Пропаст изворних Европљана услед модерног доба

Јулиус Евола

Не треба обраћати пажњу на нападе, клевете и лажи других. Не треба превише да бринемо да ли ће у будућности наша културно-политичка идеолошка борба бити успешна и победоносна или поражена и заборављена, већ једноставно морамо чинити оно што знамо и осећамо да је исправно, праведно, добро и истинито. Наш једини задатак је да своје способности, врлине и способности у што већој мери усмеримо у нашу борбу, у даљи развој и напредак нашег погледа на свет. Можда је тачно да су сви наши хероји већ мртви, али њихов дух, њихова одлучност, њихова непоколебљивост и даље живе. Њихови поступци и речи служе да нас инспиришу у свету моралног релативизма и културног нихилизма. Не смемо дозволити да нас заведу пороци савременог света. Уместо да непрестано тражимо начине да изнова и изнова задовољимо своје ниске страсти, треба да пронађемо најбоље начине да обогатимо свој дух и ојачамо своје тело. Морамо постати имуни на савремени свет, на либерални менталитет и на искушења која су присутна на сваком кораку у данашњем све декадентнијем друштву, а да истовремено задовољавамо само најниже физичке потребе и претварамо нас у слабиће и зависнике. Такође морамо бити потпуно имуни на претње, нападе и лажи наших политичких непријатеља. Наше постојање на овом свету је доказ да су наши преци успели да преживе многе пошасти, глади, освајања и ратове у дугом низу нових генерација кроз историју. Да ли су они својим знојем и крвљу омогућили наше постојање и постојање нашег народа, па да данас дрхтимо пред клеветама или претњама оних који, ако нису страног порекла, окрећући леђа својој крви и својој култури , пљували на гробове својих предака? Морамо бити способни да функционишемо и живимо у савременом свету, а да у исто време можемо да препознамо све његове негативне квалитете и да будемо имуни на његова варљива искушења и изопачености. Никада не смемо дозволити да нас ови пороци заразе, да дозволимо да наш осећај за оно што је исправно и добро надјача наше ниске телесне жеље и инстинкте. Не смемо бити само део опште гомиле са мало другачијим и контроверзним уверењима. Морамо чврсто стајати изван гомиле модерних појединаца, чак и ако стојимо сами. Наш град је изнад ништавила модерног материјализма и конзумеризма. Не треба ни да наседамо на преовлађујуће уверење у либералним демократијама да су политичке идеје и идеологије нешто што припада ван свакодневног живота, нешто што појединац не треба да схвата превише озбиљно и дозволи себи да му стане на пут у потрази за „срећом“ и какав год удобнији начин живота. Такав положај масе највише одговара глобалној плутократији која диктира не само како треба да живимо, већ и како треба да размишљамо. Заиста, савремени човек је у великој мери „аполитичан“ или слепо прихвата политички исправне ставове и лажне либералне вредности које масама намећу медији, образовне институције и „угледни“ академици или, боље речено, пропагандисти актуелног система. На овај начин се ослобађа све нове сумануте „прогресивне“ идеологије и екстремних група које тврде да се боре за праведнији свет, а заправо су само гласници најекстремнијих идеја које систем жели постепено да успостави. и преко њих нормализовати, зарад интереса глобалиста и великих корпорација. Ми сами никада не смемо да наседемо на ове „аполитичне“ ставове који искључују погледе на свет из свакодневног живота, јер за нас наша политичка и идеолошка уверења нису само нека калкулација и начин да се обогатимо, напредујемо у пословној каријери или имамо једно или друго. имају користи од њих, али они представљају камен темељац наших вредности, нашег одговора на разликовање добра и зла и нашег доживљаја човека и света. Увек смо спремни да мирно и одлучно бранимо своје ставове, али у исто време одбијамо да склапамо било какво „пријатељство“ са нашим политичким непријатељима. Наши принципи не смеју да се огледају само у нашим речима, већ морамо да тежимо да их својим делима што доследније отелотворимо у нашем свакодневном животу. Иако је идеал нешто што можда не можемо увек да постигнемо у савршенству, ипак увек морамо да тежимо да му се што више приближимо. Зато морамо имати јасно дефинисане идеале и вредности на које се можемо ослонити и у свакодневним одлукама, а који нам дају мотивацију, снагу и подршку у превазилажењу разних препрека које нам живот поставља на пут. Бити идентитарни активиста и метаполитички ратник, не само за културно и биолошко очување европских нација, већ и за препород нашег континента, може бити у савременом свету који се руга традиционалним врлинама, а истовремено бити непријатељски према њима , често заморно и чак опасно. Доминантна културна хегемонија либералне левице нема ривала. Због тога се активисти праве деснице и браниоци наших идеја често суочавају са ескалирајућим притисцима, од губитка посла до кривичног гоњења, у име борбе против „непријатељског

vizionar777