The others about Montenegro

Социјални Националиста

Протести широм Србије против насељавања миграната, односно муџахедина

Социјални Националиста

Турска је управо отворитила сиријску границу за пролаз новог таласа од 3 милиона миграната

Turkey opened borders and let 3 millions of Islamic immigrants to Europa

Турска је управо отворитила сиријску границу за слободан пролаз и неће спречити сиријске избеглице да иду у Европу. Значи око 3 милона њих је код нас за изборе 26.04.2020.године

Социјални Националиста

Бијело Свитање достигло 100 000 прегледа - White Dawn has over 100 000 visitors

Србија	70671
Украјина	9653
Сједињене Државе	7248
Русија	6165
Немачка	4192

ХВАЛА НА ПОВЕРЕЊУ И ПОДРШЦИ БРАЋО СРБИ И СЕСТРЕ СРБКИЊЕ! ! !
DYAKUYEMO ZA PIDTRYMKU - СПАСИБО - THANK YOU FOR SUPPORTING WHITE DAWN - DANKE FUR DIE UNTERSTUTZUNG !

Социјални Националиста

Народна патрола упозорава мигранте да не праве проблеме - Warning to immigrants from Serbian people

Serbs in patrol over the Belgrade and warns immigrants to not do any violence! 
Социјални Националиста

Oj junaštva svijetla zoro - Ој јунаштва свијетла зоро

У извођењу племена Куча!

Naš brat Časlav Bjelica govori o životu na selu i naseljavanju islamskih imigranata na tlo Evrope

Социјални Националиста

АЗОВ батаљон пружа подршку Ратку Младићу након хапшења

Украјински АЗОВ батаљон организовао скуп у част генерала Ратка Младића након његовог хапшења и изручења Хашком трибуналу! Скуп предводио Андреј Билецки, командант АЗОВ-а!!!

Lažni radikali, lažna ekstremna desnica, lažne titule, lična korist i glupost u Srba

Zastava Crne Gore, iz bilo kog doba ne smije smetati Srbijancima

Šešelj zaista nije ratni zločinac i treba prestati nazivati ga onako kako bi potajno želeo! Nije rata video i jedino je pucao po svadbama i na Ravnoj gori u vazduh, ali kao što sam kaže, on je podsticao na rat i raseljavanje, a naziv za takve je RATNI PROFITER!
Dakle on je podsticao onaj najiskreniji deo nacionalista da idu u rat, da ginu i raseljavaju da bi se Šeki i njemu bliski useljavali u ta raseljena mesta, kuće...
ONDA, Šešelj je JAVNO rekao da se zalaže za parlamentarnu demokratiju i takođe istakao da nije Pravoslavac u nekom rijalitiju, čime se koristio dok je bilo ''IN'' Pravoslavlje, kao što će danas ponovo početi sa javnim nastupima!
Poštenije je podržavati Srpsku Naprednu Stranku i predsednika Srbije nego one koji strastveno ističu nacionalizam kao da ih to čini posebnim, kao da su nešto jedinstveno, ne brate, čini ih vidno ograničenima, a ljubav prema otadžbini bi trebalo da je normalna stvar!
Desničari, obzirom na ograničenost prate svakog ko urla na Terazijama ,,Kosovo je srce Srbije ili dogodine u Prizrenu i slično, a gde god su oni bili Dogodine tamo Srba nema!
Ovi, nazovi ekstremni desničari su toliko ekstremni da sami sebe nazivaju ekstremnima???
Znak da su svesni sopstvenog kukavičluka je želja da su jako ,,zajebani''
A pouzdano znam da su većina obični debilčići koji samo arlauču, a većina ne bi smela da brani decu od migranata na ulici!
Oni se predstavljaju i kao fašisti, jer biti fašista je kompliment, a istovremeno pljuju po fašizmu! Oni to NIJESU, oni ni ne shvataju pojmove ideologija, taj polu svet gleda isključivo svoje lične interese, po uzoru na lažne vojvode, lažne patriJote, tako su današnji srpski desničari lažni fašisti, lažni nacionalisti, ekstremni ovo, ekstremni ono...pametnom dosta kada ih vidi, kamoli čuje!
Социјални Националиста

