племенити и посвећени довољно – ако живимо као што намеравамо да живимо, као прави Аријевци са нашим племенитим вредностима части, оданости и дужности.
Дејвид Мијат
Изборни Систем
Један начин за постизање практичне моћи помоћу класичних политичких средстава је ако смо даровани Провиђењем као што је имао Адолф Хитлер. То јест, ако изворни Вођа устане да нас поведе у победу, за таквог вођу, као што је био Адолф Хитлер, може преобратити наш народ у идеалистичке Расоналисте, и тим постићи оба и спољну политичку револуцију и основну друштвену револуцију.
Написао Дејвид Мијат
Наша Духовна Револуција
Једина реалистична могућност која нам је доступна је она коју је Расоналчистички Покрет одабрао – пут социјалне и политичке револуције, духовне револуције, кроз тежњу да се преобрати наш народ ка нашој племенитој Ствари Аријевске слободе.
Мора да се понови да ипак овај пут укључује три ствари:
(1) То укључује да зађемо у наш народ – разговарамо са њима као човек са човеком – и покушамо да их придобијемо за нашу Ствар и регрутујемо их као чланове или симпатизере за наш Покрет.
(2) То укључује да будемо део легалне и отворене Расоналистичке организације и развијамо кроз ову организацију право другарство међу нама.
(3) То укључује да имамо неке базе на селу, неку врсту заједнице где ми можемо остварити наше идеале Крви и Части реалним и где људи могу доћи да виде шта су наши идеали и шта наш Аријевски начин живота заиста значи. Таква база, таква заједница је од животног значаја за нас, данас, због тужне чињенице да нигде у нашој земљи има тих идеала и тог начина живота. Та заједница – идална, радна фарма – и њен начин живота ће бити наше најбоље средство пропаганде.
Да додамо поред ових ствари, ми морамо научити лекције из задњих пет година о поштовању пропаганде.
Прва од тих лекција је та да наша пропаганда – од буклета, памфлета, постера – треба бити покренута ка регрутовању нашег народа и покренута ка приказивању истине о нашој Ствари: њеној племенитости, нашој жељи за слободом и тако даље. То јест, сва наша пропаганда мора бити позитивна и идеалистична. То је тако јер су наши основни циљеви: преобраћење и регрутовање, и ширење истине о нашој Ствари
Друга од тих лекција је та да ова пропаганда мора бити легална због једног практичног разлога. Пропаганда која је данас илегална је под бројним тиранским законима Система је и неефективна у регрутовању других и потпуно непотребна – трошење ресорса. Оно што таква пропаганда изражава, може бити боље изражен на позитиван и идеалистичан начин – то јест, на легалан начин. Све друго што таква илегална пропаганда може тежити да постигне је потпуно неважно и непотребно нама – јер ми смо заинтересовани само за наше циљеве преобраћења, регрутовања и ширења истине о нашој Ствари.
Да би се покренули са тачке - ми једноставно не требамо да ван граница тренутног закона да би раширили поруку.
Зашто ће Победа Бити Наша
Ако се ми усресредимо на циљ преобраћења, регрутовања и ширења истине о нашој Ствари, и ако ми развијемо наш Покрет како је већ објашњено пре и на другом месту (види задња четити издања НС) да мора бити развијено, онда морамо сигурно победити.
Ако радимо те ствари ми ћемо победити због једног веома доброг разлога: не постоји сила на Земљи која може зауставити победу морала и духовности наше Ствари која има истину и правду на својој страни и која има своје шампионе идеалистичне мушкарце и жене који су спремни да траже преобраћенике.
Сила новца не може зауставити победу таквог племенитог похода. Сва сила свих армија и свих Полицијских снага на свету не могу спречити ппобеду такве Ствари. Сви закони свих Влада не могу спречити ширење такве Ствари.
Ове ствари су такве какво јер је наша Ствар сада много већа. Много моћнија, него било кој сам појединац. Она је много већа, много моћнија јер је племенита и духовно и јер ми који је се истинито придржавамо и који смо шампиони те племените Ствари знамо да ми, као појединци, смо потрошни - јер смо ми поново открили древну мудрост наше расе коју су наши непријатељи покушавали, са својим новцем, својом моћи, својом декаденцијом, својим законима, да нас натерају да заборавимо. Ова мудрост је да смо ми део наше расе – и да само значење наших сопствених живота је да помогнемо нашој раси.
Тим, када неко од нас буде затворен, неко други ће наставити добар рад у друштву док одоба у затвору постаје Херој, живућа икона којој се диве због његове храбрости и његовог посвећења дужности. Тим, када неко од нас буде убијен, биће увек ту неко други да настави да ради на нашој Ствари, док убијена особа постаје бесмртна, запамћена и поштована за сва времена.
Једино питање на које заиста остаје даа се одговори је када ће победа бити наша. Одговор зависи од нас – од нас који живимо сада. Победа може бити наша током наших живота ако смо племенити и посвећени довољно – ако живимо као што намеравамо да живимо, као прави Аријевци са нашим племенитим вредностима части, оданости и дужности.
