Србски народ и демократија

Да су Срби један слободарски народ који је увек тежио за сопственом државом и својом одбраном по речима Ататурка, оца турске нације, бацио сенку на Спартанце је историјска чињеница. Али, за какву се то слободу борио српски народ?

Прва асоцијација на реч "слобода" код нажалост великог броја људи у Србији је демократија. Али да ли се демократске вредности поклапају са слободом за коју се српски народ борио? Демократија је настала у античкој Грчкој, у земљи чији су највећи умови Сократ, Аристотел и Платон били критичари овог политичког система. Више векова пре рођења Спаситеља су ови мислиоци без којих је и дан данас филозофија незамислива предвидели шта ће се десити државама у којима веће право има 10 идиота него 9 интелектуалаца. Издвојићемо Сократове речи: „Демократија ће платити зато што ће покушати да одговара свима. Сиромашни ће хтети иметак богатих. А демократија ће им то дати.Млади ће хтети бити уважавани као стари, жене ће хтети бити као мушкарци, странци ће хтети права староседелаца. А демократија ће им то дати. Лопови и преваранти ће хтети важне државне функције. А демократија ће им то дати. А када лопови и преваранти коначно демократски преузму власт, јер криминалци и злочинци теже за моћи, настаће гора тиранија него у време било које монархије или олигархије.“ Сократ је живео у 5. и 4. веку п.н.е. Два и по миленијума након њега ми као народ пролазимо кроз све ужасе демократије које је он описао.Српски народ красила је патријархалност, традиционализам, патернализам и као такав је подређени увек поштовао надређеног и испуњавао његова наређења. Демократија је систем у коме свако пунолетан учествује у бирању власти. Под маском владавине народа она је тим истим народима ставила невидљиве окове.
Свакако да народ мора учествовати у државној политици, али мора се знати за хијерахију. Само су у Аду сви једнаки. Да је Бог за једнакост свих људи не би створио онакву хијерархију од 9 чинова у Царству Небеском.Слободарски дух српског народа је тежња за органистичком државом коју не раздиру партијашки ратови, већ у којој сталежи бирају своје најбоље људе за своје представнике. Земље које су се успротивиле демократији касније су је осетиле на својој кожи. На овој листи налази се и Србија. Само што је српски народ демократију осетио на својој кожи „савезничким“ бомбардовањем на Васкрс 1944. , као и 1999. године када су 78 дана бомбе падале над главама српске младости којој је живот прекинут у најлепшим годинама. Ништа боље нису прошле ни остале државе као нпр, Либија која је остала без маестралног државника и прихватила златне окове демократије. Анти - глобалистички фронт, односно борба против западне демонократије води се у Сирији где председник Башар Ел Асад води љуту битку против Исламске Државе коју финансирају Израел, САД и Турска, као и у Новорусији где руски народ брани свој опстанак у некадашњем срцу Руске Империје. Српски народ не жели демократске вредности!