Холокауст - Мит или истина???

SVE LAŽI O HOLOKAUSTU (31.7.2013)

Treba se s njima upoznati da ne budemo zavedeni od onih koji žele da revidiraju istoriju, kao što je 'Mit o holokaustu', knjiga koja je, srećom, zabranjena u Srbiji.

I pored svih zabrana da se ispituje istorija revizionisti se usuđuju da iznose činjenice koje zbunjuju narod i unose negativna osećanja.

Iako se holokaust dogodio, broj o 6 miliona pobijenih Jevreja, koji se stalno održava, unosi sumnju iz više razloga:

- Pre rata 1938. godine prema popisu stanovništva i popisu vernika (Svetskog saveza crkava), u svetu je bilo oko 15 miliiona Jevreja. Posle rata, 1948, godine, prema novom popisu, bilo ih je malo više od 15 miliona. Nigde nije nestalo 6 miliona. Broj im se povećao.

- Posle rata penziju i odštetu za progon i holokaust od Nemačke tražilo je i dobilo više Jevreja nago što ih je pre rata živelo na području nemačke okupacije.

- Crveni krst je ispitivao sve nestale poimenično u nacističkim logorima i nakon 20 godina izneo podatak da je nestalo oko 170.000 ljudi.

- Više forenzičkih ispitivanja gasnih komora dokazalo je ne samo da tu nije bilo masovne egzekucije gasom, nego da to tehnički nije ni bilo izvodljivo u komorama koje se danas prikazuju kao "gasne komore". Takođe, da bi se ubilo 6 miliona ljudi u šest logora tokom 4 godine potrebno je bilo u svakom logoru ubijati oko 685 ljudi svaki dan. Da bi se samo jedno telo kremiralo bilo je potrebno, u ono vreme, nekoliko sati rada krematorijuma i puno goriva. Cela stvar je logički, matematički i energetski nemoguća. U Aušvicu nije bilo masovnih grobnica. Kremiranje 4 miliona tela ostavilo bi 15.000 tona pepela koji nikada nije pronađen.

- Verovatno zato je do 1990 g. na spomen-pločama u Aušvicu pisalo da je tu pobijeno 4 miliona ljudi, a 1995 g. ploča je promenjena sa natpisom da je ubijeno 1,5 milion.

- Opšte je poznato da su gasne komore u Aušvicu sazidane tek posle rata. To je potvrdio i prvi kustos muzeja u Aušvicu, bivši logoraš. Što se tiče ostalih gasnih komora, kao u Mauthausenu, zvanično se tvrdi da su cijavodoničnu kiselinu puštali kroz tuševe, što je tehnički nemoguće, gas bi uništio instalacije. Prave gasne komore su čelične kabine hermetički zatvorene, sa snažnim pumpama i mehanizmima za dekontaminaciju. Gasne komore u logorima su obične prostorije sa drvenim vratima.

- Svi svedoci, logoraši Jevreji, na suđenju u Nirnbergu i kasnije govorili su da su viđali plavu izmaglicu nakon trovanja logoraša u gasnim komorama i da su tela bila modra. To je netačno jer gas o kome govore je bezbojan i tela koja su ortovana tim gasom bila bi crvena, a na modra. Takođe su tvrdili da su odmah nakon toga mogli da uđu u gasnu komoru da izvlače leševe. To je takođe nemoguće jer bi se i sami potrovali. Potrebno je iz prostorije prvo ukloniti gas snažnim pumpama i izvršiti dekontaminaciju. Postoji još puno netačnosti nelogičnosti i protivurečnosti u izjavama svedoka. 

- Ciklon B je bio pesticid koji se upotrebljavao da bi se uništile tifusne vaške koje su zdravlju u logoru predstavljale najveću pretnju, dok je tifus bio uzrok najveće smrtnosti logoraša. Krematroijumi su zato i postojali da bi se zaražena tela kremirala. Da su Nemci zaista želeli masovno istrebljenje Jevreja, oni bi upotrebljavali hiljadu puta jači i smrtonosniji gas poput Sarina, ili nervnog gasa pod nazivom Tabun. Ciklon-B je potpuno nepodesan za sistematsko masovno istrebljenje.

