„Најважније је мислити само на српски народ, на његово спасење и опстанак! Мислити својим мозгом и ићи за својим народним интересима. Не слушати са стране никога, не поводити се ни за ким.“
Дјенерал Милан Недић
„Највећи непријатељ српства је КОМУНИЗАМ - Њега треба требити из српске народне њиве, без милости до краја!“
Дјенерал Милан Недић
„Највећи је душманин српског народа онај који дели Србе на ма какве фракције, партије или фронтове. Сви Срби морају бити у једној јединственој фаланзи, окупљени у СВЕСРПСКОЈ ЛЕГИЈИ. Сви Срби сложно, братски на окуп, да се спасавамо сами.“
Дјенерал Милан Недић
„За кога толика крв? За чији рачун толике патње? За кога толике сузе мајки, удовица и сирочади? За кога толики гробови опојени и неопојени? ЗАР ЗА ЕНГЛЕЗЕ? ЗАР ЗА АМЕРИКАНЦЕ? ЗАР ЗА БЕЛОСВЕТСКЕ ЈЕВРЕЈЕ СТАЉИНОВЕ?!!!“
Дјенерал Милан Недић
„Комунистички програм садржи безобзирно гњечење народног, органског, социјалног, политичког и духовног бића. Он то чини без стида, без притворства и страха. Он начелно целину народну и не признаје. Он тврди да је народ једно крваво клупче у коме се од искони, па све до остварења овог програма, два крвна непријатеља, две смртно и непомирљиво завадјене класе, гризу, уједају и мрцваре.“
Димитрије В. Љотић
„Марксизам може да еволуира у тактици, али марксизам не може да еволуира у доктрини. У диктрини је марксизам један затворен систем, у коме су сви делови логички повезани један са другим. Зато марксизам не може у доктрини да еволуира, а да и цео систем, као целина, не буде срушен. А у тактици? У тактици може, и нико не може у тактици такву еволуцију да прави као што може марксизам.“
Димитрије В. Љотић
„У огромном народном искуству налази се сабрано сазнање, да се и појединци и народи опредељују врло често и искључиво нематеријалним и несебичним разлозима, и да су због тога вољни поднети огромне жртве.
Народ зна да је нематеријално веће и теже од материјалног, и ако је и ово важно. Али ће се због материјалног ипак мање жртвовати него због нематеријалног, - а то не би могло бити кад би обрнуто било тачно.
Ако човек купује нешто материјално, он ће жртвовати само толико колико та материјална ствар у његовим очима вреди. Чим предје границе вредности, он неће више хтети за ту ствар да да.
За нематеријалне ствари даје и сам живот. Без тога нема вредности. Често се пак живот даје, нарочито медју сељацима, за бразду земље, па би се отуда рекло: ето случаја да се живот даје и за једну безначајну вредност. Медјутим, баш тај случај показује да се живот не даје за бразду материјалну, већ за част јуначку и понос повредјен заузимањем бразде земље, која припада њему и коју као такву он и његово јунаштво треба да штите.“
Димитрије В. Љотић
„Нације су најмање историјске јединице у општој историји људског рода и то не по нашој жељи, већ по природи ствари. Неко не може утицати на историју човечанства друкчије него преко историје своје нације.
И грех је против човечанства негативан став према својој нацији и према својој националној историји.“
Димитрије В. Љотић
„Вредност једног народа јесте у правој сразмери са бројем јунака и правих људи. Уколико је број људи, са правим људским особинама, већи, народ је већи и богатији. Добро је да народ има људе који се брину за добре коње, добре волове, добре овце, добре петлове – али народ треба упутити и да добре људе подиже.“
Димитрије В. Љотић
„Нема дела без домаћина. Може бити посла и рада али дела нема. Јер једно је рад, работа, а друго је дело. Рад је напор и робовање материји, а дело је благослов и утеха стваралаштва. Рад је као цвет, а дело је плод. Колико је рада и работе без плода?! И зато домаћински народ не пада у екстазу пред радом, али ужива у делу.“
Димитрије В. Љотић
„Народна заједница схваћена у својој вечности, не као данас живеће поколење, већ као бескрајни низ поколења из давне прошлости до несагледиве будућности, је изнад нас, изнад јединке, изнад делова, сталежа, покрајина, па и поколења. Сви наши посебни интереси пред њеним интересима морају устукнути.“
Димитрије В. Љотић
„Само кукавички народ не сме истини у очи да погледа. Само народ који не сме истину да види, завлачи као ној своју главу у песак, бежи у царство лажи и живи у овом. Разуме се да се такав народ стално сукобљава са стварним животом, јер не гледа ствари какве јесу, већ живи у самообмани да су ствари око њега онакве какве би он хтео да су. Такав је народ упућен на пут своје несреће, слома, па, можда, и смрти.“
Димитрије В. Љотић
„Има један капитал народни који се не сме окрњити. Може народни иметак опадати, може и државна територија, под спољашњим невољама, бити смањивана, али народни морални капитал не сме бити смањиван. То је разлог за боље дане. Никад будућност није црна народу недирнуте моралне главнице.“
Димитрије В. Љотић
„Основа друштвеног живота је дубоко моралне природе: што виши морал, то чвршћа заједница.“
Димитрије В. Љотић
„Велика ти борба предстоји, младости, мила омладино. Највећа и најстрашнија борба. Победиш ли ту, младости, победићеш свуда. Сијаће се лица ваша, млади људи, као сунцем окупана. И у сасвим облачне дане носићете сунчев сјај на своме лицу, његове зраке у својим очима. Снага његова оживеће кроз ваше речи. Победоносци и сунцоносци ћете постати. Неће непријатељ дочекати јуриш и налет такве војске. Очи му неће моћи издржати сјај ваш.“
Димитрије В. Љотић
„Омладина мора да тежи за пуноћом и богатством живота. И отуда мора бити снажна. Али она неће бити снажна, ако подје путем индивидуалистичке, већ само путем органске мисли. Јер нема јој лепоте живота, ни пуноће његове, ни светлости његове, ако трчи непосредно за срећом својом личном, већ ако подје неодољиво за срећом своје земље.“
Димитрије В. Љотић
„Држава је као алат којим један народ кује своју судбину. Алат мора бити веран. Мора тежње народа верно извршавати, интересе његове верно бранити.“
Димитрије В. Љотић
„Држава почива на правди и сили. Ко зна и мари за правду, правду му је држава дужна дати. Ко не зна и не мари за правду, тај ће на себи осетити силу државе.“
Димитрије В. Љотић
„Најгоре цепање једног народа је оно које се врши на питању спољне политике.
