Ko vlada Sjedinjenim Američkim Državama

ZAHVALJUJEMO SE DER STURMER-U...OVOG DOBA, NA SRBSKOM PREVODU ! ! !

 

Ko Vlada Amerikom

Sledeci tekst je dobro poznati istrazivacki artikal koji je bio sastavljen od strane osoblja Nacionalne Alijanse (ili Nacional "Vanguard" Knjiga). Inace, ovaj isti tekst se moze naci na "Resistance.com" sajtu (a takodje se nadam da ce se uskoro pojavit i na glavnom sajtu Nacionalne Alijanse kada se otvori Srpska sekcija). Tekst je strogo namenjen za izucivanje i bolje shvatanje stanja koje je ponajvise zahvatilo Ameriku a i ostale Bele zemlje koje imaju slobodnu trzisnu privredu. Ne menjajte tekst!

 

Ko Vlada Amerikom?

 

Strani Stisak na nase TV Kanale i Novine Mora Biti Slomljen

 

Istrazili: Istrazivacko Osoblje Narodnih "Vanguard" Knjiga
P.O. Box 330 · Hillsboro · West Virginia 24946 · USA

 

Danas nema vece sile u svetu od one koja je drzana manipulistima gradjanskog misljenja u Americi. Ni jedan kralj ili stari papa, nijedan osvajacki general ili visoki pop nije raspolagao snagom ni blizu kao sto neki ljudi danas rade, ljudi koji vladaju Americkom televizijom i novinama.

 

Njihova vlast nije daleka i nelicna; ona doseze svaku kucu u Americi i radi stalno tokom svakog casa. To je vlast koja oblikuje i budja mozge svakog gradjanina, mladog ili starog, bogatog ili siromasnog, obicnog ili pokvarenog (druga rec--"korumpiranog").
Masovna medija napravi za nas, izgled sveta i onda nam kaze sta trebamo da mislimo o tome izgledu. U sustini, sve sto znamo -- ili mislimo da znamo -- o dogadjajima izvan naseg komsiluka ili kruga poznanika dolazi nama preko nasih dnevnih novina, nasih sedmicni "vesti" magazina, naseg radia, ili nase televizije.

 

To nije samo tesko-ruko zataskivanje pojedinih prica iz vesti i iz nasih novina ili javno propagandiranje istorijski-izopacenih TV "dokumentdrama" koje karakteristisu manipulacije-misljenja tih medija gazda. Oni upotrebljuju oboje veshtinu i temeljnost u njihovim vestima i televizijskim emisijama koje oni nama prikazuju.

 

Na primer, nacin na koji su vesti prikazane: koje stvari su naglasene a koje su zataskane; reporterove reci, ton glasa, i njegov izraz na licu; nacin izrazavanja na naslovnim pricama; izbor ilustrovanja -- sve ove stvari ispod praga svesti i cak temeljno uticu na nacin mi prevedemo ono sta vidimo ili cujemo.

 

Na povrsini ovoga, naravno, pisac rubrike i urednik uklone svaku preostajecu sumnju u vasim misljenjima sve do onoga o cemu mi mislimo o tim vestima. Upotrebljavanje pazljivo razvijenih psiholoski veshtina, oni vode nasu misao tako da bi mi mogli biti u trendu sa "in" gomilom, ili sa "lepim ljudima" i "pametnim novcem." Oni nam daju na znanje kakav nas stav treba biti prema razlicitim vrstama ljudi i ponasanje koje se postize stavljanjem tih ljudi ili tog ponasanja u dodatku TV drame ili stanje komedije i imajuci druge TV karaktere reagovajuci u Politicki Tacnom nacinu.

Budjanje Americke Pameti

 

Na primer, rasno-mesani brakovi ce biti postovani, voljeni, i drustveno trazeni drugim karakterima, i tako ce biti postovan i voljen svaki obrazovani Crnac ili biznisman, ili osetljiv i talentovan homoseksualac ili cak, siromasni ali posten i radan ilegalni stranac. Na drugu ruku.. Beli rasista -- to je, svaki rasno-svestna Bela osoba koja gleda popreko na mongrelizaciju (mesanje) ili na brzo mracno rasno stanje u Americi -- je prikazan, najbolje, kao dostojan prezira, predrasudan covek na koga se gade drugi karakteri, ili, sto je najgore, prestavljen je kao opasan psihopata koji je ocaran oruzjem i on je opasnost svim gradjanima koji se pridrzavaju zakona. Beli rasista "pistolj ludak," je u stvari, postao poznat stereotip na TV emisijama.

 

Prosecni Amerikanac, kome je dnevno TV-gledanje uzima tako nezdrav deo, izdvaja medju ovim izmisljotinama, samo sa malom teskocom, mozda ne i toliko. On reaguje prema televizijskim akcijama, izjavama, i stavovima tih TV glumaca toliko koliko on reaguje prema njegovim vrsnjacima u stvarnom zivotu. Za mnogo Amerikanaca, stvarni svet je bio zamenjen netacnim stvarnostima TV emisija, i tako sto je u ovu netacnu stvarnost ubaceno njegovo podsticanje da se prilagodi takvim reagovanjima. Tako kad TV tekstopisac izrazi dozvolu za neke ideje i akcije preko TV karaktera za koje on pise, i nedozvoljavanje drugih (akcija), on vrsi jak pritisak na milione gledalaca prema konformizmu sa njegovim gledistem.

 

I tako kako je sa TV emisijama, takodje je i sa vestima, bez obzira da li su na televiziji ili su bile stampane. Podmukla stvar o ovome obliku "kontrole misljenja" je da i cak kad mi prepoznamo da su te emisije ili vesti netacne, medija gazde jos uvek mogu da manipulisu i lazu vecinu nas. To je zato sto oni ne samo da iskose ono sto prikazu, ali i stvore "cutne" granice i pravila za dozovoljavajuci spektar misljenja.

