МИСЛЕНИК

MISLENIK

„Najvažnije je misliti samo na srpski narod, na njegovo spasenje i opstanak! Misliti svojim mozgom i ići za svojim narodnim interesima. Ne slušati sa strane nikoga, ne povoditi se ni za kim.“

Djeneral Milan Nedić

„Najveći neprijatelj srpstva je KOMUNIZAM -  Njega treba trebiti iz srpske narodne njive, bez milosti do kraja!“

Djeneral Milan Nedić

„Najveći je dušmanin srpskog naroda onaj koji deli Srbe na ma kakve frakcije, partije ili frontove. Svi Srbi moraju biti u jednoj jedinstvenoj falanzi, okupljeni u SVESRPSKOJ LEGIJI. Svi Srbi složno, bratski na okup, da se spasavamo sami.“

Djeneral Milan Nedić

„Za koga tolika krv? Za čiji račun tolike patnje? Za koga tolike suze majki, udovica i siročadi? Za koga toliki grobovi opojeni i neopojeni? ZAR ZA ENGLEZE? ZAR ZA AMERIKANCE? ZAR ZA BELOSVETSKE JEVREJE STALJINOVE?!!!“

Djeneral Milan Nedić

„Komunistički program sadrži bezobzirno gnječenje narodnog, organskog, socijalnog, političkog i duhovnog bića. On to čini bez stida, bez pritvorstva i straha. On načelno celinu narodnu i ne priznaje. On tvrdi da je narod jedno krvavo klupče u kome se od iskoni, pa sve do ostvarenja ovog programa, dva krvna neprijatelja, dve smrtno i nepomirljivo zavadjene klase, grizu, ujedaju i mrcvare.“

Dimitrije V. Ljotić

„Marksizam može da evoluira u taktici, ali marksizam ne može da evoluira u doktrini. U diktrini je marksizam jedan zatvoren sistem, u kome su svi delovi logički povezani jedan sa drugim. Zato marksizam ne može u doktrini da evoluira, a da i ceo sistem, kao celina, ne bude srušen. A u taktici? U taktici može, i niko ne može u taktici takvu evoluciju da pravi kao što može marksizam.“

Dimitrije V. Ljotić

„U ogromnom narodnom iskustvu nalazi se sabrano saznanje, da se i pojedinci i narodi opredeljuju vrlo često i isključivo nematerijalnim i nesebičnim razlozima, i da su zbog toga voljni podneti ogromne žrtve.

Narod zna da je nematerijalno veće i teže od materijalnog, i ako je i ovo važno. Ali će se zbog materijalnog ipak manje žrtvovati nego zbog nematerijalnog, - a to ne bi moglo biti kad bi obrnuto bilo tačno.

Ako čovek kupuje nešto materijalno, on će žrtvovati samo toliko koliko ta materijalna stvar u njegovim očima vredi. Čim predje granice vrednosti, on neće više hteti za tu stvar da da.

Za nematerijalne stvari daje i sam život. Bez toga nema vrednosti. Često se pak život daje, naročito medju seljacima, za brazdu zemlje, pa bi se otuda reklo: eto slučaja da se život daje i za jednu beznačajnu vrednost. Medjutim, baš taj slučaj pokazuje da se život ne daje za brazdu materijalnu, već za čast junačku i ponos povredjen zauzimanjem brazde zemlje, koja pripada njemu i koju kao takvu on i njegovo junaštvo treba da štite.“

Dimitrije V. Ljotić

„Nacije su najmanje istorijske jedinice u opštoj istoriji ljudskog roda i to ne po našoj želji, već po prirodi stvari. Neko ne može uticati na istoriju čovečanstva drukčije nego preko istorije svoje nacije.

I greh je protiv čovečanstva negativan stav prema svojoj naciji i prema svojoj nacionalnoj istoriji.“

Dimitrije V. Ljotić

„Vrednost jednog naroda jeste u pravoj srazmeri sa brojem junaka i pravih ljudi. Ukoliko je broj ljudi, sa pravim ljudskim osobinama, veći, narod je veći i bogatiji. Dobro je da narod ima ljude koji se brinu za dobre konje, dobre volove, dobre ovce, dobre petlove – ali narod treba uputiti i da dobre ljude podiže.“

Dimitrije V. Ljotić

„Nema dela bez domaćina. Može biti posla i rada ali dela nema. Jer jedno je rad, rabota, a drugo je delo. Rad  je napor i robovanje materiji, a delo je blagoslov i uteha stvaralaštva. Rad je kao cvet, a delo je plod. Koliko je rada i rabote bez ploda?! I zato domaćinski narod ne pada u ekstazu pred radom, ali uživa u delu.“

Dimitrije V. Ljotić

„Narodna zajednica shvaćena u svojoj večnosti, ne kao danas živeće pokolenje, već kao beskrajni niz pokolenja iz davne prošlosti do nesagledive budućnosti, je iznad nas, iznad jedinke, iznad delova, staleža, pokrajina, pa i pokolenja. Svi naši posebni interesi pred njenim interesima moraju ustuknuti.“

Dimitrije V. Ljotić

„Samo kukavički narod ne sme istini u oči da pogleda. Samo narod koji ne sme istinu da vidi, zavlači kao noj svoju glavu u pesak, beži u carstvo laži i živi u ovom. Razume se da se takav narod stalno sukobljava sa stvarnim životom, jer ne gleda stvari kakve jesu, već živi u samoobmani da su stvari oko njega onakve kakve bi on hteo da su. Takav je narod upućen na put svoje nesreće, sloma, pa, možda, i smrti.“