Medijski uticaj

MEDIJSKI UTICAJ

Samoubistvo nije zlo zato što ja kažem da je zlo, niti zato što bilo ko drugi kaže da je zlo, niti zato što piše u tamo nekom statutu da je ono zakonski zabranjeno te podložno krivičnom gonjenju.  Samoubistvo je zlo zato što svi znamo da je zlo; zato što je to napisno u najvažnijoj i najznačajnijoj knjizi što postoji: ovom svemiru te zato što sve što postoji ima prirodnu tendenciju za opstankom i samoodržanjem!  Ili drugačije kazano, samoubistvo je pogubno zlo, zato što je urezano u našim genima da moramo da živimo te da ne smemo da se svojevoljno samouništavamo... No tada bismo se morali zapitati: zašto, i pored toga što je najveće zlo za dati entitet da se svojevoljno samouništi: i pored toga, naš narod neumitno srlja u sopstvenu propast!  Kako je moguće objasniti činjenicu da srpski narod--kao i svi istinski Evropljani--polako ali sigurno ide ka totalnom uništenju a da pritom niko ništa ne preduzima da se to spreči?

        Moja namera je da u ovom konciznom tekstu ukatko iznesem neka zapažanja i konstatacije koje će inače poslužiti kao osnova moje nove knjige na temu sprečavanja daljeg i sistematskog propadanja naše nacije, rase, kulture i civilizacije.  Jer nema ništa prirodnije i nema ničeg više moralnog nego za nas da želimo ono čemu pripadamo da opstane i prosperira; te isto tako nema ništa gore ili bizarnije nego da bilo ko i na bilo koji način svojevoljno doprinosi uništenju sopstvenog naroda!

U ovom broju ću izričito diskutovati o problemu medija i njihovog pogubnog uticaja.  Naime, retko ko će se usuditi da izjavi kako su naši ili svetski mediji dobri.  A sa druge strane, mnogi će ukazati da mediji vrše poguban uticaj, naročito na najmlađe generacije.

        No, iako bih se ja složio sa ovakvom konstatacijom te proširio dati iskaz na jedan znatno viši nivo: kazavši da su većina medija ništa drugo do ekstremno pogubni po naš narod i našu celokupnu civilizaciju… Ipak moram primetiti da se ne bih složio sa većinom po pitanju obrazloženja date konstatacije.  Naime, većina dolazi do negativne ocene medija tako što iznose činjenicu da su mediji prepuni nasilja i seksa te da je to osnovni razlog njihove procene medija kao veoma loših. 

Sa moje tačke gledišta, nasilje je integralni deo stvarnosti te učiti našu decu da nasilje postoji je veoma važno za njihov i naš ukupni opstanak.  Jer ako neko obmanjuje decu da žive u svetu bez nasilja--koji uzgred rečeno ne postoji i verovatno neće nikad ni postojati jer je neprirodna zamisao i nemoguća tvorevina--te da budu isključivo pošteni, miroljubivi, dobronamerni, iskreni, i tome slično, on ih samim tim osuđuje na propast jer da bi se uspelo i/ili opstalo u ovom svetu neophodno je biti spreman na adekvatan način ući u utakmicu života: gde su naivni, dobroćudni i miroljubivi ništa drugo do žrtve onih koji su lukaviji ili podliji.  Isto tako seks je integralan deo opšte stvarnosti te samim tim ne bi trebalo skrivati njegovo postojanje, te njegov značaj, a zarad opstanka naše rase; to jest i pre svega, nema smisla obmanjivati našu decu da tako nešto ne postoji.  Te iako ne bih ni na koji način prihvatio ili odobrio promovisanje bilo kakve perverzije ili pak bilo šta što vodi ka  izopačenostima koje doprinose našem uništenju--ipak ne vidim bilo kakav razlog da normalne ili zdrave seksualne veze treba sputavati ili zabraniti da se, kao takve, pojave na medijima ili pak budu na neki, da kažemo kontrolisan, način prisutne u njima.

        Ono što ja zameram medijima i ono što ja lično smatram da je njihov najveći greh je njihov poguban uticaj.  Naime, mediji su najmoćnije oružje što trenutno postoji za nametanje “morala” i javnog mišljenja, te njihovu kontrolu i manipulaciju.  Kad devijantne osobe preuzmu apsolutnu moć nad većinom ili svim vodećim medijima [a naročito nad televizijom, kao najuticajnijim i najmoćnijim medijskim sredstvom] te kad ostale ključne komponente datog društva sarađuju sa medijima ka ostvarenju zajedničnog, ekstremno pogubnog cilja, onda se tu radi o vanserijskom vidu zla protiv našeg celokupnog naroda i naše odasve svete civilizacije.

