Preraspodela resursa

Nekad davno [naročito na trulom, potrošačkom i žestoko izopačenom Zapadu] dok su se perverti i lopovi borili za vlast, bilo je aktuelno zastupati opšte pravo na slobodu govora i štampe... No, sada kad se bagra dočepala vlasti, više nema ni pomena o slobodi govora i štampe.  Umesto toga, sada se uglavnom priča o „političkoj podobnosti“ ili „nepodobnosti“ i načinima sputavanja takozvanog „govora mržnje“... Obrni, okreni: sve je bilo podešeno da se perverti i lopovi domognu vlasti te da je i zadrže...

Ljudi su društvena bića i kao takva imaju urođenu potrebu da stvaraju zajednicu ali i da se takmiče kako individualno tako i kao grupa protiv drugih individua i suparničkih grupa.  Na taj način, zajednice učestvuju u takmičenju i velikoj borbi gde će ona zajednica koja je bolje organizovana i koja ima veće resurse, više inteligentnih osoba, u stvari, biti u poziciji da pobedi, porobi, iskorišćava, eksploatiše ili uništi konkurentske zajednice.  To je činjenica i hteli mi to ili ne tu se ništa ne može izmeniti: jer to je po volji prirode i tako mora biti.  Borba za opstanak će osigurati da samo najbolja i najprikladnija društva opstaju.  Samim tim: svi članovi našeg društva imaju moralnu obavezu da međusobno sarađuju, uzajamno se pomažu i pre svega rade za dobrobit naše zajednice jer isključivo tako—i uz pomoć Platonovog principa po kome u idealnom društvu najbolje osobe za datu poziciju je i zauzimaju—ćemo svi zajdeno, kao društvo i kao pojedinci, prosperirati... Samo zajedno možemo uspeti, dok razdvojeni ili zavađeni zasigurno ćemo propasti...

Drugim rečima, niko ne sme uraditi bilo šta protiv Relma [onog čemu istinski pripadamo i što je bitan deo nas], nema pravo izdati naš zajednički cilj, naškoditi našoj zajedničkoj borbi jer je to jedan od najvećih grehova, zlodelo nad zlodelima, i nešto najgore što osoba može uraditi: odnosno to je nešto što cela zajednica mora nemilosrdno osuditi i sankcionisati.  Jer durštveni ugovor nije ništa drugo do prirodna spoznaja individua da će bolje živeti i opstati te više prosperirati ako se udruže i sarađuju.  Svako ko nas slabi, ili radi na širenju razdora među nama se mora brutalno kazniti.  Svako ko nas sprečava da shvatimo ko smo mi a ko su naši neprijatelji čini užasno zlodelo i mora se nemilosrdno sprečiti.  Samo tako se društvo može sačuvati i staviti na put uspona i prosperiteta.  Zdrava i pobednička ideologija, dovođenje pravih ljudi na njima odgovarajuće pozicije, želja za prosperitetom, briga o svom narodu i potomstvu te sprečavanje enormnog bogaćenja pojedinaca je ključ za procvat društva.

         Kao primer, upravo iznesene teze: zamislimo dve grupe ljudi, koje su po svemu identične i žive pod potpuno istim uslovima, izuzev što jednu sačinjavaju osobe koje su ujedinjene, dobro organizovane i odlučne da sarađuju na ostvarenju zajedničkih ciljeva, odnosno, čije je društvo zasnovano na zdravoj i pobedničkoj ideologiji.  Dok druga grupa je razjedinjena i njeni članovi se neprestano bore jedan sa drugim dok, u suštini, pogrešne osobe zauzimaju ključna mesta u društvu.  Sasvim je sigurno da bi u sukobu te dve društvene zajednice prva ostvarila primat, pobedila, porobila ili uništila drugu.  Što je ujedno i dokaz prethodno iznesene tvrdnje!