Dimitrije V. Ljotić

„Ima jedan kapital narodni koji se ne sme okrnjiti. Može narodni imetak opadati, može i državna teritorija, pod spoljašnjim nevoljama, biti smanjivana, ali narodni moralni kapital ne sme biti smanjivan. To je razlog za bolje dane. Nikad budućnost nije crna narodu nedirnute moralne glavnice.“

Dimitrije V. Ljotić

„Osnova društvenog života je duboko moralne prirode: što viši moral, to čvršća zajednica.“

Dimitrije V. Ljotić

„Velika ti borba predstoji, mladosti, mila omladino. Najveća i najstrašnija borba. Pobediš li tu, mladosti, pobedićeš svuda. Sijaće se lica vaša, mladi ljudi, kao suncem okupana. I u sasvim oblačne dane nosićete sunčev sjaj na svome licu, njegove zrake u svojim očima. Snaga njegova oživeće kroz vaše reči. Pobedonosci i sunconosci ćete postati. Neće neprijatelj dočekati juriš i nalet takve vojske. Oči mu neće moći izdržati sjaj vaš.“

Dimitrije V. Ljotić

„Omladina mora da teži za punoćom i bogatstvom života. I otuda mora biti snažna. Ali ona neće biti snažna, ako podje putem individualističke, već samo putem organske misli. Jer nema joj lepote života, ni punoće njegove, ni svetlosti njegove, ako trči neposredno za srećom svojom ličnom, već ako podje neodoljivo za srećom svoje zemlje.“

Dimitrije V. Ljotić

„Država je kao alat kojim jedan narod kuje svoju sudbinu. Alat mora biti veran. Mora težnje naroda verno izvršavati, interese njegove verno braniti.“

Dimitrije V. Ljotić

„Država počiva na pravdi i sili. Ko zna i mari za pravdu, pravdu mu je država dužna dati. Ko ne zna i ne mari za pravdu, taj će na sebi osetiti silu države.“

Dimitrije V. Ljotić

„Najgore cepanje jednog naroda je ono koje se vrši na pitanju spoljne politike.

U vodjenju spoljne politike svake zemlje postoje izvesni imperativi kojih se svi dobri upravljači, pa i svesni gradjani, moraju držati. Jedan od prvih i najglavnijih jeste; imati uvek na umu, voditi stalno računa o interesima svoje zemlje i svoga naroda. Interesi drugih zemalja i drugih naroda, ma koliko bili veliki, plemeniti i lepi – ili obrnuto – rušilački, sebični i ružni, mogu i moraju biti posmatrani jedino sa gledišta naših interesa. Ljubav i mržnja, simpatije i antipatije, stvar su pojedinca. Svako je od nas slobodan da to izrazi, čak i da javno manifestuje, odlazeći kao dobrovoljac u jednu drugu zemlju, pod jednu ili drugu zastavu, za jedne ili druge ciljeve. Ali niko nije vlastan da svoju zemlju izloži strahotama rata zbog svojih shvatanja, svojih simpatija ili antipatija prema jednoj ili drugoj zaraćenoj strani.“

Dimitrije V. Ljotić

„Nije dovoljna politička, državna ograda da ljude održi u zajednici. Svinje se mogu zadržati u oboru, stoka u staji, ali ljudi, koje ne veže zajednička misao, vera u zajednički put i sudbinu i ljubav medjusobna, ne mogu činiti ljudsku zajednicu. Slabe su i najjače političke i državne ograde i veze da takvu zajednicu održe.“

Dimitrije V. Ljotić

„Svet ne može biti zadovoljan kada mu se samo kaže da postoje zakoni, da su ti zakoni objavljeni i da se nalaze odštampani po mnogobrojnim izdanjima. Svet hoće da vidi da se ti zakoni materijalizuju i izvršavaju, da su poštovani i vršeni bar u najgrubljim potezima od onih koji su prvi i pozvani da se o izvršenjima zakona i poštovanju poretka, na njima zasnovanog, staraju.“

Dimitrije V. Ljotić

„Ima nekih ne organizacionih, već funkcionalnih uslova koji se moraju osobito poštovati, naročito od onih koji budu na čelu organizacije, a preko nje i na čelu države.

Prvi takav uslov je ono “Dubrovačko pravilo” što je uklesano više ulaza u Knežev dvor u Dubrovniku:”Oni što državnim poslovima upravljaju, svoje neka zaborave”.

Drugi takav uslov jeste: onima što u ime države upotrebljavaju silu, mora prvo lice da sija istinom i pravdom. Bez toga je sila – nasilje, tiranija.

Znamo da sila može mnogo. Svaki dan to vidimo. Ali trajnost delu ne daje samo gola sila, već ona zasnovana na istini i pravdi.

Treći uslov jeste: ni jedan režim nema pravo da čini narod gorim nego što je.

Svaki je režim kao domaćin na njivi. Dobar domaćin ne gaji kriva, već prava stabla, dobar domaćin ne umnožava kukolj i korov, već plemeniti usev.