        Krajnje devijantan uticaj medija se može primetiti i u veoma čudnoj tendenciji da izričito mlade osobe ili bolje rečeno intelektualno nezrele osobe [obično tinejdžeri ili mladići i devojke (znatno) mlađe od 30 godina] imaju masovan i stalan pristup medijima.  S obzirom na neverovatno moćan uticaj medija te mogućnost nanošenja ogromne štete: prosto nema logičnog obrazloženja davati deci toliki pristup pa čak i kontrolu nad medijima.  Jer niko normalan neće dati nezreloj osobi pištolj ili bombu da se igra a zašto bi onda iko nametao da deca vode emisije i imaju ogroman uticaj putem medija; naročito kad se zna da su mediji kudikamo opasniji od bilo kog nama poznatog oružja.

        Sa druge strane moguće je izneti argument da ukoliko neko ima zlu nameru da nas uništi kao narod te da sistematski satre našu celokupnu rasu i civilizaciju onda bi dovođenje dece i intelektualno nezrelih ili pak izopačenih osoba na medije u stvari predstavljalo podmuklu zloupotrebu datih likova sa ciljem daljeg podrivanja našeg društva te stvaranja opštih uslova koji pogoduju našem nestanku!

        Isto tako bilo bi od koristi obratiti pažnju na činjenicu da “naši” mediji nameću sve i svašta što je pre svega dekadentno ili krajnje perverzno.  Pogledajte samo filmove koji “naše” TV stanice svakodnevno pokazuju, to jest podlo serviraju već žestoko sluđenim masama.  U proseku, od 1000 prikazanih filmova, može se naći najviše jedan do dva koji su dovoljno dobri da se barem mogu odgledati a da pritom svaki imalo normalan čovek ne oseti mučninu prouzrokovanu bolesnom propagandom!  A da i ne govorimo kakve sve osobe paradiraju ispred naših malih ekrana.  Tu se jedino ne zna koja od tih TV stanica je gora od koje; te koja od datih osoba nosi veću dozu dekadentnosti u sebi!  Jer sve “naše” TV stanice izgleda da vode međusobni rat o tome koja će više štete naneti našem narodu i našoj sveobuhvatnoj civilizaciji; a dotični mentalno zaostali jadnici su zloupotrebljeni za promociju određenih ciljeva užasa… No kad bi ovo bilo imalo zdravo društvo: ovakva pošast kao što su “naši” mediji ne bi bila prihvatljiva opcija a  medijske ličnosti koje se po njima učestalo šepure i koje su--uz pomoć medijske moći brutalne indoktrinacije--uzdizane u “nebesa” bile bi tamo GDE IM JE I PRAVO MESTO a gde ne bi nanosile neprocenjivu štetu našem narodu i našoj civilizaciji.

No, šta bi se moglo uraditi da se naš narod ipak spase od tih predstavnika moždano osakaćenih, tih pobornika degenerika uzdignutih na piedestal “idola” za sluđene mase.  Kako bi smo se još mogli izvući iz ovakvog beskrajnog ponora: kad nijedan pisac o tome ne piše, kad ni jedna TV stanica o tome ne priča, kad nam neprestano serviraju arapsku muzku i još je zovu srpskom narodnom muzikom, kad veliki broj radio stanica pušta crnačku narodnu muziku (džez) koju još proglasiše umetničkom; a niti jedna, od tih stanica, ne pušta našu pravu narodnu muziku, niti našu klasičnu muziku…  Šta drugo do da se počne otvoreno i neprestano pričati da ćemo kroz nekoliko generacija nestati sa lica zemlje: da se vrši genocid nad nama a da—na medijima ili u sferama moći—nema nikog normalnog, nikog ko bi barem pokušao, da to spreči!

