РАСНА ХИГИЈЕНА И ПОПУЛАЦИОНА ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ДРЖАВЕ
Фирер је у “Mein Kampf” написао:
“Ко год није физички и ментално здрав и достојан, не сме своје патње да овековечи у телу свога детета”.
Изнад наших дела стоји народна заједница.
Стање је неодбрањиво, ако односи у држави између продуктивних и безвредних нивоа заузму нездраве облике. Активни радни део популације мора да подржава оне који нису способни да раде. Постоје лудаци који су ову земљу претходно коштали на десетине хиљада марака. У периоду Вајмарске Немачке, број криминалаца је био шокантно висок. Криминалци често стварају криминалце. Елиминисањем ових носиоца лењог гена могу се спасити милиони и употребити у друге сврхе.
Мере било ког одговорног државног вођства морају да служе систематској неги и повећању добре крви. Њена Дужност је да све предузме на себе да се никада не роде људи који се ослањају на снагу других и којима живот представља патњу. Сваки природан народ убрзо искорени назадне појединце из својих редова, лако их уочавајући.
У такозваном “културном народу”, како год било, лажно милосрђе је унето у широку масу нарочито у клерикалне кругове – потпуно промовишући обрнуту селекцију.
Сваку разумну интервенцију, црква етикетира као крчење божијег светског поретка. Права је бесмислица тврдити да Бог жели оно што ми називамо назадним. У другом случају, ми опет не бисмо имали право да привремено или стално уклонимо убицу или криминалца из народне заједнице.
Тачније, природни закони и њихове спознаје нам показују да је живот нашег народа и очување чистоће крви изнад добробити особе са урођеним тешким деформацијама.
Границе се не завршавају са личним “ја”, већ са целокупним народом.
Осим тога, искуства показују да већина особа са урођеним болестима не поседују осећај за одговорност према свом потомству.
Године 1877, немачка лудачка уточишта су се бринула за 40.375 лица; године 1926 већ је било у питању 252.793 лица. У Сједињеним државама проценат ментално болесних се више него дуплирао у периоду између 1904. и 1929.
Национал социјализам је по овом питању прилично подесан.
Фиреров став према овом проблему је јасан и недвосмислен:
“ Потреба дефектних особа, да рађају људе исто тако дефектне, је немогућа потреба најјаснијег разлога и њихова систематска егзекуција је најхуманији чин човечанства. То ће спасити милионе од несрећног и незаслуженог паћења и последице тога ће довести до фантастично растућег опоравка”.
Немачка влада је донела “Закон о спречавању потомства болесника са наследном болешћу”, 14. јула 1933. године. Закон гласи:
Ко год да је болесник са наследном болести може се стерилисати путем хируршке операције уколико у медицинским налазима стоји да постоји велика могућност да ће његови потомци патити од тешких физичких или менталних наследних дефеката. као што су наследно слепило, наследна глувоћа итд.
Такође и они које пате од тешког алкохолизма могу бити стерилисани.
О стерилизацији ће одлучивати одбор за наследне болести.
Са овим законодавством начињени су први неопходни кораци за процес прочишћавања народног тела. Ефекат овог закона ће се већ осетити у будућим покољењима. То је одлука чије значење не сме да се потцењује, ако национал социјалистичка држава са гвозденом снагом оконча неодрживо стање.
Чињеница да морални злочинци имају велике наследне штете потомства је узета у обзир другим законом. “Закон против опасних моралних прекршилаца и за мере безбедности и унапређења” је сачињен 24. Новембра 1933. Овим законом, извесни анти-социјални елементи, ће бити уклоњени из народног тела.
Дана 15. Септембра 1933. на партијском Дану Слободе, саопштени су “Нирмбершки закони”. Они обухватају три закона:
1. “Закон заставе Рајха”
2. “Закон о грађанима Рајха”
3. “Закон о очувању немачке крви и части”.
“Закон о држављанима Рајха” одређује ко је субјекат, а ко држављанин. Субјекти су они који припадају Протекторатској унији Немачке и који су на посебан начин везани за Немачку. Грађанин Рајха једино зависи од НЕМАЧКЕ или је на неки начин повезана са НЕМАЧКОМ КРВЉУ и он је онај који је доказао кроз своја дела да је вољан и способан да лојално служи Немачком народу и Рајху.