 

Evo na primer, razmotri postupak medija prema vestima iz Bliskog Istoka. Neki urednici ili komentatori su otvoreno u slaganju sa Izraelom u njihovoj svakoj izjavi, dok neki izgledaju da su neutralni. Niko, kako god, nesme da predlozi da Vlada S.A.D prestane da pomaze pogresnu stranu (jevreje) u Arapsko-Jevrejskom sukobu i da to pomaganje vise sluzi Jevrejskim interesima nego Americkim interesima pogotovu kad su oruzane snage S.A.D bile poslate da slome Irak, najveci Izraelski suparnik u Bliskom Istoku. Tako da spektrum dozvoljavajuceg misljenja, od onih koji su pro-Izrael do onih koji su "neutralni", je napravljen.

 

I jos jedan primer je postupak medija prema rasnim temama u Sjedinjenim Drzavama. Neki komentatori izgledaju skoro nepristrasni u prikazivanju vesti rasne nesloge, dok su drugi emotivno partizanski -- sa partizanstvom uvek na strani ne-Belaca. Svi medija novinari bez izuzetka, kako god, uzimaju polozaj da "multikulturalizam" i rasno mesanje su ovde da ostanu, i da su multikulturalizam i rasno mesanje dobre stvari.

 

Zato sto imaju razlike u stepenu, kako god, vecina Amerikanaca nemoze da shvati da su oni manipulirani. Cak i gradjanin koji se zali o "dirigovanim vestima" padne u zamku misljenja zato sto misli da je on predstavljen sa ociglednim spektrumom misljenja da posle toga moze da izbegne uticaj "kontrolora misli" verujuci uredniku ili komentatoru njegovog izbora. E to je "glava pobedjuje, pismo gubi" stanje. Svaka svrha na dozvoljenom spektrumu gradjanskog misljenja je prihvatljiva gazdama medija -- i ni jedan nedopustiv podatak ili glediste nije dozvoljen ikakvim izlaganjem, ako to oni mogu sprecit.

 

Kontrola oblikovanja-misljenja medija je skoro monoliticna. Cela kontrolisana medija -- televizija, radio, novine, magazini, knjige, i filmovi -- govore sa jedinim glasom, svaki pojacava drugog. Uprkos izgledu raznovrsnosti, tu nema stvarnog neslaganja, nema alternativnog porekla izraza ili ideja dostupnih velikim masama ljudi sto bi im omogucilo da oblikuju svoja misljenja u kostcu sa onim koji ih sada oblikuju, medija gazda. Oni su predstavljeni sa jedinim gledistem sveta -- svet u kojem svaki glas proglasava jednakost rasa, nepogresivu filozofiju o Jevrejskom "Holokastu" i tim pricama, opakost pokusavanja da se zaustavi ulazak ne-Belih stranaca koji prelaze preko nasih granica, opasnost (za jevreje) da dozvole gradjanima da imaju i nose oruzje, moralna jednakost svi seksualni orijentacija, i ceznja za mnozno kosmopolitsko drustvo, radije nego istorodno (drustvo). Ovo glediste, je glediste sveta, napravljeno medija gazdama da godi njihovim interesima -- i pritisak da se svako povinuje tom gledistu je prenerazujuci. Ljudi prilagode njihova misljenja tome, glasaju u saglasnosti sa time, i oblikuju njihove zivote kako bi ta misljenja mogla biti pogodna za njih.

 

I ko su ove sve-mocne gazde medija? Kao sto cemo videti, do veoma velikog stepena, oni su jevreji. To nije samo stvar medija koje su upravljanje profit-gladnim kapitalistima, od koji su neki jevreji. Da je to bio predmet, narodnost tih medija gazda bi odrazila, najmanje odprilicno, odnos izmedju bogati Nejevrejski do bogati jevrejski gazda. Nadmoc jevreja u medijama je prenerazujuca, kako god, mi smo obavezani da predpostavimo da je ovo sve vise nego, sto oni hoce da mi verujemo, prosta sreca...

 

 

Elektronske Vesti & TV Medija

 

Vladin nastavljajuci ne-propis na industriju telekomunikacije je rezultiralo, ne u povecanom nadmetanju, ali je rezultiralo u velikom broju korporativnih integracija i sticanju ali jeste proizvelo saku medija konglomerata. Najveci od ovih konglomerata brzo rastu i bogate se jos vise uklanjajuci njihovu konkurenciju, uvecali su se cak tri **** u velicini tokom 1990-ti. Kad god gledate televiziju, bilo da gledas lokalnu stanicu, kejbl ili satelitsku; kad god gledas film u bioskopu ili kod kuce; kad god slusas radio ili snimljenu muziku; kad god citas novine, knjigu, ili mozda magazin- -velika ja sansa da ta informacija ili zabava (film, serija) koju gledas je napravljeno ili razdeljena jednom od ovih velikih kompanija.

 

Najveci medija konglomerat danas je Ej-Ou-El - Tajm Vorner, napravljen kada je Ej-Ou-El kupio Tajm Vorner za 160 milijardi americki dolara u 2000 godini. Integracioni covek je kupio oboje Stiv Kejs, ne-jevrej, kao direktora Ej-Ou-El - Tajm Vorner, i diretkora Tajm Vorner-a Geralda Levina, jevrejina, koji je bio postavljen za glavnog shefa. I ako Ej-Ou-El nije (jos) kompletno u jevrejskim rukama, posledica ovoga udruzenja u sefovanju izmedju Belog kapitaliste kome je najveca briga para i ovog rasno-svesnog jevreja ce polako da uveca jevrejski uticaj u Ej-Ou-El-u. Stiv Kejs se nece zalit kad Gerald Levin pocne da najvise prima jevreje da popuni pozicije ispod njega zato sto Kejs-ovi profiti nece biti ugrozeni. Kada Kejs umre ili ode u penziju, jevreji ce kompletno da uzmu Ej-Ou-El pod njihovu kontrolu. Pre ove integracije kompanija, Ej-Ou-El je bio najveci snadbevac Internet Servisa u Americi, a sad ce biti koristen kao on-lajn platforma za jevreje iz Tajm Vornera-a.

 

Tajm Vorner Ink. sa prihodima iz 1997 koji su iznosili preko 13 milijardi americki dolara, je drugi najveci medjunarodni medija gorostas kada ga je Ej-Ou-El kupio. Levin, direktor i glavni shef Tajm Vorner-a, je kupio Turner Prenosne Sisteme u 1996 od Ted Turner-a, koji je bio jedan od malobrojni ne-jevrejski preduzenik u medija biznisu. Ted Turner, kao predsednik kompanije, je postao covek broj 3 u Ej-Ou-El-u, posle Kejs-a i Levin-a.