        Nije neophodno da neko bude filozof pa da upita: kakvi smo mi to ljudi—i gde će nam duše—kad plač i žrtve naše braće sa Kosova ne može da nas pokrene iz ovog letargičnog užasa, da nas probudi i ujedini… A šta tek da se kaže kad shvatimo da će to biti i plač naše dece, ovde u Beogradu (kao i u Zagrebu, Ljubljani, Moskvi, Amsterdamu, Parizu, Londonu i po celoj Evropi), kroz dve generacije; ili pak, kako smemo da okrenemo glavu u stranu—kao da se to nas uopšte ne tiče—dok se našoj vlastitoj deci, na jedan tihi način, sprema pogrom!  Te zašto na našim medijima nema nikog ko će otvoreno kazati istinu i sprečiti sudbinu goru od smrti koja će zadesiti naše još nerođene potomke!  E pa upravo zato se na našim medijima pojavljuju skoro isključivo deca ili duhovno nezrele ličnosti, to jest, sad tek vidimo pravi razlog zašto istinskim filozofima tamo nema mesta te zašto preostale patriote i najveći intelektualci—i pored svih impozantnih prepreka—moraju iznaći snage i načina da se i njihov glas čuje u inače uzburkanom moru beznačajnih gluposti i izopačenosti.

Zbog naših odasve hrabrih i svetih predaka i naših budućih pokoljenja, kao nečeg nama najsvetlijeg i najdražeg; zbog ovog svemira koji je milijardama godina strpljivo radio na stvaranju života i uzdizanju datog života na nivo inteligencije te daljnjem usavršavanju te inteligencije: naša je moralna i neprikosnovena obaveza da iznađemo način i sprečimo parazitske horde mentalno osakaćenih, da nas odvedu u sigurnu propast, da satru svaki trag našeg postojanja, da našu decu podvrgnu užasu najvećem, da ponište milijarde godina kosmičke evolucije!

[Ovaj članak prethodno je već bio objavljen u jednom književnom časopisu,

na dan 10. jula 2004. godine u Beogradu.]

Preraspodela resursa

Nekad davno [naročito na trulom, potrošačkom i žestoko izopačenom Zapadu] dok su se perverti i lopovi borili za vlast, bilo je aktuelno zastupati opšte pravo na slobodu govora i štampe... No, sada kad se bagra dočepala vlasti, više nema ni pomena o slobodi govora i štampe.  Umesto toga, sada se uglavnom priča o „političkoj podobnosti“ ili „nepodobnosti“ i načinima sputavanja takozvanog „govora mržnje“... Obrni, okreni: sve je bilo podešeno da se perverti i lopovi domognu vlasti te da je i zadrže...

Ljudi su društvena bića i kao takva imaju urođenu potrebu da stvaraju zajednicu ali i da se takmiče kako individualno tako i kao grupa protiv drugih individua i suparničkih grupa.  Na taj način, zajednice učestvuju u takmičenju i velikoj borbi gde će ona zajednica koja je bolje organizovana i koja ima veće resurse, više inteligentnih osoba, u stvari, biti u poziciji da pobedi, porobi, iskorišćava, eksploatiše ili uništi konkurentske zajednice.  To je činjenica i hteli mi to ili ne tu se ništa ne može izmeniti: jer to je po volji prirode i tako mora biti.  Borba za opstanak će osigurati da samo najbolja i najprikladnija društva opstaju.  Samim tim: svi članovi našeg društva imaju moralnu obavezu da međusobno sarađuju, uzajamno se pomažu i pre svega rade za dobrobit naše zajednice jer isključivo tako—i uz pomoć Platonovog principa po kome u idealnom društvu najbolje osobe za datu poziciju je i zauzimaju—ćemo svi zajdeno, kao društvo i kao pojedinci, prosperirati... Samo zajedno možemo uspeti, dok razdvojeni ili zavađeni zasigurno ćemo propasti...

Drugim rečima, niko ne sme uraditi bilo šta protiv Relma [onog čemu istinski pripadamo i što je bitan deo nas], nema pravo izdati naš zajednički cilj, naškoditi našoj zajedničkoj borbi jer je to jedan od najvećih grehova, zlodelo nad zlodelima, i nešto najgore što osoba može uraditi: odnosno to je nešto što cela zajednica mora nemilosrdno osuditi i sankcionisati.  Jer durštveni ugovor nije ništa drugo do prirodna spoznaja individua da će bolje živeti i opstati te više prosperirati ako se udruže i sarađuju.  Svako ko nas slabi, ili radi na širenju razdora među nama se mora brutalno kazniti.  Svako ko nas sprečava da shvatimo ko smo mi a ko su naši neprijatelji čini užasno zlodelo i mora se nemilosrdno sprečiti.  Samo tako se društvo može sačuvati i staviti na put uspona i prosperiteta.  Zdrava i pobednička ideologija, dovođenje pravih ljudi na njima odgovarajuće pozicije, želja za prosperitetom, briga o svom narodu i potomstvu te sprečavanje enormnog bogaćenja pojedinaca je ključ za procvat društva.

