Повезане локације и везе

понедељак, 19. фебруар 2018.

Demokratija, masonerija, boljševizam Dr. Lazar Prokic

Demokratija, masonerija, boljševizam
Dr. Lazar Prokic


Naredni tekst je zapravo uvod i preuzet je iz brošure “Ko su oni?” objavljenoj u Beogradu 1941. U ovoj brošuri se nalaze informacije o slobodnom zidarstvu – masoneriji. Takoðe popularni naziv ove zapanjujuæe knjižice jeste “anti-masonski vodiè” i pored svojih 39 visoko informativnih stranica sadrži još priloge koje podrazumevaju slike masonskih loža i pojedinih popularnih tekstura koje se èesto viðaju u istim.

 
I ako je demokratija, kao gledanje na svet i kao vladavinski sistem, likvidirana u Evropi tek poèetkom decenije ovoga veka, borba protiv nje je nagoveštena je još poslednjih godina prošlog veka. Samo, to je bila pre borba protiv parlamentarizma kao jedne manifestacije demokratije nego li borba protiv demokratije kao takve. Drugim reèima to je bilo teoretsko disertiranje pravnika, javnih radnika, publicista i nesistematska borba. Zašto? – zato što se u to vreme još nije shvatila suština demokratije: nije bilo jedne analize njenih osnovnih elemenata i sistematske borbe protiv svakog od njih!
 
Zato se i desilo da su širokim masama evropskih naroda ostali nepoznati ovi poèetci teoriske borbe protiv demokratije iz prošlog veka, pa èak i dobrom delu evropske inteligencije naših dana. Zasluga totalitarne države, naroèito nacionalsocijalistièke države, u tome je što se prvi put borba protiv demokratije prenosi na teren narodnih masa: tamo gde se demokratija najkatastrofalnije primenjivala, ali gde je istovremeno i najdublje usaðena! Teoriska strana te borbe ne samo da je ostala i dalje nego je produbljena i sistematizirana: demokratija se posmatra ne samo u svim svojim manifestacijama i kao takva tuèe, nego se prouèavaju i svi njeni elementi: njihovo poreklo, pravi cilj i smisao i sve to posmatra kroz prizmu veèitosti naroda, a ne kroz prizmu prolaznosti državnih oblika!…
 
Nacionalsocijalistièka doktrina mogla je tuæi demokratsku i naslediti je samo zato što se nije zadovoljila prostim negiranjem demokratije i kritikom njenih izvesnih manifestacija. Naprotiv, ona je temeljno prouèila posledice demokratije kao životne doktrine i politièkog sistema u odnosu na narod i njegove manifestacije, i poèela bitku ne protiv tih posledica, veæ protiv samih uzroka! Znaèi, valjalo je pronaæi te uzroke, izneti ih pred narod, objaviti ih i pozvati èitav narod u borbu protiv istih, a ne samo ovaj ili onaj društveni red! Jer ako je demokratija bila pokret narodnih masa i za narodne mase, nju je kao obmanu mogao tuæi samo narod – celi narod. Zato je nacionalsocijalistièka doktrina i angažovala u borbi protiv demokratije celi narod odnosno sve narode: a ne samo nauku, politièku, privrednu ili drugu. Otuda nam se država na tim osnovama èini demokratskijom od takozvane demokratske države…
 
Jednom reèi nacionalizam je objasnio svima narodima Evrope da osnovi demokratije, èiju neosnovanost i štetnost ne vredi više naroèito dokazivati, leže u jevrejstvu, slobodnom zidarstvu (masoneriji) i komunizmu.
 
