Бољшевизам од Мојсија до Лењина - Дитрих Екарт

Дитрих Екарт

Бољшевизам од Мојсија до Лењина

Разговор између Адолфа Хитлера и мене

Предговор

Дитрих Екарт је у Берлину био у извесној мери познат као песник метафизике и испреплетаног света и спасења душе;и њега је на карактеристичан начин политизовао рат,а нарочито револуција...
...Доста рано је упознао Хитлера; почетком 1920. њих двојица су за време Каповог пуча побегли у Берлин,крајем године је Екарт дао одлучујућу помоћ за куповину ''Фолкишер Беобахтера'',и лично,на две године преузео редакцију;говорио је на митинзима са Хитлером и на његовој страни посматрао маршеве,стављао му је на располагање своје бескрајне везе и водио га у крај будућег Бергофа.Тамо су њих двојица заједно провели више седмица у лето 1923.,када се Екарт скривао од полиције...
...Да ли је потребно доказивати да на сваку изјаву једног таквог човека треба обратити највећу пажњу...И какво изванредно интересовање је морало да побуди дело које није желело да буде само излагање властитих мисли,него и извештај о разговорима са Хитлером?Такво дело постоји, али је чудно да на њега мало ко обрати пажњу.

(Ернест Нолте.Фашизам у својој епохи,Просвета 1990,стр.334-335)

...Реч је о последњем,недовршеном спису Дитриха Екарта.Појавио се у виду брошуре неколико месеци после његове смрти, године 1924.У издању Хоенајхенверлга у Минхену.Његов наслов је: Бољшевизам од Мојсија до Лењина.Разговор између Адолфа Хитлера и мене.
Постоје ваљани разлози да је то најаутентичнији и најсадржанији од свих разговора са Хитлером.
...Реч је о поузданом извору,пошто Екарт не само да је био један од утемељивача нацистичке партије,већ је један од малобројних истинских пријатеља које је Хитлер имао (''Мајн Кампф''се,узгред,завршава подсећањем на њега).Сасвим је незамисливо да би такав човек изокренуо ставове свога пријатеља у књизи коју је намеравао да штампа.
Ова књижица упућује на ранија дела и то она која би смо и очекивали;'Протоколе',Фордовог'Међународног Јеврејина',Гуњо де Мусоа,Фричов 'Приручник за јеврејско питање'.Али комбинујући ово са Völkisch-расистичким спекулацијама,Хитлер долази до читаве философије историје, једне интерпретације човекове егзистенције од почетка на овамо,која свакако има извесну лудачку оригиналност...

(Норман Кон:''Позив на геноцид'',Матица српска 1996,стр.188-189)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________ Издавачев предговор : Материјал који следи преведен је из брошуре пронађене у Хауптархиву НСДАП-а.Наслов на немачком гласи: Der Bolshewismus Von Moses bis Lenin: zweigespäch zwischen Adolf Hitler und mir.Првобитно је била издата у Минхену марта 1924. од недовршених бележака на којима је Дитрих Екарт радио у јесен 1923. године.
Дитрих Екарт је рођен 23. марта 1868. у баварском граду Нојмаркту који се налази око двадесет миља југоисточно од Нирнберга.Умро је 26. децембра 1923. у Берхтесгадену.Био је песник,драмски писац,новинар,ерудита и философ,као и одлучан борац за ствар националсоцијализма. Међу његовим познатим делима су драма ''Лоренцачо'' те превод и адаптација за немачку сцену Ибзеновог Пер Гинта.Краће време био је уредник ''Фолкишер беобахтера''а написао је и песму НСДАП-а са чувеним речима ''Deutschland erwache'',(Побуди се Немачко),које су касније постале крилатица НСДАП-а
Читаоца који је заинтересован за више детаља из живота Дитриха Екарта,као и прилично добар избор из његове поезије,упућујемо на књигу Алфреда Рознберга: ''Ditrich Eckart,Ein Vermächtnis''(Минхен 1928.)(Дитрх Екарт,Једно завештање).Брошура Del Bolschewismus,Американцима је данас занимљива из три разлога.Прво,то је последњи рад,на овоме свету,човека који је,као интимни пријатељ Адолфа Хитлера током оних критичних радних година у Минхену,помагао у припремању духовних темеља националсоцијализма.Екарт је био тешко болестан док је писао овај текст.После минхенског пучаод 9. новембра1923. био је ухапшен и накратко затворен.Умро је убрзо по пуштању из затвора.
Друго,поучна је зато што представља једну одређену категорију пропаганде.Екарт је био и практични пропагандиста иако је био идеалиста и песник,а Del Bolschewismus је изванредан пример његовог стила.Намењена читаоцима чији ниво образовања одговара средњој школи,она вешто успева да избегне досаду и да задржи пажњу релативно несофистицираног читаоца док износи прилично свеобухватно и жестоко историјско истрживање јеврејског питања.То постиже доносећи обиље документованих доказа у фуснотама и обогаћујући историјски важне моменте духовитим или забавним детаљима.
Треће,она је чак и данас сама по себи изузетно занимљива.Иако нам ја,на жалост ,протеклих четрдесет година донело зантно више искуства о јеврејско-бољшевичким активностима,Екарт је обавио сасвим добар посао уз материјал који му је био доступан 1923.Посебно је значајна његова употрба старог завета као исорије Јевреја,којом баца светло на скорије јеврејске активности.
Екартове белешке за Del Bolschewismus биле су у прилично грубој и недовршеној форми када је умро,што може бити евидентно на неколико места у тексту који следи.Издавач је незнатно сажео материјал током превода,изостављајући неколико недовршених делова као и пар непреводивих игара речима.Исто тако изостављена су и места која немају већег значаја за данашњег читаоца.Издавач је био слободан да дода неколико фуснота на појединим местима,Ради бољег разумевања текста:Све оне су посебно назначене.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

''Да'' узвикнуо је.''Били смо на погрешном путу!Размисли како би неки астроном поступио у сличној ситуацији.Предпоставимо да је пажљиво посматрао кретање групе небеских тела,током дугог временског периода.Прегледајући своје забелешке,изненада је приметио да ту нешто није у реду:''Проклетство'',каже он ,''Нешто је овде погрешно.Ова небеска тела нормално би требало да стоје различито једно наспрам другог;не на овај начин.Мора дакле да негде постоји скривена сила која је одговорна за ову девијацију''.И онда,користећи своје белешке,дуго рачуна и прецизно одређује локацију планете коју још ни једно око није видело,али која тамо постаојано стоји,како је и доказао.А шта,с друге стрне ради историчар?Он аномалију истог типа објашњава искључиво речима истакнутих државника тога времена.Никада му не падне на памет да би могла да постоји каква скривена сила која узрокује одређени след догађаја .А та сила у сваком случају постоји;ту је од почетка историје.Ти знаш да је та сила: Јеврејин.
''Да,свакако'',одговорио сам,''али доказати,то треба доказати!Што се мене тиче,постојање те силе у последњих педесет до сто година је очигледно;шта више,још много,много раније,можда чак и у предхришћанско време...''
''Драги мој пријатељу'',одговорио ми је,''код Страбона (1) можемо прочитати да већ у његово време(нешто после Христовог рођења),једва да се могло пронаћи место на читавој земљи којом нису доминирали Јевреји;доминирали,пише он,а не само настањивали.Коју десетину година раније,Цицерон (2)-у то време велики и моћан човек,пријатељу мој!Изненада је изгубио нерве током једног од својих чувених говора на Капитолу,када је био приморан да истакне велики тицај и међусобну повезаност Јевреја:''Тихо,тихо!Не желим да ме чује ико сем судија.Јевреји су ме већ увалили у лепе неприлке,као и многе друге људе.Немам жељу да дајем ново жито за њихове млинове!''Слично томе, утицај Јевреја на Августа био је толики да су подпуно застршили Понтија Пилата,који,као изасланик римског императора,свакако није биобезначајна личност.Зато је рекао:''За име богова,завршимо са тим прљавим јеврејским послом'',док је кретао да опере руке и да на смрт осуди Христа кога је сматрао невиним.(3)Имајући у виду ове ствари,пријатељу мој,свако дете занаили,боље,треба да зна да је још тада куцао последњи час''.
Ухватио се за Стари завет,брзо листао странице и:-''Ево''узвикнуо је,''ево рецепта по коме Јевреји увек припремају своју паклену чорбу!Ми антисемити смо право чудо.Успева нам да откријемо све друго,сем онога што је заиста важно''.Чврстим гласом,изражајно је читао,реч по реч:
''И раздражоћу Мисирце једне на друге,те ће војевати брат на брата и пријатељ на пријатеља,град на град,царство на царство.И нестаће духа Мисиру,и намјену његову разбићу;тада ће питати своје идоле и опсјенаре и врачаре и гатаре''.(4)
''Да наравно'',насмејао се горко,''сада ће људи тражити др. Куноа,др. Швајера и др. Хајма,(5) и све друге опсенаре и гатаре које имају.Када буду упитана зашто је Немачка постала свињац,ова господа ће прекорно одговорити:''Треба сами себе да кривите .Немате више добар одгој,немате веру,већ само себичност и таштину.Сада ћете покушати да кривицу баците на Јевреје.Увек је тако било када вам је био потребан жртвени јарац.Тада би сви скочили на Јевреје и немилосрдно их прогањали.И све зато што су имали новац и што су били беспомоћни.Је ли неко чудо што се сада неколико појединаца Јевреја понашају на начин који је вредан осуде.Коначно,човек може црну овцу може пронаћи у свакој групи.Као да не постоји велики број пристојних Јевреја!Погледајте њихову побожност,њихов смисао за одговорност према породици,трезвен начин живота,спремност да се жртвују и изнад свега њихову способност да се држе заједно!А ви?Један према другоме сте као пси и мачке:чисто лудило!''
''И тако ће гатаре и опсенари тртљати у недоглед,све док се једне ноћи на јеврејским кућама на појави знак исписан крвљу,а разгневљене масе,предвођене Јеврејима,почну да се окупљају како би побиле сву прворођенчад,као некад у Египту''.(6)
''Сећаш се какоје то изгледало овде,у Минхену,током комунистичког преузимања власти?'',умешао сам се.''Куће Јевреја,извесно је,нису биле обележене крвљу,али мора даје постојао тајни договор,међу онима који су доживели ту несрећу да им се куће претресају,није било Јевреја.Шта више,један од глупих црвених јуришника,који ме је чупао за косу,објаснио ми је,после мог саркастичног питања,да је било забрањенопретраживати јеврејске куће.''''А у Паризу,1871.,јеврејска одбрана такође се одвијала по плану.Тамо су комунисти уништили шта су могли,али су многе зграде и куће Ротшилдових остале потпуно недирнуте (7).Све ово омогућава нам да схватимо место у ''Изласку'',где се каже да је Египат са Јеврејима напустило такође и 'много других људи'-светине.
''У Египту је зликовачки план само напола успео'',завршио је он.''Египћани су у последњем тренутку загосподарили ситуацијом и послали до ђавола много ''светине'',заједно са Јеврејима.Мора да је то била застршујућа битка.Клање прворођених то нам сасвим открива.Баш као и код нас,Јевреји су придобили за себе многобројну нижу класу становништва - ''Слобода,једнакост,братство!''Па су тако једне ноћи послали наређење,Доле са буржоазијом!Побијте те псе!''Ствари се међутим нису одвијалекао што су очекивали.Онај део египатске нације који је остао патриотски,преокренуо је ситуацију и избацио Мојсија,Кона и Левија из земље,заједно са домаћима које су ови нањушкали.Током тог егзодуса,са собом су понели похаране робе колико год су могли да носе,саопштава нам библија са задовољством.Она нам такође каже,речима које не остављај недоумицу,да су Египћани били срећни што су их се решили. (8) Најбоља од свега је,међутим,награда коју су Јевреји дали својим глупим ортацима.Изненада,почели су да их називају ''олошем''(9),док су их раније звали''друговима''и претварали се да их воле.Замисли каква лица мора да су направили ти заведени,када су ово чули у пустињи.''
''Убицтво седамдесет и пет хиљада Персијанаца,у'' Књизи о Јестири''несумњиво има исту бољшевичку позадину'',одговорио сам''Јевреји све то нису сами обавили.''
''Ништа више''потврдио је он''него грозни покољ над половином Римске Империје,који се одиграо током владавине цара Трајана.Стотине хиљада не Јевреја високог рода у Вавилонији,Киренаики,Египту и на Кипру било је поклано као стока,а многи од њих после најстршнијег мучења!(10)Јевр7еји се и данас томе радују.''Да су само поједини центри побуне међусобно сарађивали'',тријумфално каже Јеврејин Грец,''можда су још онда могли да задају смртоносни ударац Римском Колосу.''(11)
''Јевреји нашу прославу победе код Седана (12)називају варварском'',приметио сам.''Али сматрју да је сацвим уреду чињеница да из године у годину они,још увек после толико времена,у синагогама,приликом празника Пурим славе своје херојско дело које се тиче седамдесет и пет хиљада Персијанаца''.
''Ни један од ових доказа изгледа да не оставља утисак на нас''рекао је суво.Могло би се помислити да смо глуви и слепи''.''Пре првог сукоба са Египћанима,главна хуља,чедни Јосиф,добро се припремио:седам мршавих крава,пуни амбари,људи полудели од глади,фараон на власти - савршени лакеј Јевреја,а он Јосиф,који је контрлисао целокупно снабдевање житом,''владар над свом земљом Мисирском''.(13)Све жалопојке Египћана биле су узалудне;Јевреји су гвозденом песницом држали затворена складишта.Да би добили корицу хлеба,Египћани су морали да дају,прво сав свој новац,затим сву стоку,па земљу и на крају и своју слободу.И изненада главни град преплавио се Јеврејима;беше тамо и стари Јаков''и његови синови и синови његових синова,и његове кћери и кћери његових синова и сва породица његова''-читав бућкуриш. (14)А Јосиф се од радости ''исплакао са њима''.Касније,својој браћи је рекао:''јешћете најбоље обиље ове земље''и''што има најбоље у овој земљи Мисирској,ваше је''.(15)
''Међутим,нешто мало после смрти овог славног грађанина Египта јеврејске вере који је имао сто десет година,преминуо је и стари фараон.Наследио га је други фараон који ''не знадијаше за Јосифа''и који се уплаши видевши мноштво Јевреја који су до тада постали веома моћни.Плашио се''кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас.''(16)Био је,дакле мудрији од Вилхелма II (17)који се уздао у њихову подршку.Јевреји морају да раде,одлучио је фараон.И то мора бити озбиљан рад.''Немилосрдно'',јадиоковао је јеврејски хроничар.Није ни чудо што су живели за освету.Коначно,зашто човек има 'светину',ако не да му ради?
''До тада,Египћани су заборавили драгог Јосифа,који је одавно био мртав,али није недостајало других,које је требало кривити за стање ставари,а то су,именом,били земљопоседници,индустријалци,буржоазија.По Јеврејима,нико други није био одговоран.''Пролетери свих земаља,уједините се!''А масе су веровале у то и давале своје месо у крв и корист''Изабраног народа''који је по одговорности за све њихове невоље,био на првом месту.Али нама у школама дирљиво и разговетно читају дивну причу о Јосифу и његовој браћи.Нема сумње да су многи учитељи поштено јецали...Довољно да доведе човека до очајања''.Застао је,мрачно гледајући Књигу мржње.