         Kao primer, upravo iznesene teze: zamislimo dve grupe ljudi, koje su po svemu identične i žive pod potpuno istim uslovima, izuzev što jednu sačinjavaju osobe koje su ujedinjene, dobro organizovane i odlučne da sarađuju na ostvarenju zajedničkih ciljeva, odnosno, čije je društvo zasnovano na zdravoj i pobedničkoj ideologiji.  Dok druga grupa je razjedinjena i njeni članovi se neprestano bore jedan sa drugim dok, u suštini, pogrešne osobe zauzimaju ključna mesta u društvu.  Sasvim je sigurno da bi u sukobu te dve društvene zajednice prva ostvarila primat, pobedila, porobila ili uništila drugu.  Što je ujedno i dokaz prethodno iznesene tvrdnje!

         Očigledno je da pojedinac ne može biti konkurencija društvu, odnosno, nije u stanju ostvariti ono što celo društvo može, nije u mogućnosti dostići blagostanje koje zajednica ima potencijal da pruži; niti se on može samostalno suprostaviti ili odupreti osvajačkoj grupi.  Znači ključ uspeha i prosperiteta pojedinaca je život u naprednoj zajednici zasnovanoj na zdravoj ideologiji; a ukoliko ljudi ne žive u jednom takvom društvu onda je njihova moralna obaveza da se ujedine i organizuju, da dovedu najpametnije osobe na vlast, da što je moguće više osiguraju kako bi najbolje osobe za datu poziciju ili položaj dobile to mesto u društu.  [Jer u funkcionalnom telu: nervne ćelije rade svoj posao.  One upravljaju telom i ne vrše ulogu drugih ćelija, kao što ni sve druge ćelije u telu ne pokušavaju da izigravaju ili zamene nervne ćelije ili ćelije drugih organa.  Samo bi u nefunkcionalnom organizmu ćelije mišićnog tkiva preuzele ulogu nervnih ćelija, dok bi koštane ćelije umišljale da su opet neke druge, itd.]  A ukoliko društvo nije pravedno ili postepenom degradacijom postane nepravedno onda se državljani moraju pobuniti, uspostaviti normalni poredak i pravednost tako što će skinuti pogrešne osobe sa vlasti i na čelo dovesti najpametnije i najbolje, osigurati da odgovarajući ljudi rade svoj posao.

Velika preraspodela bogatstva i položaja u Jugoslaviji se dogodila posle drugog svetskog rata kada su komunisti došli na vlast i svrgnuli postojeću elitu.  Velike bogataše koji su stekli bogatstvo ko zna na koje sve načine: mada zasigurno ili uglavnom na nečasne ili nepoštene.  Retke su osobe koje na pošten način i tokom dugog vremena steknu bogatstvo.  Posle prevrata, svako je dobio po malo od sredstava i nije bila velika razlika između onih na vrhu i onih na dnu.  No društvo je bilo zasnovano na, po nas, pogubnoj ideologiji, a ključne pozicije u društvu su imale ekstremno loše osobe, dok su dobre i najbolje pozicije u društvu dobili sledbenici komunizma, odnosno, krajnje nemoralni mondijalisti.  S obzirom da su komunisti skinuli sa pozicija [oterali, pohapsili, pobili ili proterali] sve što su mogli: postojala je velika potreba da se popune sva ta upražnjena radna mesta, sve te pozicije u društvu.  Na taj način, obične osobe i oni sa dna su iznenada imali mogućnost da se zaposle ili da dobiju povoljan položaj u društvu.  Što je u mnogim slučajevima ispravilo vekovnu nepravdu, gde su mediokriteti i poltroni uživali u blagostanju samo zato što su rođeni u datoj porodici a opet drugi—iako možda prirodno obdareniji, talentovaniji i pametniji—živeli su u bedi i nemaštini pa nisu imali nikakvu priliku za prosperitet samo zato što su rođeni u siromašnim porodicama.

