Абортус-Нови вид уништавања србске нације и Беле Расе

Често нас необавештеност, страх, тешка економска ситуација, која је узрок смањења животног стандарда, натера на погрешне потезе у животу. Све ово су и разлози због којих се младе жене и девојке одлучују на абортус. Трудноћа изискује велико пожртвовање и одрицање од ситних личних задовољстава тако да треба не само желети и маштати већ бити паметан вредан и чврст, потрудити се да се том детету обезбеди нека сигурнија будућност не би ли се и оно одрастајући у здравој околини даље репродуковало, јер нашој раси истиче време и коме није одавно јасно да, не више полако, већ веома брзо и сигурно изумиремо!? Статистика од 8% белих људи на планети није позната широј јавности, а то је вероватно из разлога што се крију информације о нашем планском уништењу и сигурно је да је број белих жена способних да рађају сада мањи од 2%. Битно је да будемо свесни свих последица погрешних корака у нашем животу и да занемаримо неке небитне ситнице, више се посветимо свом здрављу да би што пре могли да изнесемо на свет здраве, квалитетне потомке који ће поносно моћи да следе наш пример и очувају даље наслеђе наше беле, поносне расе јер коме још требају болесне мајке које ће да рађају дегенерисану децу? Сви који стоје за продужетак наше врсте отприлике знају шта је абортус; зверска метода уништења бебе унутар жене, убиство, можда касније, посвећеног белог човека, будућег борца..., а вероватно су и против њега. Светски пропагатори абортуса воде биолошки рат против бројности наше врсте, кријући мање познату лошу страну абортуса у корист испуњења њиховог крајњег циља. И док се ништа не предузима и сви одбијају одговорност, сваки дан који прође је још један ексер на нашем мртвачком ковчегу и ковчегу наше деце. Много мање је познато, а то тврде и сами акушери, као и разне социјалне установе и саветовалишта, да је абортус опасан по жену која се одлучи на њега и да она сама ако се одлучи на трећи абортус мора да потпише изјаву да сноси одговорност за све последице од веома могућих компликација. Такође, оно што се мање зна, или се не зна уопште је сам процес вршења абортуса. У Србији, најчешће коришћен поступак је усисавање фетуса који се врши над плодом старим 10 до 12 недеља, тачније веома јаком усисном цеви која се поставља у материцу. Она својом јачином разноси плод усисавајући га. Апарат који се користи приликом овог поступка је до 29 пута јачи од обичног кућног усисивача. Компликације код мајки су веома честе. Модерни запад је отишао даље и развио још многе "савремене методе убиства бебе, као на пример хемијски абортус који се примењује у било којем периоду трудноће. Ово је најновија врста абортуса која користи разне стимулансе за хормоне не би ли се изазвао превремени порођај. Овако беба прерано избачена из своје природне средине умире. Ту су такође абортуси Д и Ц. Абортус Д се користи за плод између 7. и 12. недеље трудноће и захтева оштар хируршки нож којим се беба исецка на комадиће и одстрани из материце. Абортус С се користи за плод стар између 12 и 18 недеља и овај метод изискује оштра зубаста клешта као инструмент који ће шчепати део плода и раскомадати га. Ово кидање живог тела се наставља без икаквог фетусног анестетика све док све, укључујући и један део и дубоко укорењену врпцу, не отклони. Крварење је обилно. Ова метода је веома опасна по мајку, често проузрокује шок и инфекцију, хеморагију (јак излив крви), пробијање материце, па чак и смрт. Ово су само неке од крање "хуманих метода" уништења плода које нас враћају на средњовековни ниво када су жене гурале вретено у вагину не би ли врхом убиле плод у материци и касније га побациле у некој њиви...