Дејвид Мијат
Изборни Систем
Један начин за постизање практичне моћи помоћу класичних политичких средстава је ако смо даровани Провиђењем као што је имао Адолф Хитлер. То јест, ако изворни Вођа устане да нас поведе у победу, за таквог вођу, као што је био Адолф Хитлер, може преобратити наш народ у идеалистичке Расоналисте, и тим постићи оба и спољну политичку револуцију и основну друштвену револуцију.
Написао Дејвид Мијат
Јеврејска психа
Јеврејска психа
Професор Revilo P. Oliver (“Liberty bell”, новембар 1985.)
Увек је екстремно тешко за припадника једне расе да разуме или да чак добро процени менталитет друге расе. Увек сам коментарисао недокучив аспект јеврејског ума, чудну обичност- не, више од тога: савршени нехат са којим извршавају подвале које један Аријевац не би покушао да уради, а да није провео сат или два у размишљању да би био сигуран да је његова новинарска патка веродостојна. (Дао сам неке примере у „Liberty bell“, у новембру 1984, на странама 8-17.)
Узмимо за пример, књижицу, „Истинско Ауторство Новог Завета“, коју је написао Јеврејин који користи псеудоним Abelard Reuchlin и коју је издала Фондација Abelard Reuchlin у Кенту, у држави Вашингтон.
Свако ко има чак и површно знање римске историје зна да је заверу за свргавање Нерона водио C. Calpurnius Piso, циониста из једне од највећих римских породица. У тој завери је учествовао такође и Lucan (M. Annaeus Lucanus), један од највећих римских песника. Јевреји су се увек односили нежно према Нерону, јер је, пошто је убио мајку и прву жену, оженио једну од љубавница, аристократкињу Poppaeu Sabinu, која је била или Јеврејка по јеврејској зарази породичне линије, што је данас уобичајено у остацима аристократских породица у Британији, или лакомислена и егзибициона жена, која личи на толико данашњих богатих жена, које прихватају бизарне и егзотичне религије да нахране своје астралне душе.(1) Претпоставимо да је под њеним утицајем Нерон показао велике симпатије према Јеврејима и да је то премашило њихова очекивања: када је руља јеврејских Бољшевика (називани су Крестијани, као што су њихови модерни наследници названи Марксисти) подметнула велики пожар, који је уништио велики део Рима, он је наредио да се сурово погубе; а када су Јевреји у Палестини покушали другу побуну, он је послао неколико легија у мировну операцију да их смири. Та мировна операција је резултирала, после његове смрти, заузимањем Јерусалима. Они су му чак опростили и што је убио Poppaeu Sabinu, тако што ју је ударио у стомак, док је била трудна.
(1. Овде дајем општеприхваћену причу о Poppaea Sabini, која је претпостављена у књижици о којој причам, али НЕ СМЕМ да гарантујем њену оригиналност. Многи историчари се односе према причи о њеном Јудаизму, као о још једној јеврејској превари, а ја се слажем са њима.)
А сада, прича коју је измислио „Abelard Reuchlin“ и представио као историјску чињеницу је да су Римљани, под Нероном, замало прихватили надмоћ јеврејског бога, Јахвеа и расу коју је изабрао да влада земљом, али је C. Calpurnius Piso био врло зао гој, „нациста“ по предвиђању, који је сковао заверу против Нерона да би спречио да свет буде благословен од стране Јевреја. Када он није успео, његов зли син је наставио његов подли посао, тако што је фалсификовао „Нови Завет“ и сва писања Јосифа, који је клеветао божји народ. Прича, изнета са детаљним и апсурдним псеудо-аргументима је толико бесмислена да чак више није ни смешна, и ја је овде спомињем само због имена које је аутор изабрао за измишљеног сина историјског Calpurniusа Pisa: Arius Calpurnius Piso. Он жели да поверујемо да је синовљево прво име било 'Arius', исто као што је очево било Gaius (за које је C. стандардна скраћеница).
Десет минута у доброј библиотеци би обавестило "Abelardа Reuchlinа" да су Римљани користили веома мали број имена, и он је могао да нађе целу листу тих имена у било ком стандардном делу које се бави тиме: на пример „Egbert's Introduction to the Study of Latin Inscriptions“. Велике аристократске породице су се ограничавале на мали број имена, која су давана деци, а може се видети у „Broughton's Magistrates of the Roman Republic“, да су Calpurnii, сваком сину давали једно од шест имена, од којих Calpurnii Pisones користи само пет: Gaius, Gnaeus, Lucius, Marcus и Quintus. Да члан породице добије име 'Arius' је равно фантастици, да чак није ни смешно: него је за презирање.