У водјењу спољне политике сваке земље постоје извесни императиви којих се сви добри управљачи, па и свесни градјани, морају држати. Један од првих и најглавнијих јесте; имати увек на уму, водити стално рачуна о интересима своје земље и свога народа. Интереси других земаља и других народа, ма колико били велики, племенити и лепи – или обрнуто – рушилачки, себични и ружни, могу и морају бити посматрани једино са гледишта наших интереса. Љубав и мржња, симпатије и антипатије, ствар су појединца. Свако је од нас слободан да то изрази, чак и да јавно манифестује, одлазећи као добровољац у једну другу земљу, под једну или другу заставу, за једне или друге циљеве. Али нико није властан да своју земљу изложи страхотама рата због својих схватања, својих симпатија или антипатија према једној или другој зараћеној страни.“
Димитрије В. Љотић
„Није довољна политичка, државна ограда да људе одржи у заједници. Свиње се могу задржати у обору, стока у стаји, али људи, које не веже заједничка мисао, вера у заједнички пут и судбину и љубав медјусобна, не могу чинити људску заједницу. Слабе су и најјаче политичке и државне ограде и везе да такву заједницу одрже.“
Димитрије В. Љотић
„Свет не може бити задовољан када му се само каже да постоје закони, да су ти закони објављени и да се налазе одштампани по многобројним издањима. Свет хоће да види да се ти закони материјализују и извршавају, да су поштовани и вршени бар у најгрубљим потезима од оних који су први и позвани да се о извршењима закона и поштовању поретка, на њима заснованог, старају.“
Димитрије В. Љотић
„Има неких не организационих, већ функционалних услова који се морају особито поштовати, нарочито од оних који буду на челу организације, а преко ње и на челу државе.
Први такав услов је оно “Дубровачко правило” што је уклесано више улаза у Кнежев двор у Дубровнику:”Они што државним пословима управљају, своје нека забораве”.
Други такав услов јесте: онима што у име државе употребљавају силу, мора прво лице да сија истином и правдом. Без тога је сила – насиље, тиранија.
Знамо да сила може много. Сваки дан то видимо. Али трајност делу не даје само гола сила, већ она заснована на истини и правди.
Трећи услов јесте: ни један режим нема право да чини народ горим него што је.
Сваки је режим као домаћин на њиви. Добар домаћин не гаји крива, већ права стабла, добар домаћин не умножава кукољ и коров, већ племенити усев.
Какав би то режим био који би друкчије радио: који би помагао злу да победи добро, који би помагао пороку да победи врлину.“
Димитрије В. Љотић
„Државник мора ако не буром да управља, а оно бар да чува државни брод да га бура не одагна тамо где ће се разбити. У тихо пристаниште да склони брод, ако му ништа друго не остаје. Али државнику више него капетану ладје стоје на расположењу и средства за борбу против саме буре. Он мора да испита одакле и зашто “дува бура”, па да он, ако затреба, буру одува. Јер ако тако не ради, његово је присуство излишно: дуваће ветрови и буре и без њега, па ће брод државни гонити час лево, час десно по океану живота.
У нашим крајевима где владају буре народ мисли да постоје места где се бура родила, друга где је ојачала, и трећа где се већ снажна појављује. Ово народно веровање ја бих сасвим практично применио. Кола се не заустављају кад добију највећу брзину на низбрдици, већ одмах у почетку се коче да такву брзину и не добију. Потражио бих “места где се бура радја” и ту прво не бих дао да се роди, - или, ако не будем могао то спречити, ја бих се одмах с малом и нејаком буром у коштац ухватио, а не бих чекао док она порасте.“
Димитрије В. Љотић
„Ма колико бурно време било, крмари државног брода морају знати куда воде брод. И уколико је време бурније, утолико је њихова дужност већа и одговорност страшнија.“
Димитрије В. Љотић
„Из многобројних примера, које сам имао пред очима, утврдио сам да се власт врши лакше и стварније уколико је карактер носиоца власти пунији јунаштвом и честитошћу.“
Димитрије В. Љотић
„Сматра се да се власт може свакоме да да. Обично се мисли да је власт, као какав чаробни плашт којим се могу свака плећа огрнути и да он од најнедостојнијих може да направи достојне. Али није тако. И под лављом кожом могу се сагледати магареће уши. Плашт власти не само да никакав лични мањак носиоца не заклања, већ, напротив, још га више истиче. И зато, ако додје ауторитативни режим у руке кукавице и шићарџије, онда постаје режим без ауторитета, без угледа, а то је за такав режим бољка без пребола, бољка од које се мора умрети.“
Димитрије В. Љотић
„Природа ствари, тај најмоћнији законодавац, ауторитативним режимима поставља изванредно тешке захтеве. И само они који те захтеве испуне, могу се сматрати за успеле. Остали доживљавају слом. А ове услове морају овакви режими да испуне да би успели:
1. Изванредно познавање стварних прилика и њихових развојних могућности;
2. Разумна одлучност и доследност;
3. Развијено осећање истине и правде;
4. Апсолутна материјална незаинтересованост;
5. Служење највећем добру целине.“
Димитрије В. Љотић
„Хибриди су без потомства. Само оригинали имају право на живот. Копије имају малу вредност.“
Димитрије В. Љотић
„Свако мора да живи по своме унутрашњем закону, по свом личном закону, а не по тудјем, спољашњем, интернационалном. Народ је осећањем, навикама, изрекама, везан за закон. Настаје питање: у чему је тај закон? Наш је закон врло кратак, али зато врло велики. Он има само три принципа: домаћинство, јунаштво и чојство. То је закон нашег народа. И ако наш народ живи по овом закону, онда су му плодови крупни, слатки и благородни, а ако не живи, онда му “секира лежи у дну стабла.”
Димитрије В. Љотић
„Светле народне традиције представљају народно искуство. Народ без традиције је народ без искуства. Јуче је родило данас. И мртве ствари имају своју историју, а камо ли живи људи, и још више велика народна тела. Традиција није само мртва прошлост, већ она везује у великој мери и садашњост и будућност. У најбурнијим временима, добро схваћена власт традиције може да замени размишљање.“
Димитрије В. Љотић
„У једном великом народном телу сви су делови тога тела тесно повезани један за други, и није могућно вредјати, тешко вредјати битне интересе једног дела, а да се то после, можда с интересом, не врати не само онима који су вредјали, већ и оним деловима који су то пасивно посматрали.“
Димитрије В. Љотић
„Органска мисао полази од чињенице да људска јединка, по правилу, не живи изван људске заједнице. Према томе, њој је заједница потребна ради њеног добра. Отуда јединка људска, супротно индивидуалистичкој мисли, не може имати у првом реду своје личне интересе, већ у првом реду мора имати пред собом интересе заједнице којој припада. Потчињавајући себе заједници, људска јединка постиже процват заједнице, па тек кроз то и свој. А из те чињенице излази, да заједница људска (породица и нација у првом реду као природне појаве, у које човек сам родјењем долази) није прост збир својих чланова, већ има своје биће независно у многоме од њих, јер она постоји и траје, наџивљавајући их, као што је постојала и пре њих.
