Bela Samodestruktivnost Glavno Oružje Neprijatelja

Bela Samodestruktivnost Glavno Oružje Neprijatelja



Koristen prevod - Nazi Lauck NSDAP/AO - Srb.


Poslednje nedelje, dospeo sam na "Jug" po prvi put tokom više od pet godina govora na univerzitetima. Govorio sam na "Wake Forest University" u Winston-Salem-u, u severnoj Kaliforniji. Bilo je to šokantno i odvratno iskustvo!

Od poslednjeg septembra, kada sam govorio na Harvard-u, imao sam ogromne uspehe držeći govore širom zemlje, svuda SEM na Jugu, da sam počeo da verujem da se sva američka omladina sa univerziteta budi, posebno prema problemu s crnčugama.
Nikada nisam prodro u dubinu Juga, a iz koijh razloga još ne znam. Dobio sam nekiliko poziva iz južne Vidžinije i svi su bili otkazani.

U ostalim delovima zemlje, ova godina mi je pružila neizmerna zadovoljstva, govoreći od Harvard-a i Brown-a u New England-u, preko Ohio-a, Wisconsin-a, Michigan-a, Iowa-e, North Dakota-e, Minnesota-e, Idaho-a, Montana-e, Oregon-a, Washington-a, California-e i na svim drugim mestima sem na "Dubokom Jugu".

Po reakcijama na moje govore, od svih koji su čuli snimke ili kasete nekih od njih, će znati da je bilo fantastično! Reakcije publike su bile tako dobre da su čak i jevrejske novine u Minneapolis-u, na primer, objavile da sam dobio gromoglasne aplauze! I ne samo to, individualne reakcije su bile neverovatne!

Najzapaženija od svih ovih velikih promena koje su se desile od poslednjeg leta je reakcija omladine na univerzitetima prema crnčugama.

Godinama, ja sam se mučio zbog ignorancije Severnjaka u vezi crnčuga, i iste vrste ignorancije mnogih Južnjaka prema Jevrejima. Oni imaju mnogo crnčuga na Jugu, tako da oni, Južnjaci znaju o njima. Ali imaju malo Jevreja, i to su obično "bezopasni" Jevreji, koji potpuno ne liče na divlje mrzioce -Jevreje koji se množe na Severu i Zapadu.

U isto vreme "jevreizovani" "jenkiji" na Severu i Zapadu se nikada ne zbližavaju sa OBOJENIMA i ne znaju skoro ništa o njima, sve dok pobune ne počnu.

Uvek kada se setim onih dana, kada god sam bio u zatvoru na Severu, policajci bi mi među nama govorili: "Radite dobru stvar sa prokletim Jevrejima, ali zašto ste protiv "obojenih"?" -kako su ih oni zvali.
Dole na Jugu, policajci bi govorili: "Bog vas blagoslovio što se borite protiv Crnčuga, ali šta imate protiv Jevreja?"

Ove godine, širom severnog dela Amerike, i širom Zapada i jugozapada, nailazio sam na ljude kod kojih se jasno vidi porast pobune ne samo u vezi jevrejskog problema, koji su oni uvek zapažali, već su zabrinuti i za "obojene", jer naravno "obojeni" su konačno pokazali Severnjacima kakvi su, na prvi način, u mnogim pobunama i beskrajnim hororima crnačkih zločina i terora na ulicama.

Uspeh mojih govora na koledžima i univerzitetima širom Amerike je bio zadovoljavajući ili spektakularan - fantastičan! Ako se čak i libearalna omladina sa ovih univerziteta bude, možete samo da zamislite koliko su mase radnika spremne za borbu!

Ponekad sam držao govore, čak i po šest ili sedam p.uta nedeljno, širom kontinenta.

Kako sam se bližio Wake Forest-u u North Carolina-i s nadom koja je rasla u meni, odjednom moja patnja se podigla.

Kada sam stizao tamo, stvari bi uvek izgledale veoma relaksirajuće. Uobičajeno, u ravnicama gde sam trebao da držim govor uvek bi bilo malih eksplozija sa pretnjom, protiv pretnjom i glavnim naslovima, i.t.d.
Bile su ogromne grupe izvan hale, satima pre početka, i sala se uvijek nalazila na dobrom mestu koje je bilo pogodno za ljude.