 

Kada je Ted Turner, ne-jevrejski medija disident, napravio ponudu da kupi Si-Bi-Es u 1985, tu je bila panika u medijama po celoj Americi. Turner je zaradio puno preko reklama i onda je napravio uspesnu kejbl-TV mrezu, Si-En-En, sa preko 70 miliona pretplatioca. I ako je Turner zaposljavao veliki broj jevreja u kljucnim direktorskim pozicijama u Si-En-En-u i nikad nije nista rekao protiv jevreja i njihovih interesa, on je covek sa velikim samo-hvaljenjem i covek koji ima jaku licnost, i bio je smatran Direktorom Viliam Pejli-om i drugim jevrejima u Si-Bi-Es-u kao nezaustaviv: klimav top koji bi se mogao okrenuti protiv njih nekada u buducnosti. Osim toga, jevrejski reporter Danijel Shor, koji je radio za Turnera, je pred kamerama optuzio njegovog bivseg shefa da ima licnu predrasudu protiv jevreja.

 

Da bi blokirali Turner-ovu licitaciju, Si-Bi-Es je pozvao jevrjeskog milijardera, hotelskog, i cigaretnog magnata Lourens Tish da pocne "prijateljski" preuzimat kompaniju, i od 1986 do 1995 Tish je bio direktor i glavni shef Si-Bi-Es-a, on je odklonio svaku pretnju ne-jevrejskog uticaja tu. Sledstveni pokusaji Turner-a da kupi glavnu TV mrezu su bili prekinuti od strane Levin-skog Tajm Vornera, koji drzi 20 posto Si-Bi-Es-a i koji ima pravo da koristi "veto" kad se radi o vaznim pogodbama. Kada je njegov jevrejski kolega Samner ponudio da kupi Si-Bi-Es za 34.8 milijardi americki dolara u 1999, Levin nije imao nista protiv toga.

 

Tako da, iako je bio inovator i velikih naslova, Turner nikada nije nikada imao "veze" neophodne da bi postao pravi medija gazda. On je konacno resio, da ako ih nemozes pobedit, pridruzi im se, i prodo je Levin-u. Ted Turner je jedna odraza Stiv Kejsa. Obojica ovih Belaca su kapitalisti sa nimalo primetnim stepenom rasne-svesti ili duznosti. U Julu 2001, Ej-Ou-El Tajm Vorner su proglasili da cak jos jedan jevrej, Volter Ajzekson, nekadasnji urednicki direktor Tajm Ink.. ce postati novi direktor i glavni shef Si-En-En Vesti Grupe, koja pregleda "Vesti" carevinu koju je Ted Turner sagradio.

 

Tajm Vorner-ov podruznik Ejch-Bi-Ou je najveca uplatna-TV kejbl mreza u drzavi. Sve do kupovine u Maju 1998 od PoliGrem ciji je vlasnik Edgar Bronfman Mladji, Vorner Mjuzik je Americka najveca rekord kompanija, sa 50 manjih rekord kompanija u njoj, od kojih je najveci Vorners Braders Rekords. Vorner Mjuzik je bio rani preduzetnik "gangster rep-a." Kroz njegovu upetljanost sa Interskoup Rekords (pre nego sto Interskoup bio preuzet drugom kompanijom Em-Si-Ej), pomogao je da se popularizuju vrsta (zanra) koje reci u pesmama podsticaju crnce da pocine nasilje protiv Belaca.

U dopuni sa kejbl-om i muzikom, Tajm Vorner je puno umesan sa produkcijom filmova (Varner Braders Studio, Kestl Rak Interteinment, i Nu Lajn Sinema) i u izdavanju (izdavacka kuca). Tajm Vornero-va izdavacka divizija (glavni urednik Norman Perlstajn, jevrejin) je najveci izdavac magazine u drzavi (Tajm, Sports Ilustrejted, Pipl, Forchn). Drugi najveci medija konglomerat danas, sa 1997 zaradama koje su iznosile 23 milijarde americki dolara, je Volt Dizni Kompanija. Njen direktor i glavni shef, Majkl Ajzner, je jevrejin. Diznijeva carevina, je vodjena covekom kojeg je jednog analista opisao kao "kontrol-nakazu," obuhvata nekoliko televizijski kompanija (Volt Dizni Televisija, Tachstoun Televizija, Buena Vista Televizija) i kejbl mreze sa preko 100 miliona predplatnika ukupno.

 

Kada je rec o filmovima, Volt Dizni Moutn Pikchurs Grupa, je pod Volt Dizni Studijom, vodjene Jozefom I. Rot (takodje jevrejin), obuhvata Valt Dizney Pikchrs, Tachstoun Pikchrs, Holivud Pikchrs, i Karavan Pikchrs u Januaru 1993, i sada su sefovane od strane njegovog jevrejskog ortaka Rodzer Brnbaum. Dizni takodje je vlasnik Miramaks Films, koje drze Vajnstajn braca, Bob i Harvi, koji su napravili takve krajnje-neprilicne filmove kao sto su The Crying Game, Priest, i Kids.

 

Kada je Dizni kompanija bila vlasnistvo ne-jevrejske Dizni porodice, pre nego sto je Ajzner preuzeo u 1984, koja je ovaplotila dobru, porodicnu zabavu. Jos drzi prava za Snow White, kompanija pod vlasnistvom Ajznera je se prosirila u veliku produkciju tako zvanih "punoletnih" materijala, ili pornografije (filmova).

 

Avgusta 1995 godine, Ajzner je stekao Kepital Sities/Ej-Bi-Si, Ink., koja u svome posedu ima Ej-Bi-Si Televizijsku Mrezu a Ej-Bi-Si Mreza ima svoj od 10 TV stanica namah veliki marketa kao sto su Nju Jork, Chikago, Filadelfija, Los Andjeles, San Francisko, i Hjuston. U dodatku, ona ima 225 pripojenih stanica u Sjedinjenim Drzavama i jeste vlasnik jednog dela od nekoliko europski TV kompanija.