“Закон о очувању немачке крви и части” између осталог забрањује брак Јевреја и субјекта који зависи од Немачке или који је на неки начин повезан са немачком крвљу.
Према прописима “Закона о држављанима Рајха” и “Закона о очувању немачке крви и части”, за особу са 25% јеврејске крви се претпоставља да ће се интегрирати у немачку нацију путем њиховог потомства. Стога следи да су бракови између Јевреја и особа са 25% јеврејске крви забрањени, као и сами бракови између особа са 25% јеврејске крви. Бракови између полу Јевреја или особа са 25% јеврејске крви са Немцима захтевају одобрење од министра унутрашњих послова Рајха. Закон се такође побринуо да се спрече бракови између Немаца и потомака Француза црначке крви из периода Ринландске окупације као и са циганима.
Маршал Рајха је сажео значење овог законодавства:
“ Тај закон је исказивање снага и благослова немачко/нордијског духа. Ми знамо да је скрнављење крви првобитан грех народа. Ми, немачки народ, смо много морали да пропатимо због тог првобитног греха. Убеђени смо да корен свог трулежа Немачке потиче од овог првобитног греха. Због тога морамо покушати да створимо везу са бројним нараштајима из тамне праисторије. Заиста је дошао спас у последњи час, и да нам Бог и провиђење нису подарили Фирера, Немачка се никада више не би ослободила овог првобитног греха, ове трулежи”.
Даље мере подразумева “закон о очувању наследног здравља немачког народа” (закон о здравом браку) који је донесен 18. октобра 1935. Овај закон забрањује брак између болесних људи и у будуће ће се спречавати пренос фактора дефeктног наслеђа на потомство.
Природно је да су непријатељи, државе које воде Јевреји, жустро напали Национал-социјалистичку Немачку, чак и да Немачки Рајх није једини на свету који спроводи ову процедуру он би био нападнут. Многе државе у Сједињеним Државама су почеле још деценијама раније да спроводе ове процедуре у циљу спречавања повећања лоших наследних фактора. Стерилизација је први пут 1926. легализована у неким земљама Сједињених Држава и 1929. године у Данској и деловима Швајцарске. У Калифорнији је, у протеклих 20 година, 9000 људи стерилисано.
Фирер је у “Mein Kampf” написао:
“Ко год није физички и ментално здрав и достојан, не сме своје патње да овековечи у телу свога детета”.
Изнад наших дела стоји народна заједница.
Стање је неодбрањиво, ако односи у држави између продуктивних и безвредних нивоа заузму нездраве облике. Активни радни део популације мора да подржава оне који нису способни да раде. Постоје лудаци који су ову земљу претходно коштали на десетине хиљада марака. У периоду Вајмарске Немачке, број криминалаца је био шокантно висок. Криминалци често стварају криминалце. Елиминисањем ових носиоца лењог гена могу се спасити милиони и употребити у друге сврхе.
Мере било ког одговорног државног вођства морају да служе систематској неги и повећању добре крви. Њена Дужност је да све предузме на себе да се никада не роде људи који се ослањају на снагу других и којима живот представља патњу. Сваки природан народ убрзо искорени назадне појединце из својих редова, лако их уочавајући.
У такозваном “културном народу”, како год било, лажно милосрђе је унето у широку масу нарочито у клерикалне кругове – потпуно промовишући обрнуту селекцију.
Сваку разумну интервенцију, црква етикетира као крчење божијег светског поретка. Права је бесмислица тврдити да Бог жели оно што ми називамо назадним. У другом случају, ми опет не бисмо имали право да привремено или стално уклонимо убицу или криминалца из народне заједнице.
Тачније, природни закони и њихове спознаје нам показују да је живот нашег народа и очување чистоће крви изнад добробити особе са урођеним тешким деформацијама.
Границе се не завршавају са личним “ја”, већ са целокупним народом.
Осим тога, искуства показују да већина особа са урођеним болестима не поседују осећај за одговорност према свом потомству.
Године 1877, немачка лудачка уточишта су се бринула за 40.375 лица; године 1926 већ је било у питању 252.793 лица. У Сједињеним државама проценат ментално болесних се више него дуплирао у периоду између 1904. и 1929.
Национал социјализам је по овом питању прилично подесан.