Srdnji vek sa svojim feudalnim režimom, režimom privilegisanih kasta poznat u istoriji kao period mraka, imao je bar tu dobru stranu što je zapazio opasnost koju jevrejstvo pruža èoveèanstvu. Tadanji progoni jevreja, njihovo svrstavanje i odvajanje od arijevskog elementa nije bilo rezultat kaprica ovih ili onih državica, gradova ili grofovija veæ oseæanje realne opasnosti za sve narode i za sva vremena od jevrejstva: èak i u jednom klasno zatvorenom društvu kao što je bilo tadanje. O tome je mnogo pisano u drugim zemljama. Valjda æe se naæi neko i kod nas da s tim upozna našu javnost. Mi meðutim samo konstatujemo da jevrejstvo ni tada nije renonsiralo na poštovanje jehovinih proroèanstva da “sinovi Izraela moraju osvetiti svoju uništenu državu stalnim raseljavanjima po svetu, uvlaèenjem u sve narode, miniranjem svih naroda i najzad suverenom – iako možda nevidljivom – vladom nad njima” .
 
Zato su Jevreji još tada favorizovali i pomagali svaki pokušaj da se omoguæi klasno nivelisanje, sloboda kretanja i misli kako bi oni od toga imali najveæe koristi: sletstveno proroèanstvima svojih profeta. I kad je Francuska revolucija donela Francuskoj i svetu “slobodu, jednakost i bratstvo”, jevreji su likovali pred lakomislenošæu “goja “, hrišæana, arijevaca koji su veæ tada izgubili igru! Jer je nevidljivo ali svemoæno carstvo jevreja poèelo! Sloboda pojedinca, sloboda njegove misli i akcije, nije postala i sloboda svih naroda. Ali zato Jevreji, rastureni u svim narodima, mogli su slobodno delovati. Niko nije zapazio opasnost: posmatrajuæi jevrejina kao pojedinca a ne kao jevrejina što je on uvek i svuda ostao.
 
Tu zabludu demokratija je skupo platila u toku sto pedeset godina svoje vladavine. Prenoseæi slobodu pojedinaca na teren slobode trgovine demokratija je omoguæila jevrejima da, rastureni po celom svetu, uhvate u svoje ruke novo stvorenu snagu, kapitalizam i da njime nevidljivo vladaju narodima i državama, mišlju i materijom! Nesrazmerno malobrojni u svakom narodu, oni su držali u svojim ruka ne srazmernu veæinu kapitala i vršljali kako su hteli. Finansirali èas ove èas one samo da bi pokolj duže trajao, razarali, korumpirali, kupovali i prodavali duše naivnih arijevaca – raèunajuæi sa onim poznatim: što gore po vas to bolje po nas. Deomkratija im je godila kao ribi duboka voda: zato su je novcem i održavali sto pedeset godina!…
 
Ali kako je posao miniranja i rušenja hrišæanskog društva bio težak i opasan, jevreji su potražili saradnike u arijevskim i hrišæanskim redovima. Tako su stvorili lože slobodnih zidara – masoneriju. Pod vidom dobrotvornih društava meðunarodnog karaktera, lože slobodnih zidara, kao ekspoziture jevrejstva imale su da sa svoje strane podupru demokratiju da što duže opstane. Jevrejskim novcem zaraðenim ili uzetim špekulacijama na hrišæanskom i arijevskom znoju stvarani su položaji i znanja, ali pod uslovom da se uðe u red slobodnih zidara! Naivni i zlonamerni nasedali su. Prvaci politièkih stranaka, najugledniji èlanovi društva, prvaci sudstva i školstva finansiski magnati i prvi trgovci – sve je ulazilo u lože slobodnih zidara: da bi se postojeæi imetak oèuvao i poveæao, da bi se steèene pozicije i zvanja zadržale i poboljšale!
 
Narod ništa nije znao. Oseæao je da ga vetar odnekud šiba, samo nije znao otkud! Jaèi duhovi, kojima je bilo jasno èemu sve to vodi, suprotstavili su se tu i tamo – ali su bili pokošeni: nevidljive niti slobodnozidarskih loža plele su se svuda oko njih a noža nije bilo da bi ih presekao!
 
