Културни национализам је национализам у којем је нација дефинисана заједничком културом и заједничким језиком, а не концептима заједничког порекла или расе.
Нема тенденцију да се манифестује у независним покретима већ је обично
умерена позиција унутар ширег спектра националистичке идеологије.
Умерене позиције у фламанском или хиндуистичком национализму могу бити „културни национализам”, док ти исти покрети укључују и облике етничког национализма и националног мистицизма.
Чланство у нацији није ни сасвим добровољно, не може се одмах стећи
култура, нити наследно, деца чланова се могу сматрати странцима ако су
одрасла у другој култури. Дакле, ако је особа из нације, али је њено
дете одрасло у другој култури, онда се, упркос националности те особе,
сматра да је њено дете из националности културе у којој је одрасло и
мора да научи културу свог родитеља да би били припадник националности
свог родитеља иако је његов родитељ држављанин њихове нације. Дакле,
културна националност се не постиже кроз држављанство као у грађанском национализму.
Уколико заједница живи у другој култури, али гаји своју културу, учи децу традицији и етносу ком припада, у том случају се могу сматрати припадницима свог националног корпуса, своје Расе. Национал-културализам је најсличнији Етничког-национализма.
vizionar777