Нирбершки закони за време Национал-Социјализма

Нирнбершки закони

Двадесетог августа 1935, била је одржана министарска конференција, с циљем да се проанализирају економски ефекти акције партије против Јевреја. Adolf Wagner, представник паритје је на конференцији износио тврдњу да ће такве акције престати, једном када је Влада решила да спроводи чврсту политку према Јеврејима.

Доктор Schacht, министар за економију, критиковао је својеглаво понашање чланова паритје, пошто се оно косило са његовом политиком реизграђивања Немачке. Оно није имало економског смисла, с обзиром да су Јевреји поседовали неке вештине које су могле бити искоришћене у циљу остваривања његове политике. Schacht није износио моралне осуде Јеврејске политике, и подржао је доношење закона у циљу разјашњавања ситуације.

Следећег месеца две мере су биле донете на годишњем састанку Партије у Нирнбергу, познатије под називом Нирнбершки закони (Nuremberg Laws). (Постоји податак на једном Јеврејском сајту да су ове мере донете на брзину, да је чак и постојао мањак папира за штампање, па да су у ту сврху искоришћени јеловници. Исто тако, каже се да је Јеврејским експертима из Министарства који су живели у унутрашњости, било наређено да хитно долете авионом у Нирнберг. Било како било, с обзиром на важност ових закона, те ствари чак и да су истините, крајње су ирелевантне. )

Први закон, Закон о заштити Немачке крви и Немачке части, забрањивао је склапање бракова, и ван-брачне везе између "Јевреја" (овај термин се касније званично користио уместо термина "не-Аријевци"), и Немаца, и такође је забрањивао запослење Немачких жена старости испод 45, у Јеврејским домаћинствима. Други закон, Закон о држављанству Рајха, укинуо је Јеврејима право на Немачко држављанство, и увео разлику између "грађана Рајха" и "националних мањина".

Нирнбершки закони су, у суштини, формализовали незваничне и посебне мере које су биле предузете према Јеврејима од 1935. НС вође су истицале важност конзистенције овог законодавства са програмом Партије, који је тражио да се Јеврејима одузму права која су имали грађани.

Закон о заштити Немачке крви и Немачке части

Одељак 1

1. Бракови између Јевреја и грађана Немачке или сродне крви се забрањују. Бракови који се склопе упркос овом закону се поништавају, чак и у случају да, у циљу пренебрегавања овог закона, буду склопљени у иностранству.

2. Поступци за поништење могу бити иницирани искључиво од стране Јавног Тужиоца.

Одељак 2

Сексуални односи ван брака између Јевреја и грађана Немачке или сродне крви се забрањују.

Одељак 3

Јеврејима није дозвољено да запошљавају жене Немачке, или сродне крви, у својим домаћинствима.

Одељак 4

1. Јеврејима се забрањује истицање заставе Рајха, или националне заставе, или националних боја.

2. На другој страни, дозвољено им је да излажу Јеврејске боје. Примену овог права осигурава Држава.

Одељак 5

1. Особе које делују противно забрани из одељка 1, казниће се тешким физичким радом.

2. Особе које делују противно забрани из одељка 2, казниће се затвором, или тешким физички радом.

3. Особе које делују противно одредбама из одељка 3 или 4, казниће се затвором до једне године и новчано, или само једном од ових казни.

Одељак 6

Министар Унутрашњих Дела Рајха у сарадњи са замеником Фирера Министарством Правде Рајха обезбедиће правне и административне мере потребне за примену овог закона.

Одељак 7

Закон ће ступити на снагу на дан проглашења; Одељак 3 неће почети да важи до 1. Јануара 1936.

Закон о држављанству Рајха

Члан 1

1. Субјект државе је особа која припада заштитничкој унији Немачког Рајха, и која према томе има одређене обавезе према Рајху.

2. Статус субјекта се одређује у сарадњи са дозволама Рајха и Државним Законима о Грђанству.

Члан 2

1. Грађанин Рајха је онај субјект који има само Немачку или сродну крв, и који, својим понашањем, показује да је жељан и спреман да верно служи Немачком народу и Рајху.

2. Право на грађанство се обезбеђује додељивањем докумената о држављанству Рајха.

3. Једино грађанин Рајха ужива пуна политичка права у сарадњи са одредбама закона.

Члан 3

Министар Унутрашњих Дела Рајха у сарадњи са Замеником Фирера, обезбедиће потребне правне и административне мере за примену и суплементацију овог закона.Септембар и новембар 1935.