И док је индивидуалистичка мисао позивала јединку да води рачуна једино о својој срећи и да ће тако, усрећивањем јединке, постићи и своју срећу и срећу целе заједнице која је само њихов збир, дотле је живот показао да милион себичности сабраних дају општу несрећу, а уједно и несрећу јединке.
Напротив, ако се за владајући систем узме органска мисао: да јединка има у виду интерес целине, заједнице, онда ће се срећа заједнице и постићи, а преко тога ће и јединка постићи своју личну срећу.“
Димитрије В. Љотић
„Лажна хуманистика XVIII до XIX века размекшала нас је све, па се сваки напор, жртва и борба, сматрају теретом, који треба избећи. А истина је пред нашим очима. Хлеб се само немилосрдним гњечењем може умесити. Човек се радја у крви и мукама. Зрно не може дати плода док не умре. Приклонити главу над тим истинама, саобразити своју филозофију њима, као животом свуда присутном садржају, схватити да је лудило покушати да се тај садржај животни промени пред нашим појмовима, већ наше појмове ускладити са оним што стално посматрање живота открива у њему, значи омогућити себи основе сваке мудрости, а нарочито политичке.“
Димитрије В. Љотић
,,За власт се мора везати таква одговорност, да сви слабићи и кукавице, сви неваљалци и користољупци, као некад с фронта, побегну у позадину, где им је и до сада било место.”
Димитрије В. Љотић
„Са полумерама и полуљудима је свршено. Исто тако с пајацима, с марионетама, с људима папагајима што тудје мисли само знају да понављају, а ни једне њихове родјене у глави немају – с кукавицама и кукумавкама, с полупоштеним и непоштеним, с изелицама и сладострасницима, са неозбиљним и плитким, површним и сумњалицама, - са њима је свршено.
Време и догадјаји траже пуне мере и целе људе.“
Димитрије В. Љотић
„Хоћемо да сваки, од најмањег до највећег службеника, одговара за оно што уради, и то одмах и стварно. Хоћемо да млаки и слаби увиде, да је савесност и честитост сасвим корисна и практична врлина, кад их већ сама врлина не привлачи. У томе можемо успети без потреса, само ако се увиди да не могу бити сви некриви. Неко мора да одговара: или онај који треба или они који су пропустили да доведу на одговорност онога, који је требао да одговара.“
Димитрије В. Љотић
„Хоћемо да идемо светла и уздигнута чела. Досадио нам је свима смрад и трулеж.“
Димитрије В. Љотић
„Треба времена, треба се враћати сто пута на једну мисао, треба је излагати у разним облицима, треба је пружати под разним светлостима, док полако свет не отпочне да схвата и разуме ту мисао.“
Димитрије В. Љотић
„Често је најлудје урадио баш онај ко мисли да се може само умом руководити. Јер ум нешто зна, а много више не зна. Али “највеће мисли из срца долазе.”
Димитрије В. Љотић
„Страшило још може неке штеточине од мога бостана отерати, али људе, који знају да је то само страшило, сигурно отерати неће.“
Димитрије В. Љотић
„У свакој карикатури има помало истине.
Иначе није чак ни карикатура.“
Димитрије В. Љотић
„Сви знају да племенити усев не расте сам од себе, већ тражи труд и то систематски труд. Напротив, коров расте и дјика чим човечија рука није ту да се противу њега бори.“
Димитрије В. Љотић
„Нико један народ не може уништити као он себе сама.“
Димитрије В. Љотић
„Народ само правим јунаштвом може бити владан и управљан.“
Димитрије В. Љотић
„Кажу да је кукавица смрдљива птица, па често зато мења гнездо. И она сама себи смрди. И мора да промени место. Полети и надје друго гнездо. Првих неколико дана не осећа се смрад, а после мора да се осети, јер она га носи собом и не може се растати од њега. Од гнезда може, али од смрада не.“
Димитрије В. Љотић
„Љубав према свом народу је редовни становник душе нормалног човека.“
Димитрије В. Љотић
„Свака жртва и свако јунаштво је као “град на гори”: треба да светли људима и народима. Без њих би им било мрачно путовати по кратком им, али мучном и тешком путовању.“
Димитрије В. Љотић
„Живот је стална борба. Непрестано има да се бори, при томе може и да се пада, али треба и да се диже са крајњом решеношћу да се подигне и иде путем који даје снагу коју човек по разуму никада не може да добије.“
Димитрије В. Љотић
„Знам да правде медју људима не може бити, док су људи, али дај да видим жудњу за правдом, па да се утешим. Знам исто тако да ни радости сталне медју људима ни мира сталнога не може бити, али дај да видим жудњу за радошћу и за миром, па да се утешим. Знам да су људска уредјења и установе увек пуне недостатака, али дај да видим жудњу и труд за побољшавањем, па да се утешим.“
Димитрије В. Љотић
“Јунаци, Ја идем на пут у небеску Србију, тамо где се већ налазе најбољи наши другови да се њима ставим на чело јер тамо и спадам. Ви наставите започето дело и будите свима и свакоме пример како се живи и умире за Истину, Краља, Народ и Отаџбину. Другови, истрајте до краја у светој борби за Истину и вазда имајте на уму, да вас ваши другови и ваш командант посматрају и у борби и раду прате и да су стално са вама.”
Комадант, ђенерал Коста Мушицки
„Нигде на свету не говори се тако ружно о нама као код нас. Што је горе, нигде на свету не дозвољава се тако олако другоме да то чини као код нас.“
Милош Црњански
„Најстарија лепота Београда нити се зна нити се слути, нити се тражи. Београд, један од најстаријих градова на Дунаву и Сави уопште не мари за прошлости и потпуно је нов.“
Милош Црњански
„Београд има праву отменост која се добија од незаслужених увреда. Никога у његовом горком часу увредио није, ником се у свом горком часу улизао није.