Kakav bi to režim bio koji bi drukčije radio: koji bi pomagao zlu da pobedi dobro, koji bi pomagao poroku da pobedi vrlinu.“

Dimitrije V. Ljotić

„Državnik mora ako ne burom da upravlja, a ono bar da čuva državni brod da ga bura ne odagna tamo gde će se razbiti. U tiho pristanište da skloni brod, ako mu ništa drugo ne ostaje. Ali državniku više nego kapetanu ladje stoje na raspoloženju i sredstva za borbu protiv same bure. On mora da ispita odakle i zašto “duva bura”, pa da on, ako zatreba, buru oduva. Jer ako tako ne radi, njegovo je prisustvo izlišno: duvaće vetrovi i bure i bez njega, pa će brod državni goniti čas levo, čas desno po okeanu života.

U našim krajevima gde vladaju bure narod misli da postoje mesta gde se bura rodila, druga gde je ojačala, i treća gde se već snažna pojavljuje. Ovo narodno verovanje ja bih sasvim praktično primenio. Kola se ne zaustavljaju kad dobiju najveću brzinu na nizbrdici, već odmah u početku se koče da takvu brzinu i ne dobiju. Potražio bih “mesta gde se bura radja” i tu prvo ne bih dao da se rodi, - ili, ako ne budem mogao to sprečiti, ja bih se odmah s malom i nejakom burom u koštac uhvatio, a ne bih čekao dok ona poraste.“

Dimitrije V. Ljotić

„Ma koliko burno vreme bilo, krmari državnog broda moraju znati kuda vode brod. I ukoliko je vreme burnije, utoliko je njihova dužnost veća i odgovornost strašnija.“

Dimitrije V. Ljotić

„Iz mnogobrojnih primera, koje sam imao pred očima, utvrdio sam da se vlast vrši lakše i stvarnije ukoliko je karakter nosioca vlasti puniji junaštvom i čestitošću.“

Dimitrije V. Ljotić

„Smatra se da se vlast može svakome da da. Obično se misli da je vlast, kao kakav čarobni plašt kojim se mogu svaka pleća ogrnuti i da on od najnedostojnijih može da napravi dostojne. Ali nije tako. I pod lavljom kožom mogu se sagledati magareće uši. Plašt vlasti ne samo da nikakav lični manjak nosioca ne zaklanja, već, naprotiv, još ga više ističe. I zato, ako dodje autoritativni režim u ruke kukavice i šićardžije, onda postaje režim bez autoriteta, bez ugleda, a to je za takav režim boljka bez prebola, boljka od koje se mora umreti.“

Dimitrije V. Ljotić

„Priroda stvari, taj najmoćniji zakonodavac, autoritativnim režimima postavlja izvanredno teške zahteve. I samo oni koji te zahteve ispune, mogu se smatrati za uspele. Ostali doživljavaju slom. A ove uslove moraju ovakvi režimi da ispune da bi uspeli:

1. Izvanredno poznavanje stvarnih prilika i njihovih razvojnih mogućnosti;

2. Razumna odlučnost i doslednost;

3. Razvijeno osećanje istine i pravde;

4. Apsolutna materijalna nezainteresovanost;

5. Služenje najvećem dobru celine.“

Dimitrije V. Ljotić

„Hibridi su bez potomstva. Samo originali imaju pravo na život. Kopije imaju malu vrednost.“

Dimitrije V. Ljotić

„Svako mora da živi po svome unutrašnjem zakonu, po svom ličnom zakonu, a ne po tudjem, spoljašnjem, internacionalnom. Narod je osećanjem, navikama, izrekama, vezan za zakon. Nastaje pitanje: u čemu je taj zakon? Naš je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaćinstvo, junaštvo i čojstvo. To je zakon našeg naroda. I ako naš narod živi po ovom zakonu, onda su mu plodovi krupni, slatki i blagorodni, a ako ne živi, onda mu “sekira leži u dnu stabla.”

Dimitrije V. Ljotić

„Svetle narodne tradicije predstavljaju narodno iskustvo. Narod bez tradicije je narod bez iskustva. Juče je rodilo danas. I mrtve stvari imaju svoju istoriju, a kamo li živi ljudi, i još više velika narodna tela. Tradicija nije samo mrtva prošlost, već ona vezuje u velikoj meri i sadašnjost i budućnost. U najburnijim vremenima, dobro shvaćena vlast tradicije može da zameni razmišljanje.“

Dimitrije V. Ljotić

„U jednom velikom narodnom telu svi su delovi toga tela tesno povezani jedan za drugi, i nije mogućno vredjati, teško vredjati bitne interese jednog dela, a da se to posle, možda s interesom, ne vrati ne samo onima koji su vredjali, već i onim delovima koji su to pasivno posmatrali.“

Dimitrije V. Ljotić

„Organska misao polazi od činjenice da ljudska jedinka, po pravilu, ne živi izvan ljudske zajednice. Prema tome, njoj je zajednica potrebna radi njenog dobra. Otuda jedinka ljudska, suprotno individualističkoj misli, ne može imati u prvom redu svoje lične interese, već u prvom redu mora imati pred sobom interese zajednice kojoj pripada. Potčinjavajući sebe zajednici, ljudska jedinka postiže procvat zajednice, pa tek kroz to i svoj. A iz te činjenice izlazi, da zajednica ljudska (porodica i nacija u prvom redu kao prirodne pojave, u koje čovek sam rodjenjem dolazi) nije prost zbir svojih članova, već ima svoje biće nezavisno u mnogome od njih, jer ona postoji i traje, nadživljavajući ih, kao što je postojala i pre njih.