Або бисмо Ви и ја смислили неку превару у којој бисмо правили име за сина Џорџа Вашингтона, вероватно бисмо тог сина назвали Џорџ Јуниор, а ако то не бисмо урадили тако, сигурно не бисмо измислили сина који се зове Игор Вашингтон, Тексас Вашингтон, Бик Који Седи Вашингтон или Мухамед Вашингтон. А ако бисмо били толико глупи да помислимо да су таква имена прихватљива, ми, пошто смо Аријевци, бисмо провели пет минута у библиотеци, открили зашто су таква имена тотално немогућа, и исправили нашу машту да би била бар површно кредибилна. Али Јевреји никад нису провели пет минута у библиотеци. Не знам да ли је то тога што је истина за јеврејски мозак исто што и Бог за јеврејски народ или због тога што имају тако суверен презир за расу, која хоће да стави веру у приче о девичанским рођењима и мртвацима који се искрадају из гробнице после три дана, или зато што воле да покажу своју надмоћ над својим вазалима, тако што чине да савијене креатуре изјављују да верују у измишљотине, које су лукаво смишљене и бесмислене, као што је познати „Холокауст“.
Борба аријевске жене је пресудна у опстанку наше расе
Аријевска жена мора бити поносна на оно што јесте. Већина њих проводи живот без свести о томе ко су и шта су. Иако је аријевских жена процентуално мало (2%), расно-национално свесних аријевки је неупоредиво мање. Суочени смо са временом у којем владају промискуитет, разврат, хомосексуализам и сличне циониситчки и демонски настројене идеологије.
Аријевска жена својим начином живота мора да пружи пример другима. На њој је да буде пожртвована, верна, добра мајка и супруга, храбра .. То је њен циљ. Самом чињеницом да је аријевка потребно је да буде свесна да је борац за опстанак беле расе. Ако до тог сазнања не дође сама, ми, национал-социјалисти треба да јој помогнемо у томе. Жена мора да ужива поштовање и уважавање мушкарца, његов ауторитет, исправи ставови су одлучујући за заједнички живот. Из изнетог су одлучујући напори и важност сједињења аријевске жене и аријевског мушкарца. Жене не треба да дозволе себи да се мешају са неаријевцима, који их могу убедити у илузорну љубав која никоме ништа добро не може донети. Због тога је изузетно важно развити љубав између аријевке жене и аријевског мушкарца, а као плод те расно свесне љубави, наравно аријевска деца.
С друге стране, да бисмо указали на свеприсутну деградацију људског па и женског рода, довољно је упоредити некадашњу и савремену жену. Зашто жена данас не може једноставно да буде само жена? Зашто је потребно константно поређење са мушкарцима, жеља за доказивањем, жеља да се буде нешто што никада не можемо бити. Када се упореди жена из 19 и почетка 20. века лако се увиђа једна лепа карактеристика а то је, по мени, једноставност, племенитост и нежност, женственост... Прелеп начин облачења, опхођења, један висок ниво културе спојен са лепим манирима, у потпуној супротности са оним са чиме се данашњи народ, а и велики број жена може „похвалити“, лишене сопствене културе, подложне сталном уцењивању и ухођењу, утопиле су се у безличну масу. Сам поглед на историју, на давно прошло време, на сјај и лепоту, у поређењу са тамом и ционистичким утицајем запада, довољно говори да је утицај који савремено друштво намеће појединцу, људима и женама, погубан. Сви добро знамо да је култура основна вредност сваког друштва, тако да су морал, културне вредности и традиција народа основна мета напада ционистички настројеног запада. Њихова жеља да наруше основне људске вредности огледа се у свим сегментим живота, претварајаући једно нежно биће, што и жена јесте, у безосећајну феминистички настројену сподобу, која се понаша као мушкарац, дела као мушкарац и непрестано се доказује као мушкарац, заборављајући своју основну улогу, ту привилегију која јој је подарена самим постојањем, улогу да буде мајка.
Сви продукти масовне културе имају за циљ да из човека, па и из жене извуку све оно што је људско, да нежно људско биће претворе у наказу, да жудњу за лепим изопачи и у потпуности искорени осећање љубави. На шта је људски изопачени ум спреман? Да жене посматра као сексуални објекат, установу брака у потпуности сруши и наметне промискуитет као узор? Свесни смо чињенице да је широм планете актуелан системски програм уништавања класичног васпитања и образовања уз наметање ционистичких узора који се огледају у све присутним феминистичким утицајима којима се на неки начин женама намеће једнообразан систем вредности који се огледа у томе да оне морају бити исте мушкарцима, да могу бити и отац и мајка свом детету (ако буду уопште имале времена за њега), да мушкарце треба „прождирати“ јер су „нужно зло“, а да љубав треба да уступи место тами и изопаченим вредностима.
Овакав свеобухватни размак антикултурног и феминистичког настојања треба сузбити једним свеобухватним деловањем ради одбране наше културе и нашег народа. Не треба се освртати за прошлошћу већ спознати једну нову улогу и акцију у друштву, ка одбрани основних културних и моралних вредности, едуковањем женсог рода и повратку првобитности. Женама је одузето самооштовање, које је основна подлога потпуног остварења. Оне саме требају знати да само уз поштовање свих културних и моралних вредности, и сталном жељом за обнављањем нових културних извора уз уважавање првобитности, могу постати и остати један од главних темеља људског постојања у дати свој допринос очувању аријевске нације, и наше расе. Никад није касно за правилно делање, за одлучну акцију у правцу поновног уздизања основних женских врлина.
Сам препород жене и заједнице може бити користан пут за преображај оног људског у свима нама, за спас аријевске расе и коначан пут до правде.