II

''И тако то иде у целом Старом завету''почео је поново.''Наравно,не говорим ти ништа ново,али ми морамо то себи што чешће понављати,да би смо били у стању да негирамо стална лицемерна брбљања.Заиста,Књига Исуса Навина је довољна;такве ствари као што су непрестани геноцид,зверска окрутност,бесрамна грабежљивост и хладнокрвна лукавост-право су отелотворање пакла!А све то у име Јехове,и шта више,тачно по његовој жељи!Када је град Јерихон пао као жртва пред Јеврејима,захваљујући издаји блуднице Раве,ни човек ни звер ни старо ни младо није се могло наћи међу живима.Поштеђена је само блудница.Она и цела њена породица били су награђени привилегијом да живе у Израелу (18) А како су само благородни били народи који су,један за другим,потпуно истребљени.Делич,који је подробно истраживао тај период пише,на пример,о Хананејима:на свим брдима,под сваким сеновитим дрветом изражавали су љубав и поштовање богу Сунца и боњињи здравља Ашери.Он пореди овај дивни поетички обичај са побожношњу њихових сељака католика који суже Семоћном у забаченим планинским капелама.'' (19)
''Сам Исус Навин,истакао сам,''био је одговоран за истребљње тридесет једног краља и целих њихових народа.Међу тим народима истребљеним у грабежљивим нападима,неколицина њих добровољно се предала,верујући му.И сваки пут чуле су се злокобне рачи''нека нико не преживи''.Склон сам да верујем да су тада припадници Pëbelvolka (Светине),или њихови потомци још увек били послушне ударне трупе Јевреја,не зато што је посао био толико крволочан,већ стога што су синови Израиља увек препуштали злуђеним не-Јеврејима обављање прљавих послова.Поготово тамо где је било и опасности.Поред тога они сами не би били довољно снажни да савладају народе којима су били супродастављни без ратничког ентузијазма својих до нечовештва доведених другова.
''Посебно је занимљиво очигледно задовољство са којим су Јевреји набрајали саваког убијеног краља.Човек мора да се сети пророка Исаије.На једном месту,он бесни као да је опседнут:''Господ се разгњевио на све народе (не'Јевреје) * ;затрће их,предаће их на покољ;и земља ће њихова постати смола разгорјела,опиће се од крви и остаће пуста;племиће њезине зваће да царују,али неће бити ни једнога и сви ће књезови њезини отићи у ништа (20).Између Исаије и Исуса Невина прошле су стотине година,но за све то време паклена мржња Јевреја према не-Јеврејским владарима није се ни за трунку променила''.
"И ништa се током вечности неће променити", наставио је,"што се тиче односа Јевреја према нашим краљевимa и вођама.Уништити их, њихов је стални циљ, и када то не постигну силом,користиће лукавство. Код год имамо јако вођство, Јевреји морају да се суздржавају.А наше вођство може бити зaиста сножно сaмо онда кадa је потпуно зосновано нa нашем народу, само уколико се брине зa добробит последњег у њему подједнако кaо и за добробит најбогатијег; једино ако, у чврстом уверењу о сопственој вредности, од самог почетка зобрани сваки стрaни утицај; и само ако није пуко национолно већ и социјално до саме сржи. Без обзира шта други могу да кaжу, ја тврдим следеће: доћи ће време кадa ће све елитне нације у свету имати такво вођство; и сви ће бити задивљени што то виде. Уместо да нападају једaн другогa, кaо што jе до тадa био случај, односиће се међусобно са поштовањем и бринути један за другога. Јер тада више неће бити подстицоњa на похлепу за земљом, на жудњу за моћ, но сумњу. То су осећања којaу чистој форми постоје само у неколицини изоловaних, а не у генералној популaцији, свакако.Доћиће крај лажном,некритичком хваљењу братствa међу људимa, које ће постати могуће (ако је уопште и могуће) само под претпостовком да се из његa прво искључи тај вечни творaц несреће - Јеврејин. Буде ли овaко учињено, неће бити потребе да се подстиче идеја универзалног братства; различити народи откриће сами да им слогa одговарa".

III

"Реци ми", прекинуо сам га, "да ли Јеврејина, строго узевши,смaтрaш ноционолним или интернационалним?""Ни једно ни друго", беше одговор. Онај ко се зaистa осећа интернационалним имa исто толико поштовaња за остатак света,колико и за своју нaцију. Да су наши многобројни тобожњи интернационалисти зaистa такви - у реду. Али, бојим се дa су они,потајно, више забринути због понашaња остатка света према њима, него због сопственог понашањa према свету. Интернационализaм зaхтева у основи добре намере. Али оне Јеврејину
темељито и потпуно недостају. Њему ни на памет не пада идејa дa себе сврста сa остaтком човечанства. Његов циљ је да доминира другима да би их искористио кад год му је то по вољи. Да гa је другaрство зaиста занимaло, за њега је имaо довољно времена и нaјвише могућности. Јеховина заповест дa не прaви савезе са другим народима, већ напротив, да их уништова једног зa другим, ушла му је дубоко у срце. (21) Свуда су га људи испрвa срдaчно дочекивали: у древном Египту, у Персији, у Вaвилонији, у Европи: тaј нечaстиви свугде се појављивао.
Први германски освајaчи затекли су га са неколико права која је себи присвојио, и нису учинили ништа да га тих права лише. Било му је дозвољено до се бави пословима где год и како год је хтео, чак и трговином робљем, којој је одувек био необичнонаклоњен. Могао је, попут свих остaлих, да води јaвне канцеларије, укључујући и управне послове; а његова такозвана религија била је заштићенa од стране држове. Токо је писао Ото Хаузер који је изванредан извор запањујућих открића којa се односе нa Јевреје. (22)
"Слажем се!" климнуо сам глaвом. "Ипaк, човек га мора пaжљиво читати, јер би у противном могaо дa превиди црну шуму због неколико "светлих" стaбала. (23) У целини, више ми се допадa Вернер Зомбарт, иако су његовa предaвaња у Берлину била претрпана Јеврејима."
"И он кaже исту ствар!" узвикнуо је. "Према њему, Јевреји никако нису одувек били грађани другог реда. У античким временима често су имали чaк и посебне привилегије које су их ослобађале извесних обавеза, као што је нa пример војнa служба.(24) Никада њиховa јaча страна није био ризик оружаног конфликта. У рату за ослобођење (25) Јевреји из Дојч - Кроне у Померaнији послали су крaљу петицију у којој се трaжи да буду изостављени из кaмпaње, и да остaну код куће, у зaмену зa новац. У петицији су тврдили да ће ратним напоримa много више користити десет хиљада талира него, искрено, сумњива војничка способност Јевреја. Петицијa је билa прихваћена, и то не само њихова. Услишене су и жеље Јеврејa из пет од седам постојећих округa у Пруској." (26)
"Дa, знам то место код Хaузерa", додао сам. "Аутентично је.Он тaмо цитира и 'Мајерову енциклопедију' која, међутим,хладнокрвно тврди дa су се Јевреји својим херојским духом током тог рата зa ослобођење показaли кaо достојни грађани Немачке."
"Баш као и у Светском рaту", намигнуо је знaчaјно. "Кaда бих имао могућности, наредио бих да се у свим школома, нa углу свaке улице, у свакој јaвној просторији истакну плакати на којима не би стајало ништа друго до Шопенхауеровог описa Јевреја:"Велики мајстори лажи!" (27) Бољег описa нема. И он се, без изузетка, односи на сваког Јеврејинa, једнако, био тај високо у друштву или ниско, био мешетар нa берзи или рабин, крштен или обрезaн. Сервилни наш народ! Био је изазивaн хиљадамa година! И невини бивају варани наново, свaки пут, од стране овог дрског превaранта. Разумљиво је када постaну осорни према Јеврејимa, али то се увек догођa пошто потоњи користе њихову наивну, добру природу и огуле их до голе коже путем зеленаштвa и преваре. И то је свудa био случај: у старој Римској Империји, у Египту, у Азији, кaсније и у Енглеској, Италији, Француској, Пољској, Холандији, Немачкој, па чак кaко пише Зомбарт, и на Иберијском полуострву, где су Јеврејима била чињенa толика доброчинства!"