Ali na Wake Forest-u, nije bilo ljudi ispred kada sam došao u halu. I kada sam ušao unutra, iako su rekli da je to bilo najviše publike do sada, bilo je nekoliko stotina praznih sedišta!
Verovali ili ne, nisam video prazna sedišta u poslednjih četiri godine otkada držim govore.

Zbog svega ovoga izgubio sam balans prilično, tako da sam pazio da pratim svoju uobičajenu rutinu insistiranja na samo "pisanim" pitanjima. Ali, uočio sam da je publika koju su sačinjavala južnjačka omladina postajala divlja od oduševljenja kada sam branio veliku Belu Rasu i istoriju i tradiciju njihovih predaka.

Ono što sam video bilo je nešto novo!

U govorima na bilo kom drugom mestu, uvek postoje prizvuci pretnji i nasilja, prekidanja i mogućnosti za probleme.
Sve je izgledalo tiho kada sam počeo govor u Wake Forest-u.

Posle minuta pošto sam otvorio usta, vrata su se potpuno otvorila.
Američke zastave su počele da se lepršaju nošene od strane Čamuga!
Jevreji su došli sa crnim štitovima i počeli da marširaju ispred ulaza.
Neki od omladinaca su počeli da se ponašaju kao kreteni, pozdravljajući pobunu.
Zajapurena stara Jevrejka je počela da viče na nerazumljivom "Engleskom". Dobile su velike pozdrave i aplauze!

I pored svega ovoga, trudio sam se da preduzmem kontrolu nad publikom jer sam bio primoran na to, i govorio sam oko četrdeset pet minuta. Ali nisam mogao da nastavim tamo gde sam počeo sa publikom. Uvek su se trudili da se sukobljavaju svakom objašnjenju, i marao sam da ućutkujem i da koristim trikove da zaustavim pojedine stvari.

Nije bilo aplauza na kraju mog govora, iako su neki mladići pokušali, bili su prekinuti od strane svojih komšija.
Napravio sam grešku što sam uzimao pitanja od publike (to je nešto zbog čega sam ljut i sada ali se nadam da ću prevazići to).

Ogromi crnčuga je došao ispred hale baš pred moju govornicu, podigao ruku i pokazao im da ćute i to se i desilo.
Sala je bila mirna po prvi put i iz iskustva sam znao šta dolazi sledeće.
Da je taj crnčuga uradio bilo šta drugo umesto što je rekao "abrakadabra", on bi bio udavljen oduševljenjem.

Uradio je majstorski posao, planirano ili ne, to ne znam.
Tvrdio sam u mojim govorima da su geto crnčuge u dobroj fizičkoj formi jer su bili primorani da obavljaju teške poslove, kao što su naprimer đubretari ili nešto slično.

Ovime nisam hteo da ih uvredim. (U stvari, mnogi od mojih ljudi se ljute kada ovo kažem) Ali to je deo razloga što crnci misle da mogu da nas izbatinaju jer kažu da smo postali mekani.
Veliki crnac je koristio moje tvrdnje da bi očevidno saopštio da ja želim da svi crnci budu samo đubretari i ništa više.

"Možda je jedino za šta smo dobri đubretarenje" -izjavio je, "ali ako je to jedino što Amerika može da doprinese da postanemo, onda ćemo postati, bićemo đubretari!"
Zacrvenjena publika, prvo besna, a onda više i više, dok sala nije postala more histeričnog urlikanja, dok je crnac (za kog sam kasnije saznao da je lokalni fudbalskiheroj) predvodio ostatak fudbalskog (Misli se na Američki fudbal) kluba u "šetnji".

Niko se nije usudio da ustane iz te besne scene, iz straha da nebi bio okarakterisan kao "mrzitelj", jer su TV kamere snimale publiku.
Uradio sam šta sam mogao da ih ućutim i da napravim neki pomak. Čak sam se lično trudio da na kraju izvedem da dođe do nekog aplauza.

Ali bio sam gorko razočaran kada sam video šta se desilo na mom prvom govoru na Jugu!

Zadobijao sam sulude, liberalne "Jenkije" južnjačkim govorima na Severu tokom cele godine. Ovde sam bio potopljen talasom divljeg, histeričnog obožavanja crnaca - od Južnjaka!

Proveo sam više nego 10 časova na banketima i seminarima, koktel žurkama, i ostalim uobičajenim sporednim stvarima na ovim govorima, i onda, kada sam konačno otišao da spavam, nisam spavao još dva sata dok nisam pronašao bilo kakvu vrstu zaključka zašto se sve to desilo.