Говори се о части. Варош у којој нема породице што није гледала деду, или оца, брата или сина како се бледо смеши у оковима, само части ради, зар да се на то не накашље? Нема ли свака породица некога ко је стао, на говорници, или на улици, на бојишту, или у сукобу, право и непомично за реч, за име, за уверење? Није ли се овде за време ратова Енглескињама чинило да су обични сељаци господског профила? Срцу свих тих обичних људи, сељачког рода и чиста тела, давно већ хрли сва наша љубав, из свих крајева!“
Милош Црњански
„Само је Београд у нашој држави (у Краљевини Југославији) заиста светски. Жар је он давно. Све су могућности пред њим. Све је већ видео и ничега нема да се боји. У себи самом налази свој начин и своје законе, стоји и сунча се изнад Саве.“
Милош Црњански
„У многим градовима Европе биће није тако топло, непокварено и заносно као у Београду. Топал је толико да су крај њега други смешни и надмени. У свету његовом ничег бедног, љигавог. Живот се толико пута губио, мили и драги толико пута растајали, да је све једна велика неизвесност и Бог.“
„Удјем ли у снежне вечери Беча, задјем ли маглом Лондона, Париза, прочитам ли историју Букурешта, сидјем ли до Цариграда, нити и конци, као паучина, сви ме воде срцу Београда.“
Милош Црњански
„О да хоће тај славни Месија скоро доћи да чивуте сабере и усрећи, те би се бар свет кужне чивутске атмосфере курталисао!”
Васа Пелагић (о јеврејима 1879.)
„Лако је научити животињу. Лако је научити простака. Али је тешко научити онога ко је ненаучен већ постао учитељ другима.“
Владика Николај Велимировић
‘’Ако будем сретан да остварим бар неке од мојих идеала, то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми да је то дјело једног Србина. Живјело Српство!’’
Никола Тесла, Београд, 1892.
„Рани сина па шаљи у војску, Србија се умирит’ не може!“
Петар Кочић
„Са странцима у свакој релацији морамо бити најмање равноправни. Српски комплекс ниже вредности према Европи потпуно је неоснован. И интелектуално и духовно ми смо супериорни у односу на данашње Западноевропљане. Видећете то и сами, убрзо.“
Драгош Калајић
„Најрадије бих се одазвао позивима пријатеља да им се придружим и уживам на једном карипском острву, или аргентинској хацијенди, или у намибијској оази немачких колониста, дакле далеко од овдашњих страхота. Упорно ме чекају и стално зову. Држи ме овде надасве помисао на стид од женског презира ако бих напустио своје дужности и одговорности. Мене у животу одржавају превасходно обавезе према два женска бића којима је потребна моја љубав и дугови према две именице женског рода: према мојој супрузи и кћери, те према Србији и Европи.“
Драгош Калајић
„Изадји и бори се!
То је једино што можеш да учиниш за своју бесмртност.
То је једино што можеш да приложиш за историју спасења, своју и свих које волиш.
То је једино чиме можеш завредети своје место у заједници предака, савременика и потомака која чини мистични организам сваког веродостојног народа.“
Драгош Калајић
„Његов свет је у стратосферама плаве светлости, медју орловима, при северњачкој лепоти, код алпских врхова, у аријевским ведским традицијама, у хиперборејским аполоновским озрачењима, код белог вука, тамо где је, по Ничеу, бистар ваздух и где су бистре мисли, тамо где крилима маше Ника Самотрачка, где мушкарац проналази своју Аниму, где се препознаје златни пресек људске лепоте, где живи, а не вегетира у ишчекивању Студије о изводљивости, народна свест створена за теже ствари од тријумфа, и највише тамо где човек осваја просторе личне и националне слободе захваљујући храбрости и проналажењу праве мере и правих вредности свог живота.“
Драгош Калајић (Српска деца царства)
„Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ‘поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики ‘губитници’, од Платона и Јулијана императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.“
Драгош Калајић
„Ми морамо да осигурамо опстанак нашег сопственог народа и будућност за нашу Белу децу.”
Дејвид Лејн
„Раса је главна подела међу нацијама. Монгрили нису чланови расе, нити су они чланови нација. Као раса, и нација је биолошка целина, не географска, културна нити лингвистичка.“
Ерик Томсон
„Свако може бити "Американац", зато што је то географски израз, а не биолошка ознака. Ја видим себе једино као Белог Националисту, тако да се ја изјашњавам за - Наша Раса је Наша Нација.“
Ерик Томсон
„Белци или прави Бели Људи су она група људи који у својој крви и своме пореклу немају црне или жуте расне мешавине. Ако нека особа плаве косе, беле-коже, плавих очију има било коју од ових мешавина, он није Белац већ је МОНГРИЛ. Са науком Белог човека, анализе ДНКу крви и ћелијама могу засигурно установити било које не-Белачке композиције. У практичном свету, ја гледам на свакога ко је мање Белац него што сам ја, да би такав могао бити не-Белац. Биологија и понашање су моји сопствени фукнционални одређивачки критеријуми за Белце. То је било моје дуго животно искуство које ме је научило да тобожњи ‘Белци' који се понашају као Црнци или Јевреји јесу уствари могрилске-мешавине.“
Ерик Томсон
„Ционистички узурпатори су украли наш суверенитет над земљом, смањивши нашу контролу валуте државе, без буке и деструкције оружане инвазије. Сви Белци су сада под грабљивом власти њихове Ционистичке Окупационе Владе (ЗОГ), тако да ЗОГ сада управља нашом судбином. Ја сам створио тај термин 1976 године.“
Ерик Томсон
„Ми сматрамо чивуте, као паразитско биље, које се готово свима европским народима о врат обесило, те им мање-више животну снагу, крв и сок из тела испија.”