Фиреров став према овом проблему је јасан и недвосмислен:
“ Потреба дефектних особа, да рађају људе исто тако дефектне, је немогућа потреба најјаснијег разлога и њихова систематска егзекуција је најхуманији чин човечанства. То ће спасити милионе од несрећног и незаслуженог паћења и последице тога ће довести до фантастично растућег опоравка”.
Немачка влада је донела “Закон о спречавању потомства болесника са наследном болешћу”, 14. јула 1933. године. Закон гласи:
Ко год да је болесник са наследном болести може се стерилисати путем хируршке операције уколико у медицинским налазима стоји да постоји велика могућност да ће његови потомци патити од тешких физичких или менталних наследних дефеката. као што су наследно слепило, наследна глувоћа итд.
Такође и они које пате од тешког алкохолизма могу бити стерилисани.
О стерилизацији ће одлучивати одбор за наследне болести.
Са овим законодавством начињени су први неопходни кораци за процес прочишћавања народног тела. Ефекат овог закона ће се већ осетити у будућим покољењима. То је одлука чије значење не сме да се потцењује, ако национал социјалистичка држава са гвозденом снагом оконча неодрживо стање.
Чињеница да морални злочинци имају велике наследне штете потомства је узета у обзир другим законом. “Закон против опасних моралних прекршилаца и за мере безбедности и унапређења” је сачињен 24. Новембра 1933. Овим законом, извесни анти-социјални елементи, ће бити уклоњени из народног тела.
Дана 15. Септембра 1933. на партијском Дану Слободе, саопштени су “Нирмбершки закони”. Они обухватају три закона:
1. “Закон заставе Рајха”
2. “Закон о грађанима Рајха”
3. “Закон о очувању немачке крви и части”.
“Закон о држављанима Рајха” одређује ко је субјекат, а ко држављанин. Субјекти су они који припадају Протекторатској унији Немачке и који су на посебан начин везани за Немачку. Грађанин Рајха једино зависи од НЕМАЧКЕ или је на неки начин повезана са НЕМАЧКОМ КРВЉУ и он је онај који је доказао кроз своја дела да је вољан и способан да лојално служи Немачком народу и Рајху.
“Закон о очувању немачке крви и части” између осталог забрањује брак Јевреја и субјекта који зависи од Немачке или који је на неки начин повезан са немачком крвљу.
Према прописима “Закона о држављанима Рајха” и “Закона о очувању немачке крви и части”, за особу са 25% јеврејске крви се претпоставља да ће се интегрирати у немачку нацију путем њиховог потомства. Стога следи да су бракови између Јевреја и особа са 25% јеврејске крви забрањени, као и сами бракови између особа са 25% јеврејске крви. Бракови између полу Јевреја или особа са 25% јеврејске крви са Немцима захтевају одобрење од министра унутрашњих послова Рајха. Закон се такође побринуо да се спрече бракови између Немаца и потомака Француза црначке крви из периода Ринландске окупације као и са циганима.
Маршал Рајха је сажео значење овог законодавства:
“ Тај закон је исказивање снага и благослова немачко/нордијског духа. Ми знамо да је скрнављење крви првобитан грех народа. Ми, немачки народ, смо много морали да пропатимо због тог првобитног греха. Убеђени смо да корен свог трулежа Немачке потиче од овог првобитног греха. Због тога морамо покушати да створимо везу са бројним нараштајима из тамне праисторије. Заиста је дошао спас у последњи час, и да нам Бог и провиђење нису подарили Фирера, Немачка се никада више не би ослободила овог првобитног греха, ове трулежи”.
Даље мере подразумева “закон о очувању наследног здравља немачког народа” (закон о здравом браку) који је донесен 18. октобра 1935. Овај закон забрањује брак између болесних људи и у будуће ће се спречавати пренос фактора дефeктног наслеђа на потомство.
Природно је да су непријатељи, државе које воде Јевреји, жустро напали Национал-социјалистичку Немачку, чак и да Немачки Рајх није једини на свету који спроводи ову процедуру он би био нападнут. Многе државе у Сједињеним Државама су почеле још деценијама раније да спроводе ове процедуре у циљу спречавања повећања лоших наследних фактора. Стерилизација је први пут 1926. легализована у неким земљама Сједињених Држава и 1929. године у Данској и деловима Швајцарске. У Калифорнији је, у протеклих 20 година, 9000 људи стерилисано.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.