Medijski uticaj

MEDIJSKI UTICAJ

Samoubistvo nije zlo zato što ja kažem da je zlo, niti zato što bilo ko drugi kaže da je zlo, niti zato što piše u tamo nekom statutu da je ono zakonski zabranjeno te podložno krivičnom gonjenju.  Samoubistvo je zlo zato što svi znamo da je zlo; zato što je to napisno u najvažnijoj i najznačajnijoj knjizi što postoji: ovom svemiru te zato što sve što postoji ima prirodnu tendenciju za opstankom i samoodržanjem!  Ili drugačije kazano, samoubistvo je pogubno zlo, zato što je urezano u našim genima da moramo da živimo te da ne smemo da se svojevoljno samouništavamo... No tada bismo se morali zapitati: zašto, i pored toga što je najveće zlo za dati entitet da se svojevoljno samouništi: i pored toga, naš narod neumitno srlja u sopstvenu propast!  Kako je moguće objasniti činjenicu da srpski narod--kao i svi istinski Evropljani--polako ali sigurno ide ka totalnom uništenju a da pritom niko ništa ne preduzima da se to spreči?

        Moja namera je da u ovom konciznom tekstu ukatko iznesem neka zapažanja i konstatacije koje će inače poslužiti kao osnova moje nove knjige na temu sprečavanja daljeg i sistematskog propadanja naše nacije, rase, kulture i civilizacije.  Jer nema ništa prirodnije i nema ničeg više moralnog nego za nas da želimo ono čemu pripadamo da opstane i prosperira; te isto tako nema ništa gore ili bizarnije nego da bilo ko i na bilo koji način svojevoljno doprinosi uništenju sopstvenog naroda!

U ovom broju ću izričito diskutovati o problemu medija i njihovog pogubnog uticaja.  Naime, retko ko će se usuditi da izjavi kako su naši ili svetski mediji dobri.  A sa druge strane, mnogi će ukazati da mediji vrše poguban uticaj, naročito na najmlađe generacije.

        No, iako bih se ja složio sa ovakvom konstatacijom te proširio dati iskaz na jedan znatno viši nivo: kazavši da su većina medija ništa drugo do ekstremno pogubni po naš narod i našu celokupnu civilizaciju… Ipak moram primetiti da se ne bih složio sa većinom po pitanju obrazloženja date konstatacije.  Naime, većina dolazi do negativne ocene medija tako što iznose činjenicu da su mediji prepuni nasilja i seksa te da je to osnovni razlog njihove procene medija kao veoma loših. 

Sa moje tačke gledišta, nasilje je integralni deo stvarnosti te učiti našu decu da nasilje postoji je veoma važno za njihov i naš ukupni opstanak.  Jer ako neko obmanjuje decu da žive u svetu bez nasilja--koji uzgred rečeno ne postoji i verovatno neće nikad ni postojati jer je neprirodna zamisao i nemoguća tvorevina--te da budu isključivo pošteni, miroljubivi, dobronamerni, iskreni, i tome slično, on ih samim tim osuđuje na propast jer da bi se uspelo i/ili opstalo u ovom svetu neophodno je biti spreman na adekvatan način ući u utakmicu života: gde su naivni, dobroćudni i miroljubivi ništa drugo do žrtve onih koji su lukaviji ili podliji.  Isto tako seks je integralan deo opšte stvarnosti te samim tim ne bi trebalo skrivati njegovo postojanje, te njegov značaj, a zarad opstanka naše rase; to jest i pre svega, nema smisla obmanjivati našu decu da tako nešto ne postoji.  Te iako ne bih ni na koji način prihvatio ili odobrio promovisanje bilo kakve perverzije ili pak bilo šta što vodi ka  izopačenostima koje doprinose našem uništenju--ipak ne vidim bilo kakav razlog da normalne ili zdrave seksualne veze treba sputavati ili zabraniti da se, kao takve, pojave na medijima ili pak budu na neki, da kažemo kontrolisan, način prisutne u njima.

        Ono što ja zameram medijima i ono što ja lično smatram da je njihov najveći greh je njihov poguban uticaj.  Naime, mediji su najmoćnije oružje što trenutno postoji za nametanje “morala” i javnog mišljenja, te njihovu kontrolu i manipulaciju.  Kad devijantne osobe preuzmu apsolutnu moć nad većinom ili svim vodećim medijima [a naročito nad televizijom, kao najuticajnijim i najmoćnijim medijskim sredstvom] te kad ostale ključne komponente datog društva sarađuju sa medijima ka ostvarenju zajedničnog, ekstremno pogubnog cilja, onda se tu radi o vanserijskom vidu zla protiv našeg celokupnog naroda i naše odasve svete civilizacije.

        Krajnje devijantan uticaj medija se može primetiti i u veoma čudnoj tendenciji da izričito mlade osobe ili bolje rečeno intelektualno nezrele osobe [obično tinejdžeri ili mladići i devojke (znatno) mlađe od 30 godina] imaju masovan i stalan pristup medijima.  S obzirom na neverovatno moćan uticaj medija te mogućnost nanošenja ogromne štete: prosto nema logičnog obrazloženja davati deci toliki pristup pa čak i kontrolu nad medijima.  Jer niko normalan neće dati nezreloj osobi pištolj ili bombu da se igra a zašto bi onda iko nametao da deca vode emisije i imaju ogroman uticaj putem medija; naročito kad se zna da su mediji kudikamo opasniji od bilo kog nama poznatog oružja.