         Očigledno je da pojedinac ne može biti konkurencija društvu, odnosno, nije u stanju ostvariti ono što celo društvo može, nije u mogućnosti dostići blagostanje koje zajednica ima potencijal da pruži; niti se on može samostalno suprostaviti ili odupreti osvajačkoj grupi.  Znači ključ uspeha i prosperiteta pojedinaca je život u naprednoj zajednici zasnovanoj na zdravoj ideologiji; a ukoliko ljudi ne žive u jednom takvom društvu onda je njihova moralna obaveza da se ujedine i organizuju, da dovedu najpametnije osobe na vlast, da što je moguće više osiguraju kako bi najbolje osobe za datu poziciju ili položaj dobile to mesto u društu.  [Jer u funkcionalnom telu: nervne ćelije rade svoj posao.  One upravljaju telom i ne vrše ulogu drugih ćelija, kao što ni sve druge ćelije u telu ne pokušavaju da izigravaju ili zamene nervne ćelije ili ćelije drugih organa.  Samo bi u nefunkcionalnom organizmu ćelije mišićnog tkiva preuzele ulogu nervnih ćelija, dok bi koštane ćelije umišljale da su opet neke druge, itd.]  A ukoliko društvo nije pravedno ili postepenom degradacijom postane nepravedno onda se državljani moraju pobuniti, uspostaviti normalni poredak i pravednost tako što će skinuti pogrešne osobe sa vlasti i na čelo dovesti najpametnije i najbolje, osigurati da odgovarajući ljudi rade svoj posao.

Velika preraspodela bogatstva i položaja u Jugoslaviji se dogodila posle drugog svetskog rata kada su komunisti došli na vlast i svrgnuli postojeću elitu.  Velike bogataše koji su stekli bogatstvo ko zna na koje sve načine: mada zasigurno ili uglavnom na nečasne ili nepoštene.  Retke su osobe koje na pošten način i tokom dugog vremena steknu bogatstvo.  Posle prevrata, svako je dobio po malo od sredstava i nije bila velika razlika između onih na vrhu i onih na dnu.  No društvo je bilo zasnovano na, po nas, pogubnoj ideologiji, a ključne pozicije u društvu su imale ekstremno loše osobe, dok su dobre i najbolje pozicije u društvu dobili sledbenici komunizma, odnosno, krajnje nemoralni mondijalisti.  S obzirom da su komunisti skinuli sa pozicija [oterali, pohapsili, pobili ili proterali] sve što su mogli: postojala je velika potreba da se popune sva ta upražnjena radna mesta, sve te pozicije u društvu.  Na taj način, obične osobe i oni sa dna su iznenada imali mogućnost da se zaposle ili da dobiju povoljan položaj u društvu.  Što je u mnogim slučajevima ispravilo vekovnu nepravdu, gde su mediokriteti i poltroni uživali u blagostanju samo zato što su rođeni u datoj porodici a opet drugi—iako možda prirodno obdareniji, talentovaniji i pametniji—živeli su u bedi i nemaštini pa nisu imali nikakvu priliku za prosperitet samo zato što su rođeni u siromašnim porodicama.

Uz to su komunisti, što je veoma pozitivno, besplatno davali stanove, obrazovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu širokim masama.  Na taj način veliki broj građana je stekao svoje pozicije u društvu i dobio obrazovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, stanove... Nije bilo velike razlike između onih na vrhu i onih na dnu.  No kako su godine prolazile tako se korupcija uvećavala, a osobe koje su se jednom dočepala pozicija u društvu sada su želele da ih ostave svojim potomcima u nasleđe pa su—po principu ti meni ja tebi—obezbeđivali svoju decu.  Sinovi i ćerke profesora sa fakulteta bi najčešće postajali profesori na tom istom ili nekom drugom fakultetu ili bi pak dobijali neku drugu poželjnu poziciju u društvu.  Uglavnom oni koji su se jednom dočepali pozicija više nisu želeli da ih se odreknu i novo „plemstvo“ je stvoreno, od komunustičkih osvajača.  Samo bi u retkim slučajevima neko sa strane mogao postati profesor, ali ne zbog svojih kvaliteta, već uglavnom zbog veza, korupcije i/ili „političke podobnosti“!  Na primer, ako dekan Filozofskog fakulteta ima ozbiljne zdravstvene probleme i veliku potrebu za privatnim kardiologom, onda je sasvim za očekivati da će sin tog kardiologa bez ikakvog problema završiti fakultet—u najkraćem roku i sa najvišom prosečnom ocenom—pa doktorirati  i postati profesor metafizike na Filozofskom fakultetu, što inače običnim ljudima ne bi moglo poći za rukom, nebitno koliko su kvalitetni ili prikladni za dati posao; pri čemu bi kardiologov sin dobio datu poziciju nezavisno od toga koliko je neprikladan za dato radno mesto, nebitno o koliko nemoralnoj, neinteligentnoj ili perverznoj osobi se radilo. [Odnosno, može se kazati da bi kardiologov sin, pod tim okolnostima, postao profesor na Filozofskom fakultetu čak i kad bi se radilo o mentalno retardiranom homosekusalcu koji nije u stanju ni pertle zavezati.]