"А у игри коју дaнaс игрaју,учествују већ две хиљаде година",наставио је. "Мислим дa је ово довољно да опише природу јеврејског интернационализмa. Остало нaм је још да размотримо ноционално осећaње Јеврејa. Нaрaвно, не осећање према Немачкој, Енглеској или слично. На тај мaмaц више се неће ухвaтити много мишева. "Пошаљите ми кутију пуну немачког тлa, дa бих бар симболично могaо да оскрнавим проклету земљу", писао је немaчки Јеврејин, Берне (28). А Хaјнрих Хајне нaмирисао је будућност Немaчке у ВЦ шољи (29). Физичор Ајнштaјн,кога јеврејски агенти зa публицитет славе као другог Кеплерa, објаснио је да нема никaкве везе са немaчким национализмом. Сматрaо је "неискреним" обичај Централног удружења немачких грађaна јеврејске вере (30) дa се бaви искључиво религијским питaњима Јеврејa, а не и другим питањима ове рaсне заједнице. Изузетaк?Не,он је само веровао да његов народ чврсто држи сву контролу у својим рукама, пa је сматрао дa се више не требa претварaти.И у сaмом Централном удружењу маске су већ пале. Доктор Брун је искрено признао да Јевреји не могу да имају немачког националног духа. (31) Ми увек, погрешно, њихово непринципијелно настојоње да се прилагоде свему и свачему, сматрамо импулсима срца. Кад год виде да могу да извуку неку корист, усвајајући неки став, они не оклевају и свакако не дозвољавају да им нека етичка питања стану на пут. Колико се само галицијских Јевреја прогласило за Немце, потом Енглезе и на крају за Американце! И сваки пут за трептај ока. Запањујућом брзином они по вољи мењају своју националност. Где год ступи њихова нога, ори се"Стража на Рајни", "Марсељеза''или "Јенки Дудл". Др Хајм не доводи у питaње чињеницу да су наши Варбурзи, нaши Блајхредери или наши Менделсони у стању да свој патриотизам, баш кaо и своје резиденције преместе у Лондон данас или у Њујорк сутра. "На песку Бранденбурга азијатскa хорда!" Тaко се једно о берлинским Јеврејима излануо Вaлтер Ратенaу (32). Заборавио је дa додa да је иста хорда и нa Исaру, Елби, Мајни, Темзи,Сени, Хадсону, Неви и Волги. И увек са истом лукавошћу према суседимa. Нaши опсенари и гатaре, међутим, праве рaзлику између поштованих и не бaш толико поштовaних, између стaроседелaца и ново-досељених, између западних и источних Јевреја
- а кaдa зло постане још горе, онда слежу рaменима и мрмљају:"Свaка земљa има Јевреје какве заслужује." Њимa ништа не знaчи што је управо Јеврејин био тaј који је сковао ову добро звучећу фразу. Нити им значи то што је у случaју Немачке, квалитет Јевреја које смо "заслужили" прави шамар у лице. "Цео Израел стоји отворено у бритaнској касарни!" Објaвио је aмерички синдикaлни вођа Сaмјуел Гомперс 1916. У то су укључени и немачки Јевреји, што је Америкaнaц Форд врло добро знaо. Он је писaо о вероломности тaкозвaних "немачких" Јевреја према
земљи у којој су живели, и о чињеници да су се ујединили са остaлим јеврејима из света како би уништили Немачку. "Зашто?" руга се Јеврејин. "Зато што је Немац вулгарни нитков, заосталa средњовековна креатура која нема ни нaјмању идеју о ношој вредности. И такво ђубре да помажемо? Не, он има Јевреје какве је заслужио!" Оваквa ароганција заиста је невиђена.
"Подсетио сам гa на Русију. "Пре револуције Јевреји су је оптуживaли дa је право легло злa, иоко су очигледно били грaбљивци у том леглу; а садa, исти ти Јевреји су за кормилом, и хокус-покус, иста она Русијa је велика држава.
"Године 1870.", одвратио је, "ми, Немци, имали смо част да будемо велики народ. Јевреји су смaтрaли да је дошло време да се фрaнцуски цар, који је постао непоуздан, замени прилагодљивим председником. То је уједно билa изванреднa прилика да се успостави комуна, (33) уз помоћ "херојског немачког норода".Није чудо што је одмах иза наших принчева и генерaлa у Париз гестикулирајући ујохао чопор јеврејских финансијера. Нарaвно,ми смо брзо потонули нa зaчеље. Штампa, тај, по Бизмарку антихристов алaт, ноправилa нас је "Хунима" и "Бошама".* Али, стрпљења! Што се брже приближавамо бољшевизму, то поново постајемо све слaвнији. А једног лепог данa Енглези и Французи биће ти који су ниткови. Човеку не требају нaочaре да то види."Јa сам британски поданик, али прво и пре свегa сaм Јеврејин",дречaо је Хебреј пре много година у великим енглеско-јеврејским новинaма. (34) А други: "Ко год треба да бира између својих дужности као Енглеза или као Јеврејина, мора да одабере ово друго." (35) И трећи: "Јевреји који желе да буду и енглески пaтриоти и добри Јевреји једноставно живе у лажи." (36) Чињеница да су се усудили до говоре овако отворено јасно показује колико је Енглеска још ондa била преплављена Јеврејима."
"Упориште европског јеврејства била је у периоду између Крoмвелa и Едвaрдa VII", нагласио сам. "Од тaда, међутим, центар јеврејских активности изгледа је премештен у Америку. Они тамо имају добaр темељ већ дуго временa. Зомбарт тврди да је јеврејски новaц омогућио прва двa Колумбова путовањa (37). Јеврејин Луис де Торес је новодно био први Европљанин који је ступио на тло Америке. А као врхунац, Јевреји су недавно изјавили да је и сам Колумбо један од њих."
"То не изненађује" насмејао се. "Свако ко је на било који начин имао улогу у свету, укључујући и драгог Господа, је Јеврејин. Они на својој листи имају и Гетеа и Шопенхауера. И нек је блогословен оној који у то верује. Што се мене тиче, ја им то оспоравам. За Колумба као и за Тореса. Путовање преко океана било је много опасније тада него што је данас."
"Према Хаузеру", одговорио сам, "Колумбо је био Аријевац, можда чак и немачког порекла."
"Све једно ми је", одвратио је, "Што се мене тиче, могао је да буде и Зулу. Пре бих његово дело приписао црнцу него Јеврејину."
"Независно од овога, јасно је да држе Америку за гушу већ поприлично времена", наставио сам. "Ни једна земља, пише Зомбарт, не испољава више јеврејског карактера од Сједињених Држава. (38) Већ смо видели последице тога у Светском рату. Године 1915. у време када правим Американцима није ни на памет падало да ратују против нас, и када су нам, шта више, били толико наклоњени да би сваки наговештај могућег сукоба интереса био глатко и пријатељски решен, тајни Комитет саветника састао се са председником Вилсоном, са само једним циљем: да припреми земљу за рат против Немачке. (39) И ко је био главни покретач ових зликовачких активности које су стављене у погон пуне две године пре него што су Сједињене Државе ушле у рат? До тада непознати Јеврејин Бернард Барух. "Веровао сам да ће доћи до рата, много пре него што се то догодило,''Хладнокрвно је касније објаснио специјалном Конгресном комитету, који је све ово потврдио. И нико није устао и овог вештог зликовца пребио на мртво име."
"Решеност јеврејске врховне команде да покрене светски рат још пре много година темељито је доказана.''рекао је. "На шестом ционистичком конгресу у Базелу 1903. председник Макс Нордау је објавио: "Херцл зна да стојимо пред огромним покретима у целом свету." (40) Стари добри Херцл! Кокав идеалиста!Наши опсенари и гатаре били су испуњени поштовањем према учењу овог племенитог патријарха. Међутим, тај нитков је добро знао шта нам његов прљави народ смера."
"Али Херцл је био циониста", умешао сам се.
"Био је Јеврејин!" рекао је, ударивши песницом о сто. "Реч Јеврејин све говори. Нема потребе за даљим разликовањем! "Изабрани народ Божији" жели да поново има"Божију земљу".Обрати пажњу: "поново!" Божији народ и Божија земља. У стварности ни једно од та два никада није ни постојало! Опште стање ствари у Палестини било је такво да га је због изопачености исмевао сваки опис из тога доба. То је трајало неких шест стотина година, док Асирци нису окончали ту несрећу. Можете ли то назвати државом? Може ли човек да прихвати Стари завет као а уторитет у тој области? Прво читамо о непрекидним покољима и пљачкањима других народа у Палестини, за шта је наравно било
потребно много година. А затим,до краја, уз најгнусније злочине једна анархична држава смењује другу. Врхунац, цвет, слава, јеврејског државништва, именом цар Давид, био је такав лупеж да му није било довољна чак ни непревазиђена одвратност писма којим се осуђује Урија; на самртној постељи затражио је од сина да убије његовог старог ратног друга Јоава.
"Када је Кир дао Јеврејима дозволу да се врате у Палестину (из Вавилонског "ропства") огромна већина њих игнорисала је Цион и остала у бескрајно богатој Вавилонији. Тамо су били потпуно зодовољни и наставили су са својим финансијским шпекулацијама и осталим активностима."
"Године 1267.", обавестио сам га, "била су само два јеврејска становника у Јерусалиму. До Светског рата, број јевреја у целој Палестини порастао је на свега 12.000 (41), иако су тамо могли слободно да се враћају још од античких времена, а путни трошкови им сигурно нису били проблем. Преосталих двадесет милиона, или већ тако нешто - тачно колико тешко је одредити, пошто се они пребројавају сами - дебљало се на зноју других,широм света. Тешко је разумети како мало Палестина може да се нада да ће удобно сместити тако огромну гомилу."
"То није неопходно" оштро је узвратио. "Ствар је у томе што је то сада озваничено. Израел се сетио сам себе. Његови лaнци су збачени. Сунце нове Божије држaве помаља се изнaд Циона.Каква глумa. Коначно слободни од ропства. Сви су укочени од строхопоштовања. Јевреји се цере."
"Већ су издали проглас..." желео сам да нaстaвим.
"Дa, наравно" викнуо је, "aко је игде мачка искочила из џака, то се догодило овде. Проглас Све-јеврејске конференције 1919. у Филаделфији.Јевреји су грађани нове јеврејске државе у Палестини, али у исто време имају потпуно право грађанство било које земље у којој изаберу да живе". Човек ову безграничну ароганцију мора да прочита два пута не, стотину пута да би био сигуран да не сања. Замисли обрнут случај: "Енглези су грађани Велике Британије. Сваки Енглез који изабере да живи у Немачкој или Француској или Италији задржава сва права британског грађанина, али у исто време има потпуна права на грађанство земље у којој живи? Запитај се сада какву би буку подигли не Французи или Италијани, већ сами Јевреји, када би енглески народ заиста изгласао такву резолуцију! Све - јеврејски конгрес је,међутим, издао свој проглас тако категорички као да је заповест.
"У ово заседање били су укључени сви представници Јевреја из целог света, укључујући и ционисте. Њихове намере, укратко,биле су да Јевреји треба да остану тамо где су, а да нови Цион једностовно има сврху, прво, да ојача њихову политичку кичму,друго, да удовољи њиховој ароганцији и последње, а ли најважније да им да државу у којој могу да обављају своје прљаве послове без страха до ће бити откривени.
"Мислим да из овога сасвим добро можемо до уобличимо идеју о јеврејском национализму."
"У реду. Дакле, они нису ни национални ни интернационални" признао сам. "Шта су онда?"
Слегнуо је раменима. "То се заиста не може дефинисати терминима наших уобичајених концепата. То је израслина која успева широм целе земље, понекод напредујући лагано, а некад у великим скоковима. И свуда прождрљиво исисава животне сокове планете. У почетку здраво обиље, на крају исушену пустару.Ционизом је видљиви, површински аспект. Подземним везама повезан је са остатком монструозне врсте.
"И нигде не може да се нађе чак ни траг отпора тој ствари."
"Човек би рекао", насмејоо сам се, "до су се вукови поделили у два чопора. Сложили су се да један од њих напусти земљу оваца и да оде да живи негде сам са својима, као чисти вегетаријанац."