Хардервели
„Са трихинима и бацилима са не преговара, трихини и бацили се не васпитавају, они се што брже и што темељитије уништавају!“
Паул де Лагард (1887. год. о јеврејима)
„Јеврејин је црв у трулом телу, чума, грдји од црне смрти, носилац бацила најгоре врсте, вечита бактерија човечанства, трут који се увлачи у остатак човечанства, паук који народу полако сиса крв из пора, крдо пацова које крваво треба сузбити, паразит у телу других народа, готован који се као штетан бацил све више шири, вечита пијавица, народни вампир.“
Историчар Еберхард Јекел
„Ако опасност да се изврши Божје проклетство које лежи у јеврејској крви има најзад да се доврши, онда постоји само један једини пут – истребљење из корена тог народа чији је отац дјаво.“
Почасни генерал СА Јулиус Штрајхер
„Ко ће тако поступати као што поступа један јеврејин, мангуп је, злочинац је. А онај који га брани или опонаша, заслужује исту судбину – уништење и смрт!“
Почасни генерал СА Јулиус Штрајхер
„Отаџбина је оно што нас је све створило. Она је изван свих пролазних, променљивих устава. Упркос томе што је до те мере разорен и окрњен многооблични живот у Русији, још увек имамо времена да опстанемо и будемо достојни оних једанаест стотина година наше неизбрисиве повести.“
Србско Свитање
Дјенерал Милан Недић
„Највећи непријатељ српства је КОМУНИЗАМ - Њега треба требити из српске народне њиве, без милости до краја!“
Дјенерал Милан Недић
„Највећи је душманин српског народа онај који дели Србе на ма какве фракције, партије или фронтове. Сви Срби морају бити у једној јединственој фаланзи, окупљени у СВЕСРПСКОЈ ЛЕГИЈИ. Сви Срби сложно, братски на окуп, да се спасавамо сами.“
Дјенерал Милан Недић
„За кога толика крв? За чији рачун толике патње? За кога толике сузе мајки, удовица и сирочади? За кога толики гробови опојени и неопојени? ЗАР ЗА ЕНГЛЕЗЕ? ЗАР ЗА АМЕРИКАНЦЕ? ЗАР ЗА БЕЛОСВЕТСКЕ ЈЕВРЕЈЕ СТАЉИНОВЕ?!!!“
Дјенерал Милан Недић
„Комунистички програм садржи безобзирно гњечење народног, органског, социјалног, политичког и духовног бића. Он то чини без стида, без притворства и страха. Он начелно целину народну и не признаје. Он тврди да је народ једно крваво клупче у коме се од искони, па све до остварења овог програма, два крвна непријатеља, две смртно и непомирљиво завадјене класе, гризу, уједају и мрцваре.“
Димитрије В. Љотић
„Марксизам може да еволуира у тактици, али марксизам не може да еволуира у доктрини. У диктрини је марксизам један затворен систем, у коме су сви делови логички повезани један са другим. Зато марксизам не може у доктрини да еволуира, а да и цео систем, као целина, не буде срушен. А у тактици? У тактици може, и нико не може у тактици такву еволуцију да прави као што може марксизам.“
Димитрије В. Љотић
„У огромном народном искуству налази се сабрано сазнање, да се и појединци и народи опредељују врло често и искључиво нематеријалним и несебичним разлозима, и да су због тога вољни поднети огромне жртве.
Народ зна да је нематеријално веће и теже од материјалног, и ако је и ово важно. Али ће се због материјалног ипак мање жртвовати него због нематеријалног, - а то не би могло бити кад би обрнуто било тачно.
Ако човек купује нешто материјално, он ће жртвовати само толико колико та материјална ствар у његовим очима вреди. Чим предје границе вредности, он неће више хтети за ту ствар да да.
За нематеријалне ствари даје и сам живот. Без тога нема вредности. Често се пак живот даје, нарочито медју сељацима, за бразду земље, па би се отуда рекло: ето случаја да се живот даје и за једну безначајну вредност. Медјутим, баш тај случај показује да се живот не даје за бразду материјалну, већ за част јуначку и понос повредјен заузимањем бразде земље, која припада њему и коју као такву он и његово јунаштво треба да штите.“
Димитрије В. Љотић
„Нације су најмање историјске јединице у општој историји људског рода и то не по нашој жељи, већ по природи ствари. Неко не може утицати на историју човечанства друкчије него преко историје своје нације.
И грех је против човечанства негативан став према својој нацији и према својој националној историји.“
Димитрије В. Љотић
„Вредност једног народа јесте у правој сразмери са бројем јунака и правих људи. Уколико је број људи, са правим људским особинама, већи, народ је већи и богатији. Добро је да народ има људе који се брину за добре коње, добре волове, добре овце, добре петлове – али народ треба упутити и да добре људе подиже.“
Димитрије В. Љотић
„Нема дела без домаћина. Може бити посла и рада али дела нема. Јер једно је рад, работа, а друго је дело. Рад је напор и робовање материји, а дело је благослов и утеха стваралаштва. Рад је као цвет, а дело је плод. Колико је рада и работе без плода?! И зато домаћински народ не пада у екстазу пред радом, али ужива у делу.“
Димитрије В. Љотић
„Народна заједница схваћена у својој вечности, не као данас живеће поколење, већ као бескрајни низ поколења из давне прошлости до несагледиве будућности, је изнад нас, изнад јединке, изнад делова, сталежа, покрајина, па и поколења. Сви наши посебни интереси пред њеним интересима морају устукнути.“
Димитрије В. Љотић
„Само кукавички народ не сме истини у очи да погледа. Само народ који не сме истину да види, завлачи као ној своју главу у песак, бежи у царство лажи и живи у овом. Разуме се да се такав народ стално сукобљава са стварним животом, јер не гледа ствари какве јесу, већ живи у самообмани да су ствари око њега онакве какве би он хтео да су. Такав је народ упућен на пут своје несреће, слома, па, можда, и смрти.“
Димитрије В. Љотић
„Има један капитал народни који се не сме окрњити. Може народни иметак опадати, може и државна територија, под спољашњим невољама, бити смањивана, али народни морални капитал не сме бити смањиван. То је разлог за боље дане. Никад будућност није црна народу недирнуте моралне главнице.“
Димитрије В. Љотић
„Основа друштвеног живота је дубоко моралне природе: што виши морал, то чвршћа заједница.“
Димитрије В. Љотић
„Велика ти борба предстоји, младости, мила омладино. Највећа и најстрашнија борба. Победиш ли ту, младости, победићеш свуда. Сијаће се лица ваша, млади људи, као сунцем окупана. И у сасвим облачне дане носићете сунчев сјај на своме лицу, његове зраке у својим очима. Снага његова оживеће кроз ваше речи. Победоносци и сунцоносци ћете постати. Неће непријатељ дочекати јуриш и налет такве војске. Очи му неће моћи издржати сјај ваш.“
Димитрије В. Љотић
„Омладина мора да тежи за пуноћом и богатством живота. И отуда мора бити снажна. Али она неће бити снажна, ако подје путем индивидуалистичке, већ само путем органске мисли. Јер нема јој лепоте живота, ни пуноће његове, ни светлости његове, ако трчи непосредно за срећом својом личном, већ ако подје неодољиво за срећом своје земље.“
Димитрије В. Љотић
„Држава је као алат којим један народ кује своју судбину. Алат мора бити веран. Мора тежње народа верно извршавати, интересе његове верно бранити.“
Димитрије В. Љотић
„Држава почива на правди и сили. Ко зна и мари за правду, правду му је држава дужна дати. Ко не зна и не мари за правду, тај ће на себи осетити силу државе.“
Димитрије В. Љотић
„Најгоре цепање једног народа је оно које се врши на питању спољне политике.