Национал социјализам - Религија
David Myatt: РЕЛИГИЈА НАЦИОНАЛ – СОЦИЈАЛИЗМА
ИЗБОР ДЕЛОВА ИЗ ДЕЛА
Предговор другом издању :
- Овај рад , заједно са неколико других НС радова које сам написао , садржи извесне исправке а у циљу изражавања саме суштине Национал – Социјализма . Стога , све полемичке и политичке примедбе – противречне са Езотеричним Хитлеризмом – одстрањене су . Основе Езотеријског Хитлеризма , дао сам у истоименој књизи кроз поглавља :
- Идеализам , Трећи Рајх и Суштина Национал – Социјализма
1 . НАЦИОНАЛ – СОЦИЈАЛИСТИЧКА КОСМОЛОГИЈА
Реч '' космологија '' ( када се односи на религију а не на астрономију ) заправо значи детаљно објашњење '' поретка свих ствари '' - ко смо ми заправо као појединци , шта су наши животи , како смо постали оно што јесмо и како је сам космос постао оно што јесте . Једноставно речено , религијозна космологија је детаљно објашњење нашег места , као појединаца , у '' поретку свих ствари '' , и са оним што је духовно и оним што је световно .
Према Национал – Социјализму , ми као појединци , као личности , део смо Природе , схваћене као израз еволуције космоса и то онако како се та еволуција пројављује на овој нашој планети . Космос је испод и изнад нас – он нас је створио , рођени смо због њега као што ћемо се у њега вратити када умремо . Национал . Социјализам схвата Космос , а самим тим и Природу , као Биће – живо Биће које има своје постојање , које се мења и које узрокује или мења остала бића која су део Космоса а самим тим и део Природе .
Космос као Биће је надљудски , јер контролише , или упућује или узрокује све промене којима смо ми као појединци подвргути или подложни . Према Национал – Социјализму , Космос као Биће није '' антопоморфан '' тј. није сагледан и схваћен као нешто што треба да буде '' људска форма '' – на начин на који то јесу општепознати богови и божанства . Заправо он је јединствено , надљудско Биће , које ми као појединци можемо спознати и схватити једино кроз непосредно искуство – јер је изнад наше моћи да га опишемо или представимо . У најбољем случају , можемо га осетити , можемо га искусити , бити свесни његовог божанства , као што понекад можемо осетити да је заправо присутан или постоји у физичким стварима – нарочито у аспектима Природе . За нас , као људска бића , ово Биће космоса , углавном се изражава у самој Природи . Стога се Национал – Социјалисти са поштовањем односе према самој Природи и њеним створењима . Национал – Социјалисти су пагани који поштује Природу , прихватајући тиме да је космос као Биће присутно у свима нама , као појединцима , јер смо од њега рођени и њему припадамо . Космос и они његови аспекти којих смо свесни , као што је Природа – је заправо божански . Суштински , за Национал – Социјалисту је божанство Космос и аспекти Космоса .
Космос постоји , као јединствено Биће , које се јавља у својим створењима , која су резултат промене или развоја . Суштински , кроз ове еволуцију и промене које она доноси , Космос као Биће заправо постоји и битише . Све оно створено еволуцијом , оно чега смо свесни ( као што је Природа ) , чији смо део и ми сами , може сликовито и једноставно бити описано као '' тело космичког Бића '' – тј . део самог живота овог Бића . На неки начин смо ми , као људска бића , сама суштина овог надличног Бића јер смо на овој планети јединствени по способности '' Мисли '' – чиме јесмо или можемо бити , свест самог космоса .
Космос је тај који контролише наше животе , јер смо подређени законима или процесима космоса . Он нам даје нашу Судбину , нашу Веру , као што нам даје срећу или несрећу . Оно смо што јесмо захваљујући овом Бићу , и сврха наших живота је да откријемо ко смо , да то схватимо и живимо таквим животом , како би могли присвајати увек више и више , од божанског – таквим животом живећи , величамо само космичко Биће . Деловати световно , профано , значи радити на штету самог космичког Бића .
Стога , ми као појединци можемо или наштетити или помоћи самом Бићу . Ако му штетимо , штетимо заправо само себи , и сигурно ћемо испаштати због тога . Овде није реч о некој нестварној моралности - реч је о једноставној мудрости . Ако допринесемо Бићу , тиме и себе развијамо као виша бића , испуњавајући тиме сврху нашег постојања као личности . Делујући штетно на Биће , исто као када сами себи намерно наносимо штету – истовремено штетимо и себи . И уместо да се развијамо и усавршавамо , тиме , у најбољем случају остајемо на нивоу животиња а у најгорем уништавамо сопствене животе . На тај начин штетимо и себи али и космичком Бићу чији смо део и ми сами . Таквим деловањем ћемо ми или наши наследници , сносити последице нездравог и штетног деловања – као када жена у трудноћи , наноси своме детету штету пушењем .