I dok je individualistička misao pozivala jedinku da vodi računa jedino o svojoj sreći i da će tako, usrećivanjem jedinke, postići i svoju sreću i sreću cele zajednice koja je samo njihov zbir, dotle je život pokazao da milion sebičnosti sabranih daju opštu nesreću, a ujedno i nesreću jedinke.

Naprotiv, ako se za vladajući sistem uzme organska misao: da jedinka ima u vidu interes celine, zajednice, onda će se sreća zajednice i postići, a preko toga će i jedinka postići svoju ličnu sreću.“

Dimitrije V. Ljotić

„Lažna humanistika XVIII do XIX veka razmekšala nas je sve, pa se svaki napor, žrtva i borba, smatraju teretom, koji treba izbeći. A istina je pred našim očima. Hleb se samo nemilosrdnim gnječenjem može umesiti. Čovek se radja u krvi i mukama. Zrno ne može dati ploda dok ne umre. Prikloniti glavu nad tim istinama, saobraziti svoju filozofiju njima, kao životom svuda prisutnom sadržaju, shvatiti da je ludilo pokušati da se taj sadržaj životni promeni pred našim pojmovima, već naše pojmove uskladiti sa onim što stalno posmatranje života otkriva u njemu, znači omogućiti sebi osnove svake mudrosti, a naročito političke.“

Dimitrije V. Ljotić

,,Za vlast se mora vezati takva odgovornost, da svi slabići i kukavice, svi nevaljalci i koristoljupci, kao nekad s fronta, pobegnu u pozadinu, gde im je i do sada bilo mesto.”

Dimitrije V. Ljotić

„Sa polumerama i poluljudima je svršeno. Isto tako s pajacima, s marionetama, s ljudima papagajima što tudje misli samo znaju da ponavljaju, a ni jedne njihove rodjene u glavi nemaju – s kukavicama i kukumavkama, s polupoštenim i nepoštenim, s izelicama i sladostrasnicima, sa neozbiljnim i plitkim, površnim i sumnjalicama, - sa njima je svršeno.

Vreme i dogadjaji traže pune mere i cele ljude.“

Dimitrije V. Ljotić

„Hoćemo da svaki, od najmanjeg do najvećeg službenika, odgovara za ono što uradi, i to odmah i stvarno. Hoćemo da mlaki i slabi uvide, da je savesnost i čestitost sasvim korisna i praktična vrlina, kad ih već sama vrlina ne privlači. U tome možemo uspeti bez potresa, samo ako se uvidi da ne mogu biti svi nekrivi. Neko mora da odgovara: ili onaj koji treba ili oni koji su propustili da dovedu na odgovornost onoga, koji je trebao da odgovara.“

Dimitrije V. Ljotić

„Hoćemo da idemo svetla i uzdignuta čela. Dosadio nam je svima smrad i trulež.“

Dimitrije V. Ljotić

„Treba vremena, treba se vraćati sto puta na jednu misao, treba je izlagati u raznim oblicima, treba je pružati pod raznim svetlostima, dok polako svet ne otpočne da shvata i razume tu misao.“

Dimitrije V. Ljotić

„Često je najludje uradio baš onaj ko misli da se može samo umom rukovoditi. Jer um nešto zna, a mnogo više ne zna. Ali “najveće misli iz srca dolaze.”

Dimitrije V. Ljotić

„Strašilo još može neke štetočine od moga bostana oterati, ali ljude, koji znaju da je to samo strašilo, sigurno oterati neće.“

Dimitrije V. Ljotić

„U svakoj karikaturi ima pomalo istine.

Inače nije čak ni karikatura.“

Dimitrije V. Ljotić

„Svi znaju da plemeniti usev ne raste sam od sebe, već traži trud i to sistematski trud. Naprotiv, korov raste i djika čim čovečija ruka nije tu da se protivu njega bori.“

Dimitrije V. Ljotić

„Niko jedan narod ne može uništiti kao on sebe sama.“

Dimitrije V. Ljotić

„Narod samo pravim junaštvom može biti vladan i upravljan.“

Dimitrije V. Ljotić

„Kažu da je kukavica smrdljiva ptica, pa često zato menja gnezdo. I ona sama sebi smrdi. I mora da promeni mesto. Poleti i nadje drugo gnezdo. Prvih nekoliko dana ne oseća se smrad, a posle mora da se oseti, jer ona ga nosi sobom i ne može se rastati od njega. Od gnezda može, ali od smrada ne.“

Dimitrije V. Ljotić

„Ljubav prema svom narodu je redovni stanovnik duše normalnog čoveka.“

Dimitrije V. Ljotić

„Svaka žrtva i svako junaštvo je kao “grad na gori”: treba da svetli ljudima i narodima. Bez njih bi im bilo mračno putovati po kratkom im, ali mučnom i teškom putovanju.“

Dimitrije V. Ljotić

„Život je stalna borba. Neprestano ima da se bori, pri tome može i da se pada, ali treba i da se diže sa krajnjom rešenošću da se podigne i ide putem koji daje snagu koju čovek po razumu nikada ne može da dobije.“

Dimitrije V. Ljotić

„Znam da pravde medju ljudima ne može biti, dok su ljudi, ali daj da vidim žudnju za pravdom, pa da se utešim. Znam isto tako da ni radosti stalne medju ljudima ni mira stalnoga ne može biti, ali daj da vidim žudnju za radošću i za mirom, pa da se utešim. Znam da su ljudska uredjenja i ustanove uvek pune nedostataka, ali daj da vidim žudnju i trud za poboljšavanjem, pa da se utešim.“

Dimitrije V. Ljotić

“Jунаци, Jа идем на пут у небеску Србиjу, тамо где се већ налазе наjбољи наши другови да се њима ставим на чело jер тамо и спадам. Ви наставите започето дело и будите свима и свакоме пример како се живи и умире за Истину, Краља, Народ и Отаџбину. Другови, истраjте до краjа у светоj борби за Истину и вазда имаjте на уму, да вас ваши другови и ваш командант посматраjу и у борби и раду прате и да су стално са вама.”