Uz to su komunisti, što je veoma pozitivno, besplatno davali stanove, obrazovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu širokim masama.  Na taj način veliki broj građana je stekao svoje pozicije u društvu i dobio obrazovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, stanove... Nije bilo velike razlike između onih na vrhu i onih na dnu.  No kako su godine prolazile tako se korupcija uvećavala, a osobe koje su se jednom dočepala pozicija u društvu sada su želele da ih ostave svojim potomcima u nasleđe pa su—po principu ti meni ja tebi—obezbeđivali svoju decu.  Sinovi i ćerke profesora sa fakulteta bi najčešće postajali profesori na tom istom ili nekom drugom fakultetu ili bi pak dobijali neku drugu poželjnu poziciju u društvu.  Uglavnom oni koji su se jednom dočepali pozicija više nisu želeli da ih se odreknu i novo „plemstvo“ je stvoreno, od komunustičkih osvajača.  Samo bi u retkim slučajevima neko sa strane mogao postati profesor, ali ne zbog svojih kvaliteta, već uglavnom zbog veza, korupcije i/ili „političke podobnosti“!  Na primer, ako dekan Filozofskog fakulteta ima ozbiljne zdravstvene probleme i veliku potrebu za privatnim kardiologom, onda je sasvim za očekivati da će sin tog kardiologa bez ikakvog problema završiti fakultet—u najkraćem roku i sa najvišom prosečnom ocenom—pa doktorirati  i postati profesor metafizike na Filozofskom fakultetu, što inače običnim ljudima ne bi moglo poći za rukom, nebitno koliko su kvalitetni ili prikladni za dati posao; pri čemu bi kardiologov sin dobio datu poziciju nezavisno od toga koliko je neprikladan za dato radno mesto, nebitno o koliko nemoralnoj, neinteligentnoj ili perverznoj osobi se radilo. [Odnosno, može se kazati da bi kardiologov sin, pod tim okolnostima, postao profesor na Filozofskom fakultetu čak i kad bi se radilo o mentalno retardiranom homosekusalcu koji nije u stanju ni pertle zavezati.]

No i pored činjenice da društvo nije bilo zasnovano na platonističkoj ideji da najbolje osobe za datu poziciju u društvu dobiju upravo tu poziciju: društvo je bilo barem donekle pravedno jer nije postojao preveliki jaz između vrha i dna.  Međutim, vremenom, taj jaz se sve više produbljivao.  Bogati su postajali sve bogatiji i sve ambiciozniji.  Njima je u krajnjoj liniji odgovaralo da se sruši komunizam i da se zameni kapitalizmom jer su bili u poziciji da datu „tranziciju“ odnosno veliku pljačku iskoriste maksimalno.

Padom komunizma, početkom devedestih godina dvadesetog veka, počela je velika otimačina društvene imovine: onoga što je pripadalo svima nama.  Procentualno mali broj osoba koje su bile u poziciji da kradu društvenu imovinu su zgrabile sve što su mogle.  Otimali su i krali, nemilice, i šakom i kapom.  Na taj način, određen broj lica je stekao enormno bogatsvo prisvajajući imovinu, novac i sredstva koja su pripadali svima nama i koje su stečeni radom velikog broja ljudi.  Lopovi su nas pokrali i zauzeli ključne pozicije u društvu.  Obezglavljeni narod je ostao bez ičega, primoran da ćuti i trpi, dok se očajnički bori za goli opstanak.  Užasna nepravda i izrabljivanje je na sve strane.  Ali političari, mediji, policija i sudstvo su sada radili za i bili u sprezi sa novonastalim bogatašima: sa ciljem da ućutkaju obespravljeni i obezglavljeni narod dok banditi rovare i guraju nas u sigurnu propast.  Jer ne samo da zemlja ekonomski propada već našem narodu preti genetsko izumiranje putem bele kuge, te užasne invazije drugih rasa na našu teritoriju.

Iako komunizam nije bio odgovarajući ili stvarno dobar sistem: ipak on je bio neizmerno pravedniji i po ljude povoljniji sistem koji nije dopuštao malom broju lopova da se basnoslovno obogati i nemilice iskorišćava većinu naroda.  Ovo što sada imamo je perverzni teror pomahnitalih bandita (i uvozničkih lobija) unutar izopačenog sistema koji radi za njih.  Uz to su nam još ukinuli adekvanu socijalnu i zdravstvenu zaštitu, besplatno školovanje, a ni stanove više ne daju građanima.  Sve je podešeno da manjina maksimalno uživa u životu a da se većina muči i pati u bedi i nemaštini.  Pomahnitala lopovska bagra samo krade i trpa u svoje džepove te postavlja svoju decu i svoje ljude na vodeće pozocije u društvu.  Danas nije retka pojava da dvadesetogodišnjaci—deca bivših komunista i najvećih lopova—zarađuju milione radeći nameštene poslove koje su im očevi sredili; dok pošteni ljudi mukotrpno rade decenijama a pas nema za šta da ih ujede!  Perverti i lopuže izrabljuju i zlostavljaju obezglavljene široke narodne mase.