 

Ej-Bi-Si-ov kejbl pomocnik, I-Es-Pi-En, je vodjen predsednikom i glavnim shefom Stiven Bornstajn, koji je jevrejin. Korporacija takodje ima kontroliran deo Lajftajm Televizije i Ej & I Televizijski Mreza i kejbl kompanija, sa 67 miliona predplatnika svaka od njih. Ej-Bi-Si Radio Mreza poseduje 26 Ej-Em i Ef-Em stanica, ponovo, u velikim gradovima kao sto su Nju Jork, Vashington, i Los Andjeles, i ima preko 3,400 pod-stanica.

 

I ako je najpre bila telekomunikacijska kompanija, Kepital Sities/Ej-Bi-Si je zaradio preko 1 milijardu americki dolara u izdavanju (novina, magazina) u 1997 godini. Poseduje sedam dnevni novina, Feirchajld Pablikejshns, Chilton Pablikejshns, i Dajversifajd Pablishing Grup.

 

Broj 3 na listi , sa zaradom iz 1997 od preko 13 milijardi americki dolara, je Vijakom, Ink., ciji je poglavar Samner Redstoun (rodjen kao "Murej Rotenstajn"). Viakom, koji proizvodi i razdeljiva TV programe za 3 najvece TV stanice, poseduje 13 televizijski stanica i 12 radio stanica. Proizvodi i filmove kroz "Paramont Pikchures", vodjen jevrejkom Sheri Lensing. Redstoun je stekao Si-Bi-Es posle glasova akcionara Decembra 1999 u Si-Bi-Es-u i Viakom-u.

 

Za Redstoun-a, kao glavni direktor Si-Bi-Es-a, je radio jevrejin Melvin A. Karmazin. On je gazda i najveci samostalni imalac deonice kopmanije koja poseduje Si-Bi-Es Televizijsku Mrezu, 14 glavni market TV stanica, 160 radio stanica, Kantri Mjuzik Televizn i Neshvile Mrezu kejbl kanala, a takodje i veliki broj reklamnih imovina.

 

Viakom-ova izdavacka divizija obuhvata Simon & Shaster, Skrajbner, D Fri Pres, i Poket Buks. Ona izdaje videe kroz preko 4,000 Blokbaster prodavnica. Ona takodje obuhvata i satelitske prenose, i video igrice.

 

Viakom-ova glavna tvrdnja za popularnost, kako god, je najveci svetski snadbevac kejbl programa, kroz njeno Shoutajm, Em-Ti-Vi (MTV), Niklodion, i druge mreze. Od 1989 Em-Ti-Vi i Niklodion su stekli sve vece i vece porcije maloletnicki televizijski gledaoca. Prva cetvrtina 2001 je bila 16-ta uzastopna cetvrtina u kojoj je Em-Ti-Vi dobio rejting kao broj 1 kejbl stanica za gledaoce izmedju 12 i 24 godina. Redstoun, koji poseduje 76% dela Viakom-a, je ponudio Bivis i Buthed-a kao maloletnicki "rol model" (idol) i trenutno je najveci pojedinacni-snadbevac propaganda rasnog-mesanja Belim maloletnicima i pod-tinejdzerima u Americi i u Evropi. MTV Netvrks planira da kupi D Mjuzik Fektori (TMF) od holandske medija i marketing grupe "Wegener". TMF distributira muziku u skoro 10 miliona kuca u Holandiji i Belgiji. Em-Ti-Vi prosiruje svoje prisustvo u Evropi kroz nove kanale, ukljucujuci Em-Ti-Vi Dens (Britanija) i Em-Ti-Vi Lajv (Skandinavija). Em-Ti-Vi Italija je aktivan kroz "Cecchi Gori Communications." Em-Ti-Vi pumpa svoje rasno izmesane rok i rep videe u 210 miliona kuca ili 71 drzava i jeste dominantni kulturni uticaj na Belu omladinu sirom sveta.

 

Niklodion, sa oko 65 miliona predplatnika, ima po svemu najvecu porciju dece koja su od cetiri do jedanaest godina stara.. ovo je samo za Ameriku, ali se Niklodion brzo prosiruje u Evropu. Vecina emisija ne pokazaju izrodjenost kao sto to Em-Ti-Vi-ov zastitni znak radi, ali Redstoun postepeno gurka emisije prikazivane njegovim decijim gledaocima ka istom otrovu prikazivanog na Em-Ti-Vi-u. Od rane 2001, Niklodion je nastavio 9-to godisnji trag kao najveca kejbl mreza za decu i omladinu.

 

Jos jedna uticajna osoba jevrejske medije je Edgar Bronfman, Mladji. On je vodio Sigrem Kompani, Ltd., gigant alkoholnog pica, sve do nedavne integracije sa Vivendi-om. Njegov otac, Edgar Bronfman, Stariji., je predsednik Svetskog Jevrejskog Kongresa. Sigrem je posedovao Univerzal Studios i Interskoup Rekords, najistaknutiji pokretac "gengsta rep-a." Ove kompanije sada pripadaju Vivendi Univerzalu.
Bronfman je postao najveci covek u record biznisu u Maju 1998 kada je on takodje preuzeo PoliGrem, europski rekord gigant, on je to uradio tako sto je platio 10.6 milijardi americki dolara holandskom proizvodjacu elektronike Philips-u. Sa zaradom od PoliGrem dodatom onoj iz Em-Si-Ej i Univerzal, Bronfman je postao gazda 4-tog najveceg medija carstva, sa godisnjim dohodcima od oko 12 milijardi americki dolara. Jedan pogotovo nesrecan vid jeste da je PoliGrem integracija dala Bronfman-u kontrolu nad najvecim svetskim producerom cd-ova klasicne muzike: PoliGrem je posedovao Dojche Gramofon, Deka-London, i Philips rekord kompanije.

 

U Junu 2000, Bronfman porodica je prodala Sigrem, Vivendi-ju, Franucskom komunalnom kompanijom ciji je predsednik ne-jevrejin, Zan-Mari Messier. Udruzena kompanija, Vivendi Univerzal, ce zadrzati Edgar Bronfman-a, Mladjeg., kao pod predsednika nove kompanije, i on ce nastaviti da bude u odgovornosti za njenu radio i televizijsku diviziju. Strategija ovog pripajanja izgleda isto kao i od Ej-Ou-El-Tajm Vorner; zarazi i cekaj. Vivendi Univerzal ce odplatiti dugove u pripajanju kada proda Sigram-ov alkohoni biznis, zadrzavajuci svoje medija carstvo.