No i pored činjenice da društvo nije bilo zasnovano na platonističkoj ideji da najbolje osobe za datu poziciju u društvu dobiju upravo tu poziciju: društvo je bilo barem donekle pravedno jer nije postojao preveliki jaz između vrha i dna.  Međutim, vremenom, taj jaz se sve više produbljivao.  Bogati su postajali sve bogatiji i sve ambiciozniji.  Njima je u krajnjoj liniji odgovaralo da se sruši komunizam i da se zameni kapitalizmom jer su bili u poziciji da datu „tranziciju“ odnosno veliku pljačku iskoriste maksimalno.

Padom komunizma, početkom devedestih godina dvadesetog veka, počela je velika otimačina društvene imovine: onoga što je pripadalo svima nama.  Procentualno mali broj osoba koje su bile u poziciji da kradu društvenu imovinu su zgrabile sve što su mogle.  Otimali su i krali, nemilice, i šakom i kapom.  Na taj način, određen broj lica je stekao enormno bogatsvo prisvajajući imovinu, novac i sredstva koja su pripadali svima nama i koje su stečeni radom velikog broja ljudi.  Lopovi su nas pokrali i zauzeli ključne pozicije u društvu.  Obezglavljeni narod je ostao bez ičega, primoran da ćuti i trpi, dok se očajnički bori za goli opstanak.  Užasna nepravda i izrabljivanje je na sve strane.  Ali političari, mediji, policija i sudstvo su sada radili za i bili u sprezi sa novonastalim bogatašima: sa ciljem da ućutkaju obespravljeni i obezglavljeni narod dok banditi rovare i guraju nas u sigurnu propast.  Jer ne samo da zemlja ekonomski propada već našem narodu preti genetsko izumiranje putem bele kuge, te užasne invazije drugih rasa na našu teritoriju.

Iako komunizam nije bio odgovarajući ili stvarno dobar sistem: ipak on je bio neizmerno pravedniji i po ljude povoljniji sistem koji nije dopuštao malom broju lopova da se basnoslovno obogati i nemilice iskorišćava većinu naroda.  Ovo što sada imamo je perverzni teror pomahnitalih bandita (i uvozničkih lobija) unutar izopačenog sistema koji radi za njih.  Uz to su nam još ukinuli adekvanu socijalnu i zdravstvenu zaštitu, besplatno školovanje, a ni stanove više ne daju građanima.  Sve je podešeno da manjina maksimalno uživa u životu a da se većina muči i pati u bedi i nemaštini.  Pomahnitala lopovska bagra samo krade i trpa u svoje džepove te postavlja svoju decu i svoje ljude na vodeće pozocije u društvu.  Danas nije retka pojava da dvadesetogodišnjaci—deca bivših komunista i najvećih lopova—zarađuju milione radeći nameštene poslove koje su im očevi sredili; dok pošteni ljudi mukotrpno rade decenijama a pas nema za šta da ih ujede!  Perverti i lopuže izrabljuju i zlostavljaju obezglavljene široke narodne mase.

[Potomci komunista (partizana koji su došli na pozicije i vlast posle drugog svetskog rata) su izvršili prevrat jer su bili u poziciji da se maksimalno obogate i trebalo im je društvo—truli kapitalizam—koje služi samo maloj grupi bogatih i ekstremno bogatih, a uglavnom izrabljuje sve ostale.  Dakle najveći lopovi su obmanuli mase, obećali im brda i doline, kako bi srušili socijalizam i umesto njega nametnuli krajnje nepravednu i nemoralnu zajednicu.]