Tek u poslednje vreme, blagodareæi borbi nacionalsocijalizma, doznalo se ponešto, ako ne i sve o tim udruženjima èije su se sednice obavljale po skromnim mestima, u naroèitim dvoranama, u naroèitom dekoru, pod zapaljenim sveæama, kraj viseæih mrtvaèkih kostura u èisto jevrejskom šarenilu – bez krsta i, bez ijednog simbola hrišæanstva! I svet se pitao: ako je jedan posao narodni, èestiti i svekoristan – èemu ovolika mistika i tajanstvenost; zašto se kriju imena èlanova ovih društava; zašto se kriju njihovi pravi ciljevi? Drugim reèima zar su ti “zidari” slobodni samo zato da bi tajno zidali? A ko tajno zida taj naopako zida!
 
Svojim naopakim slobodama demokratija je stvorila komunizam. To je opet delo jevreja. U Talmudu je pisaono da sinovi Izraela treba da vladaju svetom na bilo koji naèin. Jevreji su zato stvorili kapitalizam i slobodno zidarstvo. Ali kako je kapitalizam ugrozio radnièke mase zbog organizovane eksploatacije kapitalizma i njegovih pomoænih organa (slobodnog zidarstva i dr.), jevreji su se požurili da potraže otstupnicu: Izmislili su preko Karl Marksa komunizam (odnosno “nauèni socijalizam”). I onda od dve stvari jedna: ili æe pobediti (odnosno ostati) kapitalizam ili ili æe se razviti i pobediti komunizam! U svakom sluèaju jevreji æe voditi, jer su oni izmislili i kumovali ovim doktrinama…
 
Zato su jevrejski kapitalisti iz Londona finasirali Rusku boljševièku revoluciju; zato je stvoren graðanski rat u Španiji; zato je pomagan “narodni front” u Francuskoj; zato su jevreji pomagali pripremu jugoslovenskog 27. marta odnosno 6. aprila; zato jevreji danas, iako s trakama oko ruku, pomažu i stvaraju sabotažu saradnje srpskoga naroda sa Treæim Rajhom! Jer šta ih se tièe? Neka se arijevci kolju meðusobom – glavno je da se jevrejstvo smeje. A ima razloga da se smeje kad je uspelo da natera anglo-amerikanski kapitalizam da tesno saraðuje sa boljševizmom!…
 
Mi nismo bili pametni da sami tuèemo svoju demokratiju: nju su tukli dogaðaji. Ali iako poraženi i okupirani mi možemo uèestvovati u sudbinskoj borbi koja još uvek traje. Ne oružjem jer nam je ostalo slomljeno na bojnom polju. Nego saznavanjem i razumevanjem dogaðaja i njihovom podešavanju. Drugim reèima u popularisanju otkriæa koja nam objašnjavaju našu vlastitu katastrofu i opasnost po Evropu koju sada otklanja vojska Treæeg Rajha.
 
Zato je bilo poželjno i spasonosno da se i kod nas što pre otvori jedna opšta izložba materijala i dokumenata koja æe našem srpskom svetu pokazati i prikazati rad jevreja, slobodnih zidara i komunizma – ne samo kod nas veæ i u drugim zemljama. Tako bi rad tih tajnih meðunarodnih organizacija bio popularno prikazan našem narodu u svoj svojoj golotinji. Tek onda æe mnoge stvari postati jasne, a naroèito današnja tragedija srpstva i doskorašnja opasnost po Evropu.
 
Izložbe sliène vrste pokazale su sjajne rezultate svuda tamo gde su dosada prireðivane. Milionske mase gledale su u èuda i shvatile jednom zauvek: šta je demokratija, šta je kapitalizam, zašto narodi ratuju, zašto treba goniti jevreje, zašto treba raskrinkati i kazniti slobodne zidare, zašto treba želeti i omoguæiti poraz boljševizma u današnjem ratu kao i katastrofu engleske plutokratije!
 
Te izložbe ostaju permanentno otvorene: da bi stariji razumeli prošlost i sadašnjost, da mlaði ne bi grešili poput svojih starijih!

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.