На нашу велику жалост и срамоту ово су веома учестале методе абортуса у овом "цивилизованом свету". Веома је важно напоменути да абортус, поготово код младих девојака може изазвати не само неплодност већ и веома озбиљне психичке проблеме и трауме при којима се јављају и самоубилачке тенденције. Иза овог текста не стоји апел за тотално укидање абортуса, који је неопходан у случајевима тешког генетског поремећаја (који се може открити у најранијим стадијумима трудноће), силовања, расног мешања..., већ поука свим младим женама, девојкама и паровима, да добро размисле о свом сексуалном животу, здрављу и безпотребном губљењу времена и плодности јер наша будућност лежи у нашем броју, испред кога ћемо једном моћи поносно да станемо. Времена нема, након сваког осврта примећујемо да постајемо странци у својој сопственој земљи и све што мислимо да jе наше постаће "њихово". Стога морамо убрзати наше умножавање и борити се док још имамо времена. Крените најлакшим и најлепшим путем ка победи, јер деца никоме не треба да представљају одрицање и проблем, већ понос и љубав ка својој раси. Будимо срећни што смо рођени и што можемо да се боримо, али пружимо ту шансу и нашим поколењима...

Поучан видео клип

27.МАРТ 1941. Србија!!!

Нема чуднијег датума у нашој историји од 27. марта. Чудан је по глупости својој, политичкој глупости. Политичка глупост је ограниченост политичког видика, скудоумност политичког расуђивања, убогост јасног политичког сазнања, потпуно одсуство политичке визије, провиђања. Али је ова глупост савршено безопасна, чак и занимљива као све глупе и приглупе ствари. Наравно, док је затворена у мозговима носилаца политичког опскурантизма и медиокритизма. Док је јалова ментална работа политичких стоних и собних стратега. Док је стерилна од сваке акције. Она се још може некако подносити докле не прође пречник свакидашњег политичког ћаскања, ћеретања и чаршијања, да не кажемо брбљања. Онога часа кад политичка “златна просечност” пређе границе тржишта, кад захвати димензију државништва, заплете се у судбински строј народа, она је претерано опасна. Опаснија од сваке друге глупости. Нека су те друге глупости и највеће, последице њихове никад не могу узети тако, ни приближно тако, катастрофалне размере. Оне бескрајно мање погађају народну заједницу. Јер се политичка глупост, пројектована на платна државничке акције, увек односи на цео народ и народни дом – народну државу. Јер држава није ни само моја, ни само твоја. Она је увек наша, неодољиво наша. Наша и по злу и по добру. Све, дакле, може донекле бити privatsache, приватна ствар. Само је држава respublica, општа ствар. Зато се само државнички потези, мудри или луди, преносе као електрична енергија целином народних постројстава. Може неко сумњати у теорију тоталитаризма. Нешто је несумњиво: народ искључиво кроз државу доживљава тоталитарно судбину. Народ је само у својој држави усређен као свест и самосвест. И само ред у држави налази одјека у васцелој структури народа. Март 27. показао нам је шта значи глуп поступак у животу једне државе. Онима којима глупост наших “мартоваца” није онда била јасна, нека се данас сете беде у којој смо, голотиње и сиротиње наше, невоља догледних и недогледних. 
Глупост никада не иде сама. Нарочито политичка. Свако слепило има свог слеповођу. 27. марта појавио се слеповођа у свој својој голотињи. Као Мефистовел без маске. Лакомост му је име. Лакомост, најмрачнији нагон стогодишњег нашег живота. Лакомост, као властољубље, властодржачка похлепност, нека врста политичког сладострашћа. Онај нагон који је у историји нашој копао очи и гробове оцима и синовима, прогонио и убијао владаре, сакатио народ, губио битке и царства. Та је лакомост 27. марта нагрнула као бујица кроз проломљену брану. Већ читаву деценију распаљивана је бестија наших властограмзивих и властограбежних лакомаца, држана на ланцу, мучена глађу, грозно мамљена сталним измицањем жртве, свевласти. Они, који су се тога дана докопали канџама државе, били су несумњиво у делиријуму владавинске похоте. Самим тим у пуној демонији грабљивости. Највећи доказ те демоније јесте дружба и братимство свих партијских малих и великих цезара наше недавне политичке прошлости. Ове међусобне крвнике, ситне и убоге Алкибиаде и Милтиаде, окупили су уједно заједничка глад и заједнички плен. Закрвљене и раздељене могла је ваистину једна једина сила да их искупи: демонија властољубља. 
Разуздано властољубље не зна за законе. Само је себи закон. Дакле безакоње. Закон Бога живога који је и Бог историје: Бог народа и његових држава, закон верности Отачаству, закон предане и свете службе народу, закон чувања домовинског тла, закон љубави према Нацији, закон страхопоштовања према писаном и неписаном уставу, закон одговорности - све те законе погазило је разуздано властољубље мартоваца. Властољубље разуздано. Њему се десило да и само себе прегази. Јер је у фуриозном налету сам “валов” њихов оборен, преврнут: отмичари су преврнули народну софру, државу. Слепи, похлепни и разуздани нису они ни осетили да се онога часа пир њихов претворио у државну даћу. Онога часа када су злочиначки посегли за прелестима властодржја.