Уколико међутим , живимо онако како треба , здраво , развијајући своју свест , можемо превазићи оно што јесмо у физичком свету и постати заправо део самог надличног Бића . На тај начин живећемо у другом времену и простору и после наше физичке смрти , постигавши Бесмртност . Уколико живимо у супротности са овим начелима или законима Природе , нећемо се развијати и изгубићемо једину шансу коју имамо да постигнемо Бесмртност и '' постанемо једно '' са космичким Бићем .
Национал – Социјализам нас чини свесним шта је потребно како бисмо својим животом величали космичко Биће . Национал – Социјализам нам даје све оно што нам је потребно да бисмо живели исправним животом , доприносећи Природи а тиме и космосу . Национал – Социјализам је стога откровење самог божанског Бића , оно што нам омогућава да испунимо саму сврху свога постојања на овој планети : оно чиме се као појединци можемо развијати и достићи Бесмртност .3 . ПОСТАТИ НАЦИОНАЛ – СОЦИЈАЛИСТА
ДЕВЕТ ОСНОВНИХ ПРИНЦИПА НАЦИОНАЛ – СОЦИЈАЛИЗМА
Следећих девет принципа представљају суштину практичне примене Национал – Социјализма . Они су водич за живот сваког Национал – Социјалисте који жели да усаврши свој живот и живи према начелима Национал – Социјализма .
Живећи тако , човек заправо надграђује себе и кроз свој живот изражава свето и божанско делујући у хармонији са вољом космоса . Било који други начин живота је недостојан човека , вређа оно што нас чини људима и уништава саму суштину наше људске природе .
Није тешко постати Национал – Социјалиста . Све што је потребно је да прихватите начела садржана у поглављима 1 , 2 , 4, и 5 и да се у свакодневном животу трудите како бисте практично спровели ових Девет начела Национал – Социјализма . Морате се свечано афирмисати у веру Национал – Социјализма , изводећи једноставан '' Обред посвећења НС ножу части '' , које је описано у поглављу 6 ( за даља објашњења прочитати наставак текста ) .
1 . У свему што радиш и предузимаш – тежи савршенству
2 . Своју дужност обављај , стављајући вредности своје расе и народа на прво место – испред својих личних , тежи ка очувању и усавршавању своје расе тако што ћеш се женити ( удавати ) у оквиру ње и рађати и одгајати здраву децу .
3 . Подражавај узвишене идеале у свом личном животу и труди се да живиш и умреш као частан човек .
4 . Труди се да подражаваш узвишене људске идеале поштења и честитости , тако што ћеш бити поштен и честит према другима , без обзира на њихову расу и културу и труди се да будеш хуман према животињама .
5 . Буди веран онима којима си се на верност заклео , уколико је потребно – до смрти . Твоја реч , једном дата , не сме бити погажена , јер би то било нечасно .
6 . Буди нетолерантан према свему што је штетно и нездраво по твоју расу и што је угрожава , као и према ономе што је штетно по остала божанска створења .
7. Поштуј Природу и све оно кроз шта се пројављује и изражава божанско
8 .Увек буди одлучан , психички и физички спреман да одбраниш себе и своју породицу а тиме и своју личну част , и увек носи са собом одбрамбено оружје како би сачувао своју част .
9 . Увек тежи да свет учиниш бољим , узвишенијим местом , тако што ћеш настојати да и другима око себе пренесеш узвишене идеале части , верности и дужности .
Национал – Социјалистички Нож Части
Принципи личне части , верности и дужности појединца према свом народу или раси , су основа Национал – Социјализма , и без њих , појединац живи обичним животом . Међутим , живот човека једино има смисла и значење ако се човек придржава ових принципа , јер тиме исказује праву природу космичког Бића . Сваки Национал _ Социјалиста се мора подсећати на ове принципе свакодневно , јер је без ових принципа – заправо ништа . Ова три принципа су у Национал – Социјализму оличена у ножу , који сваки Национал - Социјалиста мора носити са собом . Овај нож се , у једноставној церемонији ( 6 ) посвећује космичком Бићу , и као такав изражава част , верност и дужност свакога појединца . За сваког Национал – Социјалисту , он представља управо ова три принципа , и он га не сме изгубити , бити без њега или допустити да му га одузму . Одрећи се ножа или га предати , значи бити обешчашћен . Ношење овог ножа симболизује Национал – Социјалистичку веру – посвећеност овим принципима и обавезу живљења у складу са божанском вољом . Не носити овај нож , када се једном закунеш заклетвом Национал – Социјализму , представља нечастан чин .
Према томе , Национал – Социјалисти овој нож служи у религиозне сврхе , и он га носи из религиозних разлога .5 . ПРИСТУПАЊЕ НАЦИОНАЛ – СОЦИЈАЛИЗМУ
Национал – Социјализам је про-животна религија , јер афирмише став да све оно што је створено у природи , садржи и изражава божанско . Даље , прихвата и афирмише став да смо ми људи , најразвијенија , највиша бића на овој планети , и као таквима , дато нам је да за своју добробит , можемо користити све што нам је неопходно за живот и развој , али мудро , узимајући увек у обзир , да и та друга бића изражавају божанско – на свој начин . Стога морамо бити свесни обавезе коју имамо према другим створењима , тежити да очувамо здраву и природну равнотежу и да при том не злоупотребимо поверење које нам је космос указао . У најдубљем смислу те речи – ми смо чувари свих других створења и уколико их користимо за своју добробит , свој развитак , онда се о њима морамо старати и опходити часно .