Комадант, ђенерал Коста Мушицки

„Nigde na svetu ne govori se tako ružno o nama kao kod nas. Što je gore, nigde na svetu ne dozvoljava se tako olako drugome da to čini kao kod nas.“

Miloš Crnjanski

„Najstarija lepota Beograda niti se zna niti se sluti, niti se traži. Beograd, jedan od najstarijih gradova na Dunavu i Savi uopšte ne mari za prošlosti i potpuno je nov.“

Miloš Crnjanski

„Beograd ima pravu otmenost koja se dobija od nezasluženih uvreda. Nikoga u njegovom gorkom času uvredio nije, nikom se u svom gorkom času ulizao nije.

Govori se o časti. Varoš u kojoj nema porodice što nije gledala dedu, ili oca, brata ili sina kako se bledo smeši u okovima, samo časti radi, zar da se na to ne nakašlje? Nema li svaka porodica nekoga ko je stao, na govornici, ili na ulici, na bojištu, ili u sukobu, pravo i nepomično za reč, za ime, za uverenje? Nije li se ovde za vreme ratova Engleskinjama činilo da su obični seljaci gospodskog profila? Srcu svih tih običnih ljudi, seljačkog roda i čista tela, davno već hrli sva naša ljubav, iz svih krajeva!“

Miloš Crnjanski

„Samo je Beograd u našoj državi (u Kraljevini Jugoslaviji) zaista svetski. Žar je on davno. Sve su mogućnosti pred njim. Sve je već video i ničega nema da se boji. U sebi samom nalazi svoj način i svoje zakone, stoji i sunča se iznad Save.“

Miloš Crnjanski

„U mnogim gradovima Evrope biće nije tako toplo, nepokvareno i zanosno kao u Beogradu. Topal je toliko da su kraj njega drugi smešni i nadmeni. U svetu njegovom ničeg bednog, ljigavog. Život se toliko puta gubio, mili i dragi toliko puta rastajali, da je sve jedna velika neizvesnost i Bog.“

„Udjem li u snežne večeri Beča, zadjem li maglom Londona, Pariza, pročitam li istoriju Bukurešta, sidjem li do Carigrada, niti i konci, kao paučina, svi me vode srcu Beograda.“

Miloš Crnjanski

„O da hoće taj slavni Mesija skoro doći da čivute sabere i usreći, te bi se bar svet kužne čivutske atmosfere kurtalisao!”

Vasa Pelagić (o jevrejima 1879.)

„Lako je naučiti životinju. Lako je naučiti prostaka. Ali je teško naučiti onoga ko je nenaučen već postao učitelj drugima.“

Vladika Nikolaj Velimirović

‘’Ако будем сретан да остварим бар неке од мојих идеала, то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми да је то дјело једног Србина. Живјело Српство!’’

Никола Тесла, Београд, 1892.

„Rani sina pa šalji u vojsku, Srbija se umirit’ ne može!“

Petar Kočić

„Sa strancima u svakoj relaciji moramo biti najmanje ravnopravni. Srpski kompleks niže vrednosti prema Evropi potpuno je neosnovan. I intelektualno i duhovno mi smo superiorni u odnosu na današnje Zapadnoevropljane. Videćete to i sami, ubrzo.“

Dragoš Kalajić

„Najradije bih se odazvao pozivima prijatelja da im se pridružim i uživam na jednom karipskom ostrvu, ili argentinskoj hacijendi, ili u namibijskoj oazi nemačkih kolonista, dakle daleko od ovdašnjih strahota. Uporno me čekaju i stalno zovu. Drži me ovde nadasve pomisao na stid od ženskog prezira ako bih napustio svoje dužnosti i odgovornosti. Mene u životu održavaju prevashodno obaveze prema dva ženska bića kojima je potrebna moja ljubav i dugovi prema dve imenice ženskog roda: prema mojoj supruzi i kćeri, te prema Srbiji i Evropi.“

Dragoš Kalajić

„Izadji i bori se!

To je jedino što možeš da učiniš za svoju besmrtnost.

To je jedino što možeš da priložiš za istoriju spasenja, svoju i svih koje voliš.