Na banketima, govornik je bio niko drugi već Dick Gregory.
Sedeo sam za glavnim stolom samo dva sedišta od ovog smešnog crnačkog revolucionara.

Otišao bih ranije ali sam hteo da čujem ovu "mačku", kako on svakoga naziva, kako će uticati na omladinu iz Severne Carolina-e. Ostavio je prilično dobar utisak na omladinu i mnogo sam naučio.

Na početku on je napravio nekoliko šala da bi zagrejao omladinu, što se i desilo.

Kada se bacio na svoje "daćete nam zemlju, Baby" načelo, porast crnačke slave je rastao među nama kao rezultat jevrejskog novca, jevrejskog vođstva i jevrejskih novinara za ove mizerne Afrikance.

Teško mi je bilo da poverujem u ono što sam video tamo. Gledao sam bistra lica mladih Belih mladića i devojaka koji su napeto gledali majmunsko lice Gregory-a. Bili su hipnotisani.

On je ustvari otišao toliko daleko da se hvalio kako jedini način da se dokaže da oni nisu puni rasizma i mržnje treba da bude na taj način da damo naše Bele žene crncima, da bi smo na taj način pokazali da razumemo da nema razlike između nas, sem boje kože.

Otišao je još dalje uzimajući činjenicu o materinstvu, i otišao je do fizičkog opisa procesa rađanja, ističući kako ne možete zaustaviti rađanje bebe skupljanjem nogu žene, i.t.d., reklamirajući gadnost, samo da bi dokazao da će to da Bele žene rađaju crnce postati neizbežno, objašnjavajući da bi se to desilo čak i kada bi ukrstili noge ženi i sprečavali rođenje onoga što je on nazvao "prirodno isticanje jednakosti".
Imao je dostojanstven stav, baš kao i crni košarkaš koji je bio u publici.

Još jednom, gledao sam fanatične široke aplauze dok je on govorio, a onda su okrivljeni pogedi na licima sve više i više omladine koja su crvenila, dok svi (sem mene) koji su stajali nisu počeli da počastvuju čoveka koji je upravo oglasio da kreće da ih uništi, žene i decu i celu RASU!

Čuo sam da se ovakve stvari događaju, baš prošlog meseca kada sam govorio na jednom univerzitetu u Wisconsin-u, Stokely Carmichael je držao govor na drugom univerzitetu koji se nalazio samo nekoliko milja odatle. Izašao je i uzvikivao "Black Power!" i otvoreno oglasio svoju nameru predvođenja "gori, baby, gori" napada na bele ljude, uzvikujući "Drž'te Belca!", i imajući isti dostojanstveni stav, kakav sam video dva p.uta u istom danu, i na Jugu! ZAŠTO?

U celokupnoj istoriji, ni jedan Narod nije spušten toliko nisko da je davao pozdrave i odobavanje svojim dželatima. Neki ljudi su postali previše zacrvenjeni da bi se pobunili, ali niko nikada pre nije spušten toliko nisko, koliko su se spustili ovi pripadnici našeg Naroda koji stoje i pozdravljaju kada im govori arogantna crnčuga da crnci potpuno nameravaju da nas unište kao Rasu!

Crnci uzvikuju, "Drž'te Belca!" i belci pozdravljaju i aplaudiraju! Sigurno vi, takođe, pokušavate da objasnite to sebi samima.
Dok sam ležao tamo u krevetu Sheraton Motela u Winston-Salem-u, mislim da sam našao odgovor: KRIVICA! -Samodestruktivnost!

Jug je uništen, na pola p.uta do smrti, pre više od sto godina, danas, i to ima svoje psihološko oružje.

Dolazak druge obnove, koji se bliži, dolazi precizno kao diktator, posle ispunjene godine neprekidne torture, u Kineskom kampu za ispiranje mozga.

Sargant, u svom očaravajućem, "Battle for the mind", opisuje kako žrtva duge torture, postaje fanatični poštovalac te iste torture! Kao išibani pas, ona (žrtva) gmiže da dohvati ruku brutalnog gospodara koji maše batinom prema njoj.

Pre nego što sam se vratio zbog večeri, proveo sam nekoliko sati u sobi s različitim grupama koje su samo dolazile i odlazile, jer su znali broj moje sobe. Obično, vraćao sam ih jer mi je trebalo i malo odmora (trebao sam uskoro da putujem, do mesta sledećeg govora), ali u ovom slučaju sam očajnički želeo da naučim koliko god je moguće o ovoj južnjačkoj omladini koja su izgledala luda za crncima, i kako su uopšte postala.