 

Sa dva od najveca cetiri medija konglemorata u rukama jevreja, i sa jevrejima u izvrsnim duznostima u preostalih dva, tesko je verovati da je takav nadmocan stepen kontrole dosao bez namernog, koncentriranog napora od strane jevreja.
A sta za one druge velike medija kompanije?

 

Rupert Murdok-ova "Vesti" Korporacija, koja poseduje "Foks Televizn Netvrk", 20th Senchuri Foks Films, i Foks 2000, je 5 najveca megamedija korporacija u drzavi, sa zaradom iz 1997 od preko 11 milijardi americki dolara. Ova kompanija je jedina medija kompanija koja dolazi blizu najvecom cetvorkom. Murdok je australijanski ne-jevrejin, ali Piter Chernin, koji je predsednik i glavni shef Foks Grupe, koja ubraja sve Vesti Korpracije, televizije, i izdavacke operacije u Sjedinjenim Drzavama, je jevrejin. Pod Chernin-om, kao predsednik 20th Senchuri Foks, je Lora Ziskin, jevrejka koja je prethodno vodila Foks 2000. Jevrejin Piter Rot radi ispod Chernin-a kao predsednik Foks Entertejnment-a. Vesti Korporacija koja poseduje New York Post i TV Guide, i oni izdaju (novine) pod Chernin-ovim nadzorom.

 

Murdok je rekao Njuzvik magazinu (Jul 12, 1999) da ce on verovatno uzvisiti Chernin-a na poziciju glavnog shefa Njuz Korporacije, radije nego sto ce dopustit kompaniju da padne u ruke njegove rodjene dece, od kojih ni jedan nije mladji od njihovih kasni 20-ti godina. Veoma je tesko zamisliti jevrejina koji daje svoju glavnu medija korporaciju podredjenom ne-jevrejinu kada bi ovaj jevrejin imao decu koja bi mogla to preuzet. Za njegov deo, Chernin je bio po prilicno iskren: "Ja mogu da kontrolisem filmove koji se gledaju po celom svetu.... Sta moze biti zabavnije?"

 

Vecina televizijski i filmski produkcijski kompanija koje nisu u posedu najvecih korporacija su takodje kontrolisane jevrejima. Na primer, Nju Vrld Entrtejnment, proglasen jednim medija analisticarom kao "prvi nezavisni TV program producer u Sjedinjenim Drzavama," je u posedu Ronalda Perelman-a, jevrejina koji takodje poseduje Revlon kozmetiku i koji je ponudio posao Moniki Luinskoj kada je Bil Klinton pokusao da je ucuti.

 

Najbolje znana od malih medija kompanija je, DrimVrks SKG, i jeste stroga kosher afera. DrimVrks je napravljen u 1994 usred velike medija hajpe koja je proizvela uticajna osoba u rekord industriji Dejvid Gefen, nekadasnji Dizni Pikchrs direktor Dzefri Kacenberg, i filmski direktor Stiven Spilberg, od kojih su sva trojica jevreji. Kompanija proizvodi filmove, animirane filmove, televizijske programe, i snimnjenu muziku. Uzimajuci u obzir kakve kesh veze taj Gefen, Kacenberg i Spilberg imaju, DrimVrks bi uskoro mogao biti u istoj ligi kao i najveca cetvorka.

 

Dobro je poznato da jevreji kontrolisu vecinu proizvodnje i distribucije filmova sve od pocetka filmske industrije u ranim decenijama 20-og veka. Kada je Volt Dizni umro u 1966, zadnja prepreka za potpunu jevrejsku nadmoc u Holivudu je bila odklonjena, i jevreji su bili u mogucnosti da ugrabe posedovanje kompanije koju je Volt Dizni izgradio.
Od tada, oni su imali sve po njihovoj (volji) u filmskoj industriji.

 

Filmovi proizvedeni od strana 4 najveci filmski kompanija pomenute iznad -- Dizni, Vorner Braders, Paramont (Viakom), i Univerzal (Sigrem) -- racunali su za dve trecine od svih bioskopski karta za 1997 godinu.

 

Tri velike u televizijskim prenosima su bile Ej-Bi-Si, Si-Bi-Es, i En-Bi-Si. Sa konsolidacijom medija carstva, ova tri nisu vise nezavisne kopmanija. Kada su bile nezavisne, kako god, svaka od njih je bila pod kontrolom jevreja od njenog pocetka: Ej-Bi-Si, Leonard Goldenson; En-Bi-Si, prvo je bila u posedu Dejvid Sarnof-a a onda u posedu njegovog sina Robert-a; i Si-Bi-Es, prvo u posedu Vilijama Pejli-ja a onda u posedu Lourenca Tish-a. Preko nekoliko decenija, ove mreze su bile zaposljavale jevreje od vrha do dna, i esencijalno jevrejstvo televizije je bilo utopljeno drugim korporacijama. Jevrejsko prisustvo u televizijskim vestima ostaje po prilicno cvrsto.

 

En-Bi-Si nam daje dobar primer ovoga. Izvrsni u En-Bi-Si-ju su nedavno bili izmesani po kljucnim pozicijama. Endru Leck, koji je bio glavni za Vesti diviziju, podigao je se da postane njen predsednik i glavni operacijski cinovnik. Niel Shapiro, koje je produciro Dateline NBC, je se preselio u Lek-ov stari posao. Dzef Zaker, koji je produciro Today show, je bio unapredjen u En-Bi-Si intertejnment predsednika (pozicija koja je vidljivo bila napravljena za njega), i Dzonatan Vold je se preselio u Zaker-ovo staro mesto posle cuskanja Majkl Bas-a po strani, koji je bio predao da zameni Zaker-a u emisiji Today.

 

Nedavno, Vold je postao producer NBC Nightly News,, uzimajuci poziciju od Dzefa Gralnik-a. Kada je se Vold premestio u Today, Stiv Kapus je preuzeo njegovo mesto kao Tom Brokau-ov producer. Trenutno, nije poznato da li je Kapus jevrejin ili ne, ali svi ostali pomenuti jesu.