У водјењу спољне политике сваке земље постоје извесни императиви којих се сви добри управљачи, па и свесни градјани, морају држати. Један од првих и најглавнијих јесте; имати увек на уму, водити стално рачуна о интересима своје земље и свога народа. Интереси других земаља и других народа, ма колико били велики, племенити и лепи – или обрнуто – рушилачки, себични и ружни, могу и морају бити посматрани једино са гледишта наших интереса. Љубав и мржња, симпатије и антипатије, ствар су појединца. Свако је од нас слободан да то изрази, чак и да јавно манифестује, одлазећи као добровољац у једну другу земљу, под једну или другу заставу, за једне или друге циљеве. Али нико није властан да своју земљу изложи страхотама рата због својих схватања, својих симпатија или антипатија према једној или другој зараћеној страни.“
Димитрије В. Љотић
„Није довољна политичка, државна ограда да људе одржи у заједници. Свиње се могу задржати у обору, стока у стаји, али људи, које не веже заједничка мисао, вера у заједнички пут и судбину и љубав медјусобна, не могу чинити људску заједницу. Слабе су и најјаче политичке и државне ограде и везе да такву заједницу одрже.“
Димитрије В. Љотић
„Свет не може бити задовољан када му се само каже да постоје закони, да су ти закони објављени и да се налазе одштампани по многобројним издањима. Свет хоће да види да се ти закони материјализују и извршавају, да су поштовани и вршени бар у најгрубљим потезима од оних који су први и позвани да се о извршењима закона и поштовању поретка, на њима заснованог, старају.“
Димитрије В. Љотић
„Има неких не организационих, већ функционалних услова који се морају особито поштовати, нарочито од оних који буду на челу организације, а преко ње и на челу државе.
Први такав услов је оно “Дубровачко правило” што је уклесано више улаза у Кнежев двор у Дубровнику:”Они што државним пословима управљају, своје нека забораве”.
Други такав услов јесте: онима што у име државе употребљавају силу, мора прво лице да сија истином и правдом. Без тога је сила – насиље, тиранија.
Знамо да сила може много. Сваки дан то видимо. Али трајност делу не даје само гола сила, већ она заснована на истини и правди.
Трећи услов јесте: ни један режим нема право да чини народ горим него што је.
Сваки је режим као домаћин на њиви. Добар домаћин не гаји крива, већ права стабла, добар домаћин не умножава кукољ и коров, већ племенити усев.
Какав би то режим био који би друкчије радио: који би помагао злу да победи добро, који би помагао пороку да победи врлину.“
Димитрије В. Љотић
„Државник мора ако не буром да управља, а оно бар да чува државни брод да га бура не одагна тамо где ће се разбити. У тихо пристаниште да склони брод, ако му ништа друго не остаје. Али државнику више него капетану ладје стоје на расположењу и средства за борбу против саме буре. Он мора да испита одакле и зашто “дува бура”, па да он, ако затреба, буру одува. Јер ако тако не ради, његово је присуство излишно: дуваће ветрови и буре и без њега, па ће брод државни гонити час лево, час десно по океану живота.
У нашим крајевима где владају буре народ мисли да постоје места где се бура родила, друга где је ојачала, и трећа где се већ снажна појављује. Ово народно веровање ја бих сасвим практично применио. Кола се не заустављају кад добију највећу брзину на низбрдици, већ одмах у почетку се коче да такву брзину и не добију. Потражио бих “места где се бура радја” и ту прво не бих дао да се роди, - или, ако не будем могао то спречити, ја бих се одмах с малом и нејаком буром у коштац ухватио, а не бих чекао док она порасте.“
Димитрије В. Љотић
„Ма колико бурно време било, крмари државног брода морају знати куда воде брод. И уколико је време бурније, утолико је њихова дужност већа и одговорност страшнија.“
Димитрије В. Љотић
„Из многобројних примера, које сам имао пред очима, утврдио сам да се власт врши лакше и стварније уколико је карактер носиоца власти пунији јунаштвом и честитошћу.“
Димитрије В. Љотић
„Сматра се да се власт може свакоме да да. Обично се мисли да је власт, као какав чаробни плашт којим се могу свака плећа огрнути и да он од најнедостојнијих може да направи достојне. Али није тако. И под лављом кожом могу се сагледати магареће уши. Плашт власти не само да никакав лични мањак носиоца не заклања, већ, напротив, још га више истиче. И зато, ако додје ауторитативни режим у руке кукавице и шићарџије, онда постаје режим без ауторитета, без угледа, а то је за такав режим бољка без пребола, бољка од које се мора умрети.“
Димитрије В. Љотић
„Природа ствари, тај најмоћнији законодавац, ауторитативним режимима поставља изванредно тешке захтеве. И само они који те захтеве испуне, могу се сматрати за успеле. Остали доживљавају слом. А ове услове морају овакви режими да испуне да би успели:
1. Изванредно познавање стварних прилика и њихових развојних могућности;
2. Разумна одлучност и доследност;
3. Развијено осећање истине и правде;
4. Апсолутна материјална незаинтересованост;
5. Служење највећем добру целине.“
Димитрије В. Љотић
„Хибриди су без потомства. Само оригинали имају право на живот. Копије имају малу вредност.“
Димитрије В. Љотић
„Свако мора да живи по своме унутрашњем закону, по свом личном закону, а не по тудјем, спољашњем, интернационалном. Народ је осећањем, навикама, изрекама, везан за закон. Настаје питање: у чему је тај закон? Наш је закон врло кратак, али зато врло велики. Он има само три принципа: домаћинство, јунаштво и чојство. То је закон нашег народа. И ако наш народ живи по овом закону, онда су му плодови крупни, слатки и благородни, а ако не живи, онда му “секира лежи у дну стабла.”
Димитрије В. Љотић
„Светле народне традиције представљају народно искуство. Народ без традиције је народ без искуства. Јуче је родило данас. И мртве ствари имају своју историју, а камо ли живи људи, и још више велика народна тела. Традиција није само мртва прошлост, већ она везује у великој мери и садашњост и будућност. У најбурнијим временима, добро схваћена власт традиције може да замени размишљање.“
Димитрије В. Љотић
„У једном великом народном телу сви су делови тога тела тесно повезани један за други, и није могућно вредјати, тешко вредјати битне интересе једног дела, а да се то после, можда с интересом, не врати не само онима који су вредјали, већ и оним деловима који су то пасивно посматрали.“
Димитрије В. Љотић
„Органска мисао полази од чињенице да људска јединка, по правилу, не живи изван људске заједнице. Према томе, њој је заједница потребна ради њеног добра. Отуда јединка људска, супротно индивидуалистичкој мисли, не може имати у првом реду своје личне интересе, већ у првом реду мора имати пред собом интересе заједнице којој припада. Потчињавајући себе заједници, људска јединка постиже процват заједнице, па тек кроз то и свој. А из те чињенице излази, да заједница људска (породица и нација у првом реду као природне појаве, у које човек сам родјењем долази) није прост збир својих чланова, већ има своје биће независно у многоме од њих, јер она постоји и траје, наџивљавајући их, као што је постојала и пре њих.