[Potomci komunista (partizana koji su došli na pozicije i vlast posle drugog svetskog rata) su izvršili prevrat jer su bili u poziciji da se maksimalno obogate i trebalo im je društvo—truli kapitalizam—koje služi samo maloj grupi bogatih i ekstremno bogatih, a uglavnom izrabljuje sve ostale.  Dakle najveći lopovi su obmanuli mase, obećali im brda i doline, kako bi srušili socijalizam i umesto njega nametnuli krajnje nepravednu i nemoralnu zajednicu.]

Najgore od svega, ova velika pljačka i neprikosnovena nepravda je ustrojila društvene pozicije za buduća pokoljenja.  Naime, komunistička preraspodela bogatstva je omogućila određenim osobama da budu u povlašćenom položaju za ovu poslednju etapu trke.  Lopovi koji su dograbili ogromno bogatstvo, osobe koje su se nalazile na poželjnim mestima u društvu su sada u poziciji da obezbede svoja buduća pokoljenja te da spreče tuđu decu—nebitno koliko su ona kvalitetna ili prikladna za dati posao—da zauzmu imalo dobra mesta u društvu.  Užasna nepravda se čini celom narodu jer su neadekvatne individue dospele na određena radna mesta i pozicije u društvu, što je uslovilo da celo društvo postane predodređeno za sporije napredovanje ili pak nazadovanje.  No najveća nepravda je učinjenja talentovanim osobama za određena zanimanja koja ih neće dobiti jer njihovi roditelji nisu imali sreće da budu u povlašćenim pozicijama za vreme takozvane „tranzicije“!  Generacije određenih familija će biti povlašćene i izigravati nekakvu elitu jer su njihovi preci zauzeli busije (položaje) i/ili bili beskrupulozni lopovi te su pokrali bogatstvo koje je svima nama pripadalo.  A isto tako generacije još većeg broja porodica će biti siromašne i neće moći izaći iz siromaštva samo zato što njihovi roditelji nisu bili u poziciji da zauzmu bolja radna mesta ili da se domognu društvene imovine.

         Sve u svemu, mi se moramo izboriti za našu decu: ne smemo dopustiti kriminalcima, pervertima, parazitima i prevarantima da zadrže ono što su od nas pokrali i nezakonito prisvojili.  Sigurno je da banda koja je zauzela svoje pozicije i/ili stekla veliko bogatstvo neće svojevoljno da se svega toga odrekne.  Sigurno je da će se svim raspoloživim sredstvima odupirati ponovnoj preraspodeli sredstava i uspostavljanju jednog pravednog ili barem znatno pravednijeg društva u kome će najbolje osobe zauzimati radna mesta i pozicije u društvu i gde će se vrednost čoveka meriti po tome koliko je: pametan, rodoljubiv [odnosno relmoljubiv], obrazovan te koliko doprinosi našem opštem blagostanju.  Stoga možemo očekivati da će zlikovci koji predvode ovo društvo i drže sve ključne pozicje u njemu, radi ličnih interesa, zloupotrebaljavti medije i „zabavnu industriju“, školstvo, policiju i sudstvo kako bi zadržali svoje položaje i sprečili stvaranje jednog pravednijeg društva i jedne pravednije preraspodele bogatsva i pozicija, kako bi onemogućili potčinjenom i obezglavljnom narodu da se probudi i shvati šta ga je snašlo, zapravo, kakva užasna nepravda mu je nametnuta.  Sigurno je da će napadati i sankcionisati svakog ko pokuša da se odupre te probudi mase, da će nas medijski satanizovati i putem „legalne“ sile nasilja proganjati, i to na političkim osnovama: ali mi se ne smemo na to osvrtati niti dozvoliti da nas bilo šta spreči jer naša deca ne smeju biti u podređenom položaju, ne smeju biti gladna i izrabljivana.  Zar moji (naši) sinovi da gladuju dok lopovska deca imaju sve što požele i žive u neograničenom izobilju!  Niti smemo dopustiti da naša deca budu sluge lopovskoj deci!  Jer ako se ništa ne izmeni: pozicije u društvu koje se sada steknu će trajati generacijama i biće ih teško izmeniti.  Zato menjajmo sada, dok to još uvek možemo, celo društvo i živote svoje dajmo, ako to ustreba, za našu decu: jer oni su toga vredni i to za njih moramo uraditi i tu nema nikakvog pogovora niti validnog kontra-argumenta!