        Sa druge strane moguće je izneti argument da ukoliko neko ima zlu nameru da nas uništi kao narod te da sistematski satre našu celokupnu rasu i civilizaciju onda bi dovođenje dece i intelektualno nezrelih ili pak izopačenih osoba na medije u stvari predstavljalo podmuklu zloupotrebu datih likova sa ciljem daljeg podrivanja našeg društva te stvaranja opštih uslova koji pogoduju našem nestanku!

        Isto tako bilo bi od koristi obratiti pažnju na činjenicu da “naši” mediji nameću sve i svašta što je pre svega dekadentno ili krajnje perverzno.  Pogledajte samo filmove koji “naše” TV stanice svakodnevno pokazuju, to jest podlo serviraju već žestoko sluđenim masama.  U proseku, od 1000 prikazanih filmova, može se naći najviše jedan do dva koji su dovoljno dobri da se barem mogu odgledati a da pritom svaki imalo normalan čovek ne oseti mučninu prouzrokovanu bolesnom propagandom!  A da i ne govorimo kakve sve osobe paradiraju ispred naših malih ekrana.  Tu se jedino ne zna koja od tih TV stanica je gora od koje; te koja od datih osoba nosi veću dozu dekadentnosti u sebi!  Jer sve “naše” TV stanice izgleda da vode međusobni rat o tome koja će više štete naneti našem narodu i našoj sveobuhvatnoj civilizaciji; a dotični mentalno zaostali jadnici su zloupotrebljeni za promociju određenih ciljeva užasa… No kad bi ovo bilo imalo zdravo društvo: ovakva pošast kao što su “naši” mediji ne bi bila prihvatljiva opcija a  medijske ličnosti koje se po njima učestalo šepure i koje su--uz pomoć medijske moći brutalne indoktrinacije--uzdizane u “nebesa” bile bi tamo GDE IM JE I PRAVO MESTO a gde ne bi nanosile neprocenjivu štetu našem narodu i našoj civilizaciji.

No, šta bi se moglo uraditi da se naš narod ipak spase od tih predstavnika moždano osakaćenih, tih pobornika degenerika uzdignutih na piedestal “idola” za sluđene mase.  Kako bi smo se još mogli izvući iz ovakvog beskrajnog ponora: kad nijedan pisac o tome ne piše, kad ni jedna TV stanica o tome ne priča, kad nam neprestano serviraju arapsku muzku i još je zovu srpskom narodnom muzikom, kad veliki broj radio stanica pušta crnačku narodnu muziku (džez) koju još proglasiše umetničkom; a niti jedna, od tih stanica, ne pušta našu pravu narodnu muziku, niti našu klasičnu muziku…  Šta drugo do da se počne otvoreno i neprestano pričati da ćemo kroz nekoliko generacija nestati sa lica zemlje: da se vrši genocid nad nama a da—na medijima ili u sferama moći—nema nikog normalnog, nikog ko bi barem pokušao, da to spreči!

        Nije neophodno da neko bude filozof pa da upita: kakvi smo mi to ljudi—i gde će nam duše—kad plač i žrtve naše braće sa Kosova ne može da nas pokrene iz ovog letargičnog užasa, da nas probudi i ujedini… A šta tek da se kaže kad shvatimo da će to biti i plač naše dece, ovde u Beogradu (kao i u Zagrebu, Ljubljani, Moskvi, Amsterdamu, Parizu, Londonu i po celoj Evropi), kroz dve generacije; ili pak, kako smemo da okrenemo glavu u stranu—kao da se to nas uopšte ne tiče—dok se našoj vlastitoj deci, na jedan tihi način, sprema pogrom!  Te zašto na našim medijima nema nikog ko će otvoreno kazati istinu i sprečiti sudbinu goru od smrti koja će zadesiti naše još nerođene potomke!  E pa upravo zato se na našim medijima pojavljuju skoro isključivo deca ili duhovno nezrele ličnosti, to jest, sad tek vidimo pravi razlog zašto istinskim filozofima tamo nema mesta te zašto preostale patriote i najveći intelektualci—i pored svih impozantnih prepreka—moraju iznaći snage i načina da se i njihov glas čuje u inače uzburkanom moru beznačajnih gluposti i izopačenosti.

Zbog naših odasve hrabrih i svetih predaka i naših budućih pokoljenja, kao nečeg nama najsvetlijeg i najdražeg; zbog ovog svemira koji je milijardama godina strpljivo radio na stvaranju života i uzdizanju datog života na nivo inteligencije te daljnjem usavršavanju te inteligencije: naša je moralna i neprikosnovena obaveza da iznađemo način i sprečimo parazitske horde mentalno osakaćenih, da nas odvedu u sigurnu propast, da satru svaki trag našeg postojanja, da našu decu podvrgnu užasu najvećem, da ponište milijarde godina kosmičke evolucije!

[Ovaj članak prethodno je već bio objavljen u jednom književnom časopisu,

na dan 10. jula 2004. godine u Beogradu.]