И док је индивидуалистичка мисао позивала јединку да води рачуна једино о својој срећи и да ће тако, усрећивањем јединке, постићи и своју срећу и срећу целе заједнице која је само њихов збир, дотле је живот показао да милион себичности сабраних дају општу несрећу, а уједно и несрећу јединке.
Напротив, ако се за владајући систем узме органска мисао: да јединка има у виду интерес целине, заједнице, онда ће се срећа заједнице и постићи, а преко тога ће и јединка постићи своју личну срећу.“
Димитрије В. Љотић
„Лажна хуманистика XVIII до XIX века размекшала нас је све, па се сваки напор, жртва и борба, сматрају теретом, који треба избећи. А истина је пред нашим очима. Хлеб се само немилосрдним гњечењем може умесити. Човек се радја у крви и мукама. Зрно не може дати плода док не умре. Приклонити главу над тим истинама, саобразити своју филозофију њима, као животом свуда присутном садржају, схватити да је лудило покушати да се тај садржај животни промени пред нашим појмовима, већ наше појмове ускладити са оним што стално посматрање живота открива у њему, значи омогућити себи основе сваке мудрости, а нарочито политичке.“
Димитрије В. Љотић
,,За власт се мора везати таква одговорност, да сви слабићи и кукавице, сви неваљалци и користољупци, као некад с фронта, побегну у позадину, где им је и до сада било место.”
Димитрије В. Љотић
„Са полумерама и полуљудима је свршено. Исто тако с пајацима, с марионетама, с људима папагајима што тудје мисли само знају да понављају, а ни једне њихове родјене у глави немају – с кукавицама и кукумавкама, с полупоштеним и непоштеним, с изелицама и сладострасницима, са неозбиљним и плитким, површним и сумњалицама, - са њима је свршено.
Време и догадјаји траже пуне мере и целе људе.“
Димитрије В. Љотић
„Хоћемо да сваки, од најмањег до највећег службеника, одговара за оно што уради, и то одмах и стварно. Хоћемо да млаки и слаби увиде, да је савесност и честитост сасвим корисна и практична врлина, кад их већ сама врлина не привлачи. У томе можемо успети без потреса, само ако се увиди да не могу бити сви некриви. Неко мора да одговара: или онај који треба или они који су пропустили да доведу на одговорност онога, који је требао да одговара.“
Димитрије В. Љотић
„Хоћемо да идемо светла и уздигнута чела. Досадио нам је свима смрад и трулеж.“
Димитрије В. Љотић
„Треба времена, треба се враћати сто пута на једну мисао, треба је излагати у разним облицима, треба је пружати под разним светлостима, док полако свет не отпочне да схвата и разуме ту мисао.“
Димитрије В. Љотић
„Често је најлудје урадио баш онај ко мисли да се може само умом руководити. Јер ум нешто зна, а много више не зна. Али “највеће мисли из срца долазе.”
Димитрије В. Љотић
„Страшило још може неке штеточине од мога бостана отерати, али људе, који знају да је то само страшило, сигурно отерати неће.“
Димитрије В. Љотић
„У свакој карикатури има помало истине.
Иначе није чак ни карикатура.“
Димитрије В. Љотић
„Сви знају да племенити усев не расте сам од себе, већ тражи труд и то систематски труд. Напротив, коров расте и дјика чим човечија рука није ту да се противу њега бори.“
Димитрије В. Љотић
„Нико један народ не може уништити као он себе сама.“
Димитрије В. Љотић
„Народ само правим јунаштвом може бити владан и управљан.“
Димитрије В. Љотић
„Кажу да је кукавица смрдљива птица, па често зато мења гнездо. И она сама себи смрди. И мора да промени место. Полети и надје друго гнездо. Првих неколико дана не осећа се смрад, а после мора да се осети, јер она га носи собом и не може се растати од њега. Од гнезда може, али од смрада не.“
Димитрије В. Љотић
„Љубав према свом народу је редовни становник душе нормалног човека.“
Димитрије В. Љотић
„Свака жртва и свако јунаштво је као “град на гори”: треба да светли људима и народима. Без њих би им било мрачно путовати по кратком им, али мучном и тешком путовању.“
Димитрије В. Љотић
„Живот је стална борба. Непрестано има да се бори, при томе може и да се пада, али треба и да се диже са крајњом решеношћу да се подигне и иде путем који даје снагу коју човек по разуму никада не може да добије.“
Димитрије В. Љотић
„Знам да правде медју људима не може бити, док су људи, али дај да видим жудњу за правдом, па да се утешим. Знам исто тако да ни радости сталне медју људима ни мира сталнога не може бити, али дај да видим жудњу за радошћу и за миром, па да се утешим. Знам да су људска уредјења и установе увек пуне недостатака, али дај да видим жудњу и труд за побољшавањем, па да се утешим.“
Димитрије В. Љотић
“Јунаци, Ја идем на пут у небеску Србију, тамо где се већ налазе најбољи наши другови да се њима ставим на чело јер тамо и спадам. Ви наставите започето дело и будите свима и свакоме пример како се живи и умире за Истину, Краља, Народ и Отаџбину. Другови, истрајте до краја у светој борби за Истину и вазда имајте на уму, да вас ваши другови и ваш командант посматрају и у борби и раду прате и да су стално са вама.”
Комадант, ђенерал Коста Мушицки
„Нигде на свету не говори се тако ружно о нама као код нас. Што је горе, нигде на свету не дозвољава се тако олако другоме да то чини као код нас.“
Милош Црњански
„Најстарија лепота Београда нити се зна нити се слути, нити се тражи. Београд, један од најстаријих градова на Дунаву и Сави уопште не мари за прошлости и потпуно је нов.“
Милош Црњански
„Београд има праву отменост која се добија од незаслужених увреда. Никога у његовом горком часу увредио није, ником се у свом горком часу улизао није.
Говори се о части. Варош у којој нема породице што није гледала деду, или оца, брата или сина како се бледо смеши у оковима, само части ради, зар да се на то не накашље? Нема ли свака породица некога ко је стао, на говорници, или на улици, на бојишту, или у сукобу, право и непомично за реч, за име, за уверење? Није ли се овде за време ратова Енглескињама чинило да су обични сељаци господског профила? Срцу свих тих обичних људи, сељачког рода и чиста тела, давно већ хрли сва наша љубав, из свих крајева!“
Милош Црњански
„Само је Београд у нашој држави (у Краљевини Југославији) заиста светски. Жар је он давно. Све су могућности пред њим. Све је већ видео и ничега нема да се боји. У себи самом налази свој начин и своје законе, стоји и сунча се изнад Саве.“
Милош Црњански
„У многим градовима Европе биће није тако топло, непокварено и заносно као у Београду. Топал је толико да су крај њега други смешни и надмени. У свету његовом ничег бедног, љигавог. Живот се толико пута губио, мили и драги толико пута растајали, да је све једна велика неизвесност и Бог.“
„Удјем ли у снежне вечери Беча, задјем ли маглом Лондона, Париза, прочитам ли историју Букурешта, сидјем ли до Цариграда, нити и конци, као паучина, сви ме воде срцу Београда.“
Милош Црњански
„О да хоће тај славни Месија скоро доћи да чивуте сабере и усрећи, те би се бар свет кужне чивутске атмосфере курталисао!”