Нема чуднијег датума у нашој историји од 27. марта. Ако се тога дана обелоданила стидна похлепа мартоваца за влашћу, јавила се у јаркој демоничности и беда режимства. Само је злодух и режисер вечне пакости, ненависник неки црни наше домовине могао да оглави земљу тако малим људима у тако великим данима. Не може се иначе рационално објаснити да се језивим ланцем режима у току више година везују и окивају најспособније и најдинамичније снаге народне. Јака држава, сређена, очврсла, смирена и измирена, још и може поднети на својим јаким плећима слабачки сој државника. Лако је Гуливеру изаћи на крај са лилипутанцима. “Не плаши ме у кожуху бува”, могла би та држава довикнути сваком опаком и наопаком, тако многобројном режимском узрочнику наше пропасти. Али јака у потенцији, наша држава била је слаба у акту, у стварности. Никад слабија! Шта све њу изнутра није разједало, сушило и црвоточило? Колико она није имала у самој себи тајних и јавних непријатеља? Шта је у њој било нерешених проблема, тако крупних и тако неодложних? Њен добри геније вапио је за изузетно мудрим, снажним и храбрим људима. Њена ситуација тражила је максимални хероизам мисли, срца и дела. Зли геније, међутим, дао јој је не само искушења и слабе људе, не само људе са посним доживљајем самородног тла, не само са преслабим капацитетом државничких способности, већ и онај одмет мајушника, делегиран по принципу горег од горега. Делегиран нашим одвратним партијским ситом и решетом. Тако у зениту наше трагедије видимо и врхунац наше режимске охлократије. Са тог врха, који је иначе одређен за постоље политичким херојима и генијима, лучили су се и утискивали у народни организам отрови који су целу земљу, просвећене и непросвећене, велике и мале, заносили у бунило незадовољства и рушилаштва. “Нико миран, а нико довољан!” Што је цео један народ, велики у свим својим пресецима, био делимично огрезао у интелектуалну и моралну идиотију (а идиотија на грчком значи незнање), што су многи и многи остали без духовног и телесног хлеба, забасали у мржњу према свему и свачему, засевали као ножеви у сва порицања и одрицања, то највећим делом има да се захвали режимским челницима, који су предњачили у сваком злу. Буна одоздо, то је ехо одозго. Разграђивање државе одоздо, то је сенка истих поруга од режимских самовласника. Није истина да је режим једнога народа онакав какав је народ. Пре је обратно истина. Одоздо и одозго рушила се кућа. Најпре одозго. Одозго и одоздо гнојио је огроман чир. И режимским илузионистима било је јасно да је са цеђењем гноја оцеђен и сав њихов властодржни илузионизам. 
Невероватна су била та режимска чудовишта! Без политичких принципа, без политичког морала, без политичког карактера! Они су мислили да се интригом споља и изнутра може државствовати. Сама реч држава упућује, чисто етимолошки, на нешто одређено, чврсто, постојано. А не на нешто ефемерно, колебљиво, флуксивно као што је интрига. Они су уображавали да ће трајним политикантским амфибролизмом и дволичношћу споља и изнутра одржати себе и извојевати своју победу над неумитним и неумољивим каузалитетом политичкога процеса. Провинцијалци какви су били, рђави ђаци наше политичко – партијске касабе, они су веровали да су потреси споља и изнутра иначе неповратно прекретничког значаја, нешто слично нашим партизанско-котеријашким маскарадама. Па су прибегли трику, блефу и маски. Плиткоумни, они су веровали да се, споља и изнутра, нешто заврзава, нешто прелазно, нешто што ће се само од себе распасти. Па се ваља само одржати. Отуда њихова политика дана и комада у данима столетних одлука. Једном речју, они су на фикцијама, заваравањима, двосмислености, интризи и другим политичко-паланачким реквизитима изграђивали заштиту државе. Дошао је као страшна одмазда 27. март. Дошао удар и споља и изнутра. Тако силовито и муњевито, тако изненадно и непосредно, да су заједно са својим гресима смрвљени. Судбина њихова - судбина мартовских превратника, тешко нама, и судбина државе!


