Национал-социјализам, Не фашизам - Colin Jordan

Између национал социјализма, као праве идеологије и јединог лека, и фашизма с којим га противници често и лако стављају у исти кош, а следбеници немарно бркају, мора бити пажљиво нарављена разлика. Први је заснован на концепцији народа или расне заједнице и од тога је неодвојив. То одређује нацију, и то оцртава његово држављанство. У национал социјализму, како је то срочио Arnold Leese, „Раса је основа политике“.

Из овога неизбежно следи да национал социјализам, правилно схваћен у својим неизбежним импликацијама није и не може бити конвенционални национализам, ни у случају да је заснован на прокламованом расном идентитету, чак ни на оном географски заокруженом и ограниченом. Расне карактеристике, ког год да су појединачног састава унутар појединачне државе, премашују границе те државе, и тиме потенцијално уједињују на оном месту на ком границе конвенционалног национализма врше поделу. Сви Аријевци овог света доведени су у садашњу ужасавајућу неприлику путем раздорних ратова конвенционалног национализма, док су се не-Аријевци хранили тим таласањем и профитирали на њему. Стога вера у спасење мора бити вера пан-Аријевског расизма.

Фашизам, упркос својим заслугама, није заснован на раси, и није пан-aријевски. Уместо тога, то је само реформисани и оживљени национализам за стару, географску, националну државу. Зато је Мусолини у раним данима своје моћи, пре него што се осетио утицај Немачке као савезника, имао колеге Јевреје, а часопис Fascist Week („Фашистичка Недеља“) из Уједињеног Краљевства (27. април – 3. мај 1934.) је укључио и репортажу у којој говори да је „Главни рабин (Италије) био фашиста и давао је велику подршку Мусолинију.“ Зато је његова унука, Алесандра Мусолини – која се представила као кандидат модификоване верзије партије MSI (Италијански Социјални Покрет) на изборима у марту 1994, и освојила 50.4% гласова гомиле расног смећа у Напуљу - врло радо играла улогу Јеврејке у филму из 1989, и одбацује анти-Јеврејске ставове као „стари шешир“ (Sunday Telegraph – „Недељни Телеграф“, 5. децембар 1993.)

Будући да је национал социјализам заснован на признавању расе, а тиме он представља не само препознавање расног идентитета и ревност у намери да се тај расни идентитет аријевског народа сачува као различит у односу на друге народе, већ представља препознавање квалитативних разлика унутар самог народа, стога и намера да унапреди врсту као најбољи начин да би се створило боље друштво; национал социјализам примењује овај расни поглед на све аспекте владе и на све остало у животу схваћеном у најширем могућем смислу. Производи одушевљење према економској и социјалној правди из свести о сродству; производи приврженост вођству унутар хијерархије талента и одговорности из дивљења за дела природе која погодује надмоћи супериорног; и из овог јединства са природом ствара жељу да се сачува органско устројство ресурса ове планете.

 Colin Jordan