Društvo, da bi bilo adekvatno mora biti zasnovano na platonovom principu da najbolje osobe za dato mesto u društvu zauzimaju upravo to mesto.  Jer ljudi su društvena bića.  Uvek će se udruživati i raditi na ostvarenju zajedničkih ciljeva.  U velikoj utakmici društvenih zajednica, one koje se bolje organizuju te efikasnije iskorišćavaju svoje resurse i svoje potencijale pobediće u toj utakmici.

Samim tim, oni koji na bilo koji način podrivaju našu zajednicu ili joj štete čine svima nama veliku nepravdu, čine veleizdaju, i moraju se žigosati kao najveći izrod i najgori neprijatelji!  Da bi smo pobedili i opstali mi moramo:  (1) stvoriti novu i zdravu ideologiju: koja će nas voditi u život i prosperitet a ne u smrt  (2) ujediniti se i organizovati  (3) započeti INTELEKTUALNU REVOLUCIJU: skinuti sa vlasti sav ološ i svu bagru te dovesti na vlast doista najpametnije i najbolje osobe  (4) izvršiti veliku preraspodelu bogatsva, resursa i položaja u društvu ali na pravedan i platonistički način  (5) osigurati da naše društvo [naročito naši mediji, zabavna industrija, zakoni, školstvo, kultura i umetnost, itd.] kao i svi pojedinci u njemu: uvek i bezuslovno poštuju i štite naš Relm  (6) moramo uvek znati ko smo mi, a ko su naši neprjatelji; odnosno, da pripadnike našeg Relma moramo voleti i pomagati, a neprijatelje našeg Relma trebamo mrzeti i napadati sve dok ih ne uništimo.

         Samo tako možemo postati istinski pravedno i napredno društvo koje će zasigurno nadmašiti svu moguću konkurenciju u velikoj utakmici života te omogućiti svojim građanima da i sami neizmerno profitiraju i pospeše svoj životni standard.  Jer društvo u kome najbolje osobe zauzimaju pozicije u njemu će zasigurno nadmašiti i pobediti svako drugo društvo u kome to nije slučaj.  Činjenica da je dato društvo teško ostvariti i održati nas ne sme obeshrabriti jer uspeh jedne zajednice će se ogledati u njenoj sposobnosti i umeću da što više ili što bliže ostvari dati model te da ga održi sto duže.  A ukoliko se društveni poredak, posle nekog vremena, degradira onda je obaveza građana da budu na oprezu i ukoliko ne žele da njihovoj zajednici dođe kraj: moraju ponoviti intelektualnu revoluciju i na vrh društva, opet, dovesti istinski najpametnije muškarce i zasigurno najveće rodoljube (relmoljube).  Jer možda se intelektualna revolucija mora periodično ponavljati kako bi osigurala dugovečnost i prosperitet date zajednice ili pak kako bi sama pretnja njenog mogućeg izbijanja sprečila postepeno propadanje društva...

Banda koja je najviše prisvojila nemilice će nas proganjati, hapsiti, terorisati, napadati, šikanirati, prozivati, nazivati svakojakim imenima, mučiti i ubijati... Ali boriti se protiv njih moramamo: jer kako ćemo našoj deci ikad moći pogledati u oči i objasniti da kad su lopovi otimali ono što pripada svima nama mi smo samo ćutali i na taj način osudili našu vlastitu  decu i decu naše dece i njihovu unučad te ko zna koju sve generaciju da provedu svoje živote u bedi i nemaštini, da budu sluge i poslušnici lopovskih potomaka!  Zato se moramo boriti, svim raspoloživim sredstvima, naročito istinom, sve dok ne omogućimo našim pokoljenjima život kakav im dolikuje.  A i više od toga, ova borba, da bi bila uspešna, mora se proširiti po celoj Evropi i svugde gde žive pripadnici naše rase.  Jer oslobađanje naše zemlje neće uroditi plodom ako ostalim zemljama vlada taj isti lopovski i perverzni ološ!  Stoga moramo shvatiti da su naš narod, naša zemlja i naša religija u stvari ništa drugo do naša rasa!  To je jedini put u život i jedini način da pobedimo pogubne mundijaliste te sve ostale sile zla.

Živjela Crna Gora