- Glavni dokaz za postojanje gasnih komora je "priznanje" Rudolfa Hesa, komandanta Aušvica. On je to "priznanje" dao posle vešednevnog bičevanja, kako je potvrdio 1983 g. Bernard Klark, engleski Jevrejin koji mu je iznudio to "priznanje".

- Opšte je poznato da se u logorima masovno umiralo od gladi i tifusa, i od teških uslova rada, jer to su pre svega bili radni logori u industrijskim centrima (zato su logoraši evidentirani brojevima, da su trebali da budu pobijeni ne bi se vodila njihova evidencija pomoću IBM računara, niti bi bili transportovani sa jednog kraja Evrope na drugi u uredno izgrađene logore samo da bi bili pobijeni, to se oduvek radilo na licu mesta), ali najviše je logoraša pomrlo tek na kraju rata, kada su se vodile borbe u Nemačkoj i kada nije bilo hrane za logoraše. Snimke izgladnelih i od gladi masovno pomrlih logoraša koje bagerima guraju u masovne grobnice i koje gledamo kao dokaze o nacističkom zločinu genocida, načinili su saveznički snimatelji nakon oslobađanja logora. Tu se radi o nekoliko hiljada mrtvih. Crveni krst je posle rata izdao masivnu zbirku izveštaja o logorima u tri toma od 1.600 stranica, u kome stoji: U poslednjim mesecima rata, logori nisu dobijali hranu i gladovanje je povećalo broj žrtava. ...Nacistički general Kaltnbruner (Kaltenbrunner)... je dozvolio Crvenom krstu da deli pakete pomoći i da postavi po jednog delegata Crvenog krsta u svakom logoru (kao posmatrača). Ovo ne izgleda kao holokaust. Nemački snimci logoraše prikazuju kao uredno obučene i uhranjene. Neki su imali i poseban tretman, kao naš Nikolaj Velimirović, koji je imao svoju prostoriju u kojoj je mogao da piše knjige i koji, kao svedok, nigde ne pominje masovna ubistva u logorima.

- Vest o "hlokaustu i šest miliona pobijenih Jevreja" prvi put se javila 1900 godine u Njujorku, zatim se ponavljala tokom Prvog svetskog rata, o navodno šest miliona pobijenih Jeveja u Poljskoj, Rusiji i Ukrajini i da im je zato potreban novac. Jevrejski list New York Times je pisao te laži i sakupljao pomoć za ugrožene Jevreje, samo grad Njujork je sakupio šest miliona dolara (1927 g.). Ista optužba o 6 miliona pobijenih Jevreja se ponovila protiv Nemačke nakon rata i Ninberškog procesa koji su vodili Jevreji (70%) i na kome je bilo zabranjeno ispitivanje svedoka i da se optužbe dokazuju, same optužbe će biti smatrane dokazima (Statut Nirnberškog suda 19 i 21). U Talmudu se spominje da će Jevreji ponovo dobiti svoj Izrael tek kada ("u dimu") bude žrtvovano 6 miliona Jevreja.

- Cionistički aktivista Naum Goldman, koji je kasnije postao predsednik Jevrejskog kongresa, u maju 1942. godine na prijemu u hotelu "Baltimor" u Njujorku izjavio je da je od osam miliona Jevreja koji su se nalazili u sferi nemačke vladavine, živih ostalo 2 ili 3 miliona. Tada je "holokaust" tek počinjao. Otkuda je Goldman znao budući broj?

"Od završetka drugog svetskog rata, sa Jevrejima se ophodi sa svilenim rukavicama. Bez Aušvica, Izraela ne bi ni bilo." Otvoreno priznanje Nauma Goldmana, jednog od osnivača Izraela, Paris Match, 29. decembar 1979.