Prvo, naučio sam da najviše pobesnelih nisu bili južnjaci. Prvi s "dostojanstvenim odobravanjem" su skoro svi bili Jevreji i slični "liberalci" sa Severa!

Kada su dolazili u moju sobu u grupama od po deset ili dvadeset i izvan mase, shvatio sam da je većina južnjačke omladine zdrava .
Skoro svaki čovek, i devojka ili mladić, su mi se izvinjavali zbog onoga što se desilo tog popodneva u sali.

Ponašajući se na takav način, oni nisu bili deo scene odobravanja, oni su mi svi objasnili da je taj crnac lokalni fudbalski heroj, da studenti nisu onakvi kako je izgledalo, da oni svi nisu bili ludi za čamugama, i.t.d.
Pitao sam svakog od njih zašto on ili ona misli da se to desilo i većina njih su rekli ono za šta mislim da je tačno.

Koristili su različite izraze, naravno, ali rezultat svih je KRIVICA - samodestruktivnost - zbunjenost, i.t.d.

Oni su osećali da su sirote čamuge bile napadnute kada sam ustao i otvorio listu horora koji su se desili našoj zemlji i Beloj Rasi kao rezultat "Crne Revolucije"!
Ti čamuganski fudbalski heroji su bili njihovi "prijatelji" - poklonici naših političara koji propagiraju rasno mešanje, i oni su se svi osećali kao da su išutirali malenog nejakog psa.

Kada smo kasnije pričali u sobi, mnogi od njih su priznali da crnci nisu bili žalosni mali psi, već pre gomila divljih, pobesnelih vukova i da sam ja govorio jednostavnu istinu.
Međutim, kada je crni košarkaš bio tamo, bili su bespomoćni u obmani osećanja krivice zbog saučesništva na skupu gde je istina o njihovoj Rasi bila naglašena!

Onda, kada su Severnjaci i liberali, jevreji i rasni mešanci pocrveneli u sceni odobravanja, niko od ostatka nije mogao da ostane da sedi, niko iz ljubavi prema crncima, već iz osećanja straha! Strah od toga da bude označen kao "zatucan", "mrzitelj" i konačno "nacista".

Šta sve ovo treba da znači u opštoj borbi, mi moramo da se borimo kao Rasa i moramo opet da zadobijemo kontrolu naše sudbine, kao Nacije. Mislim da to pokazuje da borba treba da se odigra najviše na NE-južnjačkim delovima Nacije.

Jug je dugo bio "prebijan i šutiran" i ispunjen osećanjima krivice da više nije, kao celokupna grupa stanovnika, kadar da bude jak i ljut. Klan i različiti delovi južnjačkog stanovništva će se još uvek boriti i rizikovati da budu protiv crnog pakla koji je ispred nas. Ali danas, mnogi od njihovih drugara južnjaka se okreću, u strahu i konfuziji, protiv klana i drugih boraca.

Nesreća koju su imali južnjaci, je ista kao kod Nemaca koje sam sreo. Jevreji i konspiratori su svesno zadali velike udarce u fizičkoj borbi, izvan dela običnih južnjaka i običnih Nemaca, i prepustili ih da se ispune suludim, samoubistvenim osećajem krivice ako bi čak i pomislili na otpor.

Ostatak zemlje nije iskusio ovaj užasni psihološki obrt. Belci svuda su nešto zastrašujuće, rečeno finim rečima ili, zatucani, mrzitelji, i.t.d.
Kao primer onoga što kažem uzmimo Cicero u Čikagu. Ne postoji "Klan" u Ciceru. I bez toga, svaki građanin Cicero-a je spreman, željan i nestrpljiv da isprebija prvog crnčugu koji pokuša da se naseli tu.

Upamtite sliku u boji, u magazinu "Life" od prošlog leta, hrabrog dečaka iz Čikaga koji je ustvari bio izboden bajonetom, stajao i krvario, isturajući svoje grudi u očaravajućem protivljenju stražarima.