Васа Пелагић (о јеврејима 1879.)
„Лако је научити животињу. Лако је научити простака. Али је тешко научити онога ко је ненаучен већ постао учитељ другима.“
Владика Николај Велимировић
‘’Ако будем сретан да остварим бар неке од мојих идеала, то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми да је то дјело једног Србина. Живјело Српство!’’
Никола Тесла, Београд, 1892.
„Рани сина па шаљи у војску, Србија се умирит’ не може!“
Петар Кочић
„Са странцима у свакој релацији морамо бити најмање равноправни. Српски комплекс ниже вредности према Европи потпуно је неоснован. И интелектуално и духовно ми смо супериорни у односу на данашње Западноевропљане. Видећете то и сами, убрзо.“
Драгош Калајић
„Најрадије бих се одазвао позивима пријатеља да им се придружим и уживам на једном карипском острву, или аргентинској хацијенди, или у намибијској оази немачких колониста, дакле далеко од овдашњих страхота. Упорно ме чекају и стално зову. Држи ме овде надасве помисао на стид од женског презира ако бих напустио своје дужности и одговорности. Мене у животу одржавају превасходно обавезе према два женска бића којима је потребна моја љубав и дугови према две именице женског рода: према мојој супрузи и кћери, те према Србији и Европи.“
Драгош Калајић
„Изадји и бори се!
То је једино што можеш да учиниш за своју бесмртност.
То је једино што можеш да приложиш за историју спасења, своју и свих које волиш.
То је једино чиме можеш завредети своје место у заједници предака, савременика и потомака која чини мистични организам сваког веродостојног народа.“
Драгош Калајић
„Његов свет је у стратосферама плаве светлости, медју орловима, при северњачкој лепоти, код алпских врхова, у аријевским ведским традицијама, у хиперборејским аполоновским озрачењима, код белог вука, тамо где је, по Ничеу, бистар ваздух и где су бистре мисли, тамо где крилима маше Ника Самотрачка, где мушкарац проналази своју Аниму, где се препознаје златни пресек људске лепоте, где живи, а не вегетира у ишчекивању Студије о изводљивости, народна свест створена за теже ствари од тријумфа, и највише тамо где човек осваја просторе личне и националне слободе захваљујући храбрости и проналажењу праве мере и правих вредности свог живота.“
Драгош Калајић (Српска деца царства)
„Тачно је да историју пишу победници, али историју стварају идеје ‘поражених’: најзначајнија учења и мисли у трезору Европљана исписали су велики ‘губитници’, од Платона и Јулијана императора, преко Дантеа, Де Местра, Доносо Кортеса, Ничеа и Достојевског, до Еволе, Карла Шмита, Јингера, Хајдегера и Црњанског. Списи мислилаца и писаца победника су безнадежно плитки, безначајни и досадни.“
Драгош Калајић
„Ми морамо да осигурамо опстанак нашег сопственог народа и будућност за нашу Белу децу.”
Дејвид Лејн
„Раса је главна подела међу нацијама. Монгрили нису чланови расе, нити су они чланови нација. Као раса, и нација је биолошка целина, не географска, културна нити лингвистичка.“
Ерик Томсон
„Свако може бити "Американац", зато што је то географски израз, а не биолошка ознака. Ја видим себе једино као Белог Националисту, тако да се ја изјашњавам за - Наша Раса је Наша Нација.“
Ерик Томсон
„Белци или прави Бели Људи су она група људи који у својој крви и своме пореклу немају црне или жуте расне мешавине. Ако нека особа плаве косе, беле-коже, плавих очију има било коју од ових мешавина, он није Белац већ је МОНГРИЛ. Са науком Белог човека, анализе ДНКу крви и ћелијама могу засигурно установити било које не-Белачке композиције. У практичном свету, ја гледам на свакога ко је мање Белац него што сам ја, да би такав могао бити не-Белац. Биологија и понашање су моји сопствени фукнционални одређивачки критеријуми за Белце. То је било моје дуго животно искуство које ме је научило да тобожњи ‘Белци' који се понашају као Црнци или Јевреји јесу уствари могрилске-мешавине.“
Ерик Томсон
„Ционистички узурпатори су украли наш суверенитет над земљом, смањивши нашу контролу валуте државе, без буке и деструкције оружане инвазије. Сви Белци су сада под грабљивом власти њихове Ционистичке Окупационе Владе (ЗОГ), тако да ЗОГ сада управља нашом судбином. Ја сам створио тај термин 1976 године.“
Ерик Томсон
„Ми сматрамо чивуте, као паразитско биље, које се готово свима европским народима о врат обесило, те им мање-више животну снагу, крв и сок из тела испија.”
Хардервели
„Са трихинима и бацилима са не преговара, трихини и бацили се не васпитавају, они се што брже и што темељитије уништавају!“
Паул де Лагард (1887. год. о јеврејима)
„Јеврејин је црв у трулом телу, чума, грдји од црне смрти, носилац бацила најгоре врсте, вечита бактерија човечанства, трут који се увлачи у остатак човечанства, паук који народу полако сиса крв из пора, крдо пацова које крваво треба сузбити, паразит у телу других народа, готован који се као штетан бацил све више шири, вечита пијавица, народни вампир.“
Историчар Еберхард Јекел
„Ако опасност да се изврши Божје проклетство које лежи у јеврејској крви има најзад да се доврши, онда постоји само један једини пут – истребљење из корена тог народа чији је отац дјаво.“
Почасни генерал СА Јулиус Штрајхер
„Ко ће тако поступати као што поступа један јеврејин, мангуп је, злочинац је. А онај који га брани или опонаша, заслужује исту судбину – уништење и смрт!“
Почасни генерал СА Јулиус Штрајхер
„Отаџбина је оно што нас је све створило. Она је изван свих пролазних, променљивих устава. Упркос томе што је до те мере разорен и окрњен многооблични живот у Русији, још увек имамо времена да опстанемо и будемо достојни оних једанаест стотина година наше неизбрисиве повести.“
Србско Свитање
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.