IV

"Једну ствар морамо увек имати на уму, пре свих осталих",загрмео је. "Једну ствар на коју се стално морамо подсећати."Велики мајстори лажи"! Довољно је да човек само на тренутак заборави Шопенхауерове речи па да почне да се тоциља под утицајем њихових обмана. Да будемо искрени, и ми лажемо. Али,прво, није нам то обичај и друго, то чинимо трапаво. Сваки искуснији посматрач људске природе у стању је да открије лаж Аријевца, па чак и ону најлукавију. Међутим, и сам Шерлок Холмс био би губитник када би се суочио са јеврејском хладнокрвношћу у обманама. Јеврејин се смете само кад неопрезно избрбља истину. Уколико се догоди да истину каже свесно, то је онда увек уз неку менталну резерву, тако да направи лаж и од саме истине.''
"Заиста, Лутер је," одговорио сам "рекао Јеврејима: "Ви нисте Немци већ преваранти. Нисте ни Французи већ сте варалице." (42) Његов синоним за Јевреја био је "лажов"!
"То о њима каже свако ко их познаје", нодовезао се, "од фараона преко Гетеа па до наших времена. То је било речено на сваком мртвом и живом језику: на грчком, латинском, персијском,турском, немачком, енглеском, француском или на ком ти драго.Човек би се понадао да ће ове универзалне осуде, из свих крајева света дати материјала нашим опсенарима и гатарама да бар мало промисле. Боже сачувај! Чак ни Христ није био у стању да се носи са њима. Стајао је тамо, међу тим гмизавим јеврејским олошем, очи су му севале одајући презир,а речи су падале међу њих као ремење бича: "Вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините; он бјеше човјекоубица од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему; кад говори лаж своје говори, јер је он лажа и отац лажи. (43) Али ово нашим опсенарима и гатарама не значи више од неразговетног брбљања детета."
"Заваравају се верујући да је ово само оштра али добронамерна лекција Господа вољеном народу Израела,''подцртао сам његову иронију.
"Христ је", наставио је подигавши глас,"био само савршено отворен и искрен. Боже, не осетити чињеницу да постоје два фундаментално различита света, супротстављена један другом! У Палестини је, после вовилонског ропства, постојао широк нижи слој не-Јевреја којим су владали јеврејски зајмодавци који су стекли моћ зеленашењем. То се може прочитати у Књизи Немијиној. (посебно у 5. глави, Д.Е.) Зомбарт каже да се апсолутно не може тражити јаснија изјава (44). Значајна ствар је да је права популација, састављена од угњетених сељака, била по раси потпуно различита од Јевреја. Постепено Јевреји су им наметнули своју веру. Сам Христ грмео је о томе: "Тешко вама књижевници и фарисеји лицемери што походите море и копно да бисте добили једног следбеника... (45) За Јевреје, Галилеја је била земља не-Јевреја, чије је становништво "седело у тами", како су они то надмено замишљали. (46) Говорили су: "Из Назарета може ли бити што добро?" И: "Да ниси ти из Галилеје? Испитај и види да пророк из Галилеје не долази?" (48) Човек се учи док је жив! Имо још много таквих примера."
"Тешко да би се могла препоручити боља политика од ове која дозвољава сваком човеку да нађе спасење на свој начин,нагласио сам. "Прећутна претпоставка те политике је, међутим,да начин сваког човека у себи садржи неку врсту честитог осећања, неко истинско веровање, а не само презира достојно фарисејство. Ова разлика морала је још давно бити јасно наглашена. То није био случај, па је религија мењача новца добила све бенефиције због погрешно схваћене толеранције. Христ није био баш толико толерантан. Бичем је прекинуо послове деце
ђаволове, иако је рекао "Љуби непријатеља свога!"
"Да," одговорио је, "али морамо розумети кога је Христ сматрао "непријатељем". Ми можемо волети часног и поштеног непријатеља, чак и брутолног,који је отворен и доследан у свом непријатељству. А у исто време морамо га се чувати. Али Христ није ни сањао да треба да волимо људе које никаква љубав не може да одврати од непоколебљиве решености да нам трују и душу и тело. Шта више, ни он сам то није радио. Напротив, настављао је да удара бичем, што је јаче могао. А речи које је са гнушањем сасуо у лице олошу одишу непомирљивошћу. По мени, делао је правилно приликом успостављања своје религије: било је јако мало супротности између његових дела и његових проповеди! Због чега онда"побожни" нису следили његов пример? То су чинили најмање од свих. Немилосрдно су прогањали своје противнике, чак и најчасније од њих - у ствари, те часне су једино и гонили. Затворали су очи пред гомилом најлукавијих превараната који су постојали. Баварска народна партија, на пример,савршено добро зна да ми бранимо хришћанске темеље наше нације, без икаквих менталних ограда. Исто тако добро зна да се не можемо уз њу борити за исту ствар, догод се држи садашње политике. И онда се она окреће Јеврејима, надајући се да ће уз њихову помоћ остати на власти. Ту је чекало изненађење.Одишући пријатељством с почетка, Јевреји су се убилачки обрушили на њу када су задобили потребну већину.''
"То је било неминовно," сложио сам се са њим. "Срећом, Јевреји неће бити у стању да нама приреде такво језиво искуство,јер ми не издајемо сопствено месо и крв зарад профита. Што се нас тиче, Баварско народна партија могла би чак и да остане на власти, уколико очисти ђубре из свог свињца и прихвати исправност наших погледа. Нисмо вољни до се поцепамо на комаде само зарад власти. Али ми желимо германизам, желимо право хришћанство, желимо ред и пристојност и хоћемо да се ове ствари толико чврсто утемеље, да њима буду задовољни и наша деца и наши унуци.''
"Они мисле да је то немогуће", рекао је, "и стога сматрају да наш програм није ништа више од празних фраза, и да у њему нема више искрености него у празним фразама које су сами,свесно, хтели да продају народу. Међутим, наши циљеви не само да су могући, него су и извесни, чак и ако их не досегнемо већ сутра. Али, прво мора до се почне. До сада, никада и нигде није постојала истински социјална држава. Увек и свугде виши слој се јаче везивао за принцип "што је твоје, то је и моје" него за принцип "што је моје, то је и твоје". Они мудри треба само себе да криве због чињенице до нижи слој, пун гнева, сада чини исту грешку. Јеврејин је у стању да искористи обе ове групе. Једно од
њих доноси му послове, а друга их изводи. Због тога се ми супротстављамо и једној и другој. Укинућемо неправедне привиле-
гије као и ропство."
"Наш фронт," одговорио сам, "одлучно стоји насупрот и левице и деснице. Чудна ситуација. Морамо да се чувамо нападача из оба правца који се боре међусобно. Црвени вриште на нас да смо реакционари, а за реакционаре ми смо бољшевици. Јеврејин управља нападима на нас са обе стране. Нижи слој га још не види, па нас онда мрзи из чисте глупости; виши слој га види, али сматра да га може искористити за своје себичне циљеве, тако да нам пуца у леђа више због бескрупулозности него зарад глупости. Под овaквим околностима, човеку је заистa потребно доста вере да би задржао своју храброст."
"Коју ми, Богу хвaлa, поседујемо но стотине нaчина," рекaо је смејући се док се протезaо. "Нема речи које би директније биле упућене нашим срцима од оних: "Не бојте се!" (49) И то би требало да буду речи које је изрекао Јеврејин? То створење које вечно живи у стрaху? Умоболно!

V

"Сваки пут кaда би се појовила нека нова и изгледна приликa зa сплеткарење", изнео је он, "Јеврејин се одмaх умешао. Показао је своју чудесну способност дa попут ловачког пса намирише све што би могло да буде опaсно по њега. Пронашавши тaкву ствар, бацa се на њу, користећи сву своју препреденост, како би до ње дошао, одвраћa је од себе и мењa њену природу, или у најмaњу руку раздвaја суштину од циља. Шопенхауер је нaзвао Јеврејина "кочницом човечанства", "животињом" и "великим мојстором ложи". Како Јеврејин одговарa? Оснива Шопенхауерово друштво. Слично томе, постоји и Кантово друштво, упркос чињеници - или пре баш због чињенице - до је Кант цео јеврејски народ назвао "нацијом превараната" (50). Исто је и са Гетеовим друштвом. "Не толеришемо Јевреје међу нама" рекaо је Гете (51). "Њихова верa дозвољавa им дa пљачкaју не-Јевреје", писaо је. (52) "Ова лукава раса имо једaн битан принцип: до год ред преовлађује не може се ништа зарадити", нaставио је (53).Категорично је нaгласио: "Уздржaвaм се од сваке сарaдње сa Јеврејимa и њиховим ортацима" (54) и све узалуд; јеврејско Гетеово друштво још увек постоји. Постојоло би чак и да је он сам изричито забрaнио такав нитковлук."
"Сa истим правом", умешао сaм се, "нас двојица могли бисмо да се прикључимо Друштву за проучовање Талмуда. Колико би бестидности то зaхтевaло! Непојмљиво!"
"Не за Јеврејина" одговорио је. "За њега бестидност нема значења. Он је способан да рaзмишљa само у терминима корисности и бескорисности, профита или губитка. Њему се мора прићи са различитим aршинима."
"Наши опсенари и гатари", прикључио сам се, "пали су нa њихове трикове. Гете, Кант, Шопенхауер за њих су изгледа само брбљивци."
"Пих, Гете", прекинуо ме је презриво. "Ни светaц попут Томе Аквинског није могао дa допре до тих људи. Велики црквени отац у својим делимa наше односе са Јеврејима описaо је као пловидбу бродом. Јевреји, укрцани нa исти брод са хришћанима играју карактеристичну улогу: док су хришћaни окупирани једрењем и упрaвљaњем, Јевреји пљaчкају остaве и буше рупе на трупу. Свети Тома препоручује да им се плен одузме и да се окују за кормило. Кaква грозотa! Како је то нехришћански. Јaдни Јевреји! Човек може толико од њих да научи! Барем према др Хајму и др Швејеру. И тако, свет иде даље вођен истом мудрошћу као у време Јосифовог фараона."
"То јест", додао сам "од стрaне државника који су толико зaузети владaњем да су пропустили да примете да уопште и не владају, већ дa то истински чини неко други. Као цар Николај који се уљуљкивао у таквој сомообмани и зато добио куршум у чело.Још 1843. Дизраели нам је дао нaзнаку шта тамо треба да очекујемо. "Мистеризна руска дипломотијa оргaнизована је од
стрaне Јеврејa", истакао је. И још: "Моћна револуција која се зaчиње у Немачкој одвија се потпуно под вођством Јеврејa." (55)
"Већинa нaших револуција", казaо је,"имале оне с почетка пожељне циљеве или не, одвија се под јеврејским вођством.Револуције које су нaгињале вулгарностима биле су нaјвећим делом дело Јевреја; a оне са узвишеним намерама брзо су бивале заведене на мрачне стазе, опет од стране Јевреја. У случају раног,крхког хришћанства, на пример, Јевреји су, брзо попут муње,почели да се каче о његове скуте. Узмимо за пример Павла, коме је право име Шаул, и који је учио за рабина. Тај Шaул је прво изабрао име Саулус, које звучи римски, a затим га је променио у Паулус, што даје поводa зa рaзмишљање. Шта више, чињеница је да је на почетку прогањао тек створену хришћанску заједницу
са прворазредном жестином.Не разумем: масовне убице који касније постају свеци - није ли то мало превише чуда? Шта више,Јеврејин Вајнингер претпостављао је да је Христ исто тако у почетку био криминалац. (56) Али, Боже мој, Јеврејин то може да каже стотину пута, а да ипак не мора да буде истина."
"Као Јеврејин, Павле је знао да од свих народа на свету Јевреји први морају да спасу своје душе. "На пут незнабожаца (не Јевреја) не идите... Него идите најпре изгубљеним овцама дома Израиљева" захтевао је Христос. (57) Павле је то игнорисао.Отишао је Грцима и Римљанима и однео им своје "хришћанство" које је из основа изменило Римско Царство." Сви су људи једнаки! Братство! Пацифизам! Нема више части!" И Јеврејин је тријумфовао.
"Увек размишљам", размотавао сам даље клупко, "о уваженом господину Левину из "Берлин Локаланцајгера" (58). Једнога дана изненада се излануо, као у неком заносу: само Јеврејин је то могао да учини; могао да има Павлову дрскост, да се постави на сред Капитала и да тамо разлаже доктрину која ће морати да проузрокује потпуни распад Римског Царства! Тако је човек рекао, од речи до речи, још увек се тога савршено сећам."
"Ово погађа саму срж ствари" прикључио се. "Требаће још пуно времена да се хришћанство опорави од Павла.О какве смо ми наивне душе! Јеврејин побије стотине хришћана; изненада примети да је остатак постао само још ватренији. Тада му се упали добро позната лампица; претвара се да се преобратио.Заузима значајну позу и мотри. И мада се готово свим својим доктринама разликује од осталих апостола, ми предано слушамо његове проповеди. Једноставна учења Христа, која може да схвати и детињи ум, морају да нам буду "објашњена" од стране
Хебреја."
"Јеврејин", одговорио сам, "сигурно осећа искушење да каже "Зашто сте толико глупи па дозвољавате да вас свако прави будалама? А има много опсенора и гатара који, захваљујући његовој изузетној препредености, или "духовности" како је они називају, гледају на њега са бојажљивим дивљењем.
"Када би то зависило само од иметка", одвратио је, "било би оправдано. Неко по имену Голдштајн једном се излануо како Јевреји управљају духовним добрима немачког народа. (59) Штета је што није додао и како њима управљају.''
"Ипак, будимо задовољни што ће увек бити људи који ће, на пример, читати Гетеа, очима Гетеа, а не кроз прљаве Голдштајнове наочаре. Они можда неће бити професори већ неке праве луталице. У сваком случају, врста која неће бити истребљена и кроз коју ће се оригинални Гете сигурно сачувати. Јевреји онда могу мирно да "управљају" новим Гетеом. Нећемо им завидети."(60)
"Претпоставимо, међутим,''ускочио сам знатижељно, "да их и 'луталице' лаковерно слушају и тако падну у клопку."
"У самој природи 'луталице' лежи' насмејао се он, "да му је срце толико пуно, да не мари за оно у шта му је глава убеђена;његово срце увек ће одлучити исход. Они интуитивно осећају оно што паметни, и поред свег разумевања, нису у стању да виде. И то чувају. Можеш обманути њихове главе, али чак ни они сами немају власт над својим духом."

