Животопис - Бригадни генерал Љуба Бабић

Brigadni General Ljuba Babić

Rođeno ime mu je bilo Alfred Sindler frajher (baron) fon Klejsenburg. Rodio se 1892. u Jordanovu, Istočna Pruska. Njegov otac Edvard nemac, majka Salomeja Mikolajčik poljakinja. Početkom XX veka njegova porodica se preselila u Beč. 1912. godine je završio u Beču Vojnu akademiju,postao artiljerijski oficir. Već kao mladić bio je oduševjen srpskom kulturom. Prvi garnizon mu je bio u Banja Luci. Ovde je stvorio poznanstva sa srpskim stanovništvom, na Svetog Savu 1913. godine bio je pozvan na svetosavsku zabavu gde se upoznao sa jednom srpkinjom u koju se zaljubio. Kada je javio svom ocu da će se venčati sa srpkinjom građanskog, ne plemićkog porekla ovaj ga upozorio da ako to učini on će se odreći njega. Mladi oficir je posle ovog prešao u pravoslavnu veru, otišao do matičara i promenio svoje ime. Inače uzeo je ime Ljuba Babić pošto mu se tako zvao najbolji srpski prijatelj i posle toga se venčao. Kada je izbio prvi svetski rat, njegov odred je poslat na srpski front. Gde je on avgusta 1914. prešao na srpsku stranu. Prvo se borio kao poručnik u srpskoj vojsci, kasnije na njegov zahtev upućen je u četnički odred vojvode Vuka-majora Vojina Popovića. Pokazao se vrlo hrabrim u toku proboja Solunskog fronta. Posle rata bijo je u raznim garnizonima. Pre izbijanje aprilskog rata bio je proizveden u čin Majora i premešten u Skoplje pod Nedićevu komandu. Nigde nije došlo do većih borbi, pošto je potpisana kapitulacija. Izbegao je odvođenje u ratno zarobljenisto. Kada je saznao za formiranje vlade Narodnog spasa, Ljuba Babić se stavio Nediću na raspolaganje. Predsednik vlade mu je poverio komandu VII srpskog oružanog odreda. Njegov odred je imao velike uspehe u borbi protiv partizana, ali on je zbog svoje ne fleksibilnosti stekao brojne neprijatelje. Januara 1942. godine predsednik srpske vlade Armijski General Milan Nedić ga je proizveo u čin Brigadnog-Generala. U noći 4. februara je uhapšen od strane Gestapoa, odveden u Beč pred vojni sud gde mu se sudilo zbog dezerterstva i izdaje. Po tada važećim zakonim Rajha svaki zločin se treba smatrati zastarelim posle 25 godina, ali tužioci su smatrali da njegov slučaj nije zastareo jer se rat završio tek 1918. i tek tada bi mu se moglo suditi. Pod ovakvim okolnostima osuđen je na smrt ali Vrhovni vojni sud je poslao svoje povoljno mišlenje da je njegov zločin zastareo. Babić je bio na osnovu toga oslobođen ali mu je ukinut status ratnog zarobljenika na odsustvu, odveden je u zarobljeništvo u Oflag VIII C, kasnije u Hamelsburg. Posle rata se prebacio u Minhen gde je aktivno radio protiv komunističke propagande da se svi oficiri i vojnici vrate u komunjarsku Jugoslaviju. Pošto ga amerikanci nisu hteli izdati Titu i njegovoj bandi, Tito je izdao naređenje da ga agenti OZNE koji se nalaze u Nemačkoj kidnapuju. Namamili su ga da uđe u stan jednog tobožnjeg američkog oficira, radi pregovora o srpskim emigrantima, tamo su ga uhapsili agenti OZNE i prebacili ga u Beč, sovjetski sektor, pa preko Mađarske u Jugoslaviju. Sve ovo se odigralo januara 1946. godine. "Suđenje" mu je počelo prvog avgusta, a osuđen je na smrt i streljan 2. septembra 1946. godine.

Србско Свитање