Нема чуднијег датума у нашој историји од 27. марта. Трајни режимски кич, који је имао свој пандан у трајном превратничком кичу, ишао је на руку главним народно-државним непријатељима. Непријатељска тројка: јеврејство, масонство и комунизам, државоборна тријада, руководила је троструким методом у три правца, са трима потенцијама органског расула Нације. Протагонисти тог расула утицали су неодољиво на режиме. Они не само што су се трудили да људи великог формата не дођу на управу земље, већ су настојали да у слабићким режимским асамблима имају високе своје анонимне протекторе. Сиренска реч и златна пара саблажњавале су лако режимске охлократе. Што није могла идеологија, могли су долар и червоњец. По себи узетима, спутаване су им тако још више руке. Некада су те руке и дрешене. Махом онда кад је требало увек трезне, будне и неподмитљиве родољубе везивати, тући и таманити. То је била прва потенција тропрежне политомахије, јудеомасонскокомунистичког државоборства. Но та корупција, политичка и материјална корупција одозго, није била довољна. Јер режим је режим. Ма како слаб, у природи је ствари да режим владавинском тежом својом буде везан за државу. Друга је потенција државоборства морала наћи снаге, која ће одувати режим – у своје време: уништити и ту природну везу. Зато је у партијским десператорским редовима представника похлепног, а незасићеног властољубља, у редовима мартоваца, регрутована екипа преузимача власти. Главним актерима, политичким актерима мартоваца, понудио је Сатана, велики кушач, као некада Христу “сва блага овога света”: власт. Апеловао је на њихово слепило и слеповођу: на глупост и похлепност. Апеловао давно, пре преврата. Онда је била у снажној акцији и трећа потенција: она која је режимским пустахилуком провоцирано незадовољство стилизовала и компоновала по систему црвена партитура, у знаку совјетофилије. Бескућницима, многим разочаранима, вређанима, пљачканима, незадовољницима (а ко то није био сем добро плаћених режимлија?) обећано је богатство, слава, правда, уживање, благовање. Обећан рај на земљи. Под једним условом наравно: да се та маса незадовољника претвори у бољшевичку гиљотину... Три потенце државоборне, уствари све три само различите хипостазе Израиља, три су атентатора против народа и његове државе. Марта 27. ликовале су ове државоборне силе. 
Нема чуднијег дана у нашој историји од 27. марта. Јер нема већег издајства. У фокусу једне трагикомедије или, како би рекао шпански мученик, филозоф Унамуно, једне комитрагедије, јарко су осветљена три издајничка лика: лакомо и лакоумно превратништво, слабићко режимство и тотално државоборство народних непријатеља.