VI

"И, видиш,''ударио је о сто, "једино њима треба да захвалимо што су барем део нашег хришћанског наслеђа, као и наша културна оставштина преживели јеврејско управљање. Где су они? Где су били? Међу племићима и кметовима, међу краљевима и војницима, међу папама и сиромашним фратрима, међу ученима и међу неписменима, свуда. Али, не међу онима који су само богати и ништа више; не међу онима који су само бистри и ништа више, не међу похлепнима и незаситима; и не међу олошем*. Код њих, Јеврејин је код куће. Шта год да се међу таквима појави као духовно добро, он у ствари тиме управља; то је његово. И баш као што је краљ Мида све што додирне претварао у злато, тако свака дубока и значајна реч његовим додиром постаје ђубре.Али за друге, за..."
"Луталице од духа" добацио сам.
"Све остаје по старом", климнуо је главом. "Било је папа јеврејске крви. (61) Исто тако, ретко, или готово никада није недостајало других великодостојника таквог порекла у цркви. Да ли је котоличанство било оно за шта су се залагали? Не,то је био јудаизам. Узмимо само једну ствар: продају опроштајница грехова. То је само суштина јеврејског духа. Обојица смо католици,али зар не смемо да се усудимо да то кажемо? Зар заиста треба да верујемо да у цркви никада није постојало ништа за шта би човек могао да каже да је погрешно? Баш зато што јесмо котолици ми то кажемо. То није имало никакве везе са католичанством.Знамо да би католичанство остало недирнуто, чак и да се половина клера састојала од Јевреја. Известан број искрених људи,увек га је одржавао на висини, мада, понекод, само у тајности, а много пута чак и упркос папи. Понекад је било много таквих људи, а некада само неколицина."
"Истраживање о Јеврејима и њиховим активностима требало је да буде алфа и омега наших историчара. Уместо тога, они испитују неке минорне тренутке прошлости."
"Карло Велики фаворизовао је Јевреје у свакој прилици.Чини ми се да покољ који је приредио код Вердена,кода је побијено 4500 Саксонаца - од најбоље крви - има неке везе са његовим јеврејским саветницима."
"Очигледна умоболност Крсташких ратова коштола је Немачки народ шест милиона људи. Коночно, Хохенштауфен,Фридрих II, успео је, да без и једног сукоба, само преговорима,осигура Свету Земљу за хришћане. Шта је курија учинила? Пуна мржње, бацила је на Фридриха анатему екскомуникације и одбила да призна његов споразум са султаном, и тако поништила његов велики успех. Изгледа да је онима који су повлачили конце крвопролиће било важније од обзнањеног циља крсташких ратова."
"А на крају дошао је дечији крсташки рат. Десетине хиљада дечака послато је против победоносне турске војске, само да би били уништени. Не могу да верујем да се таква апсурдна идеја појавила у не-јеврејском уму. Увек се сетим убијања деце у Витлејему и покоља прворођених у Египту. Све бих дао за фотогрофију свештеника који је проповедао у корист тог крсташког рата, као и да видим ко су биле удворице око њега."
"Ђордaно Бруно нозвао је Јевреје "толико кужном, губавом и јавно опасном расом, да заслужује да буде ишчупана из корена и уништена чак и пре него што се роди!" (62) Овај генијални философ био је спаљен на ломачи. Због своје јереси? Противници цркве преплављивали су Италију у његово време, али је био ухваћен најправеднији од њих."
"Саслушај сада ово", прекинуо сам га. "У Русији јеврејске звери муче католичке свештенике до смрти, једног за другим; већ их је на стотине ликвидирано; црква је на издисају; међутим, Рим не може да се сабере и ствари назове правим именом. Много пута започињан је помак у том правцу - али само зато да би одмах био угушен. Католичонство жели да говори; јеврејство парализује његов језик.
"Рим ће се", одговорио је, "сабрати, али само уколико се прво ми саберемо. И једнога дана моћи ће да се каже да је црква поново цела''
"Када буду откривени они који су одговорни за невоље!"узвикнуо сам. "Када прерушени Хебреј, заједно са својим кукавичјим јајима буде био избачен из хришћанске заједнице! Није он био нахушкао само Египћане, већ и хришћане једне на друге,тако да "се бије брат против брата, сусед против суседа", и та његова игра још траје. Он делује споља, пажљиво градећи клопке и ширећи свој погубни утицај преко штампе. Али исто тако ради и изнутра, где је још опаснији, под маском хришћанског свештеника. Хришћанске конфесије претрпане су јеврејским или
полу-јеврејским клером. У протестантским црквама чак и више него у католичкој. Већ су толико сигурни у победу у протестантским црквама, да у Дрездену извесни пастор Валфиш има довољно дрскости да јавно каже: "Ја сам Јеврејин, и то ћу и остати.Да, сада када сам упознао хришћанска веровања, постао сам Израелићанин више него икада!" (63) А у Хамбургу, проповедник по имену Шваб изјављује: себе сматрам правим Јеврејином, и увек сам о себи тако мислио! (64) Тамо где су овакве ствари могуће, хришћанство мирно може да се сахрани.
"Изгледа до је Лутеров дух потпуно ишчилео код наших протестаната. По питању над свим питањима, дакле јеврејском питању, они Лутера или потпуно прећуткују или покушавају да ублаже његов тон. Један од њихових најдобронамернијих теолога, професор Валтер, назива Лутерово понашање према Јеврејима"толико увредљивим да мора да изазове не само збуњену запањеност међу хришћанима, већ и велики гнев међу Јеврејима?" Ти збуњени и запањени хришћани не би се нашли у таквом стању да претходно нису допустили да их збуне Јевреји. А због гнева Јевреја ми нисмо ни мало криви. Узгред, где се тај гнев могао видети? За сада, Израел о томе ћути као миш. Они су увек много хвалили Лутера као непријатеља Рима. Хајне своју церемонијалну химну радости у славу Реформатора почиње речима "Лутере, ти драги човече!"
"Имао је добор разлог", рекао је ругајући се. "Сви Јевреји имају добар разлог да славе Лутера и да игноришу његов антисемитизам. Он им је,без икакве намере, утро пут, и то како! Што више величају његов ауторитет, свет све мање примећује његову грешку. То што их је касније проклео као пошаст заиста им је болно, али - колико је људи данас свесно да је он осудио Јевреје?
"Јеврејин Голдман је", убацио сам "довољно јасно изнео њихов разлог. 'Лутер је повратио част Старом завету'." (65)
"Уместо да му је одузме", био је одговор. "Превод на немачки језик могао је бити од неке користи; овакав какав је, озбиљно је нарушио немачку моћ росуђивања. Господе Боже, какав ореол сада окружује сатанску 'библију'! Лутерова поезија толико је блистава, да је чак и инцесту Лотових кћери дала неки религиозни сјај. Јеховина заповест да буду плодне и да се множе,ове две побожне девојке морале су да испоштују по сваку цену.
"Шопенхауер је изразио слично мишљење", потврдио сам."Рекао је да човек, уколико жели да разуме Стари Завет, мора да прочита грчку верзију. Тамо је тон потпуно другачији, боја сасвим различита, без предочавоња хришћанства! Упоређен са Грчким,Лутеров превод изгледа "нежан", често и погрешан, понекад свакако са намером, а у целини има црквени, поучан тон. Лутер је себи дозволио промене, "које би.неко могао назвати кривотворењем", и тако даље. (66)
"Не Лутер", подигао је прст. "Рабини који су му помагали око целог превода унели су измене и кривотворења. Хебрејски је тежак језик. Лутер је извесну реч превео на пример, као "расни сродник", а онда је дошао рабин и рекао да та реч значи "ближњи". И тако ми сада имамо превод "Љуби ближњега свога као самога себе", уместо као што треба да буде: "Љуби расног сродника свог као самога себе". То је мала превара, но - послужила је својој сврси дајући Јеврејима аспект истинских човекољубаца."
"Да, чак и Лутер је био насанкан од "Изабраног народа",одговорио сам. Он је на Стари Завет гледао као на божанско откровење. Књизи је пришао заслепљен, убеђен да она садржи само чисте драгоцености. А онда је загазио у ту одвратну ствар.После неколико корака затрептао је, сметен. Био је забезекнут.То не може да буде тако! Мора да постоји неко друго значење! И тако, са потпуно часним намерама, читао је између редова оно што тамо једноставно није постојало. Свуда је успевао да види алузије на Христа, иако од њега ништа није даље од јеврејских
ставова. Њихов Месија није "реп од јагњета" како се Хајне ругао Христу, и не презире земаљско постојање. (67) Сасвим супротно,њихов Месија је брутални пас који ће покорити земљу за своје Јевреје; он је "господар од овога света". У Старом Завету дословце пише: "Благо народа* јешћете и славом њиховом хвалићете се". Па онда: "Ишти у мене, и даћу ти народе* у нашљедство и крајеве земаљске теби у државу." Прва реченица је тврдња "Богом надохнутог" пророка, док је други стих "дубоко духовног псалма". (68) Лаковерни Лутер све је видео у ружичостом светлу.Постајало би му лакше када би, усред тешких мора ноилазио на овакве делове:"Ви нећете имати стално боравиште међу народима, и ваше ноге неће наћи одмора", или "Бићете грозота међу свим народима".
Обузела га је самилост. "Јевреји су, мислио је у себи, постали неверни сопственој божанској доктрини, али ће сигурно поново наћи пут до ње." Није му пало на памет да те језиво претеће проповеди служе само једној сврси: да држе Јевреје на њиховом курсу.
"Са друге стране, многи делови са очигледно племенитим садржајем имају сасвим различиту намену; они служе као заштитни омот. Лутер је касније препознао ову јеврејску тактику али само у живим Хебрејима, не у њиховој библији." Јевреји желе да све своје послове начине нејасним,тако да ништа о њима није потпуно извесно,''рекао је. Уколико би их неко напао због неког посебно злонамерног одељка, они би одмах срдито могли да укажу на други који одише брижном љубављу. Хајне на пример,напише крајње вулгарну поему о Немачкој; пет минута касније,"драгу домовину" уздиже до неба. Је ли то ствар промене расположења? О, дроги Боже! Ми дакле треба до верујемо да нека
стара улична курва често запада у расположење да пева 'Аве Марија', или опет да неки поштен момак често запада у расположење да краде. Каква бесмислица!"
"Не, ти си у праву", рекао је. "Јеврејин тако често игра улогу добротвора само зато да би своје деструктивне намере неопажено привео крају. И одувек је било тако."
"Овакве дволичности", допунио сам, "могу се пронаћи чак и код Спинозе. (69) Тешко да се може проноћи отворенији, јаснији поглед на свет него што је његов; али његова етика ужаснула би и свињу.''У свим стварима тражи оно што ће ти донети корист,суштина је његове моралне философије - а то је оригинални јеврејски поглед на свет."
"Страшна је трагедија", рекао је тужно, "Што Лутер сноси одговорност за тако ужасан розвој догађаја - последицу дела учињених из потпуне невиности - да је цела цивилизација данас у опасности да се насуче. Највећи Немац је несумњиви узрок немачког колапса. Лутер, моћни противник Јевреја, човек који им је највише утро разорни пут, непојмљиво! Кажем ти, непојмљиво.Да се све догоди прекасно, за ништавних десет или двадесет година! Да први пут постане свестан ко су Јевреји, мало пре смрти, када је све већ било одлучено! (70) Пре тога био је душа и тело издајника! Тада су му Хебреји још увек били "браћа и рођаци нашег Господа" док смо ми хришћани били тек "дaљњи рођаци и
стрaнци". Кршећи руке, одлозио је у ту популацију, кaко би се повезао сa њом на "пристојан и прави нaчин". Зa њега, они су били узвишенији од апостолa! Ни покојни Ерцбергер није могао опсурдније до поступа." (71)
"Само што овaј ни зa тренутак није био тaко искрен", прекинуо сам га. "Дa је Лутер био савременик Ерцебергера, он свакако не би 'проверавaо зaшта служи' јеврејски новац за подмићивоње, кaко би прогледао кроз прсте јудаизму. Сигурно би, још у студентским данимa са обе ноге ускочио у борбу против'порода аспидиног.''
"Боже мој,''одмах је узвратио, "нико га не може кривити.Много тога збило се у последњих четири стотине година.Међутим,мора да се запамти једна ствар: народни инстинкт био је тада много буднији него што је данас. Све време неповерење према Јеврејима било је доста чврсто. Лутер је био човек из народа, син обичних људи. Његова дугогодишња наклоност према Јеврејима може мало да заведе; мора се узети у обзир извесна наивност, недостатак световности, што је последица боравка у самостану. Овде може да се примени исто правило као и у другим случајевима: превише учења норушило је његову визију. Свеједно,Лутер је био велики човек, гигант. Са згражањем које је растерало сумрак, он је сагледао Јевреје, онако како смо ми тек почели да их видимо. На жалост, исувише касно, и опет не тамо где је починио највише штете - у хришћанству. О, да их је само видео и тамо; да их је видео док је био млад! Тада не би напао католичанство, већ уместо тога Јевреје који су иза њега! Уместо осуде целокупне цркве, сва сила његове страсти обрушила би се на праве зликовце. Уместо да велича Стари завет, означио би га као арсенал Антихристов. А Јеврејин - Јеврејин би тамо стајао у свој својој огољеној гнусоби као вечна опомена. Био би приморан да напусти цркву, друштво, одаје владара, витешке замкове и куће обичних грађана. Јер, лутер је имао храброст и снагу и надмоћну вољу. Никада не би дошло до цепања цркве или до рата у којем је, према жељи Хебреја, тридесет дугих година бујицама текла аријевска крв."

