Хулне помисли

ХУЛНЕ ПОМИСЛИ

     --- Не знам шта да чиним, врло често ми се дешава да ми на ум долазе хулне или помисли сумње у односу на Бога, Богородицу, Свете Тајне или на Светитеље Божије? А деси ми се да понекад због тога и очајава.

     --- Мучи те дух хуле. Не знаш шта да чиниш јер ти се чини да су аргументи ''јаки''. Знај, брате, да демон све то сеје у срце твоје само да би те саблазнио, бацио у очајање и на крају духовно погубио. Нисмо ми криви за хулне помисли које нам долазе, јер су оне последица демонске обмане, наше је само да их не прихватимо.

  Када пролазимо путем, вели Св. Антоније, па нас неко гађа стрелама, нисмо ми криви због тога. Демон гледа како ће само неког преварити јер се, као по правилу, дешава да човек желећи да ''оправда'' своју веру тада улази у ''расправу'' са својим мислима. Будући да је не довољно вешт врло често се дешава да у том ''боју'' човек буде побеђена страна, и онда падне у очајање. Што је у ствари и првобитни циљ злога. После тога, онако очајан, човек не сме да ''подигне очи своје ка небу'' и да се помоли Господу, што је у ствари опет велика грешка, јер не тражећи помоћ а улазећи у горде расправе са помислима које нам долазе, ми на тај начин - уместо да призивамо Бога у помоћ – директно терамо Божију благодат.

   Када нам дођу хулне помисли - неузнемиравајмо се. Знајмо да то није од нас већ одмах, не обраћајући пажњу на њих, помолимо се Господу да нам Он сам помогне и избави нас из искушења. Реци једноставно:

Ти Господе видиш да ја не желим такве помисли и не призивам их.

Све то сеје враг. Помози ми немоћном и одагнај га од мене.

   Немој заборавити да на првој следећој исповести и то исповедиш. Не морамо рећи конкретно каква нам је помисао дошла, већ само: ''Оче, опрости, мучила ме је хулна помисао у односу на Господа Исуса Христа, Пресвету Богородицу, Светитеље (или на тебе мог духовног оца / свештеника /)''.

   Ако се такве помисли понављају треба их увек исповедати, и Бог че помоћи па ће оне престати да нас муче.   

Приредио: јеромонах Е.

Србско Свитање