Циљеви и начела србског свитања

КОНТАКТ: vizionar777@gmail.com

1. Очување српског културног и историјског наслеђа
Свесни времена и тренутка у којем живимо, времена наглих технолошких и моралних промена сматрамо да су српски језик, култура и историјско наслеђе у 21. веку изложени забораву и да се налазе на маргинама свести нашег човека. Данас када омладина срља ка материјалним вредностима, када је систем вредности срушен, а етика човека пољуљана, ми се залажемо за очување историје и традиције.
2. Национално питање
Као што сви народи и нације теже ка јединству и уједињавању, тако ми сматрамо да је елементарно право српског народа тежња ка уједињавању. Сматрамо да сви Срби, где год се налазили, треба да иду и чине све ка том циљу. Ми можемо бити спокојни тек онда када сви Срби из свих српских земаља буду живели у једној националној држави.
3. Борба против новог „система вредности”
Медији, интернет, слаб школски систем, одсуство породице, препуштеност деце улици, „Фарме”, старлете, квази естраде и слабост државе направиле су од младих Срба људе без душе у јурњави за лажним сјајем. Тежимо да вратимо нормалне вредности као што су: љубав и поштовање ка родитељима, другарство због друга, а не због новца, вера у Бога и љубав према отаџбини.
4. За Европу, а не за Унију
Да је Србија део Европе и географски и културно и научно не треба много објашњавати. Као што је јасно место Србије у Европи, тако је и јасно да Европска Унија тежи да убије све оно што је красило вековима европске народе, желећи да им наметне мултикултуризам, геј бракове и људске законе изнад Божјих.
5. Противљење НАТО алијанси
Порушене зграде у центру престонице и даље стоје, несрећни родитељи и даље оплакују своју недужно страдалу децу, а локални политиканти желе да виде Србију у том крвавом пакту. Зауставимо слање такозваних српских војника у међународне мисије и обезбедимо мир у свим деловима своје земље. Спомињимо Милицу Ракић, и све недужно страдале у злочиначком бомбардовању 1999.
6. Истински национализам
Протекле три деценије на површину су изашли људи који су обрукали има српских светосавских националиста: својим неморалом, агресивношћу и незнањем, у јавности су створили слику о патриотизму као уличној идеји за нешколоване незапослене људе који су жељни кафане и туча у њој. Наша борба за један од главних циљева узима управо то - промену виђења националисте у очима јавности: добри ђаци, најбољи синови, елитни људи лепих манира, широког интересовања, човек борац и узор свима у околини - то је националиста!
7. Србија Србима
Многи погрешно тумаче ову најлепшу крилатицу национално свесне омладине. Она није позив на прогоне и погром, јер српска омладина не сме да зна за мржњу и презир, већ само за љубав и жртву. Ово је позив и порука која за циљ има да Србија припадне Србима у политичком и економском смислу, а не да нашу судбину кроје странци, ма из које земље они били. Свако ко живи у Србији и жели јој добро, и воли је за нас никад неће бити странац.
8. Економско питање
Српски сељак је заборављен, а српски радник потцењен и приморан да ради за минималац. Данас Србија, земља пољопривредника, увози лук из Кине, а пасуљ из Јапана. Сматрамо да наша економска политика мора да се окрене производњи, а не увозу.
9. Позив на слогу
Национално србско свитање позива све исправне и национално свесне Србе да у време борбе за интересе свог народа и отаџбине заборави на све међусобне размирице и нетрпељивости, и уједине своја срца и умове за добробит  Србије. Тежимо ка повезивању и учвршћењу свих правих и здравих вредности које је Српство изнедрило.

10. Очување крви предака јер наши Претци живе кроз Крв која тече кроз нас. И што рече Стефан Немања  ,,Запамти, чедо моје, крв и крв чини народ.

Крв је вечна.