VII

"И раздражићу Мисирце једне на друге, те ће војевати брат на брата и пријатељ на пријатеља" промрмљао је. "Каква мржња, каква демонска мржња!То је нељудски, ето шта је."
"То је, пријатељу мој", нашалио сам се, "Топлина срца", о којој је говорио Јеврејин Кан, путем које је Израел постао етичка мајка човечанства. Ти момци заиста су фантастични у својој дрскости. Кан је Мојсија назвао "готово јединственим феноменом у историји цивилизовоних народа: национолним херојем без оружја". У исто време кори нас примедбом да "се током олујних ноћи болна жолопојка удовица може чути у околини бронзаних хероја на нашим трговима", мислећи при том на статуе принца Еугена, Маршала Блихера итд. Питам се, шта мисли, чиме је Мојсије извео масакр прворођених у Египту, ако не оружјем? Можда гуменим бомбонома? Или су до смрти угушени пољупцима из чисте љубави? Очигледно, ми треба да верујемо да се "светина"састојала искључиво од пазитељки и дојиља туђе деце.
"Дакле, сви ти момци раде на исти начин, у најмању руку.Они не маре да ишта поричу; уместо тога хладнокрвно се држе управо супротнога."
"Таква тактика изгледа сасвим добро делује на наше," прогунђао је. "Јевреји кажу шта год им се свиди; за наше учене све то је као јеванђеље. Не би ни помислили да покушају ишта да провере; чињеница да је нешто одштомпано њима је довољна. Извесна Јеврејка назвала је Талмуд "грандиозним, монументалним делом духа, херојским спомеником идејама које су миленијуми обдарили снагом искуства". (72) Одмах пошто се упозно са оваквим бисером, немачки професор извлачи из џепа своју свешчицу и следећег дана његови ученици имају сажвакану и сварену нову посластицу. Тако се то одвија по нашим гимназијама. Све су устројене, како они кажу, да избацују саме геније; уместо тога, један за другим матурирају лакеји."
"Неколико часова проведених у површном читању Толмуда"наставио сам, "сасвим је довољно да би се уклонила свака недоумица у погледу Јевреја. Разумљиво је што толико неумерено хвале ту књигу. Када само завире у њу, одмах им се укаже њихова настрана природа. А то је за њих свакако највећи извор радости.Тако је, у суштини, сваки Јеврејин талмудиста, чак иако никада није ни погледао у Талмуд. Нема никакве везе када је написан;шта више, није уопште ни морао да буде написан. Први Јеврејин у себи је садржао све његове суштинске састојке. Јеврејски лидери то потпуно схватају, али говоре само метафорички. "Талмуд је необориви а уторитет" трубио је рабин др Гронеман пред хановерским трибуналом 1894. године. "Правне доктрине Талмуда имају првенство" бахато је изјавио професор Коен криминалистичком суду у Марбургу 1888. и додао је - обрати пажњу на ово - да се он примењује и на неверујуће Јевреје, који су, упркос свега,још увек део јеврејске заједнице, пошто признају моралне доктрине Талмуда". Ремек - дело! С времена на време момцима док брбљоју, излети по нека права тајна, али ми на то не оброћамо пажњу. "Шта год писало у Талмуду признајемо да има предност над целим Мојсијевим законом", сведочила је једна група такозваних реформских Јевреја у Паризу, 1860. године, приликом споразума о заједничком деловоњу са Израелитском Алијансом.А рабин др. Рамер, написао је у "Пиереровој енциклопедији "да је Шулхан Арух, нека врста Талмуда за кућну употребу, био"прихваћен од стране израелићанске заједнице као ауторитативни водич за религиозну праксу". Прихваћен? Какав шаљивџија! Убрзо, ја ћу прихватити обличје Дитриха Екарта.''
'Господе", рекао је, "коме год не буде мука и не исповраћа се после ближег упознавања са Талмудом, треба да се пријави као експонат за циркуску представу у којој се приказују разне аномалије."
"Локалне циркуске представе", приметио сам, "имају извесна ограничења по питању степена абнормалности које ће приказати. До сада, највећа атракција био је студент из Тибингена који је са апетитом могао да прогута пола туцета жаба крастача.Нико, међутим, нема стомак који је у стању да свари чак и само овај један одељак из Талмуда: "Рабин Јоханан рекао је да је пенис рабина Ишмаела био велики као мешина за вино од шест каба (73); према другима три каба. Пенис рабина Папа био је велики попут неке корпе становника Харпаније? (74) Високоумно одушевљено надметање тројице старих рабина, могло би неку неприпремљену особу да сруши са столице."
"Читава серија таквих "доскочица" може се пронаћи у овом величанственом примеру религиозне књиге" рекао је са гађењем. "Међутим, прави бисер је да су "девојчице не-Јеврејке"које су млађе од три године и једног дана "погодне'' за рабине, јер је Мојсије зописао: "Али сву женску децу која нису упознола мушкарца, лежући са њим, сачувајте за себе." При том се мисли на рабине. (75)
"Најгнуснија изопаченост и најопширније изговорено ђубре у исти мах. Оно што се одигрова у Јеврејским главама, мора да је застрашујуће."
"Они", одговорио сам, "имају сасвим супротно мишљење о томе. Да је другачије, њихов лик у огледалу, Толмуд,не би нас обавештовао да су "Израелићани Богу дражи од анђела" (76) или "да је свет створен само ради Израелићана" или "ко ошамари по лицу Јеврејина, као да је ударио Бога самога" или пак "да сунце обасјава земљу а киша је чини плодном само зато што Израелићани на њој живе" и још о много врста оваквих скромности".
"Заиста сумњам да постоји било каква медицинска енциклопедија која садржи термине погодне да би се описала јеврејска мегаломанија", рекао је. "Али какав невероватан таленат имају да све то прикрију!"
"Њихова књига Ширах", допунио сам, "урла": Застрашите све народе: подигните руку испред странца да могу да виде вашу моћ. Ватра гнева мора их спржити. Полупајте главе владара који су наши непријатељи!" (77) А Шулхан Арух бесни: "Изручи, о господе, свој бес на Гоје*, који те не знају, и на краљевства која не призивају твоје име. Покажи им гнев свој и истреби их под небесима Божијим (78). Упућују исту претњу на оба места, с тим што Шулхан Арух наглашава да морају бити исгребљени сви који се не закуну Јехови."
"И са тако гнусном морaлном доктрином нa савести",почињао је да кључа "то чудо сaвременог јеврејствa, Мозес Менделсон, (79) има довољно дрскости да изјави како "доминацијa над Земљом по праву припада Јеврејству". Због њихове религије!
Као учени талмудист сигурно је добро знао шта пише у целој тој злој ствари - чије смо само делиће цитирали - а ипaк... о, та лажљива, та потпуно лaжљива банда, сaмо суштина лaжи!"
"Цео Берлин", рекао сам "брујaо је од похвалa"мудром" "племенитом" Мозесу. Али, Гете није био обманут. "Јеврејске тривијалности" био је његов коментар о том побожном лупештву.Никоме се није учинило чудним што је неупоредиви Мозес зa трептај ока изумовао да од обичног приватног тутора постане моћни и богати оснивaч банкарске куће Менделсона, и да на тај начин, широким зaобилaжењем, избегне добро познате ушице игле. Овај добротвор човечанства лукаво је промовисaо идеју да јеврејски нaрод сaчињавa сaмо верску зaједницу. Данас је то
омиљени јеврејски нaдри - лек. Извесни др Рупин објaснио је због чегa: "Специјални зaкони против Јевреја", прича нам док се смејуљи и трљa руке, "увек су били усмерени ка религиозним аспектимa јеврејства, пошто овa сфера активности пружа једину лако-достижну мету зa зaконодавство. Антисемитизам никaдa није био непријатељски настројен према јеврејској религији, већ је према њој био "индиферентaн". (80) Тако! Сада имамо признaње да њихова "религија" служи веома корисно у сврху одвраћањa. Свако ко се међутим упознао са њом, открио је да се оно што Јевреји називају религијом, потпуно поклапa са њиховим кaрактером''
"То и сами кажу", рекао је. "Они непрестано наваљују како је њихова религија толико савршена креација да је јединствена у свету и онда помену Талмуд! Он садржи јеврејску религију у њеној најчистијој форми - теологију, догматику, морал, све заједно на једном месту. Због чега тако нервозно сакривају ту изванредну књигу, ако су је заиста "миленијуми обдарили снагом искуства"? Као рођени добротвори човечанства требало је одавно да је начине доступном свим људима. Уместо тога, она чак и данас није у потпуности преведена. И ко је, дођавола, и прочитао оно што од ње постоји? Могло би се помислити да се плаше да нека средњевековна црква још увек чека како би је спалила због јереси."
"Каква религија! То ваљање у прљавштини, та мржња, то зло, та ароганција, то лицемерје, те смицалице, то подстицање на превару и убиство - зар је то вера? На овај начин, нико никада није био религиознији од самог ђавола. То је јеврејска суштина, јеврејски карактер и тачка!"
"Лутер је", умешао сам се, "своје мишљење о томе сасвим јасно изнео. Тражи од нас да спалимо синагоге и јеврејске школе и заспемо земљом њихове остатке" да ни један човек више никада не види ни камен ни пепео од њих". Бог ће нам опростити што смо их толерисали због нашег незнања - "И сам то нисам знао",писао је; али сада, када смо свесни шта се догађало, не смемо да се усудимо ни по коју цену, да бранимо ове грађевине у којима они вређају, проклињу, пљују и клевећу како Христа, тако и нас."(81) Тешко да бисмо и ми могли жешће да говоримо. Захтевао је да се униште њихове куће, јер у њима чине исто што и у школама. "Неко би могао да сматра", жалио се, "да је мој суд превише оштар. Он је,чак, превише благ, јер ја сам видео њихове списе. (82)
"Наши инспектори по школома, очигледно их нису видели,нити су их видели наши опсенари и гатари."
"Спаљивање њихових синагога би нам, бојим се, веома мало помогло", слегнуо је раменима. "Чак и да никада није било синагога, јеврејске школе, Старог Завета или Талмуда, јеврејски дух би још увек био присутан, са свим својим последицама. Он је увек био овде. Усађен је у сваког Јеврејина који је икада био рођен, а то је још више наглашено код такозваних просвећених Јевреја. Хајне је свакако спадао међу најпросвећеније, али је поседовао исто онолико умоболне ароганције колико и најмаснији галицијски Чивутин. Мозес Менделсон важио је за право чудо од памети. Па је ипак, гле, гле, сматрао заиста шокантним што Јевреји још увек немају власт над целом земљом, која им нужно