Грађански закони Рајха од 15. септембра 1935. године
РАЈХСТАГ ЈЕ УСВОЈИО тајним гласањем следеће законе који се на овај начин објављују.

ЧЛАН 1

1.Припадник државе је онај који припада заштитничкој заједници Трећег Рајха, и који, стога, има одређену дужност према Рајху.

2.Статус појединца се одређује у складу са одредбама Рајха и Законима о држављанству.

ЧЛАН 2

1.Грађанин Рајха може бити само онај ко је Немац или сродне крви, и онај који, својим понашањем, покаже да је истовремено спреман и да жели да лојално служи немачком народу и Рајху.

2.Право на држављанство се стиче добијањем држављанства Рајха

3.Само грађани Рајха могу да уживају пуна политичка права у складу са одредбама закона.

ЧЛАН 3

Министар унутрашњих послова Рајха, у сарадњи са замеником Вође, доносиће неопходне законе и административне уредбе за спровођење и проширење овог закона.

Проглашено: 16. септембра 1935. године
Ступа на снагу: 30. септембра 1935. године

Прва допунска одредба 14. новембар 1935. године
На основу ЧЛАНА 3 Закона о држављанству Рајха из септембра 1935. године, следи следећа одредба:

ЧЛАН 1

1.До даљњих одредба које се тичу држављанства, сви припадници немачке или сродне крви који имају право да гласају на изборима за скупштину када Закон о држављанству ступи на снагу, треба да, за сада, имају права грађана Рајха. Исто ће се односити и за оне којима ће министар унутрашњих послова Рајха, у сарадњи са замеником Вође, доделити држављанство.

2.Министар унутрашњих послова Рајха, у сарадњи са замеником Вође, може одузети држављанство.

ЧЛАН 2

1.Одредбе из ЧЛАНА 1 односе се такође на особе које имају јеврејске крви.

2.Појединац који има јеврејске крви је онај који је потомак бабе или деде или обоје, који су расно били чисти Јевреји, тако да он није Јеврејин према Параграфу 2 из Члана 5. Чистокрвне бабе и деде Јевреји су они који су припадали јеврејској религијској заједници.

ЧЛАН 3

Само грађани Рајха, као носиоци пуног политичког права, могу да имају право гласа у политичим стварима, и да имају право да обављају јавне функције. Министар унутрашњих послова Рајха, или било који орган кога он опуномоћи, може правити изузетке у току прелазног периода по питању држања јавних функција. Критеријум се не односи на религијске организације.

ЧЛАН 4

1.Јеврејин не може бити грађанин Рајха. Он не може имати право гласа; он не може обављати јавне функције.

2.Јеврејски званичници ће бити повучени од 31. децембра 1935. године. У случају да су такви званичници ратовали на фронту у Првом светском рату, било за Немце или њене савезнике, примаће пензију, док не достигну старосну границу, а на основу последње плате коју су примили њихове пензије ће се израчунати. Међутим, они неће бити унапређени према свом стажу. Када достигну старосну границу, њихове пензије ће се поново обрачунати, по износу који су последњи примили а према којем ће се њихове пензије обрачунати поново.

3.Ове одредбе се не односе на послове верских организација

4.Услови који се тичу учитељског посла у јавним јеврејским школама остају непромењени све до доношења нових Закона о уређењу јеврејских школа.

ЧЛАН 5

1.Јеврејин је појединац чији су преци три колена у назад, расно, чистокрвни Јевреји...

2.Јеврејин је такође појединац који је потомак чистокрвних баба и деда (од оба родитеља) са обе стране ако:
А) је био члан јеврејске религијске заједнице када је овај закон објављен или се заједници придружио касније;
Б) је када се закон објавио, био у браку са особом јеврејске веоисповести или се након тога венчао са Јеврејином/ком;
Ц) је он плод брака са Јеврејином, према параграфу 1, који је скраћен након успостављања Закона о заштити немачке крви и части 15. септембра 1935;
Д) је он плод љубавне везе са Јеврејином, према параграфу 1, и ако је ванбрачно рођен после 31. јуа 1936.

ЧЛАН 6

Уколико постоје, у законима Рајха или у уредбама Национал Социјалистичке Немачке Радничке Партије, одређени чланови који се тичу чистоће немачке крви а који се проширују изнад у члану 5, остају не промењени...

ЧЛАН 7

Вођа и канцелар Рајха су овлашћени да ослободе било кога од примене одредаба административних уредби.