Национал – Социјализам прихвата и афирмише став да је божанско присутно и у телу и у духу . Стога је неопходно и физичко и духовно здравље , да би човек могао потпуно учествовати у божанском . Поштујемо божанско само када поштујемо и развијамо и оно што је физичко и оно што психичко . За национал – Социјализам је важно да снажно и здраво тело буде у сагласју са снажним и здравим духом . Развијајајући појединачно , свако своје и тело и дух , омогућавамо стварање снажнијег и здравијег потомства . Овакви људи , самим својим постојањем , које изражава и прославља божанско – представљају сам космос . Зато Национал – Социјализам поштује и слави а пре свега захтева као крајњи циљ , идеал – савршеног појединца , који ће кроз себе изражавати само Биће космоса . Национал – Социјалиста је заправо '' храм '' у коме обитава божанско .
Национал – Социјализам представља и водич како доћи до овако савршеног појединца , а самим тим и друштва , које ће бити у стању да такве појединце створи . Стварање појединаца који ће бити посвећени идејама Национал – Социјализма значи поштовање и прослављање божанског на овој планети .
Национал – Социјализам је дивна и хармонична религија , религија добробити и равнотеже , јер тежи стварању друштва или начина живота , у коме ће два бића , неопходна једно другом за суживот и напредак , постојати и живети заједно , без сукоба . И заиста , Национал – Социјализам је за нас значајан јер нам указује на то како да остваримо такав свет . Да бисмо били потпуно здрави као личности , морамо живети у хармонији са здравим , дивним окружењем , са јаким осећајем припадности и циљем . То значи Крв и Тло – свест о наслеђу, нашем месту у '' поретку ствари '' , као и свест о дужности и одговорности према сопственом народу и раси . То значи поштовање божанског , израженог кроз нашу расу и прихватање и поштовање појединачне личности . Крв и Тло такође значе и осећај припадности : отаџбину , посебно место само за нас , којој припадамо .
Али да бисмо напредовали , узрастали и мењали се , потребни су нам изазви , авантуристички дух . У супротном , дошло би до стагнације и пропадања . Промена значи узрастање али и развој технологије . А друштво је суштински здраво уколико успе да сачува оно што је најбоље , и при том дозволи развој и промену . У томе је заправо контролисана равнотежа између Крви и Тла , између Освајања и Истраживања . Оно што чини ову равнотежу је свест , да су обоје неопходни и суштински значајни за друштво и људе који га чине , јер омогућавају даљи развој и живот у хармонији са Природом .
Национал – Социјализам сматра да личност мора испунити своју улогу сходно своме карактеру , талентима и способностима , како би успели створити друштво , у коме ће лично остварње свакога појединачно бити могуће . Стога Национал – Социјализам истиче лични карактер појединца , и разлике међу људима због којих су неки више наклоњени пољопривреди , неки научном раду а неки су рођени ратници . Оно што је овде значајно то је , да су све делатности једнако поштоване , јер су усмерене на добробит свих и кроз њих је изражено божанско биће .
Национал – Социјализам има за циљ да заузда и контролише развој технологије , на добробит свог народа , као и да сачува све оно што је потребно за здрав живот како појединца , тако и њихове деце , да би створили Космичко Царство где бисмо , по први пут у еволуцији , постигли потпуну хармонију са Природом . Пошто је Национал – Социјализам свестан израз хиљадугодишње цивилизације он тежи да кроз своје организације и структуре , достигне стварање узвишених људи , који ће бити одговорни , свесни , који ће поштовати све што је свето и бити пре свега мудри . Само овакве личности могу нам створити и осигурати ову равнотежу и хармонију .ПРИЛОГ – ЖИВОТ АДОЛФА ХИТЛЕРА
Све што треба да знамо о Адолфу Хитлеру , јесте неколико основних података из његовог живота . Оно што је битно су његова достигнућа , и божански завет који нам је оставио . Једино је битно знати када је рођен , као и најважније ствари које је учинио у циљу стварања новог Златног Доба , узвишенијег друштва , овде на овој планети . Све друго је мање важно од тога . Адолф Хитлер је био и јесте Национал - Социјализам . Он наставља да живи у Национал – Социјализму , као и у нама Национал – Социјалистима . Толико је лажи изнето о њему од стране наших непријатеља , да се ми морамо сконцентрисати на његову суштину и духовни значај , а не да губимо снагу побијајући сваку лаж и сваку неистину која је о њему речена .
- Адолф Хитлер је рођен око 18сати и 18 мин. у предвечерје 20 . априла 1889 године у Аустрији , у граду Браунау , на реци Инд . Био је скромног породичног порекла . Иако је његов отац радио као државни службеник , потицао је , као и супруга , из земљорадничке породице . Када је имао 13 година , Адолфов отац је отишао у Беч да учи трговачку школу , коју је завршио успешно – али није тиме био задовољан . Желео је више , и одлучио да постане државни службеник , у чему је и успео са 23 године .