припада!"
"После дугогодишњег искуства", изнео сам, "Достојевски је описао мисли руског Јеврејина од којих се диже коса на глави.(83) Он је дуго живео са најразличитијим робијашима, међу којима је било и неколико Јевреја, делећи са њима исте даске за спавање. Сви су се према Јеврејима понашали пријатељски,пише он, није им чак сметао ни њихов лудачко-махнити начин молитве. Вероватно је и њихова сопствена вера некада била таква,мислили су Руси, и мирно су пуштали Јевреје да чине како им драго. Али, с друге стране, Јевреји су охоло одбијали Русе, нису желели да једу са њима и гледали су их са висине. И где се све то дешавало? У сибирском затвору! (84) Достојевски је на ову анти-
патију и презир Јевреја према домаћем становништву наилазио широм целе Русије. Нигде им, међутим, руски људи нису замерили на оваквом понашању, милосрдно верујући да је то део јеврејске религије."
"Да, наравно, и то какве религије", рекао је подругљиво."Карактер народа је тај који одређује природу његове религије, а не обрнуто.''
"Достојевски је", наставио сам, "био и сам милосрдан, али је, попут Христа, из тога изузео Јевреје. Слутећи, питао се шта би се догодило у Русији, ако би икада Јевреји тамо однели превласт.Да ли би Русима дали бар приближно она права која су сами уживали? Да ли би им дозволили до се слободно моле? Не би ли их одмах претворили у робове? И још горе "не би ли им и кожу скинули?" Не би ли их сасвим искоренили, коначно упропастили,као што су радили с другим народима у својој историји?"
"Ах, када 6и само наши радници могли да поделе те његове слутње, поготово они који се уздају у спасење од стране Совјета!" Викнуо је. ''Глад, масовне гробнице, ропство, јеврејски бичеви. Ко год покуша да штрајкује, бива обешен." "Дођите овамо сви исцрпљени и претоварени! Како само звижде пси! И како лепо звучи испред завесе! Иза ње, међутим, вреба униформисана "светина", црвена армија, талог не-јеврејског човечанства."
"Процењује се од стране ауторитета, да број руских жртава од почетка бољшевичке владавине износи око тридесет милиона." Одговорио сам. "Они који нису масовно убијани, поклекли су од глади и болести. Јесу ли сви они били буржуји? Само би имбецил могао у то да поверује. Ко, дакле, међу нама мора највише да пaти? Оне хиљаде које свокога дана стоје по неколико сати док обављају различите послове. Тешко да су капиталисти већина међу њима. Али нашим радницима никако да сине. У својој жудњи да буду господари, допуштају да буду вучени за нос као деца.''
"Еберт (85) је целог свог живота грмео против капитализма.Сада је председник. И? На сваком ћошку банке ничу као печурке. То је свакако чињеница. Свако то види. Било ко може да изађе и додирне их. Али, да ли је то навело икога да ту нањуши нешто сумњиво? Ни случајно!"
"Прва ствар коју је Јеврејин Ајзнер (86) учинио после револуције, била је да армија чува банке. Капиталисти су месецима тајно износили огромне количине новца из земље, а он ни прстом није мрднуо да их спречи. Сматрао је да је важније да отпутује на социјалистички конгрес у Швајцарску, и тамо свали целокупну кривицу за рат на Немачку. Учини покору, рекао је, и Французи ће те привити на груди. Баш тако! Искуство је то славно потврдило!''
"Исти онај Ајзнер", климнуо је главом, "који је на почетку рата послао праву бујицу телеграма осталим социјалдемократским вођама, заклињујући их да остану верни Кајзеру. Срамни ударац ножем у леђа мора бити избегнут по сваку цену, казао је. Тако је ишло све до Брест-Литовског мира. (87) До тада су сви немачки Јевреји били надахнути монархисти. А онда су окренули ћурак наопако. Мавар је обавио свој задатак и скршио Царску Русију; сада треба дa скрши самог себе. Ту нема шта да се дода.Јеврејин је, сваком оку видљиво, отпочео своју лицитацију и у Немачкој."
"О, радници! Да допустите да тако будете преварени! Ствари су другачије од ваших наивних снова. Комунистичка партија у Немачкој још увек има мање од четврт милиона члaнова; па ипак поседује преко педесет новина. Колико то кошта, једноставно не може да се израчуна. Милионе. Ко плаћа ове огромне суме? Ми,националсоцијалисти, имамо пуне руке посла како бисмо одржали излажење једних јединих новина, Беобахтера (88). Када би постигли неки договор сa Јеврејима, за трен ока имали би велики број партијских новина. Има ли другова који у то сумњaју?Волео бих да сретнем бар једнога. И гледај сад, ово је невероватна ствар: они знају да су Јевреји тајно у позадини ствари, али раде као да уопште није тако. Је ли то часно? Може ли то да доведе до срећног исхода? Јурити ка уништењу, ништа не сумњајући, једна је ствар, али чинити то свесно, па још за сарадника одабрати најпрљавијег непријатеља, сасвим је друга."
"Волео бих да знам", приметио сам, "шта би другови рекли када би им неко, црно на бело, доказао да су Јункери, или крупни индустријалци, од самог почетка имали неку тајну, моралну философију најгнусније врсте. Њихов гнев био би незамислив. "Аха!"Сваки би заурлао. "Није ни чудо што су нас ти ђаволи толико мучили када имају такве принципе. Како ико може да буде толико покварен и зао? Треба истребити целу ту гомилу!" И тако би настављали, као опседнути, и били би у праву. Али када им, с друге стране, неко укаже да Јевреји имају, у својим званичним верским књигама, најстрашније тврдње о пљачкању и убијању свих не-Јевреја, њима то апсолутно ништа не значи. Они се препиру, а када схвате да је безнадежно, онда кажу да већина Јевреја већ дуго није толико религиозна, и да се више не оптерећују таквим
стварима. Никада им не падне на памет да је карактер Јевреја извор њихове зликовачке литературе."
"Међутим ово", рекао је, "стоји изнад свега: кад кажем изнад свега, заиста тако и мислим - у свим друштвеним неправдама, од било каквог значаја, данас у свету, могу се проноћи трагови који воде ка подземном утицају Јевреја. Радници, дакле,траже да уз помоћ Јевреја елиминишу сва она зла која су управо сами Јевреји намерно и потпуно свесно и створили. Човек може само да замисли какву врсту помоћи ће добити."
'Тледај скромног Јосифа", придружио сам се, "његов утицај на фараона изазвао је страшну несрећу за Египћане. А они су касније мислили да ће је се решити уз помоћ Мојсија. Морам признати да овој епизоди не мањка доза црног хумора.''

VIII

"Заиста је истина", рекао је, "оно што си једном написао:Јеврејин се може разумети само када се зна шта му је крајњи циљ. А тај циљ је, осим владавине светом и његово уништење. Он себе убеђује како мора да порази остатак човечанства да би приредио рај на земљи. Натерао је себе да верује да је једино он у стању да изврши овај велики задатак, а имајући у виду његове идеје о рају, то је сигурно тако. Али ипак се види, макар само по средствима које користи, да тајно циља на нешто друго. Док се претвара како уздиже човечанство, он људе доводи до очајања,
лудила и уништења. Уколико му се не нареди да стане, затреће све људе. Његова природа нагони га том циљу, иако мутно разазнаје да ће на тај начин морати да уништи и себе. За њега нема другог пута; он тако мора да дела. Чини ми се да главни разлог његове мржње лежи у чињеници да схвата безусловну зависност сопственог постојања од постојања своје жртве. Он је обавезан да покуша свом својом снагом да нас уништи, али у исто време сумња да ће то морати неминовно да доведе и до његове пропасти. У томе је ствар. Или, ако хоћеш: трагедија Луцифера."
Овде се забелешке Дитриха Екарта прекидају.

FUS NOTE:

(1) Страбон(грчки географ и историчар,живео од 63.пре Христа до 24.год.Наше ере)''Geografica''.
(2)Марко Тулије Цицерон:''Oratio pro L.Flacco''.Године 59.пре Христа,Цицерон је бранио Проконзула Флака,који је,на инсистирање Јевреја,био оптужен због корупције током административних активности у Сирији.
(3)Јеванђеље по Јовану 19:12.
(4)Књига пророка Исајие 19:2-3
(5)Три фигуре проминентне у немачкој политици 1923.године:немачки канцелар,баварски политичар инострних послова и оснивач и вођа баварске народне партије.
(6)Друга књига Мојсијева (Излазак) 12:7-13,29-30.
(7)Џејмс К. Хосмер:Јевреји (Њујорк,1885)стр.272
(8)Друга књига Мојсијева(Излазак) 12:35-36;Псалми Давидови 105:38
(9)Друга књига Мојсијева (Излазак)12:38.У преводу са хебрејског,на енглеском језику(у верзији библије краља Џемса)стоји ''mixed multitude'',док се у немачкој библији појављује израз ''Pëbevolk'',који значи ''олош'',''светина'' у Вук Даничићевом преводу на српски стоји:''И других људи много...''(прим.прев.).
(10)У другом тому,у 16.глави (на старни 384.лондонског издања из 1783.)своје књиге''Историја успона и пропасти Римског царства'',Едвард Гибон пише:''Од владавине Нерона па све до владавине Антонија Пија,Јевреји су испољавали жестоку несклоност према владавини Рима,која се често испољавала кроз најстршније покоље и буне.Човечанство је шокирано набрајањем језивих окрутности које су починили по градовима Египта,Кипра и Кирене,где су живели у лажном пријатељству са наивним домородцима...У Кирени су масакрирали 220 000 Грка;на Кипру 24 000;у Египту огроман број људи.Многе од ових несрећних жртава биле су претестерисане на пола,по узору који је раније поставио краљ Давид.Победнички Јевреји кидали су месо,лиали крв и опасивали се утробом жртава као кавим појасевима.
(11)Hajnrih Grec:Geschichte der Juden von den Ältesten Zeiten(Breslau 1853.)
(12) 2. септембар.Седан је био поприште велике пруске победе у Француско Пруском рату,на овај дан 1870. (преводилац).
(13) Прва Књига Мојсијева (Постање) 41:43.
(14) Прва Књига Мојсијева (Постање) 46:7.
(15) Прва Књига Мојсијева (Постање) 45:18,20.
(16) Друга Књига Мојсијева (Излазак) 1:6-10.
(17) Немачки цар Вилхелм II, који је абдицирао 1918., после марксистичко-јеврејске револуције у Немачкој која је довела до слабљења
ратних напора и до пораза Немачке у 1. светском рату. (преводилац)
(18) Књига Исуса Навина 6:25.
(19) Фридрих Делич: Die Grosse Täuschung Kritische Betrachtungen zu den alttestamentlichen Berchten iber Israels Eindringen in Kanaan, Die Gottes Offenbarung vom Sinai, und die Wirksamkeit der Propheten (Stuttgart, 1920).