To je jedino čime možeš zavredeti svoje mesto u zajednici predaka, savremenika i potomaka koja čini mistični organizam svakog verodostojnog naroda.“

Dragoš Kalajić

„Njegov svet je u stratosferama plave svetlosti, medju orlovima, pri severnjačkoj lepoti, kod alpskih vrhova, u arijevskim vedskim tradicijama, u hiperborejskim apolonovskim ozračenjima, kod belog vuka, tamo gde je, po Ničeu, bistar vazduh i gde su bistre misli, tamo gde krilima maše Nika Samotračka, gde muškarac pronalazi svoju Animu, gde se prepoznaje zlatni presek ljudske lepote, gde živi, a ne vegetira u iščekivanju Studije o izvodljivosti, narodna svest stvorena za teže stvari od trijumfa, i najviše tamo gde čovek osvaja prostore lične i nacionalne slobode zahvaljujući hrabrosti i pronalaženju prave mere i pravih vrednosti svog života.“

Dragoš Kalajić (Srpska deca carstva)

„Tačno je da istoriju pišu pobednici, ali istoriju stvaraju ideje ‘poraženih’: najznačajnija učenja i misli u trezoru Evropljana ispisali su veliki ‘gubitnici’, od Platona i Julijana imperatora, preko Dantea, De Mestra, Donoso Kortesa, Ničea i Dostojevskog, do Evole, Karla Šmita, Jingera, Hajdegera i Crnjanskog. Spisi mislilaca i pisaca pobednika su beznadežno plitki, beznačajni i dosadni.“

Dragoš Kalajić

“Ponos unutar jedne rase - koji ne podrazumeva prezir prem drugim rasama - je normalno i zdravo osećanje."

Adolf Hitler

"Sve ono što nije za dobrobit rase na ovom svetu je otpadak."

Adolf Hitler

Svi dogadjaji u svetskoj istotiji su prosto izražavanje rasnog instinkta ka samoočuvanju,u dobrom ili lošem smislu."

Adol Hitler

"Nema slobode da se čini greh prema potomstvu i prema budućnosti rase."

Adol Hitler

‘’Ako je naša volja jaka ništa ne može propasti.’’

Adolf Hitler

"Mir nije najveći cilj. Iznad njega stoji život, a smisao života je održanje."

Dr. Jozef  Paul Gebels

"Mnoge pobede za narod su ujedno i bile i porazi koji su pustošili njegovu životnu snagu i krv."

Hajnrih Himler

"Težnja za slavom ne pripada svima, ali onaj ko je dostojan nje, taj mora da radi za nju svim svojim naporima"

Feladmarschal Rommel

„Mi moramo da osiguramo opstanak našeg sopstvenog naroda i budućnost za našu Belu decu.”

Dejvid Lejn

„Rasa je glavna podela među nacijama. Mongrili nisu članovi rase, niti su oni članovi nacija. Kao rasa, i nacija je biološka celina, ne geografska, kulturna niti lingvistička.“

Erik Tomson

„Svako može biti "Amerikanac", zato što je to geografski izraz, a ne biološka oznaka. Ja vidim sebe jedino kao Belog Nacionalistu, tako da se ja izjašnjavam za - Naša Rasa je Naša Nacija.“

Erik Tomson

„Belci ili pravi Beli Ljudi su ona grupa ljudi koji u svojoj krvi i svome poreklu nemaju crne ili žute rasne mešavine. Ako neka osoba plave kose, bele-kože, plavih očiju ima bilo koju od ovih mešavina, on nije Belac već je MONGRIL. Sa naukom Belog čoveka, analize DNKu krvi i ćelijama mogu zasigurno ustanoviti bilo koje ne-Belačke kompozicije. U praktičnom svetu, ja gledam na svakoga ko je manje Belac nego što sam  ja, da bi takav mogao biti ne-Belac. Biologija i ponašanje su moji sopstveni fukncionalni određivački kriterijumi za Belce. To je bilo moje dugo životno iskustvo koje me je naučilo da tobožnji ‘Belci' koji se ponašaju kao Crnci ili Jevreji jesu ustvari  mogrilske-mešavine.“

Erik Tomson

„Cionistički uzurpatori su ukrali naš suverenitet nad zemljom, smanjivši našu kontrolu valute države, bez buke i destrukcije oružane invazije. Svi Belci su sada pod grabljivom vlasti njihove Cionističke Okupacione Vlade (ZOG), tako da ZOG sada upravlja našom sudbinom. Ja sam  stvorio taj termin 1976 godine.“

Erik Tomson

„Mi smatramo čivute, kao parazitsko bilje, koje se gotovo svima evropskim narodima o vrat obesilo, te im manje-više životnu snagu, krv i sok iz tela ispija.”

Harderveli

„Sa trihinima i bacilima sa ne pregovara, trihini i bacili se ne vaspitavaju, oni se što brže i što temeljitije uništavaju!“

Paul de Lagard (1887. god. o jevrejima)

„Jevrejin je crv u trulom telu, čuma, grdji od crne smrti, nosilac bacila najgore vrste, večita bakterija čovečanstva, trut koji se uvlači u ostatak čovečanstva, pauk koji narodu polako sisa krv iz pora, krdo pacova koje krvavo treba suzbiti, parazit u telu drugih naroda, gotovan koji se kao štetan bacil sve više širi, večita pijavica, narodni vampir.“

Istoričar Eberhard Jekel

„Ako opasnost da se izvrši Božje prokletstvo koje leži u jevrejskoj krvi ima najzad da se dovrši, onda postoji samo jedan jedini put – istrebljenje iz korena tog naroda čiji je otac djavo.“

Počasni general SA Julius Štrajher

„Ko će tako postupati kao što postupa jedan jevrejin, mangup je, zločinac je. A onaj koji ga brani ili oponaša, zaslužuje istu sudbinu – uništenje i smrt!“