- Млади Адолф је поседовао исту ту одлучност као и његов отац само што је он одлучио да по сваку цену - не постане државни службеник . Уместо тога , желео је да постане уметник , остајући чврсто при тој одлуци иа када се његов отац жестоко успротивио , желећи да син крене његовим стопама . Адолф је чак почео да занемарује и оцене у школи , желећи и да на тај начин онемогући остварење очевих намера . Изгледа да је он још онда , као врло млад , желео више да служи свом народу него мулти-расном Хабсбуршком Царству . Све више и више , учење у школи му је бивало досадно , а његов немиран дух чезнуо је за светом пуним авантура . И тада се доста разликовао од својих школских другова : био је одлучнији , проницљивији и много више свестан да живот има и неки дубљи и виши смисао . Испуњавале су га приче пуне авантуристичког духа као и приче о рату .
- После смрти свог оца , када је имао 16 година , преселио се у Беч . Сањао је да постане велики уметник а највећа љубав му је тада била музика . Она га је инспирисала , а највише Вагнерове композиције . Чинило му се да оне изражавају и његова најдубља осећања , као и његово наслућивање Судбине . Још је тада , као јако млад , предосећао да живот има или треба да има узвишенију сврху и осећао је да се то може изразити уметношћу .
- Међутим , живот у Бечу натерао га је да схвати оно што је за већину , била страшна и тешка стварност . Он сам , морао је да живи у сиромаштву , као подстанар , у влажним и штеточинама зараженим собичцима . Спознао је патњу , глад и очај сиротиње , али и праве узроке за стање које га је окруживало . По његовим сопственим речима , била је то тешка школа , али која га је много чему и научила . Живећи тако , постао је одлучан да својим деловањем учини нешто за свој народ , јер га је често обузимао бес када би сагледао сву неправду око себе али би га то и подстицало да својим деловањем омогући бољи , достојнији живот . Све те године патње донеле су му дубоко , животно разумевање истинског смисла и сврхе живота и омогућиле да та осећања добију прави облик и форму , као његова визија . Желео је , више од свега да се оствари његова визија новог света , новог друштва , у коме ће људи радити на заједничку добробит и у коме ће настојати да тим својим радом заправо наставе рад саме Природе .
- Али , Адолф Хитлер није био само пасиван , романтичан и мистичан сањар. Познавао је људе , исто тако као што је знао и шта се све налази на путу до тог циља , и како га остварити . Али највише од свега , знао је да је то могуће и имао решености да те своје циљеве спроведе у дело . И управо ова комбинација визије , воље , познавање људи и проницљивости – чини Адофа Хитлера јединственим . Био је самодисциплинован , одлучан , далековидан , проницљив и несебичан визионар . И поседовао је истинску харизму .
- Када је напустио Беч и прешао у Минхен , увелико размишљајући о остварењу свијих циљева , почео је Први Светски Рат . Добровољно се пријавио у војску , и то за најопаснији задатак курира , на коме је показао изузетну храброст и пожртвовање , проводећи скоро цео рат на првој борбеној линији . Био је рањен и одликован Гвозденим Крстом Првог Реда за храброст .
- До краја рата , он је – као и многи његови саборци - увидео да су многи обични грађани Немачке развили дефетистички став према рату . Штрајкови , које су организовали бољшевици , били су чести , а можда најгоре од свега било је непоштовање према учесницима рата који су се враћали својим кућама . Мање бољшевичке побуне потресале су Немачку крајем 1929 год., али нису успевале и након Примирја које је значило Немачки пораз , те оружане побуне постале су честе у многим деловима Немачке јер су бољшевици покушавали да подигну револуцију .
- Већина оних који су служећи својој земљи учествовали у рату , били су затечени оваквим стањем . Ни Адолф Хитлер није био изузетак и управо у време ових нереда , одлучио је да се укључи у политику . Скоро годину дана по завршетку Рата , он одлази на састанак малобројне патриотске организације – Немачке Радничке Партије . Убрзо увиђа , шта све са правим вођством , може постићи оваква организација – као инструмент којим би се Немачка ослободила терора и ропства бољшевизма , оснажила толико да створи нови живот за њен народ . Осећао је и веровао да он може остварити ову узвишену визију , водећи овакву једну организацију до победе .
- Тако је почела борба за моћ , у коју је он ушао и коју је водио са неописивом одлучношћу и несебичношћу , више од 13 година .Поштовао га је и заволео обичан народ , јер је осећао његову искреност и јер је знао да он ради за опште добро свих . Покрет који је водио – НСДАП - био је оличење свих њихових нада , њихових тежњи за боњим светом , јер је у себи носио све оно у шт је Адолф Хитлер веровао . Развијен је дух истинског заједништва где су заједнички интереси народа стављени испред личних . Адолф Хитлер је инспирисао друге , чинећи их свесним истинске , узвишене сврхе живота . Повратио им је њихове снове , њихове наде за боље сутра . Уздигао их је и извео из оквира себично-материјалистичког и безвредног старања само за себе , откривајући им виши смисао живота . Учинио их је сретнима , одлучнима и узвишенима . Он је садржавао и изражавао у себи нешто дивно и обједињујуће .