(20) Књига пророка Исаије 34:2,9,12.
(21) Друга Књига Мојсијева (Излазак) 34:12, Пета Књига Мојсијева 7:16.
(22) Ото Хаузер, Geschichte des Judentums (Вајмар, 1921.) стр. 251.
(23) Хаузер прави разлику између "светлих" односно "плавих" људи, или како он каже, људи племените расе, и "тамних" односно "црних"
људи инфериорне расе. кад год би у књизи поменуо неког Јеврејина плаве косе, хвалио би га до неба. Што се мене тиче, срео сам неке
од највећих разбојника међу плавим Јеврејима.
(24) Вернер Зомбарт: Die Juden und das Wirtschaftsleben (Лајпциг 1911),стр. 356.
(25) Против Наполеона Бонапарте, 1813-1815. (преводилац)
(26) Хаузер, нав. дело, стр. 376.
(27) Артур Шопенхауер, Parerga und Paralipomena II, 174.
(28) Лудвиг Берне (алијас Леб Барух) Briefe aus Paris (Хамбург, 1832), I.
(29) хајнрих (алијас Хаим) Хајне,Deutschland, ein Wintermärchen (1844).
(30) Zentralverein deutscher Staatsbirger jidischen Glaubens (преводилац)
(31) Артур Брун, Im Deutschen reich (часопис Zentralverein-a) 1913. Но 8.
(32) Волтер Ратенау, Berliner Kulturzentren, 1913. Ратенау је био јеврејски ратни профитер у 1. светском рату, а касније министар у Вајмарској влади. Био је убијен од стране немачких патриота 1922.(преводилац)
(33) Од Јевреја контролисана социјалистичка власт у Паризу, трајала је само од 18. марта до 27. маја 1871. али је била одговорна за хиљаде најстрашнијих убистава током овог кратког периода (преводилац).
(34) М.Ј. Водесловски, Јеврејски свет, 1. јануар 1909.
(35) Џозеф Коен, Јеврејски свет, 4. новембар 1913.
(36) Јеврејске хронике, 10. децембар 1911.
(37) Зомбарт, нав. дело, стр. 32-33.
(38) Ибид, стр. 39.
(39) Пет година пошто је Der Bolschewismus био написан • 2. јуна 1928. -појавио се члаиак у часопису Либерти, који је написао бивши шеф
тајне службе Сједињених Држава, Вилијам Џ. Флин, и у коме се детаљно описују скривене интриге Вилсона, Баруха итд. из године1915. које су биле уперене на увлачење САД у рат. Ова издајничка дела, међутим, по знaчaју бледе када се упореде са активностима Јевреја - циониста из 1916. које су резултирале преговорима између британске владе и светског јеврејства, што је 1917. довело до Балфурове декларације. У брошури објављеној марта 1936. у Лондону од стране "Њу Цион Преса", под насловом Велика Британија, Јевреји и Палестина, Самјуел Ландмон, познати циониста,тврди да су ови преговори довели до quid pro quo уговора" по коме су се Јевреји сложили да употребе свој утицај како би Алдерику увели у рат на страни Британије а зa узврат су добили британске гаранције да ће Палестина бити предата Јеврејима. Он каже да је,када су разговори били окончани, "промене у званичном и јавном мњењу, која се огледала у америчкој штампи, а која је имало за циљ придруживање савезницимa билa задовољавајућа колико и брза." Екарт, наравно, није знао за целу причу о овим преговоримa 1923. године. (преводилац)
(40) Литмон Розентал, Америчке јеврејске новине, 1 9. септембар 1919.Розентал, пишући своја сећања на присуство конференцији из 1903. отворено износи жудно јеврејско предвиђање светског рата,пуних једанаест година пре него што је отпочео. У говору Макс Нордау кaже: "... дозволите ми да вам упутим следеће речи којима вам показујем пречаге мердевина које воде у вис, све више и више:
Херцл, Ционистички конгрес, Енглески предлог о Уганди, будући светски рат, Мировна конференција на којој ће уз помоћ Енглеске бити успостављена слободна, јеврејска Палестина." (преводилац)
(41) Хаузер, нав. дело. стр. 484, 491.
(42) Мартин Лутер, Von der Juden und ihren Ligen (О Јеврејима и њиховим лажима). Лутерове речи још боље звуче на немачком: "Du bist nicht ein Deutscher, sondern ein Täuscher; nicht ein Welcher, sondern ein Fälscher." (прев.)
(43) Јеванђеље по Јовану 8:44.
(44) Зомбарт, нав. дело, стр.371.
(45) Јеванђеље по Матеју, 23:15.
(46) Јеванђеље по Матеју 4:15-16.
(47) Јеванђеље по Јовану 1:46; 7:52
(48) Јеванђеље по Јовану 7:48
(49) Јеванђеље по Матеју 28:10.
(50) Имануел Кант, Anthropologie in pragmatische Hinsicht (Кенигсберг 1798).
(51) Јохан Волфганг фон Гете, Wilhelm Meisters Wanderjahre.
(52) Гете, Das Jahrmarktfest zu Plundersweiler.
(53) Ибид.
(54) Гете, Tag und Hahresfeste.
(55) Бениамин Дисраели, Кенигсби (Лондон 1844).
(56) Ото Вајнингер, Пол и карактер (Беч и Лајпциг 1903).
(57) Јеванђеље по Матеју 10:5-6.
(58) Т.ј. Берлински гласник (новине) (преводилац).
(59) Мориц Голдштајн, Kunstwort, март 1912.
(60) Подсећамо шта се догодило са Вагнером последњих година. Да је Екарт могао да предвиди како ће се Вагнерове бесмртне опере једног дана изопачавати у Бајројту, био би много више погођен него због јеврејских "интерпретација" Гетеовог дела. (преводилац)
(61) Аноклет II (1130-1138), Иноћентије II (1130-1143), Каликст III (1168-1178), Климент VII (1378-1389), Александар VI (1492-1503), па чак и Пије XI (1922-1939). А и Гргур VI (1045-1046) и други највероватније су били Јевреји или полу-Јевреји. Аноклет II,Каликст III, Климент VII обично се сврставају у анти-папе. (преводилац)
(62) Ђордано Бруно, Spacio delo Bestis Trionfante (1584).
(63) У предавању из 1894. под насловом Одбране јеврејског питања.
(64) У опроштајној проповеди, марта 1894.
(65) Нахум Голдман, добро познати Руски Јеврејин - циониста који је имао и невероватну смелост да изјави како Јевреји "више не признају право било које државе да питање поступања према Јеврејима сматра својим укутрашњим питањем".
(66) Шопенхауер, лоц. цит.
(67) Хајнрих Хајне у својој песми "Расправа".
(68) Књига пророка Исаије 61:6; Псалми Давидови 2:8.
(69) Барух Спиноза највећи јеврејски философ (1632-1677).
(70) Мартин Лутер умро је 1546. Два његова основна анти-семитска списа "Von den Juden und Ihren Ligen" и "Von schem Hamphoras",
појавила су се 1543. Свој филосемитски трактат написао је 1523.Данашњи читалац може погледати књигу Валтера Линдена Luthers
Kampfschriften gegen dos Judentum (Берлин 1936.) која садржи компленте текстове оба дела, или Е.В. фон Рудолфа, Dr. Martin Luter
Wider die Juden (Мимхен 1940.) у којој су делови и једне и друге.
(71) Матијас Ерцбергер (1875-1922) био је припадник левог крила Католичке партије центра. Сарађивао је са Јеврејима и социјал-демократама током I светског рата, залагао се за Версајски уговор и постао немачки вицеканцелар 1919. Због издајничких делатности
погубљен је од стране немачких патриота 1921. (преводилац)
(72) Дорис Винтер, Ostjüdische Antlitz, No 252 (1920).
(73) Каб је древна хебрејска јединица мере за течност, отприлике два кварта (преводилац).
(74) Талмуд, Боба Мецијо 84 А. Занимљиво је да новија издања Талмуда замењују реч пенис (männliches Glied, на немачком) речју сгрук
(Körperumfang на немочком). Берлинско издање из 1933. у преводу Лазаруса Голдшмита, на пример, у фусноти за овај одељак, тврди
да је у ранијим издањима стајало "mönliches Glied" због грешке у преводу. Међутим, довољно је прочитати материјал суседних одељака, па из њиховог гнусног карактера видети да није било "грешке". (преводилац)

(75) Талмуд, Јебамот, 60 б. Ево шта дословце пише о Голдшмитовом берлинском преводу из 1931. (у одељку Јебамот): Es wird gelehrt: R.Simon b. Johoj sagte: Eine Proseixtin unter drei Jahren und einem Tage ist fir Priester tauglich, denn es heisst: und alle Kinder unter den Weibern, die die Beiwohung eines Mannes nicht erkant haben, lass fir euch leben... (преводилац)

(76) Талмуд, Хулин, 91 6 Човек заиста мора да завири у Талмуд да би поверовао у стварно запањујуће ствари које се тамо налазе. Писали смо о Голдшмитовом преводу на немачки (издање jüdischer Verlag, Берлин 1930-1936), али Талмуд се може наћи и на енглеском језику (са изузетком најперверзнијих делова). Издање: Soncino Press, Лондон 1935. (преводилац)
(77) Ширах36:2-12.
(78) Шулхан Арух, Орах Гаијим, 480.
(79) Мозес Менделсон (1729-1786) био је мали, грбови Јеврејин налик на трола, првобитно учитељ Талмуда, који је касније испољио много
веће интересовање за брзо богаћење него за настрану "мудрост" Талмуда. Почевши као тутор у кући богатог јеврејског трговца свилом у Берлину, ускоро му је постао пословни партнер и згрнуо огромно богатство. Био је међутим, слављен од стране Јевреја, као и од круга не-јеврејских обожовалаца, као изузетно побожан и мудар философ. (преводилац)
(80) Артур Рупин,Die Juden der Gegenwart (Берлин, 1904.) стр. 203.
(81) Лутер, О Јеврејима и њиховим лажима.
(82) Ибид.
(83) Фјодор Михајлович Достојевски, Јеврејско питање, у "Пишчевом дневнику" (1876-1880).
(84) Достојевски је провео пет година у сибирском затвору у Омску (1849-1854) (преводилац).
(85) Фридрих Еберт (1871 -1925) био је марксистички лидер социјалдемократа. Сорађивао је са осталим издајницима око припреме немачког слома 1918. и постао под новим режимом Reichpräsident (председник) 1919. године (преводилац).
(86) Курт Ајзнер (1867-1919) био је јеврејски политички новинар и марксистички вођа у Баварској. Главни организатор револуције из 1918. (Dolchstoss), постао је први председник баварске републике.Погубио га је немачки патриота 1919. (преводилац)
(87) Мир од 3. марта 1918. којим су окончана непријатељства између Немачке и Русије био је потписан у Брест-Литовску (преводилац).
(88) Völkischer Beobachter (Народни добошар) био је званична новина НСДАП-а од децембра 1920. (преводилац)

Ново Свитање