Naum Goldman, dugogodišnji predsednik Svetskog jevrejskog kongresa u knjizi  Jevrejski paradoks piše: "Bez nemačkih kompenzacija koje su bile isplaćene tokom prvih deset godina nakon osnivanja Izraela, država ne bi mogla da razvije ni polovinu infrastrukture; ceo železnički park, svi brodovi, sve električne centrale, pa čak i veliki deo industrije, nemačkog su porekla".

 Holokaust je pružio Izraelu ogromnu psihološku prednost nad svetom Goja, posebno u Sjedinjenim državama i Nemačkoj. Iskorišćavanjem osećaja krivice koji ulivaju u ne-jevreje, oni su postigli sledeće:

 - Preko 65 milijardi dolara novčane pomoći iz Nemačke

 - Preko 55 milijardi dolara novčane pomoći od Sjedinjenih država. Izrael, uspešna zemlja u razvoju, dobija 3,2 milijardi dolara (ili 8 miliona dnevno) inostrane pomoći više nego bilo koja druga zemlja.

 Zvanične brojke holokausta su smanjene.

 Odmah posle II Svetskog rata, savezničke vlasti su objavile da su Jevreji bili ugušeni u svim nemačkim koncentracionim logorima. Kasnije je otkriveno da su mnoga fotografisana tela umrla poslednjih ratnih dana od tifusa, hladnoće i gladi. Sajmon Vizental (Simon Wiesenthal), iz Holokaust centra u Los Anđelesu, napisao je u knjizi Knjige i bibliotekari (Books and Bookmen, April 1975, strana 5), "Nijedno gušenje gasom nije se dogodilo na nemačkom tlu." Jevrejin L.P.Beria je bio predvodnik sovjetske tajne policije NKVD od 1938 do 1953. Tokom 1945 je objavio o holokaustu i 6 miliona Jevreja. Ovo se odnosilo samo za poljske logore. Beria nije dozvolio da istraživači iz inostranstva ispitaju zemljište. Njujork Tajms koji je u Jevrejskom vlasništvu je izvestio 1945 da je Sovjetska Rusija stvorila sliku od 4 miliona Jevreja koji su poslati u smrt putem gasnih komora u Aušvicu. Godine 1990, Poljska vlada je smanjila ovu sliku na 1,5 milion i tu su cifru prihvatile jevrejske grupe. Ali njihova politička trgovina mrtvima nije se promenila. Uprkos ovom dokazu zvanična slika od 6 miliona se nije smanjila na 3 miliona. Mit o 6 miliona se nastavlja.

 Elizabet Dol, predsednica američkog Crvenog krsta i žena Bob Dola, obelodanila je da su zvanični podaci o preminulima otkriveni u sovjetskim arhivama. Ti podaci pokazuju ukupno 70.000 smrtnih slučajeva.

 Naređenje da se počne sa holokaustom nikad nije izdato od strana nacista.

To su samo neke od činjenica koje je zabranjeno ispitivati i spominjati, a na koje se pozivaju revizionisti.

O drugim nepobitnim holokaustima se ne govori toliko niti se slave kao svetinje, možda zato jer iza njih zaista stoje Aškenazi Jevreji:

Sovjetski holokaust nad hrišćanskim ruskim Kulak seljacima, (1924-1930) - 15 milona pobijeno

 Holokaust nad ukrajinskim seljacima, (1930-1933) - 7 miliona stradalo usled gladi

 Holokaust nad ruskim političkim zatvorenicima, (1919-1949) - 12 miliona nestalo

Jevreji su bili najbrojniji i najuticajniji u Boljševičkoj vlasti. Oni su pokrenuli i vodili celu sovjetsku vlast: Lenjin je imao jevrejsko poreklo, Staljin je bio Jevrejin, zatim Berija, Sverdlov...

 Takođe Jermenski holokaust (1915) u kome je 1.5 milona ljudi ubijeno, počinili su ga Donmeh muslimani, tada na vlasti u Turskoj, a to su bili zapravo Aškenazi Jevreji koji su se pretvarali da su muslimani, dok su u tajnosti ostali Jevreji.

Danas su oni "Muslimanska braća" (i vođe Al Kaide), ekstremni muslimani koji zavode šerijat i islamski teror nedužnim arapima.

Ново Свитање