- Годином за годину , његова популарност је расла , и низали су се успех за успехом НСДАП-а , до тачке када више нико није могао порицати њену моћ . Тада 30. јануара 1933год. Адолф Хитлер постаје Канцелар Немачке , што му омогућава да коначно оствари своје циљеве , бољу , лепшу , узвишенију , стабилнију Немачку , у којој ће узвишени идеали поново бити нешто чему ће тежити сви . Радије је него да их гони – већину својих непријатеља је преобратио – а онима који или нису хтели или нису могли да се промене и схвате његову визију , дозволио је да напусте Немачку . Постао је прави вођа а не диктатор , поштован и вољен од већине Немаца који су му дали власт да њихове животе промени на боље . Никада није злоупотребио ово поверење које му је указано и власт која му је дата . У приватном животу био је јако скроман : увек искрен и спонтан са другима : увек љубазан према онима који су га окруживали . Али , можда изнад свега – био је несебичан . Заправо је био велики човек који је и друге инспирисао својим узвишеним идејама . Био је заправо више надарен , више развијен и више човек , него остали .
- У наредних неколико година , решио је проблеме незапослености , створио боље и праведније друштво и људима пренео узвишенија убеђења . Било је то као да је сванула зора новог Златног Доба . Људи су схватили да се могу променити на боље , и развијати даље , настављајући тиме величанствени процес еволуције .
- Међутим , било је и оних којима је било угрожено све што су до тада постигли у животу и што би могли постићу убудуће . Плашили су се да ће ширење овакве визије новог доба , заправо поткопати њихов утицај , моћ и мрачне снове . То су били они који су створили , развили и користили узајамну моћ Марксизма и Интернационалних Финансија да потчине и контролишу читаве народе . То су били они који су имали једини интерес да остваре само најсебичније и најниже материјалне циљеве и жеље . Стога су употребили и Марксизам и Интернационалне Финансије како би доминирали и створили свет по својој мери . Био је то свет заснован на материјализму , препун себичних , животињскин тежњи . Био је то свет без части , без равнотеже , у коме је божанска Природа стварана хиљадама година – постепено нарушавана и уништавана свођењем свега и свакога на најнижи могући ниво . Био је то свет у коме је владало начело контроле и нарушавања Природе . Оваквим ропским светом је желела да влада група људи , себично , без икакве части , обезбедивши за себе богатство , луксуз и моћ . Они су ово правило сматрали од Бога даним правом и својом пророчком судбином као што су све друге сматрали само средством да ту своју судбину и испуне , по било коју цену . Адолф Хитлер у његови следбеници , били су највећа претња овим људима , са којом су се они икада сусрели .
- Циљ Адолфа Хитлера био је да свој народ ослободи од оваквог двоструког ропства – голог материјализма . Он је представљао све оно чега се ова група људи гнушала и плашила . Стога су одлучили да унуште и њега и његове следбенике као и његово учење , трудећи се од самог почетка да и физички униште покрет . Нису најпре успели у Немачкој да спрече долазак Адолфа Хитлера на власт , као ни да га спрече да Немачку претвори у узвишеније и боље друштво . Али били су неуморни у својим настојањима да шире лажи о Национал – Социјалистичкој Немачкој , служећи се свим својим моћима и свим својим утицајима .
- И тајно и отворено агитовали су да ратом униште оно што је Адолф Хитлер постигао . Толика је била њихова подмуклост и лукавост , да су на крају успели да придобију све оне земље које су контролисали они или њихова идеологија да ратују у њихову корист . биле су то такве лажи , којима су успели да убеде ове земље да воде рат до истребљења Национал – Социјалистичке Немачке , Адолфа Хитлера и његових следбеника . Тако је почело дивљачко уништавање Немачке и њеног народа – јер је тајно удружење захтевало освету и одмазду .
- Ово тајно друштво жели да достигнућа Адолфа Хитлера буду заборављена . Желе се осигурати да им његова узвишена мисија никада више не може бити претња . Стога су измислили бесрамну , ужасну лаж о '' Холокаусту '' , како би поробили умове оних којима желе да овладају , надајући се да ће тиме за сва времена уништити узвишене идеје Национал – Социјализма . Измисливши све те лажи о Адолфу Хитлеру и његовом животу , употребили су сву своју моћ и утицај да их обелодане и прошире , у покушају да униште неизмеран значај и вредности Национал – Социјализма .
- Али – нису успели . Национал – Социјализам живи и даље , а духовни значај Адолфа Хитлера је све већи као и интересовање и разумевање које људи све више показују .
- Духовни значај Адолфа Хитлера је његова узвишена визија – уверио нас је шта је могуће учинити . Уверио нас је да се можемо даље развијати : створити више друштво у коме ћемо живети посвећени вишим , људским идеалима . Можемо остварити стварну лепоту , ону коју нека дела класичне музике покушавају да обухвате и изразе . Можемо кроз наше сопствене животе изразити сву лепоту и узвишеност , као што тежимо величини
Пријавите се на:
Постови (Atom)