Dok su oni uspešni u nabijanju crnaca na Jug, ja istinski verujem da cela federalna vlada, vojska, mornarica, vazduhoplovstvo i nuklearne bombe ne bi mogle dovesti jednog crnca u Cicero. Oni nisu smeli čak ni da pokušaju, još uvek. Oni mogu da dovedu jednog crnca u kuću u Cicero-u, ali će biti vraćen istog trenutka, da beži što brže može svojim crnim nogama, ili se neće ni pomeriti.

Na Severu, gde su relativno "osvešćeni" u ovoj borbi, mala deca u svakom belom radničkom komšiluku su puna najenergičnije vrste borbe protiv crnih osvajača njihovog komšiluka.
Jug, posle borenja i poraza, pre više od stotinu godina, postaje obeshrabren. Ali, dozvolimo Jugu da skupi snage!

Sećate li se inspirišuće novele Thomas-a Dixon-a "The Klansman", od koje je napravljen jedan od svetskih filmova "The Birth of a Nation" (rođenje Nacije)?
Kapetan Forbes, naš vođa iz Los Angelesa, ima kopiju tog filma u sedištu tamo, i bio sam u mogućnosti da pogledam većinu njega u mojoj poslednjoj poseti pre par meseci.

Za one koji su možda zaboravili, to je priča kako je Ku Klux Klan spasio Jug i Belu Rasu, od crnačkog terora posle građanskog rata.

Klan je obavio herojski posao. Da sam rođen pre stotinu godina sigurno bih bio Klanovac. Terorizam je delovao prelepo, pre stotinu godina. Danas, to ne može, jer političari imaju totalnu "legalnu" moć da prodru, hapse i love nekoliko hrabrih ljudi koji bi pokušali da zaustave crnački teror protivterorom.

Ali šezdesetih i sedamdesetih prošlog veka, hrabri Klanovci su bili u mogućnosti da naprave pravi početak spašavanja Belog Juga od crnačkih zveri dovedenih od strane Jevreja i perverznjaka.

Još uvek nisu mogli da spase Jug, međutim, jer je uvek postojala opasnost od federalnih trupa. Kada god je Klan počinjao da bude jak negde, teško naoružane federalne trupe su bile poslate da zaštite i povrate prava crncima, i Klan bi morao da premesti operacije negde drugde.

Sećate li se uzbudljive scene iz "Birth of a Nation" kada je Bela porodica u maloj kabini opkoljena crnačkim trupama. Samo još nekoliko doboša municije je ostalo da se zaštiti Bela žena od ispunjenja pohotnosti divljih crnčuga.
Kada iznenada, u poslednjem trenutku, crnačke trupe su presretnute - od strane federalnih trupa Severa koje su konačno uvidele i razumele da su to bili njihovi Beli ljudi, okrenuli su svoje puške crncima!

Danas, ista stvar se dešava baš ispred nas.
Jug je bio pod opsadom, godinu za godinom, tokom veka!
Odbrane se drobe svuda na Jugu. Mnogi dobri Južnjaci gube snagu, jer vide prepreku za preprekom pred užasnom moći federalnih političara.
"To će doći" oni su shvatili. "Mi možemo isto tako pokušati da prihvatimo sa ljubaznošću i na kraju uradimo to na miran način i izbegnemo još prolivanja krvi."

Niko ne može da krivi ove dobre ljude za bešnjenje, jer su to rekli danas, ništa više nego što bi mogli okriviti Nemce koji su vodili borbu za Belu Rasu samo da bi imali drugove Bele ljude sa njima.

Izbavljenje je došlo u zadnjem minutu u "Birth of a Nation" od Belih federalnih trupa koje su bile na jevrejsko-crnačkoj federalnoj strani i preokrenuli su se kada su shvatili i konačno pružili ruku jedan drugom, svojoj Beloj braći i sestrama sa Juga protiv crnačkog terora - i on je prestao!

Danas, ista stvar se dešava!
Beli ljudi i žene juga, mogu vam reći sa sigurnošću i ponosom, da se moji saučesnici "Jenkiji" konačno bude, kao federalne Bele trupe u filmu "Birth of a Nation", i počinju da se bore za vas, za sve nas! I kada Beli ljudi, sa Severa i Juga, budu imali dovoljno ovih arogantnih crnčuga i njihovih još arogantnijih i bolesnih Jevrejskih vođa, doći će kraj crnačkom teroru i ludilu, i kraj jevrejsko komunističke izdaje koja će biti uništena na najbrži način!