Najgore od svega, ova velika pljačka i neprikosnovena nepravda je ustrojila društvene pozicije za buduća pokoljenja.  Naime, komunistička preraspodela bogatstva je omogućila određenim osobama da budu u povlašćenom položaju za ovu poslednju etapu trke.  Lopovi koji su dograbili ogromno bogatstvo, osobe koje su se nalazile na poželjnim mestima u društvu su sada u poziciji da obezbede svoja buduća pokoljenja te da spreče tuđu decu—nebitno koliko su ona kvalitetna ili prikladna za dati posao—da zauzmu imalo dobra mesta u društvu.  Užasna nepravda se čini celom narodu jer su neadekvatne individue dospele na određena radna mesta i pozicije u društvu, što je uslovilo da celo društvo postane predodređeno za sporije napredovanje ili pak nazadovanje.  No najveća nepravda je učinjenja talentovanim osobama za određena zanimanja koja ih neće dobiti jer njihovi roditelji nisu imali sreće da budu u povlašćenim pozicijama za vreme takozvane „tranzicije“!  Generacije određenih familija će biti povlašćene i izigravati nekakvu elitu jer su njihovi preci zauzeli busije (položaje) i/ili bili beskrupulozni lopovi te su pokrali bogatstvo koje je svima nama pripadalo.  A isto tako generacije još većeg broja porodica će biti siromašne i neće moći izaći iz siromaštva samo zato što njihovi roditelji nisu bili u poziciji da zauzmu bolja radna mesta ili da se domognu društvene imovine.

         Sve u svemu, mi se moramo izboriti za našu decu: ne smemo dopustiti kriminalcima, pervertima, parazitima i prevarantima da zadrže ono što su od nas pokrali i nezakonito prisvojili.  Sigurno je da banda koja je zauzela svoje pozicije i/ili stekla veliko bogatstvo neće svojevoljno da se svega toga odrekne.  Sigurno je da će se svim raspoloživim sredstvima odupirati ponovnoj preraspodeli sredstava i uspostavljanju jednog pravednog ili barem znatno pravednijeg društva u kome će najbolje osobe zauzimati radna mesta i pozicije u društvu i gde će se vrednost čoveka meriti po tome koliko je: pametan, rodoljubiv [odnosno relmoljubiv], obrazovan te koliko doprinosi našem opštem blagostanju.  Stoga možemo očekivati da će zlikovci koji predvode ovo društvo i drže sve ključne pozicje u njemu, radi ličnih interesa, zloupotrebaljavti medije i „zabavnu industriju“, školstvo, policiju i sudstvo kako bi zadržali svoje položaje i sprečili stvaranje jednog pravednijeg društva i jedne pravednije preraspodele bogatsva i pozicija, kako bi onemogućili potčinjenom i obezglavljnom narodu da se probudi i shvati šta ga je snašlo, zapravo, kakva užasna nepravda mu je nametnuta.  Sigurno je da će napadati i sankcionisati svakog ko pokuša da se odupre te probudi mase, da će nas medijski satanizovati i putem „legalne“ sile nasilja proganjati, i to na političkim osnovama: ali mi se ne smemo na to osvrtati niti dozvoliti da nas bilo šta spreči jer naša deca ne smeju biti u podređenom položaju, ne smeju biti gladna i izrabljivana.  Zar moji (naši) sinovi da gladuju dok lopovska deca imaju sve što požele i žive u neograničenom izobilju!  Niti smemo dopustiti da naša deca budu sluge lopovskoj deci!  Jer ako se ništa ne izmeni: pozicije u društvu koje se sada steknu će trajati generacijama i biće ih teško izmeniti.  Zato menjajmo sada, dok to još uvek možemo, celo društvo i živote svoje dajmo, ako to ustreba, za našu decu: jer oni su toga vredni i to za njih moramo uraditi i tu nema nikakvog pogovora niti validnog kontra-argumenta!