 

Slicna nadmoc jevreja postoji u "Vesti" divizijama i na drugim glavnim kanalima. Na primer, u Februaru 2000, El Ortiz (Al Ortiz) je presao da vodi "Speshl Ivents" emisiju na Si-Bi-Es-u, postavljajuci ne-jevrejina Dzim Murfi kao izvrsnog producera The CBS Evening News With Dan Rather -- i to je jedini izuzetak za koji mi znamo da radi u solidno jevrejeskom kadru televizijski vesti producera. Novi CBS Early Show, koji je zamenuo CBS This Morning, je imao unutrasnju reorganizaciju u kojoj su 3 producera dobili otkaz, toboze sto nisu bili dovoljno "agresivni." Moras da se pitas da li su oni takodje bili dovoljno jevreji. Reorganizacija nije, kako god, delovala na odlazeceg izvrsnog producera El Berman-a, koji bio premesten na novi posao kao graditelj programa, i Stiv Fridman je postao izvrsni producer na Early Show.

 

Pol Fridman je jos uvek izvrsni producer ABC World News Tonight With Peter Jennings. Rik Kaplan, nekada izvrsni u Ej-Bi-Si-u, je se premestio u Si-En-En, 1997 godine, gde je postao predsednik Si-En-En/Ju Es Ej.

 

Stampana Medija (novine, magazini.. itd.)

 

Posle televizijski vesti, dnevne novine daju najuticajniju informaciju srednjoj klasi u Americi. Shezdeset miliona njih (novina) su prodate (i verovatno procitane) svaki dan. Ovi milioni su podeljeni kroz oko 1483 razlicitih izdanja (publikacija), (ova racunica je za Februar 2000 godine). Jedan bi mogao zakljucit da veliki broj razlicitih novina po celoj Americi bi bio zastita protiv manjinske uprave i iskrivljenosti. Ali.. nazalost nije tako. Tu ima manje nezavisnosti, manje nadmetanja, i mnogo manje predstavljanja interesa vecine, nego sto bi nemaran posmatrac misleo.

 

U 1945 godini, svake cetiri od pet americki novina su bile u nezavisnom posedu a izdavanje je bilo u rukama tamosnji ljudi koji su bili blizu njihovim zajednicama. Ti dani, kako god, su prohujali. Vecina nezavisni novina su bile kupljene ili izbacene iz rada do sredine 1970-ih. Danas, vecina "opstinski" (lokalni) novina su u posedu malog broja velikih kompanija, upravljane izvrsnima koji zive i rade stotinama ili cak hiljadama milja od tih opstina i zajednica. Danas, manje od 20 odsto drzavnih 1483 novine su u nezavisnom posedu; ostalo pripada vise-novinskim lancima. Samo 104 od ukupnog broja imaju tiraz od vise nego 100,000. Samo nekoliko su velike dovoljno da odrze nezavisno reportersko osoblje izvan njihovih zajednica; ostali moraju da zavise na nekoliko ovih za sve njihove unutrasnje (nacionalne) i medjunarodne vesti.

 

Di Asosietid Pres, koji prodaje vesti novinama, je u ovom trenutku pod upravom njegovg jevrejskog upravnickog urednika, Majkl-a Silverman-a, koji direktuje dan-do-dana novine reportovanje i nadgleda urednicka odeljenja. Silverman je vodio Ej-Pi-s narodne vesti kao pomagac i upravnicki urednik. On je bio unapredjen na njegov sadasnji posao u 2000-oj godini. Silverman daje raport Dzonatan Vulman-u, takodje jevrejin, koji je bio izvrsni urednik za Ej-Pi. U samo 47 gradova Amerike, ima vise nego jedne dnevne novine, i nadmetanje je cesto nominalno izmedju njih, kao sto je izmedju jutarnjih i vecernjih uredba pod istim posedstvom. Primeri ovoga su Mobil, Alabama, jutarnji Register i vecernji Press-Register; i Sirakjuz, Nju Jork, jutarnji Post-Standard i vecernji Herald-Journal -- sve u posedu jevrejski Njuhauz brace kroz njihovu holding kompaniju, Advens Publikacije.

 

Njuhauz medija carstvo daje nam primer od vise nego nedostatka pravog nadmetanja izmedju americkih dnevni novina: to takodje ilustrira nezasit apetit koji jevreji imaju za organe kontrole misljenja na koje bi oni mogli da ubrzaju i ucvrste njihov stisak. Njuhauzes poseduju 30 dnevnih novina, ukljucujuci nekoliko vecih i vaznijih, kao sto su Klivlend Plain Dealer, Njuvark Star-Ledger, i Nju Orlians Times-Picayune; Njuhauz Broadkesting, sazdrzava se od 12 televizijski prenosni stanica i 87 kejbl-TV sistema, ukljucujuci neke najvece drzavne kejbl mreze; Nedeljni dodatak Parade, ima tiraz od vise nego 22 miliona kopija u jednoj sedmici; oko 2 tuce glavnih magazina, ukljucujuci Nju Jorker, Vog, Mademoisele, Glemor, Vaniti Feir, Brajds, Gentlmens Kvorterli, Self, Hauz & Garden, i svi ostali magazini su u potpunom posedstvu Conde Nast grupe.

 

Jevrejsko medija carstvo je bilo osnovano kasnim Samjuel Njuhouz-om, koji je bio imigrant iz Rusije. Kada je on umro u 1979 u 84 godini, on je zavestao medija imanje koje je kostalo na izracunatih 1.3 milijarde americki dolara dvojici njegovih sinova, Samjuel-u i Donald-u. Sa brojem dodatnih sticanja, ukupna vrednost Advens Publikacija je porasla u vise nego 8 milijardi americki dolara danas.

 

Grabljenje toliko novina od strane Njuhauz porodice je u velikom stepenu bilo omoguceno cinjenicom da novine nisu pomagane njihovim predplatnicima, ali njihovim oglasnicima (koji daju oglase). Oglasne zarade -- ne mali kusur koji je pokupljen od njihovih novinski citaca -- koji vecinom placa urednikovu platu i oplodjava posrednikovu zaradu. Kada god veliki oglasnici u gradu izaberu naklonost jednoj novinskoj kompaniji umesto druge sa njihovim biznisom, novinska kompanija koja ima naklonjenost ce cvetat dok ce njegov nadmetac umret. Od pocetka proslog veka, kada je jevrejska trgovacka moc u Americi postala vladajuca ekonomska snaga, broj americki novina koji je u rukama jevreja je se polako popeo, pracen laganim opadanjem u nadmetanju ne-jevrejskih novina -- prvobitno kao ishod izabranih oglasnih (reklamnih) polisa od strane jevrejski trgovaca.