Počasni general SA Julius Štrajher

„Otadžbina je ono što nas je sve stvorilo. Ona je izvan svih prolaznih, promenljivih ustava. Uprkos tome što je do te mere razoren i okrnjen mnogooblični život u Rusiji, još uvek imamo vremena da opstanemo i budemo dostojni onih jedanaest stotina godina naše neizbrisive povesti.“

Aleksandar Solženjicin

„Otadžbina traje opštom delotvornošću koja je po vrednosti i datumu iznad svih ličnih htenja.“

Šarl Moras

„Sve dok neki narod postoji u sferi političkog, on mora sam – premda samo za krajnji slučaj – odrediti razlikovanje na prijatelja i neprijatelja. U tome počiva suština njegovog političkog postojanja. Ako više nema sposobnosti ili volje za to razlikovanje, on prestaje da politički postoji. Dopusti li da mu neki stranac propisuje ko je njegov neprijatelj i protiv koga sme da se bori ili ne, onda on više nije politički slobodan narod i podredjen je nekom drugom političkom sistemu.“

Karl Šmit

„Sva istina prolaze kroz tri stanja. Prvo, ona se ismejava; drugo, njoj se nasilnički suprostavlja; i treće, ona se prihvata kao očigledna.“

Artur Šopenhauer

“Iz dubina prasveta uzdiže se i kao planina odskoči.

I dok mi u jad srljasmo i strahujući spasioca dozivasmo,

On veliko delo svoje otpoče!”

Oto Bangert (“Za Hitlerov rodjendan”)

Ne osećam više s vama: taj oblak koji vidim pod sobom, tamnilo i vodnilo kojima se smejem,- baš taj oblak nosi vama buru.

Friedrich Nietzsche

 
Vi gledate gore kada ištete uzvišenje. Ja gledam dole, jer sam uzvišen.

Friedrich Nietzsche

“Prvobitni čovek je životinja koja luta, jedno biće čija budnost nemirno pipa kroz život, mikrokosmos koji nije vezan za mesto i domovinu, oštrih i plašljivih čula, uvek zaokupljen time da nešto preotme od neprijateljske prirode. Tek sa zemljoradnjom počinje dubok preobražaj-jer je zemljoradnja nešto “veštačko” što je daleko od lovaca i pastira. Onaj ko kopa i ore, taj ne želi da pljačka prirodu, nego da je menja. Zasejati ne znači uzeti, nego stvarati. Ali, time i sam čovek postaje “biljka”, postaje naime seljak. Ukorenjuje se u tlo čovek koji ga obradjuje. Čovekova duša otkriva dušu tla. Javlja se neka vezanost za zemlju, a to je novo osećanje. Dotad neprijateljska priroda postaje prijatelj. Zemlja postaje – majka zemlja.”

Osvald Špengler

“Rasa ima koren. Rasa i tlo idu zajedno. Gde se biljka ukoreni, tu i umire. Ima smisla da pitamo za domovinu jedne rase, ali treba da znamo da rasa sa svim bitnim crtama tela i duše i ostaje tamo gde joj je domovina. Ako je nema tamo, nema je nigde.”

Osvald Špengler

„Rat je iskonska politika svega živoga, u tolikoj meri da su borba i život u suštini isto, pa se i život gasi kada se ugasi volja za borbom.“

Osvald Špengler

„Jednu silu može da obori samo jedna druga sula, ne princip; a prema novcu ne stoji nijedna druga sila. Njega može da savlada i ukine samo KRV. Životu pripada i prvo i poslednje mesto u istoriji – on je kosmičko strujanje u mikrokosmičkom obliku. On je činjenica u svetu kao istoriji. U istoriji reč je uvek o životu i uvek samo o životu, rasi, trijumfu volje za moći, a ne o pobedi istina, pronalazaka ili novca. Istorija sveta je sud nad svetom – ona je uvek davala pravo jačem, punijem, svesnijem životu, davala mu neprikosnoveno pravo na postojanje bez obzira da li je ono pred budnim bićem pravično ili nije.“

Osvald Špengler

„Rat je tvorac svih velikih stvari!“

Osvald Špengler

„Nema dublje suprotnosti od suprotnosti izmedju smrti od gladi i junačke smrti. Glad, privredno, preti životu, oduzima mu dostojanstvo, uništava ga u najpotpunijem smislu. Tu je zatim i nemogućnost da se sopstvene snage potpuno razviju, nedostatak životnog prostora, mrak, pritisak, a ne samo neposredna opasnost. Čitavi narodi izgubili su naponsku snagu rase zbog bede koja je razjedala njihov život. Umiralo se od nečega a ne za nešto. Rat je tvorac, a glad uništavalac svih velikih stvari. U ratu smrt ukida život i uzdiže se često do one neodoljive snage čije samo postojanje već znači pobedu.“

Osvald Špengler

„Osnovni pojam svakog živog običaja je čast. Sve drugo – vernost, smernost, hrabrost, viteštvo, samokontrola, odlučnost – sve je već uključeno u taj pojam. A čast je stvar krvi, ne razuma. Čast staleža, porodice, čoveka i žene, naroda i otadžbine, čast seljaka, vojnika, čak i bandita – znači da život jedne ličnosti ima izvesne vrednosti, da ima istorijski rang, odstojanje, plemstvo. Posedovanje časti znači skoro koliko i posedovanje rase.