Ovog p.uta, nikada više im nećemo dopustiti da nas podele!
Jevreji i fanatici rasnog mešanja su doprineli da Sever mrzi Jug, tako da mogu da haraju i dominiraju i jednima i drugima, kao što i jesu.
Onog momenta kada su Bele trupe na Jugu odbile da ostave svoju Belu Južnjačku braću pod crnačkim terorom, terorizam se završio, i politički avanturisti, hohštapleri i šljam su isterani odatle.

Ovog p.uta, onog momenta kada Beli ljudi Severa i Zapada osete dovoljno gađenje što su bili iskorišteni od strane crnačkog terora, ne samo na Jugu, već u celoj Naciji, teror će stati, i košmarna armija crnačkog i belog šljama, vođenog od strane Jevreja nikada više neće biti viđena ili čuta.
Ali, ovoga p.uta ujedinjenje Bele Rase neće biti nacionalno, lokalno ili privremeno.

Ovoga p.uta, na kraju postoji organizacija koja nije posvećena spašavanju samo jednog dela Bele Rase - kao što je Klan pokušao i uspeo u spašavanju Juga, i kao što su nemački Nacional-Socijalisti pokušali i uspeli na neko vreme u spašavanju Nemačke - OVOGA P.UTA, "American Nazi Party" i "Svetska Unija Nacional Socijalista" (World Union of National Socialists), koje je "American Nazi Party" deo, se zalažu da se Bela Rasa nikada ponovo ne izloži otvorenom inspiranju mozga i poražavanju od same sebe, na način kao kada je pobunjenicima i "Jenkijima" rečeno da mrze jedni druge, i Amerikancima i "Nacistima" da mrze jedni druge.

U redu, i ovoga p.uta ćemo mrzeti, ali mrzećemo samo neprijatelje, divlje bande obojenog šljama i jevrejske komunističke izdajnike, a ne da jedan deo našeg Naroda mrzi drugi deo za dobrobit Jevreja i njihove armije šljama!

I razlog zašto ćemo mrzeti i uraditi takav surovi posao, nije jer smo mi neki mrzitelji, maloumnici, i.t.d., već zbog toga što mi volimo svoj Narod - Belu Rasu ljudi donetu od strane Velikog Duha da civilizuje i da dominira ovim svetom i da ga štiti od toga da postane gnusna, luda džungla mraka i prolivanja krvi.

Poslednje nedelje, u Winston-Salem-u u Severnoj Kaliforniji, gledao sam rezultate stotina godina jevrejskog ispiranja mozgova na Jugu. Beloj deci je rečeno da mrze prvo "Jenkije", Naciste, i konačno sebe, zbog sve propagande protiv činjenice da su Belci, zaista, "Gospodarska Rasa".
Gledao sam ih kako stoje i odobravaju arogantnom crncu koji se hvalio da bi uzeo samo Bele devojke za svoje crnčuge.

Hvala Bogu, pre nego što ovaj proces ode mnogo dalje, Beli ljudi sa Severa će doći galopirajući prema izbavljenju njihove teško pritisnute Južnjačke braće i sestara, i zgaziće sve i svakog što preti bilo kom Belom čoveku ili ženi, bilo gde, bilo da je obeležen kao "pobunjenik", "Jenki", "Nacista", "Hrišćanin", "Britanac", "Katolik" ili ''Rus''.

Mi živimo u poslednjim danima Bele Rase i ne možemo dozvoliti samo-destruktivnost ili neslaganje, bez obzira na propagandu koju oni prosipaju na nas kao razlog.

BELČE! AKO SI BEO - TI SI MI BRAT!!!

Nije me briga koje si religije, za koji klub navijaš, iz kog si dela zemlje, iz koje klase dolaziš, niti koje boje zastavu nosiš. MI smo SVI pod smrtonosnim napadom od strane obojenih hordi koje nas brojno nadmašuju, više nego šest prema jedan, vođeni smrdljivim Jevrejima i komunističkom zaverom!
Ustani sa mnom, ZGAZIMO neprijatelja prvo, ZAJEDNO!
Onda ako želiš da diskutujemo zajedno o politici, ekonomiji, sociologiji, religiji, nacionalnosti ili drugim stvarima sa mnom, može. Čak ću se boriti protiv tebe, ali samo ako moram.
Ali, PRVO, Belci, ustanimo zajedno da obezbedimo opstanak vašeg i mog Naroda, jer mi pripadamo istom Narodu - to je draga, izvanredna, prelepa, blagoslovena i GOSPODARSKA BELA RASA!