Društvo, da bi bilo adekvatno mora biti zasnovano na platonovom principu da najbolje osobe za dato mesto u društvu zauzimaju upravo to mesto.  Jer ljudi su društvena bića.  Uvek će se udruživati i raditi na ostvarenju zajedničkih ciljeva.  U velikoj utakmici društvenih zajednica, one koje se bolje organizuju te efikasnije iskorišćavaju svoje resurse i svoje potencijale pobediće u toj utakmici.

Samim tim, oni koji na bilo koji način podrivaju našu zajednicu ili joj štete čine svima nama veliku nepravdu, čine veleizdaju, i moraju se žigosati kao najveći izrod i najgori neprijatelji!  Da bi smo pobedili i opstali mi moramo:  (1) stvoriti novu i zdravu ideologiju: koja će nas voditi u život i prosperitet a ne u smrt  (2) ujediniti se i organizovati  (3) započeti INTELEKTUALNU REVOLUCIJU: skinuti sa vlasti sav ološ i svu bagru te dovesti na vlast doista najpametnije i najbolje osobe  (4) izvršiti veliku preraspodelu bogatsva, resursa i položaja u društvu ali na pravedan i platonistički način  (5) osigurati da naše društvo [naročito naši mediji, zabavna industrija, zakoni, školstvo, kultura i umetnost, itd.] kao i svi pojedinci u njemu: uvek i bezuslovno poštuju i štite naš Relm  (6) moramo uvek znati ko smo mi, a ko su naši neprjatelji; odnosno, da pripadnike našeg Relma moramo voleti i pomagati, a neprijatelje našeg Relma trebamo mrzeti i napadati sve dok ih ne uništimo.

         Samo tako možemo postati istinski pravedno i napredno društvo koje će zasigurno nadmašiti svu moguću konkurenciju u velikoj utakmici života te omogućiti svojim građanima da i sami neizmerno profitiraju i pospeše svoj životni standard.  Jer društvo u kome najbolje osobe zauzimaju pozicije u njemu će zasigurno nadmašiti i pobediti svako drugo društvo u kome to nije slučaj.  Činjenica da je dato društvo teško ostvariti i održati nas ne sme obeshrabriti jer uspeh jedne zajednice će se ogledati u njenoj sposobnosti i umeću da što više ili što bliže ostvari dati model te da ga održi sto duže.  A ukoliko se društveni poredak, posle nekog vremena, degradira onda je obaveza građana da budu na oprezu i ukoliko ne žele da njihovoj zajednici dođe kraj: moraju ponoviti intelektualnu revoluciju i na vrh društva, opet, dovesti istinski najpametnije muškarce i zasigurno najveće rodoljube (relmoljube).  Jer možda se intelektualna revolucija mora periodično ponavljati kako bi osigurala dugovečnost i prosperitet date zajednice ili pak kako bi sama pretnja njenog mogućeg izbijanja sprečila postepeno propadanje društva...

Banda koja je najviše prisvojila nemilice će nas proganjati, hapsiti, terorisati, napadati, šikanirati, prozivati, nazivati svakojakim imenima, mučiti i ubijati... Ali boriti se protiv njih moramamo: jer kako ćemo našoj deci ikad moći pogledati u oči i objasniti da kad su lopovi otimali ono što pripada svima nama mi smo samo ćutali i na taj način osudili našu vlastitu  decu i decu naše dece i njihovu unučad te ko zna koju sve generaciju da provedu svoje živote u bedi i nemaštini, da budu sluge i poslušnici lopovskih potomaka!  Zato se moramo boriti, svim raspoloživim sredstvima, naročito istinom, sve dok ne omogućimo našim pokoljenjima život kakav im dolikuje.  A i više od toga, ova borba, da bi bila uspešna, mora se proširiti po celoj Evropi i svugde gde žive pripadnici naše rase.  Jer oslobađanje naše zemlje neće uroditi plodom ako ostalim zemljama vlada taj isti lopovski i perverzni ološ!  Stoga moramo shvatiti da su naš narod, naša zemlja i naša religija u stvari ništa drugo do naša rasa!  To je jedini put u život i jedini način da pobedimo pogubne mundijaliste te sve ostale sile zla.