Suprotnost tome su tersitske prirode, duše iz kola, gomila, >>zgazi me, ali me pusti da živim<<. Podneti uvredu, zaboraviti poraz, kukati pred neprijateljem – to su sve znaci bezvrednosnog života koji je postao izlišan.“

Osvald Špengler

„Budimo sveci ili junaci. U sredini izmedju toga ne leži mudrost, nego svakodnevnost.“

Osvald Špengler

„Večne istine postoje u svetu kao prirodi.

U svetu kao istoriji postoji večno promenljiva istinitost.“

Osvald Špengler

„Grad, jedna tačka u koju se skuplja sav život dalekih zemalja, dok sve ostalo vene; umesto naroda sraslog sa zemljom, javlja se novi nomad, parazit, stanovnik velikog grada, bez tradicije, čisti čovek od činjenica, koji se pojavljuje u bezoblično tekućoj masi, nereligiozan, inteligentan, neplodan, sa dubokom odvratnošću prema prema seljaštvu i njegovom najvišem obliku, seoskom plemstvu; dakle jedan ogromni korak ka anorganskom, ka kraju!“

Osvald Špengler

„Seljak je večni čovek, nezavisan od svake kulture koja svija gnezdo po gradovima. On joj prethodi, on je i nadživljuje, održavajući se fizički od generacije do generacije, ograničen na pozive i sposobnosti vezane za zemlju, mistična duša, suvi razum, vezan za ono što je praktično, ishodište i večno živi izvor krvi, koja u gradovima gradi istoriju sveta.“

Osvald Špengler

„Seljačka žena je pre svega mati. Njeno odredjenje, postavljeno još u detinjstvu, zatvoreno je u toj reči. A sada se pojavljuje ibzenovska žena, drugarica, junakinja svetsko-gradske književnosti, od nordijske drame do pariskog romana. Umesto dece, bračni parovi imaju sada >>duševne konflikte<<, brak je zanatski zadatak primenjene umetnosti i u njemu je najvažnije >>uzajamno razumevanje<<. Sasvim je svejedno da li jedna američka dama nalazi dovoljno razloga da nema dece zato što neće da propusti >>season<<, ili Parižanka zato što se boji da je ne napusti ljubavnik, ili ibzenovska junakinja zato što >>pripada samo sebi<<. Sve one i pripadaju samo sebi – i sve su jalove!”

Osvald Špengler

„Ono što za majku znači dete, naime budućnost i dalje trajanje sopstvenog života (tako da se u materinskoj ljubavi ukida odvojenost dva posebna bića), to za muškarce znači oružana zajednica kojom oni osiguravaju dom i ognjište, ženu i decu, pa time i ceo narod, njegovu budućnost i delovanje.“

Osvald Špengler

„Žena kao mati jeste istorija, čovek kao ratnik i političar gradi istoriju.“

Osvald Špengler

„Liberalizam i boljševizam nisu dve suprotnosti mišljenja i delovanja već su primitivni i napredni oblik, početak i kraj istog pokreta.“

Osvald Špengler

„Mi Rusi imamo dve otadžbine: Rusiju i Evropu... Da li vi, gospodo, shvatate koliko je nama draga Evropa, kako mi volimo i poštujemo, više nego bratski, velike njene narode, i sve veliko, prekrasno i savršeno što su ti narodi izveli!?

Da li vi znate do kakvih nas suza i grčeva u srcu potresa i muči sudbina te drage i rodjene Evrope, i kako nas plaše mračni oblaci koji sve više i više zastiru njeno nebo!?“

Fjodor Mihailovič Dostojevski

„Rusiji je sudjena velika duhovna budućnost: ona mora da reši sva pitanja o kojima se spori Evropa.“

Petar Čadajev

„Mi Nemci imamo apsolutnu potrebu za dogovorom s’ Rusijom, za novim zajedničkim programom, koji ne dopušta u Rusiji nikakvu englesku nadmoć. I nikakvu američku budućnost.“

Fridrih Niče

„Ako je čovek gospodin, onda dovoljno zna; ako nije gospodin, onda je sve što zna loše po njega.“

Oskar Vajld

„Danas svet zna cenu svega, a ne zna vrednost ničega.“

Oskar Vajld

„Ono što je dobro ne pripada nikome do jeziku i Tradiciji.“

Horhe Luis Borhes

„Ako u mojim delima ima ičega valjanog – to nije moje nego potiče od Tradicije i pripada Tradiciji.“

Horhe Luis Borhes

„U istoriji sveta jedino je Sjedinjenim Američkim Državama pošlo za rukom da skoro po celokupnoj površini planete snize inteligenciju, moralnost i kvalitet čoveka. Ja optužujem Sjedinjene Američke Države da stalno čine zločin protiv čovečnosti.“

Anri de Monterlan

„Priznajem otvoreno da mrzim prosečnost, koja ništa ne zna o majstorstvu i otuda vodi lak i glup život.“

Tomas Man

„Srbin voli svoje drveće kao što Švajcarac voli svoje planine i kao što Danac voli more. Kao džin, drvo stoji na bojnom polju i bori se protiv neprijatelja srpskih, zeleni lisnati zastor grana pruža se iznad dece koja trčkaraju. Ova šumovita zemlja je zelena grana života na već gotovo istrulelom osmanlijskom stablu i drži se još samo tankim žilicama za njega. Grane su pustile novo korenje i ako im bude dozvoljeno da se razvijaju rašće smelo kao jedan od prvih kraljevskih cvetova Evrope.“

Hans Kristijan Andersen

Србско Свитање