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ НАЦИОНАЛ-СОЦИЈАЛИСТЕ
1) Будите искрени.
Национал Социјалиста се суочава са чињеницама желео он то или не. Неискреност је одлика непријатеља који је лажирао човеков начин живота, историју и садашњост. Национал Социјализам представља истински живот у најчистијем облику.
2) Верујте у Бога и у самог себе.
Бог поставља најснажнијим смртницима најтеже задатке како би елиминисао слабиће. Он жели да најбољи достигну и остваре највиши стандард живота: савршено човечанствo.
Предајте себе потпуно судбини и Бог ће вас штитити у борби. Бог помаже само онима који помажу сами себи. Ако и не успете, докле год знате да сте дали све од себе нећете имати разлога да се стидите. Изгубићемо само ако одложимо наше оружје због сопствене слабости и кукавичлука. Постоји само једна врста бешчашћа - предаја.
3) Останите верни вашој Раси.
Нико не сме покварити оно што је природа стварала вековима расне еволуције. Ваш највиши циљ постојања је настављање те исте еволуције ка бољем, снажнијем и лепшем човечанству. Чистота највише расе је основа развитка еволуције.
4) Борите се за своју Расу.
Борите се за свете идеале Национал Социјализма који представља срце ваше величанствене Расе. Само у борби ћете доказати од чега сте састављени. Само тако ћете сазнати ко поседује дух храбрости, опредељености и пожртвовања. Нико други вас не сме водити. Животна борба за опстанак довела је човека из прошлости до највиших достигнућа аријевске расе у садашњости.
Наша борба ће изабрати најбоље појединце и они ће повести Национал Социјалистичку идеју до коначне победе.
5) Ви сте супериорна индивидуа.
Бићете надјачани у овој борби пошто су најбољи увек у мањини. Одлуке које су створиле историју није доносила већина, већ углавном мањина људи. Ви сте представник вашег народа али сте вољни да служите вашој раси.
6) Волите вашу расну сабраћу.
Нека ваша највиша осећања буду љубав према расној фамилији, јер њима дугујете живот. Не плашите се нижег човека (расно инфериорног) и не прогањајте га. Ви сте супериорни али нисте његови власници. Ако морате да се борите против њега немојте га жалити. Уништите вашег непријатеља сурово и коначно. Борите се против непријатеља и свима кажите истину о нижем човеку и колика је он претња аријевској фамилији.
7) Усавршавајте сународнике.
Сви Аријевци су ваша сабраћа, чак и они мање интелигентни и мање храбри. На вама, као Национал Социјалисти, је задатак да улијете храброст у њихова срца и да их информишете. Неки од ваших сународника су заведени и искварени злом које трује вашу расну душу. Њих не смете мрзети због њиховог стања дегенерације, већ их морате усавршити и дотерати, повратити их њиховој расној фамилији.
8) Одбаците декаденцију.
Декаденција је све што разара и уништава, физички или духовно, здравље и развитак наше аријевске расе. Не дружите се са декаденцијом и задржите расну и идеалистичку чистоту по цену сопственог живота. Ваш идеализам је ваша част. Све се мора ценити по питању опстанка и напретка наше расе. Све што задржава напредак и угрожава опстанак наше расе мора бити искорењено и уништено.
9) Најбољи појединци владају.
Највећа достигнућа на земљи су дела великих лидера. Расна заједница може достићи пуну снагу само ако поседује принцип вођства који поставља најбољег појединца на прво место. Неће бити величине без доброг вођства. Демократија је болест, почетак краја, увод у неизбежно уништење. Демократија води ка хаосу из кога ничу окрутне тираније. Вођа ипак персонификује највише животне законе и вољу.
10) Ништа није немогуће.
Верујте старој изреци: "Ако постоји воља, постоји и пут." СвеС се руши пред човековом непоколебљивом вољом. Неопходност су сва наша жртвовања како би ојачаРБСКО СВИТАЊЕли сами себе и припремили се за највећу битку у историји. Победа ће припасти само највернијима, најфанатичнијима и најјачима - најбољима.

Србско Свитање - vizionar777@gmail.com

vizionar777@gmail.com