 

Osim toga, cak i one novine koje su jos uvek u posedu i upravi ne-jevreja su tako potpuno zavisne na jevrejsko reklamiranje i oglase da su njihove uredbe i vesti-report polise vecinski prinudjene na ono sto jevreji vole i nevole. Tacno je da u novinskom poslovanju kao i drugde glasi da ko plati frulasha naruciva pesmu.

 

Tri jevrejske Novine

 

Suzbijanje nadmetanja i osnivanje lokalnih monopola na sirenju vesti i misljenja su karakterizovali dizanje jevrejske kontrole nad americkim novinama. Ishodna veshtina jevreja da se iskoristi pres kao bez-suprostavljenicki instrument jevrejske polise moglo bi teze biti bolje ilustrovano nego primeri 3 narodne (nacionalne) najivse prestizne i uticajne novine: New York Times, Wall Street Journal, i Washington Post. Ove tri, vladaju americkim finansijskim i politickim kapitalima, su novine koje su postavile smer za skoro sve druge. Ove novine odlucuju sta su vesti i sta nisu, u nacionalnim (unutrasnjim) i medjunarodnim (internacionalnim) stepenima. One prave vesti; druge ih samo kopiraju. I sve tri novine su u rukama jevreja.

 

New York Times, sa tirazom iz Septembra 1999 od 1,086,000, je nezvanicni socialni, modni, zabavni, politicki i kulturni predvodjac nacije. Ove novine govore americkim "pametno utvrdjenim" koje knjige da kupuju i koje filmove da gledaju; koja su misljenja u modi u tom trenutku; koji politicari, prosvetaci, duhovne vodje, slikari, i poslovnici su pravi dosljaci. I za nekoliko decenija u 19-om veku, ove novine su bile prave i iskrene americke novine.

 

New York Times je bio osnovan u 1851 dvojicom ne-jevreja, Henri Dzej. Rejmond i Dzordz Dzouns. Posle njihove smrti, bile su otkupljene u 1896 od Jouns-ovog imanja, bogatim jevrejskim izdavacom, Adolf Och-som. Njegov chukun-unuk, Artur Sulcberger, Mladji., je novinski (New York Times) sadasnji izdavac i poglavar Nju Jork Tajms Ko. Izvrsni urednik je Dzozef Leliveld, takodje jevrejin (on je rabinov sin).

Sulceberger porodica takodje poseduje, kroz Nju Jork Tajms Ko., 33 drugih novina, ukljucujuci Boston Globe, kupljen u Junu 1993 za 1.1 milijarde americki dolara; dvanaest magazina, ukljucujuci McCall's i Family Cirlce sa tirazom od vise nego 5 miliona svaki; sedam radio i TV prenosnih stanica; kejbl-TV sistem; i tri knjigo-izdavacke kompanije. Nju Jork Tajms Njuz Servis isporucuje vesti, odlike, i fotografije od New York Times telegramom 506 ostalim novinama, novinskim agencijama, i magazinima.

Slicne narodne vaznosti je Washington Post, koji, osnivajuci svoje "curenje" kroz vladine agencije u Vashingtonu, ima unutrasnju pratnju o vestima koje ukljucuju federalnu (saveznu) vladu.

 

Washington Post, kao i New York Times, je imao ne-jevrejsko poreklo. Osnovan u 1877, ciji je osnivac bio Stislon Hachins, odkupljen od njega u 1905 od strane Dzon R. MkLin, i kasnije nasledjeno Edvard B. MkLin-om. U Junu 1933, kako god, u sred Velike Depresije, ove novine su bile prisiljene u bankrot. Novine su bile odkupljene na bankrot licitaciji, a odkupio ih je Judzin Majer, jevrejski finansijer i nekadasnji ortak dobro poznatog Bernard Baruch-a, industrijskog cara Amerike tokom Prvog Svetskog Rata.
Washington Post je sada u posedu Katherin Majer Grejham, cerke Judzin Majera. Ona je glavni akcionar i poglavar odbora Washington Post Kompanije. U 1979, ona je postavila njenog sina Donald-a kao izdavaca novina. On sada drzi pozicije predsednika i glavnog shefa u Vashington Post Ko. Novine imaju dnevni tiraz od oko 763,000, i njihovo Nedeljno izdanje prodaje oko 1.1 miliona kopija.

 

Vashington Post Ko. ima broj drugih medija imanja u novinama (Gazet Njuzpejpers, ukljucujuci 11 vojnih izdanja); u televiziji (WDIV u Detroitu, KPRC u Hjustonu, WPLG u Majamiju, WKMG u Orlandu, KSAT u San Antoniu, WJXT u Dzeksnovilu) i u magazinima, najvise znacajan, narodni broj 2 nedeljni magazin, Newsweek. Vashington Post-ove razni televizijski poduhvati dosezu ukupnih 7 miliona kuca, i njeni kejbl TV servica, Kejbl Van, ima 635,000 predplatnika.

 

U uzdruzenom poduhvatu sa New York Times, Post izdaje International Herald Tribune, najvise rasprostranjeni dnevni list na engleskom jeziku koji je raspodeljen po celom svetu.

 

Wall Street Journal, koji pordaje 1.8 miliona kopija svaki radni dan, je najvece-tirazne dnevne novine u drzavi. On je posedstvo Dau Dzones-a & Kompani, Ink., Nju Jork-ska korporacija koja takodje izdaje 24 drugih dnevnih novina i nedeljni finansijski tabloid Barron's, izmedju ostali stvari. Poglavar i glavni shef Dau Jons-a je Piter R. Kann, koji je jevrejin. Kan takodje drzi pozicije poglavara i izdavaca od Wall Street Journal.
Vecina ostalih Nju Jorsk-i novina nisu u boljim rukama nego New York Times i Wall Street Journal. U Januaru 1993 godine, New York Daily News je bio odkupljen od imanja kasnog jevrejskog medija bogatasa Robert Maksvel (rodjen pod imenom Ludvik Hoch) od strane jevrejskog razvijaca nekretnina Mortimer B. Zakerman. Village Voice je licna imovina Leonard Stern-a, milijarderski jevrejski vlasnik Harc Mauntain, firma za snadbevanje hrane i ostalog potrebnog materijala za kucne ljubimce. I kao sto je pomenuto iznad, New York Post je u posedu Njuz Korporejson pod jevrejinom Piter Chernin-om.

 

"Vesti" Magazini

 

Prica je po prilicno ista za druge medije kao sto je za televiziju, radio, filmove, muziku, i novine. Uzmi, za primer, vesti-magazine. Tu imaju samo tri magazina bilo koje vaznosti u Sjedinjenim Drzavama; to su Time, Newsweek, i U.S. News & World Report.
Time, sa nedeljnim tirazom od 4.1 miliona, je izdat (objavljen) od strane pomocnika Tajm Vorner Komunikacija, novi medija konglomorat napravljen spajanjem u 1989, Tajm, Ink., sa Vorner Komunikacijama. Glavni shef Tajm Vorner Komunikacija, kao sto je pomenuto iznad, je Gerald Levin, jevrejin.

 

Newsweek, kao sto je pomenuto iznad, je objavljen od strane Vashington Post Kompanije, u posedstvu jevrejke Katarine Majer Grejham. Njuzvik-ov nedeljni tiraz je 3.1 milion kopija.

 

U.S. News & World Report, sa nedeljnim tirazom od 2.2 miliona kopija, je u posedstvu i izdavastvu od strane nedavno pomenutog Mortimer B. Zukermana-a, koji takodje ima poziciju glavnog urednika magazina. Zakerman takodje poseduje Atlantic Monthly i Nju Jorsk-e tabloid novine, Daily News, koje su seste najvece novine u drzavi.

 

Nasa Duznost

 

To su cinjenice o kontroli medija u Americi. Svako ko bi hteo da provede nekoliko sati u velikoj biblioteci gledajuci u sadasnje uredbe godisnjaka u radio i televizijskim industrijama i u imenike novina i magazina; u spisak korporacija i njihovih sluzbenika, kao one koje su izdavane od strane Standard i Purs i od strane Dan i Bradstreet; i u standard biografske preporuke koji moze da potvrdi njihovu tacnost. One su neosporne, i kad se suochis sa jevrejskim zastupnicima, oni ce koristit uobicajeno dvosmislene taktike. "Ted Turner nije jevrejin!" oni ce reci pobednicki, kao da to zavrsava razgovor i daje neki izlaz. Ako su pritisnuti dalje, oni ce optuziti suocivaca "anti-semitizma" zato sto je poceo da prica o tome. Strah ove optuzbe je sto zadrzava mnogle ljude koji znaju cinjenice tihe i cutljive.

 

Ali mi ne smemo da ostanemo cutljivi na ovoj najvaznijoj od svih diskusija. Jevrejska kontrola americki medija je jedina najvaznija cinjenica zivota, ne samo u Americi, ali i u celom svetu danas. Nije nista -- bolesti, susha, ekonomska propast, i cak nuklearni rat -- vise opasan za buducnost nasih ljudi.

 

Jevrejska kontrola medija odlucuje stranu polisu Sjedinjenih Drzava i odobrava jevrejske interese a ne americke interese, da odluce o pitanju rata i mira. Bez jevrejske uprave medija, nebi bilo Zalivskog Rata (Persijskog), na primer. Nebi bilo nikakvog NATO masakra nad srpskim civilima. Nebi bilo nastavljajuceg udaranja bubnja za jos jedan rat protiv Iraka.

 

Dozvoljavajuci jevrejima da upravljaju nasim vestima i medijama, mi radimo vise nego samo davanje njima odlucujuci uticaj na nas politicki sistem i stvarnu upravu nad nasom vladom; mi im takodje dajemo kontrolu nad mozgom i dusama nase dece, cija ponasanja i ideje su oblikovane vise jevrejskom televizijom i jevrejskim filmovima nego od njihovih roditelja, skola, ili bilo kakvog drugog uticaja.

 

Jevrejski-upravljana medija je uzela vodjstvo u nagovaranju citave generacije da je homoseksualstvo normalan i prihvatljiv nacin zivota; da je sve u redu kada Bele zene izadju ili se udaju za crnce, ili Beli muskarci da ozene azijske zene; da su sve rase naslednicki jednake u mogucnostima i u karakteru -- izuzev da je karakter Bele rase sumnjiv zato sto ona ima istoriju ugnjetivanja drugih rasa; i da je svaki napor Belaca da se rasno sacuvaju prekorljiv.

 

Mi moramo da se suprostavimo prosirivanjem ovog otrova medju nasim ljudima, i mi moramo da slomimo snagu onih koji ovo prosirivaju. Bilo bi nepodnosljivo za takvu snagu da bude u rukama ikakve strane manjine, sa kulturom i interesima drugacijim od nasih. Ali da dozvolimo jevrejima, sa njihovom 3,000 godina istorijom lomljenja nacija, od starog Egipta do Rusije, da drze takvu snagu nad nama je ravno rasnom samoubistvu. Zaista, cinjenica da toliko Belih Amerikanaca su danas toliko napunjeni sa osecajom rasnog greha i licne mrznje da oni aktivno traze smrt njihove sopstvene rase je namerna posledica jevrejske kontrole medija.

 

Sada kada smo upili i razumeli cinjenicu jevrejske kontrole medija, nasa je neizbezna duznost da uradimo sta je god nuzno da slomimo ovu upravu i kontrolu. Mi moramo da se brinemo o nicemu kada je rec o borbi protiv ove zle snage koja je ucvrstila svoj smrtni stisak na nase ljude i sada ubrizgava smrtonosan otrov u nase mozge i duse. Ako mi neuspemo da unistimo ovu zlu snagu, ona ce za sigurno unistiti nas.

 

Sada moramo steci znanje i dejstvovati prema ovome nuznom kraju.

 

Vlasnici, poslovodje, i korporativni odnosi se promenu iz vremena u vreme, naravno. Sva imena i drugi podaci u ovome raportu su bili pazljivo ispitani i tacni su (precizni) od Jula 2001.